Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Studenka Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, lično verujem da većina onih koji prate prenos ove sednice i oni koji su u vestima čuli da raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, a da je najvažnija izmena ona koja se odnosi na propisivanje kazne doživotnog zatvora za najteža krivična dela, prihvata ovaj predlog sa odobravanjem.

Reakcije ljudi sa kojima sam razgovarala su najkraće rečeno – to je pravedno i to je pravda. Dakle, propisana je kazna doživotnog zatvora za krivična dela protiv života, krivična dela protiv polne slobode, u slučajevima kada je usled izvršenja dela nastupila smrt deteta, maloletnog lica, bremenite žene i nemoćnog lica.

Predviđeno je i da lica koja su osuđena na doživotni zatvor za određena krivična dela nemaju pravo na uslovni otpust. Kazna doživotnog zatvora treba u potpunosti da zameni postojeću kaznu zatvora u trajanju od 30 do 40 godina, a koja je propisana za teška krivična dela obuhvaćena postojećim propisima. Za ova dela postoji mogućnost traženja uslovnog otpusta nakon izdržanih 27 godina zatvora. Međutim, za krivična dela obuhvaćena inicijativom Fondacije „Tijana Jurić“ uslovnog otpusta nema. Tu spadaju najteži oblici krivičnog dela – teško ubistvo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i obljuba nad detetom, kada su izvršena prema detetu, maloletnom licu, bremenitoj ženi i nemoćnom licu. Kazna je u potpunosti pravedna i srazmerna težini učinjenog dela i što je najvažnije kod ovih krivičnih dela nema zastarevanja.

Statistika je jasno pokazala da je broj povratnika u izvršenju najtežih krivičnih dela, izraženo u procentima, čak 80%. Najbolja preventiva da se zaštite ljudski životi jeste upravo doživotna kazna zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta.

Kod krivičnih dela za koja nema uslovnog otpusta kaznu posmatram isključivo iz ugla ljudskog pijeteta prema žrtvama i ne mogu sebe da nateram da dublje razmišljam o tome da li je kazna za počinioce humana, jer smatram da za takva zverstva sasvim odgovara kazna da počinioci budu trajno lišeni slobode.

Zadržana je zabrana izricanja kazne doživotnog zatvora licima koja u vreme izvršenja krivičnog dela nisu navršila 21 godinu života. Pretpostavljam da se smatra da ta lica mogu da se resocijalizuju. Takođe se kazna doživotnog zatvora ne izriče u slučajevima kada postoji neki od zakonskih osnova za ublažavanje ili oslobađanje od kazne, kao što je npr. prekoračenje granice nužne odbrane.

Dakle, nemam moralnu dilemu, u potpunosti podržavam ove izmene zakona kao i većina građana Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima poslanica Aleksandra Majkić. Izvolite.

Zahvaljujem predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima, danas je na dnevnom redu set krivičnih zakona kojima ćemo uneti izmene u dve veoma važne oblasti, u oblast borbe protiv korupcije i u oblast pooštravanja kaznene politike.

Kada govorimo o novom zakonu o sprečavanju korupcije, treba da se osvrnemo na to da postoji Zakon o Agenciji za sprečavanje borbe protiv korupcije, međutim u tom zakonu je prilikom njegove primene došlo do manjkavosti, pa je zbog toga potrebno uneti novine u ovaj zakon, a takođe stari zakon se, iako se odnosio samo na Agenciju za borbu protiv korupcije, je regulisao i neke preventivne mere i mnogo je celishodnije u novi Zakon o sprečavanju korupcije uneti te mere, nego ga regulisati prethodnim zakonom.

Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku i o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, to je na neki način samo praktično usaglašavanje sa Krivičnim zakonikom iz 2016. godine, odnosno sa glavom koja se odnosi na krivična dela protiv privrede i to su zakoni koji do sada u raspravi danas i juče nisu oduzimali najviše vremena prilikom raspravljanja. Po meni je to na neki način i normalno zbog toga što Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika sa pravom treba da zaokuplja najviše pažnje narodnih poslanika.

Ovaj zakon se donosi na inicijativu Fondacije „Tijana Jurić“, koji je potpisalo preko 158.000 ljudi. To je tri puta više potpisa nego koliko je potrebno da se neka inicijativa našla pred narodnim poslanicima, što govori o značaju koji ova tema treba da ima za nas i prilikom raspravljanja o zakonu i značaju ove inicijative, prilikom glasanja, odnosno donošenja odluke o prihvatanju ovog zakona.

Ova inicijativa je tražila, odnosno zahtevala da se za najteža krivična dela kao što je silovanje, obljuba nad maloletnim detetom, obljuba nad nemoćnim licem i obljuba zloupotrebom položaja kada za svoju posledicu ima smrt deteta, bremenite žene ili nemoćnog lica, bude kažnjena kaznom doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta. Treba napomenuti da je radna grupa, koja se bavila mogućnošću uvođenja doživotnog zatvora, još 2015. godine razmatrala mogućnost uvođenja doživotnog zatvora, ali naravno da je Fondacija „Tijana Jurić“ bila presudna da bi se ovaj zakon našao na dnevnom redu danas i juče i narednih dana.

Predlagač ovog zakona ide i korak dalje, pa se za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela takođe predviđa kaznu doživotnog zatvora s tim da se tu dozvoljava mogućnost uslovnog otpusta. Tu se pre svega radi o krivičnom delu ubistva predstavnika najviših državnih organa, genocid, terorizam, upotreba smrtonosne naprave i druga krivična dela.

Analizom kaznene politike u okruženju Srbije, ali i drugim zemljama Evrope i sveta došlo se do zaključka da Srbija ima veoma blagu kaznenu politiku, te stoga podržavam uvođenje većih kazni za krivična dela – neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i omogućavanje uživanja opojnih droga, za ubijanje i zlostavljanje životinja, krivično delo – nasilje u porodici, za sprečavanje službenih lica u vršenju službene dužnosti, napad na službeno lice. Podržavam i strožiju kaznenu politiku za povratnike i višestruke povratnike.

U jednom delu naše javnosti, pre svega to su određeni pojedinci i nevladine organizacije, se čuje stav da je uvođenje doživotnog zatvora protivno evropskim vrednostima i protivno nekim evropskim zakonima i normama. Međutim, to su isti oni pojedinci i nevladine organizacije koje su pre nekoliko meseci govorile kako parlament i Vlada neće da stave na dnevni red Tijanin zakon. Danas kada ga imamo na dnevnom redu, ti pojedinci i nevladine organizacije kritikuju što se ovaj zakon našao na dnevnom redu.

U odbranu ovog zakona treba napomenuti da kaznu doživotnog zatvora nije izmislila Srbija. Kaznu doživotnog zatvora imaju i Austrija, Švajcarska, Nemačka, Francuska, Finska, Italija i druge zemlje. A kaznu doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta imaju Litvanija, Malta, Belgija, Holandija, Mađarska i druge zemlje.

Iz toga se vidi licemerje onih koji kritikuju današnji dnevni red i kada govore o posledicama koje će doživotni zatvor imati za učinioce krivičnih dela treba pre svega da razmisle o posledicama koje ova krivična dela ostavljaju kako na žrtvu, tako i na njenu porodicu, na okolinu, na prijatelje i na celokupno društvo Srbije.

Svaki čovek, a naročito mi koji se bavimo politikom treba da budemo društveno odgovorni i treba da stanemo na stranu nemoćnih i slabijih, a to su svakako deca, trudnice i nemoćna lica. Zbog toga ću u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona, kao i sve ostale koji se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Andrijana Avramov.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ozbiljna i bolna tema je danas na dnevnom redu.

Budući da danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, član 44a, koji glasi – za najteža krivična dela i najteže oblike krivičnih dela može se uz kaznu zatvora propisati i kazna doživotnog zatvora. Na pomenuti predlog značajno je istaći da se njime obuhvataju najteža krivična dela, za koje se izmenom ovog člana propisuje kazna doživotnog zatvora.

Na našu veliku žalost i svih građana Republike Srbije mi danas govorimo o slučaju devojčice Tijane Jurić, deteta nad kojim je izvršen monstruozan zločin. Nakon njenog stravičnog ubistva pokrenula se lavina negativnih komentara i reakcije iz koje je proistekla peticija sa preko 160.000 potpisa, stoga mi danas imamo Predlog zakona pred poslanicima u parlamentu.

Lično smatram da pomenuto krivično delo i ostala krivična dela, počinjena na ovaj ili sličan način, moraju biti sankcionisana najoštrijim kaznenim odredbama, a njihovi počinioci izvedeni pred lice pravde. O tome ko će dobiti doživotnu kaznu zatvora, svakako odlučuje sud, prema podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Ja bih naglasila, kao majka, da zločin poput ovog je nešto zastrašujuće i da zaslužuje maksimalnu kaznu zatvora, u ovom slučaju doživotnu kaznu zatvora. Ne može se dovoljno rečima opisati bol i patnja roditelja, familije, prijatelja, zbog tragičnog gubitka voljenog deteta i mi kao društvo smo predlogom izmene Krivičnog zakonika prepoznali bol i patnju. Našu decu ne može ništa da vrati, niti će ta deca doživeti istinsku radost življenja. Stoga verujem da ovaj zakon može uticati na potencijalne izvršioce krivičnih dela.

Osporavali su sve naše učinke i dalje osporavaju, ali smatram da treba podržati navedenu dopunu zakona i zaštitu naše dece i njihovu budućnost.

U svom izlaganju kao narodni poslanik želim da istaknem nesebičnu podršku predsednika Republike Srbije, gospodina Vučića, predsednici Vlade, Ani Brnabić, ministarki pravde, Neli Kuburović, koji su prepoznali značaj predloga o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je kao prioritet danas pred narodnim poslanicima.

Sve ovo, ali i briga o svim našim građanima, otvaranje fabrika, priliv novih investicija, su dokaz da naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić, nesebično brine o svakom stanovniku naše zemlje.

Svedoci smo da je danas državni budžet u značajnom suficitu od kako je Srpska napredna stranka na vlasti. Izgrađeno je i rekonstruisano više kilometara auto-puteva nego u proteklih 30 godina. Slobodno mogu reći da se ponosim brojem stranih investicija, od kojih bih istakla najznačajnije, a to su: "Železara" Smederevo, RTB Bor i mnoge druge.

Poštovani građani, mi baratamo činjenicama, predstavljajući vidne rezultate naše politike i politike našeg predsednika, gospodina Aleksandra Vučića. Na ovaj način nastavljamo da se borimo i radimo predano i timski, a sve u cilju bolje i uspešnije Srbije. Hvala na pažnji.

Hvala.

Reč ima Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala, predsednice.

Uvažena gospođo ministar sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas je pred nama set zakona, međutim, ja ću govoriti o zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Teška tema, bolna tema, ali ja želim da govorim o njoj.

Nažalost, pre par godina desilo se ubistvo prelepe maloletne devojčice Tijane Jurić. Devojčica je prvo silovana pa onda ubijena. Njen otac je reagovao. Svaka mu čast i želim da se sa puno poštovanja obratim pre svega tom čoveku, jer je imao snage da se izbori sa bolom, a onda da prikupi 160.000 potpisa građana Republike Srbije da bi Tijanin zakon, ili Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika danas bio pred nama.

Teško je to i ja nemam dilemu, kao moja uvažena koleginica i predsednica parlamenta, gospođa Maja Gojković, koja kaže da monstrumima, silovateljima, ubicama dece, ubicama trudnica, ubicama nemoćnih osoba, nikako ne treba biti kazna 20 ili 30 godina, nego doživotna kazna. Uostalom, 2015. godine je bila polemika, napravljena je radna grupa, znači, pre ovog stravičnog događaja, međutim, javnost u Srbiji je bila podeljena - neko je bio za uvođenje doživotne kazne, neko protiv. Ja sam za uvođenje doživotne kazne, uvek iznosim svoj stav, svoje mišljenje, jer neko ko siluje decu, ko siluje trudnice, ko siluje nevina, nezaštićena lica, treba da završi u zatvoru dok je živ. Nisam za to da se umanji kazna i uslovni otpust za ovakve monstrume, jer sam sigurna da će neko ko uradi ovakvo krivično delo, kad izađe da uradi isto to.

Treba reći da je radna grupa napravljena 31. decembra, gospođa Kuburović je sazvala i napravila radnu grupu 2018. godine. U toj grupi su bili eksperti, bile su sudije, bili su tužioci, ali i ljudi sa Instituta za kriminologiju, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i Ministarstvo zdravlja. Znači, sve validne institucije, eksperti koji su usvojili sve predloge Fondacije Tijane Jurić.

Nadam se da će ovaj zakon, imam veliko poštovanje prema ocu i pijetet prema ovom detetu, i ne samo prema njoj nego prema masi devojčica ali i dečaka koji su silovani i ubijeni, dečaka i devojčica koji su oteti i ubijeni i nemam dilemu da ovakva vrsta kazne treba da se podrži. Uostalom, nismo mi jedini u Evropi, mi smo ko zna koja po redu zemlja koja će da usvoji ovaj zakon, a to su pre svega razvijene zemlje - Nemačka, Švajcarska, Austrija, Finska, Slovenija, a evo sada i Srbija.

Neke zemlje nemaju otpust, a taj otpust je značio da ukoliko neko dobije 30 ili 40 godina za najteže delo, posle 26 godina i osam meseci dobije pomilovanje. Sad je to pomereno za 27 godina, pa dobijete pomilovanje, sem u ovih pet slučajeva koje sam navela. Ali, lično, ja nisam za to. Nisam sigurna da onaj ko unakazi dete, ko ubije dete, izađe, nisam sigurna da to neće ponoviti.

Ne radi se ovde samo o humanosti, radi se o empatiji, radi se o zaštiti naše dece. Skoro je bilo istraživanje gde svako, nažalost, peto dete, ja sam se zgrozila, na neki način je zlostavljano od strane porodice, od strane komšija, od strane prijatelja i tako nešto, to je kancer društva, se treba iskoreniti.

Druga novina u ovom zakonu je da je pooštrena kazna za recidive, odnosno za ljude koji su već bili u zatvoru i počinili teška krivična dela. Kazne su pooštrene i to je dobro.

Takođe, treba naglasiti da smo proširili, da je širi dijapazon ovog zakona, pa se kazne odnose, odnosno kazne doživotnog zatvora odnose na sprečavanje finansiranja terorizma odnosno teroriste, takođe ljude koji si bave dilovanjem droge, pogotovo deci, ali i onima koji gaje tu drogu. Takođe, zlostavljanje kompletne porodice, žene, dece.

Proširili smo zakon, a ono što se meni dopada je da zakon u izvesnim situacijama ne zastareva, a to je kad se tiče pedofila, znači, nikada neće zastariti, i kada se tiče terorizma.

Srbija je jedno humano društvo, bez obzira ko šta priča, a pričaju ovi koji sad nisu tu, a bili su vrlo izričiti da treba da se usvoji ovaj zakon. Mi danas sa ponosom raspravljamo o njemu i usvojićemo ga. Samo me čudi zašto danas nisu tu? Zašto je toliko teško da ljudi iznesu svoj stav? Moj je ovakav. Možda je nečiji drugačiji, ali ga treba izneti.

Srpska napredna stranka radi za dobrobit naše dece, za dobrobit svih ljudi u ovoj zemlji, pa je pošteno, ako ništa drugo, ako primate platu, da dođete ovde i da kažete - ja sam za ili protiv, kao što i većina naših poslanika to radi.

(Milorad Mirčić: Oni su šibicari.)

Šta god da jesu, treba imati malo empatije, malo ljudskosti i dostojanstva. Kad već primate platu, dođite i recite, mi smo za, mi smo protiv. Sve opcije su u igri. Ovo je dan kad govorimo o zaštiti naše dece, o zaštiti pravnog poretka.

Mogla bih ja mnogo o deci koja su nastradala, ali zaista više, mislim da…. Jedva čekam da glasam za ovaj zakon i da se ovako nešto nikada neće ponoviti, a ovi zlotvori, monstrumi, koji ikada pomisle da mogu da naude deci, neka dobro razmisle, ukoliko su u stanju, ako nisu teške patološke ličnosti, sa teškim poremećajima, vide šta će sa sobom. Nije lako biti u zatvoru čitavog života.

Zahvaljujem na pažnji. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sve predloge ovih zakona. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima poslanica Dubravka Filipovski.
Izvolite.

Uvažena predsednice, poštovana gospođo Kuburović, kolege i koleginice narodni poslanici, mi i juče i danas raspravljamo o setu veoma važnih pravosudnih zakona, međutim, ni juče ni danas nema opozicije, nema koleginica sa kojima sam se 2013. godine borila za usvajanje Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama i decom, tzv. Istambulske konvencije.

Da li je to poruka da je borba protiv, zahvaljujem se delu opozicije koji je ovde, mislila sam na koleginice koje nisu prisutne.

Da li je to poruka da je borba protiv nasilja nad ženama i decom više nije naš zajednički cilj ili su one pod uticajem raznih tajkuna ili političkih moćnika u svojim strankama, je pitanje na koje će pre ili kasnije morati da daju odgovor građanima Srbije, ali možda je i jedan drugi problem, nisu u mogućnosti da danas stoje ovde, jer su neki od njih, kao što je na primer kolega Boško Obradović, fizički napadao predsednicu parlamenta Maju Gojković, najstrašnije su vređali premijerku Srbije Anu Brnabić, fizičkih napada je bilo i na odbornice u Skupštini Grada Beograda, novinarke i mnoge žene su nažalost i od predstavnika opozicije ovog visokog doma pretrpele nasilje.

Želim da u ovom visokom domu podsetim da je sprečavanje nasilja nad ženama i decom obaveza i dužnost svakog od nas, da ne smemo zatvarati oči pred nasiljem. Ova tema je u SNS-u visoko rangirana, a država je smogla snage da se sa ovim problemom suoči na pravi način donošenjem i Marijinog zakona i Zoinog zakona, Tijaninog zakona, Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koji smo usvojili u novembru prošle godine i koji treba da stupi na snagu ove godine.

Veoma je važno što smo pri donošenju ovih zakona sarađivali sa mnogim nevladinim organizacijama iz ove oblasti, sa Autonomnim ženskim centrom i sa Fondacijom „Tijane Jurić“.

Izmene i dopune Krivičnog zakona predviđaju najstrožiju kaznenu politiku za nasilnike koji su počinili najteža krivična dela, odnosno doživotni zatvor za ubice dece, bez mogućnosti uslovnog otpusta. Kao što je više mojih kolega i koleginica reklo, 158.000 građana je potpisalo peticiju Fondacije „Tijane Jurić“ i zahtevalo primenu Krivičnog zakonika, a razloge za donošenje ovog zakona možemo da nađemo i u praksi, zbog toga što su presude koje su izricale pojedine sudije u ovoj oblasti zaista skandalozne.

Statistika je pokazala da nam je kaznena politika blaga i da se u osnovnim sudovima izriču uslovne osude, što direktno znači da onaj ko je počinio ovu vrstu nasilja, ukoliko bude uslovno otpušten, ponovo može počiniti ovakvo zlodelo.

Sa pooštravanjem kaznene politike i donošenjem seta zakona vezanih za sprečavanje nasilja nad ženama i decom postigli smo jedan veoma važan cilj. Ohrabrili smo žene da prijave nasilje i da traže institucionalnu zaštitu zbog nasilnika. Veoma je važno da ovaj oblik nasilja, da svaki oblik nasilja naiđe na osudu, da u ovaj problem bude uključeno celo društvo, da shvatimo da nasilje ne poznaje niti ekonomske, niti društvene granice, da ugrožava dostojanstvo svake žene i svakog deteta i da razara porodicu.

Pored pooštravanja kazni koje smo preduzeli predlogom ovog zakona, veoma je važno da radimo konstantno na prevenciji, da stvaramo kulturu nenasilja, da brzo reagujemo i unapređujemo multisektorsku saradnju, da podižemo vaspitnu ulogu u školama, da uključimo nastavne sadržaje protiv nasilja za decu od najranijeg uzrasta. Veoma je važna uloga medija u ovoj oblasti, ne sme biti tabloidnog izveštavanja i, naravno, konstantno podizanje svesti građana da nasilje razara porodicu i razara celo društvo.

Ukoliko se svi ovi koraci o kojima smo govorili ja i moje budu preduzeli i u narednom periodu i ukoliko se o njima bude vodilo računa, verujem, čvrsto verujem da ćemo se kao društvo izboriti sa ovim problemom.

Kao predsedavajuća Nacionalnog ogranka za borbu protiv korupcije, GOPAK-a u ovom Parlamentu rekla bih nekoliko reči vezanih za novi zakon koji se tiče borbe protiv korupcije. Veoma je važno što je ovaj zakon usklađen sa GREKO-m, što mi ovim predlogom zakona nastavljamo implementaciju akcionog plana Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije koja je na snazi od 2013. do 2018. godine, verujem da ćemo u narednom periodu raspravljati u ovom visokom domu i o novoj strategiji, i što mi ovim zakonom u stvari implementiramo i Poglavlje 23.

Predlog novog zakona o sprečavanju korupcije sprečava sukob interesa, sprečava akumuliranje funkcija, precizira nadležnosti i ovlašćenja agencija, a pre svega precizira i izbor direktora. Na osnovu tih preciznih formulacija garantuje se da direktor Agencije ni na kakav način neće imati i biti u nikakvom odnosu sa izvršnom vlašću.

Srbija, po mom mišljenju, ima institucionalni okvir za borbu protiv korupcije. U borbi protiv korupcije nema zaštićenih, nema prakse iz prethodnog perioda da sudski procesi zastarevaju, pa da se onda kada zastare na neki način pokuša sa vođenjem nekog novog sudskog procesa, nema zaštićenih partijskom knjižicom, društvenim statusom, bogatstvom, nema čekanja da neko postane bivši rukovodilac, pa da se pokrene postupak protiv njega.

Javnost Srbije je bila zgrožena mnogim korupcionaškim aferama vezanim, pre svega, za Razvojnu banku Vojvodine, za Tesla banku, za Fond za razvoj. Nije bilo sudskih postupaka koji su dali epilog koji su građani očekivali na ova teška krivična dela. Verujem da će novi zakon o poreklu imovine koje vaše Ministarstvo, gospođo Kuburović, priprema dati odgovor na mnoga pitanja koja javnost interesuju, pre svega kako je Dragan Đilas zaradio 500 miliona evra ili da Vuk Jeremić objasni svoje veze sa Patrikom Hoom koji je osuđen za korupciju.

Mislim da se u Srbiji, što je veoma važno za borbu protiv korupcije, u toj borbi pristupa sistemski, što znači da sve institucije moraju da vode računa i da se angažuju u borbi protiv korupcije. Takođe smatram da mi prednjačimo u borbi protiv korupcije i kada je u pitanju region i kada su u pitanju neke zemlje EU, kao što su na primer Rumunija i Bugarska.

Zbog građana Srbije želim da kažem da je za godinu dana od primene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa razmatrano deset hiljada krivičnih prijava, da je 681 lice pod optužnicom, da je doneto 448 presuda, da su 444 osuđujuće i da je to najbolji dokaz koliko se država i nadležne institucije bave borbom protiv korupcija. Za borbu protiv korupcije je važna transparentnost, važna je informisanost građana. Ne mogu, a da ne kažem da je ovaj visoki dom najtransparentnija institucija u Srbiji, da smo zbog toga dobili mnoga priznanja.

Parlament Srbije je na prvoj liniji borbe protiv korupcije. U GOPAK-u nacionalnom ogranku ovog parlamenta za borbu protiv korupcije je 43 narodna poslanika. Jedan smo od retkih parlamenata u svetu koji ima portal za nadzor nad javnim finansijama i mislim da su to sve važni koraci za borbu protiv korupcije u Srbiji.

U danu za glasanje podržaću sve predložene zakone. Zahvaljujem.