Zahvaljujem.

Na član 7. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Petar Petrović.

Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman sa ispravkom.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč?

Koleginice Jovanović, izvolite.

Tražili smo brisanje ovog člana, gospođo ministar, zato što je prethodno rešenje bolje, a objasniću i zbog čega.

U krivičnom zakonodavstvu, dakle, veoma je važno da se sam zakon donese da bude takav da sud može po njemu da postupa, jer individualizacija krivičnog dela i taj sistem relativnih krivičnih sankcija je poznat još od davnina. Jednostavno, to je nešto što ne može na ovakav način sada da se primeni zamenom ocene suda na nešto što sud može da ukazuje, kako vi predlažete, kod ocenjivanja ublažavanja zatvorske kazne.

Sud može, uzimajući u obzir težinu krivičnog dela, društvenu opasnost od tog krivičnog dela, okolnosti pod kojima je učinjeno, psihološki profil učinioca, da li je to prvi put da neko čini krivično delo, da li je povratnik, o čemu ovaj član govori, da ukaže na to kakva je to ličnost i pod kojim okolnostima se nešto desilo, jer ovaj sam zakon je propisao minimum i maksimum zatvorske kazne za konkretna krivična dela.

Ali, da sud ukazuje na to kod olakšavajućih okolnosti, jer postoje i one otežavajuće okolnosti u krivičnom zakonodavstvu, to ne možemo da prihvatimo kao merodavnu, jer sud može samo na osnovu relevantnih, izvedenih dokaza iz svih okolnosti pod kojima je to delo učinjeno da vrši ocenu prilikom donošenja odluke da se nekome ublaži zatvorska kazna.

Ne možemo sad zbog toga što ulazimo u izmenu Krivičnog zakonika da uvodimo i neke termine koji nisu primereni situaciji, koje krivično zakonodavstvo uostalom nigde ni u svetu na takav način ne prepoznaje.

Lepo vam je ukazala i danas na početku rasprave koleginica Radeta da ne možemo da vršimo nikakvu ni patetiku prilikom objašnjavanja toga, jer Krivični zakonik mora da bude tako kodifikovan i tako napravljen da sud bez ikakvih uticaja može da donese kaznu.

Zbog toga i tražimo, pošto je bio itekako uticaj suda i ta kazna nije doneta, već je Nata Mesarović rekla da je kazna njoj, presuda doneta, da se obnovi proces za Milorada Ulemeka Legiju i Zvezdana Jovanovića, jer su u političkom montiranom procesu osuđeni na najstrožije zatvorske kazne.

Reč ima ministar gospođa Nela Kuburović.

Zahvaljujem.
Verujem da je samo previd. Ovaj član 56. odnosi se na opšti institut ublažavanja kazne, ne odnosi se na povratnike. Izvršeno je preciziranje upravo imajući u vidu sudsku praksu.
Navešću vam jedan primer, šta to sudovi uzimaju kao olakšavajuću okolnost prilikom cenjenja i odmeravanja kazne. Da li je neko doktor pravnih nauka, mislim da nije okolnost koju treba da cenimo kao olakšavajuću. I, kada je reč o teškim krivičnim delima, upravo ovaj primer koji sam vam sad navela je nešto što sudovi uzimaju i navode u svojim presudama kada ocenjuju i izriču kazne.
Tako da je ovo jedan od razloga zašto smo pristupili preciziranju opšteg instituta ublažavanja kazne zatvora, smatrajući da će na ovaj način biti smanjena mogućnost slobodnog sudijskog uverenja u ovom delu. Sudija treba da ceni prilikom odmeravanja kazne, ali kada je reč o olakšavajućim okolnostima ili otežavajućim okolnostima, mislim da treba da ih primene onako kako one stvarno zaslužuju, a da činjenica da li je neko doktor pravnih nauka ili ne, treba da bude olakšavajuća okolnost prilikom izricanja kazne. Još jednom ukazujem, ne odnosi se na povratnike, nego je član koji se odnosi na institut ublažavanja kazne zatvora.

Pravo na repliku, koleginica Nataša Jovanović.

Niko nije ni pominjao, gospođo ministar, doktore nauka, čak naprotiv. Ako ste pažljivo slušali, ja sam rekla da je individualizacija svakog krivičnog dela, bez obzira da li je neko pekar, apotekar, doktor nauka, merodavno za sud.

Vi ste, sada vam je to ostalo u glavi verovatno još od studentskih dana ili prvog Krivičnog zakonika koji ste uzeli u ruke, rekli upravo ono što piše u sadašnjem zakonu, a koji vi tražite da se menja. Rekli ste – sud će da oceni, a mi upravo ovim amandmanom tražimo da se izbriše ova odredba kojom vi kažete da će sud da razmatra okolnosti koje ukazuju. Znači, nije dobra reč ukazivanje, već ocena.

Ocena se vrši, uopšte čak nisam ni pominjala da je ovo za povratnike, već sam rekla da li se radi o njima ili se radi o svima koji su osuđeni, odnosno kojima se sudi. Dakle, nije relevantno da sud ukaže na nešto, već je relevantno da sud dokaže u krivičnom postupku i oceni da je potrebno da se nekome eventualno zbog određenih, kako ovde predlog zakona i kaže, olakšavajućih okolnosti smanji zatvorska kazna.

Hvala.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da je jedan od najvažnijih propisa, odnosno zakona za uspostavljanje celokupnog sistema kazni Krivični zakonik, koji ne treba da bude zakon koji se svake godine menja.

Izmene Krivičnog zakonika moraju biti sveobuhvatne i nikako ne smeju biti parcijalne. To treba, a i mora da bude, jedan jasan, precizan zakon, opšti i nepromenljiv.

U skladu sa tim, mi smo podneli amandman na član 11. Predloga zakona, a koji se odnosi na višestruki povrat, precizirali smo ovu zakonsku odredbu, jer pravna sigurnost upravo zahteva preciziranje svake zakonske odredbe, pre svega, zbog smanjene mogućnosti zloupotreba kod izricanja kazne zatvora.

Kada je reč o krivičnim postupcima veliki problem predstavlja nejednako postupanje sudova, pa se dešava da se izriču minimalne kazne za veoma teška krivična dela. U toku rasprave naveden je primer iz 2018. godine, gde je sud za krivično delo silovanja izrekao kaznu kućnog pritvora. To je nedopustivo i takvi slučajevi i njima slični ne smeju da se ponove. Zato je neophodno precizirati postupke prilikom odmeravanja kazni i neophodno je da imamo Krivični zakonik koji je precizan i jasan.

Hvala, koleginice Nikolić.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, naravno da predlažem da se ovaj amandman odbije.

Međutim, kada smo već kod ovog zakonika, dozvolite da kažem i kod ovog amandmana nekoliko rečenica, a to je da se izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predlaže propisivanje kazne doživotnog zatvora za najteža krivična dela, krivično delo protiv polne slobode u slučajevima kada je u usled izvršenja dela nastupila smrt deteta, mlađeg lica, bremenite žene i nemoćnog lica. Naravno da ćemo svi podržati ovu izmenu ili u najvećem broju i dopunu ovog zakona.

Poštovana ministarko, koristim priliku da iznesem jedno razmišljanje, a to je da smatram doživotni zatvor treba propisati i za najveća ili da kažemo najteža krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti zemlje, jer postojeće kazne znatno su male, što se odražava i na ukupnu stabilnost naše zemlje, ako hoćemo baš, i u sadašnje vreme.

Svaka država ima neke posebne principe i temeljne vrednosti na kojima počiva njeno celokupno državno uređenje. Narušavanje tih vrednosti, kao što su odnos prema ugrožavanju teritorijalnog integriteta, napad na ustavno uređenje zemlje, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, kao što smo imali sada kod ovih šetača, pokušaj ubistva predstavnika najviših državnih organa, kao što smo imali pozive sada na ubistvo predsednika države i predsednicu Vlade, je li, odavanje državne tajne. Sve se to štetno po državu odražava i na neki način možemo reći da ugrožava ukupnu stabilnost naše zemlje.

Smatram da mi to trebamo u našem Krivičnom zakoniku da decidirano izmenimo i da treba razmišljati o izmeni članova od 305. do 321, jer ovi članovi, po meni, nedovoljno govore o tome, a kazne koje su propisane mislim da su stvarno nedovoljne. Čak i Kaznitelni zakon knjaza Miloša iz 1863. godine za ova teška krivična dela propisao je tada smrtnu kaznu. Naravno, mi smrtne kazne nemamo, ali uvodimo doživotnu robiju.

U članu tog Zakonika 83. iz 1863. godine kaže se, izvinite, moram citirati i povezati sa sadašnjom bezbednosnom situacijom, citiram – ko namerno potpomaže ulazak u Srbiju, napredovanje ili uspeh neprijatelja kazniće se smrću, završen citat. Naravno, mi smrtne kazne danas nemamo, ali bi mogli dati doživotnu robiju, jer ovo je jedno od najtežih krivičnih dela.

Da smo mi u našem Krivičnim zakoniku, sadašnjem, važećem, za ovakvo krivično delo predvideli doživotnu robiju, ne bi nam se desilo, kada je za vreme bombardovanja naše zemlje od NATO alijanse, da pojedinci, odnosno predsednici političkih partija ovih iz Saveza za Srbiju idu u nama neprijateljske zemlje i nagovaraju naše tada neprijatelje da jače i brže bombarduju našu zemlju i ubijaju našu decu, već bi ležali u doživotnom zatvoru. Ovo je suština zakonika za teža krivična dela.

Pored predsednika tada DS i advokat Srđa Popović, koji je pripadao ovima iz Saveza za Srbiju, je potpisao, verovali ili ne, dokument u kojem se tražilo bombardovanje Srbije zajedno sa Margaret Tačer još 1993. godine. Umesto da je za to odležao doživotnu robiju, on je i dalje nastavljao, citiram, i nazvao Srbiju kao anus mundi. Da građani znaju, to znači šupak sveta, a srpski narod ono što se nalazi u anusu, ono što se nalazi u šupku. Vidite sa kakvima mi iz Saveza za Srbiju imamo posla.

Nadalje, u našem Krivičnom zakoniku stoji, citiram – ko silom ili na neki drugi protivustavan način pokuša da otcepi neki deo teritorije Srbije ili deo teritorije pripoji drugoj državi, kazniće se zatvorom od tri do 15 godina. Mislim da je ovo malo tri godine, jer i za ovo krivično delo, po meni, treba uzeti doživotnu robiju.

Da smo imali ovo u Krivičnom zakoniku, ne bi nam se desio Nenad Čanak koji je 5. marta 2017. godine izjavio, citiram - spreman sam da priznam Republiku Kosovo, završen citat. Zamislite, sedi ovde sa nama u parlamentu. Taj isti Nenad Čanak je 1990. godine predložio za predsednika Republike, zvanično njegova LSV, verovali ili ne, Austrijanca Ota fon Habzburga i tako ponizio srpsku državu i srpski narod. NJegov programski dokument LSV zvao se "Vojvodina republika".

Poštovani narodni poslanici, ovo su vrlo ozbiljne stvari, jer nam je nemački diplomata Gerd Arens u svojoj knjizi "Diplomatija na rubu" otkrio kako je Nenad Čanak 13. decembra 1991. godine poslao lordu Karingtonu i Konferenciji o Jugoslaviji Memorandum o Vojvodinu u kojem se kaže, citiram Memorandum, da su istorijski uslovi iz 1945. godine, kada je Vojvodina pridružena Srbiji, Jugoslaviji, prestali važiti, a budućnost Vojvodine jeste da postane konfederalna jedinica, a ako Srbija to neće, onda će biti nezavisna i samostalna država, završen citat.

Vidite, da smo to stavili u naš Krivični zakonik, taj čovek ne bi sedeo sa nama u klupama, nego bi sada bio u apsani i služio doživotnu robiju.

Nadalje, i Čedomir Jovanović je isto tako 12. decembra 2012. godine izjavio, citiram - Vojvodina treba da ima pun suverenitet i priznati je kao nezavisnu zemlju, završen citat. Zamislite, Čedomir Jovanović je 29. februara 2015. godine izjavio, citiram - država Kosovo je nepovratna stvar koju nastavljaju da ignorišu samo neodgovorni političari, završen citat.

Vidite, dame i gospodo, on sedi ovde. Danas kada naše rukovodstvo, Vlada i predsednik Republike čine nadčovečanske napore da zaštitimo Kosovo i Metohiju, da ga povratimo tamo gde mu je mesto, čovek sedi danas sa nama ovde u klupama, umesto da služi doživotnu robiju, on je u našem parlamentu.

Vuk Jeremić, zvani Vuk potomak, ovaj koji šeta, koji nas napada je 2008. godine rekao, citiram - da je ulazak Kosova i Metohije u UN najbolje što Srbija može da se nada, završen citat. On treba da sedi u apsani, a ne da korača širom sveta, kao član belosvetske kriminalne bande i pere pare, ne samo naših građana, nego i građana Evrope.

Boško Obradović, taj bezobrazović, koji je pozivao da se izvrši državni udar, molim vas, zamislite, i da se uhapsi i pogubi predsednica Vlade i predsednik države, da smo to stavili u Krivični zakonik… Šta radi naše tužilaštvo? Treba da sede u zatvoru, a ne u visokom domu.

Sve u svemu, drago mi je da je za ovo krivično delo, koje danas na dnevnom redu je, uvedena doživotna robija. Ja, evo, lično se zalažem da mi vratimo doživotnu robiju za ova krivična dela prilikom razmatranja u budućnosti Krivičnog zakonika, jer da smo to radili 90-ih godina i 80-ih, gospodo, pokojni Rugova ne bi bio na slobodi kada je bio ili danas Tači i Haradijan. Bili bi u apsani, a država tzv. Kosovo ne bi danas bila država.

Zato upozoravam na ove koji hoće da otcepe Vojvodinu od Srbije, njih treba staviti pod udar Krivičnog zakonika, a ako ne izmenama ovim kojim ja predlažem, ako dođu, onda bar ova krivična dela koja sada stoje. Međutim, naše tužilaštvo ćuti i ako su zaprećene kazne, doduše, po meni vrlo blage, od tri do 15 godina.

Sve u svemu zalažem se zapravo za ovu izmenu zakona i za vraćanje doživotne robije za teža krivična dela. Nadamo se da ćemo ovaj visoki parlament u budućnosti uvesti doživotnu robiju i kada je u pitanju stabilnost naše otadžbine. Hvala.