Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Dame i gospodo, pozivam da se amandman ne prihvati. Čuli ste od ovlašćene predstavnice SNS, argumentaciju koja se tiče onih stručnih pitanja u ovom amandmanu, a čuli ste i dobro podsećanje, jako dobro podsećanje koje treba svi da imamo u vidu na temu ko su predlagači i čime se bave, šta oni nama kao parlamentarnoj većini konstantno zameraju, hteli bi na nos da nabijaju, a što predstavlja najbezočniji, najjadniji mogući primer katastrofalnog licemerja i to se vidi upravo na osnovu ovog amandmana, ove rasprave i ove teme.

Razmišljao da li da mi danas ove stvari istaknemo javno. Znate šta? Apsolutno, ne postoji važnija tema na kojoj bi mogla da se vidi razlika između onoga da radiš nešto, zato što misliš da je ispravno, zato što smatraš da nekoga predstavljaš, zato što se zalažeš za određene vrednosti i sve drugo što su neki skloni ovde sebi da pripišu ili sve to radiš iz duboko sebičnih interesa, poriva koji nemaju nikakve veze ni sa čim plemenitim?

Ovaj amandman podneli su narodni poslanici Stevanović Aleksandar i Đurić Vladimir, predstavnici jedne poslaničke grupe. Da se prisetimo koje poslaničke grupe, da se vratimo svi zajedno u drugu polovinu 2018. godine.

U drugoj polovini 2018 godine Tatjana Macura, koja je, takođe, veliki zaštitnik dece, žena, trudnica i porodilja i koja je nama, parlamentarnoj većini stalno prebacuje da ih mi ne volimo dovoljno, da mi ne brinemo dovoljno, da se ne staramo o njima, ne štitimo ih, itd, znate već sve to napamet. Ovde je, u ovoj sali tražila da se raspravlja o ovim rešenjima o kojima mi raspravljamo na ovoj sednici. Ovim, nije reč o nečemu drugom što je bilo, pa pravimo neku paralelu.

Nije reč o tome da mi sad pokušavamo da nešto ovde prikažemo što može neko da razume, da ne razume. Ovo o čemu mi pričamo, ovo u slovo ona je tražila tada da se stavi na dnevni red, a nije htela da kaže. Nije htela da kaže da je postojao već tada jasan dogovor da se zajednički radi na tome da se pripreme izmene Krivičnog zakonika. To je javnost znala i to je rečeno od strane ministarstva.

Radna grupa koju čine stručnjaci, dakle ne neko ko je rešio da sada pokaže koliko je nadaren za poeziju, pa da nešto ume da nešto lepo napiše ili sroči, ljudi koji se tim stvarima ozbiljno bave da pripremi izmene i dopune Krivičnog zakonika. Postojala je saglasnost da će u tome učestvovati, i učestvovala je Fondacija „Tijana Jurić“, koja je i inicijalni predlog dostavila Narodnoj skupštini. Sve se to tada znalo, a to nije sprečavalo Tatjanu Macuru da ustane i kaže – neće zla SNS, neće zato što im je tako rekao zli Aleksandar Vučić da stave ovu inicijativu na dnevni red.

Potpisali su zajedno 17. avgusta 2018. godine, a onda je to Tatjana Macura ovde obrazlagala, predlog - Vladimir Đurić, evo ga sad potpisnik amandmana, Aleksandar Stevanović, evo ga potpisnik amandmana, LJupka Mihajlovska, Nenad Božić i pomenuta Macura, koja je ustala ovde i rekla da je nedopustivo da se o ovome ne raspravlja. Da je nedopustivo. Evo nas, dame i gospodo, pa raspravljamo.

Šta je sad nedopustivo? Da li to što ih nema, a upirali su prst? Da li je sada to možda nedopustivo? Ili što nam amandmanima sole pamet i preko „Tvitera“ sa konferencije za medije, iz onog šatora, sole pamet, a njih nema? Jel to sad nedopustivo da se ne raspravlja?

Opravdajmo zašto smo ovde i zašto ovde sedimo, rekla je tada Tatjana Macura. Jer ti isti građani, tih 160.000 koji su potpisali inicijativu nas su birali. Opravdajmo zašto ovde sedimo. Gde sedite vi, Tatjana Macura, Stevanoviću, Đuriću i ostali? Nisu ništa bolji ni ovi Đilasovi, ni ovi Jeremićevi, ni ovi Tadićevi, ni oni iz matične filijale „žutog preduzeća“, jer su se svi ponašali u dlaku isto.

Oni su bili veliki zagovornici ove inicijative, oni su bili potpisnici. Nije se znalo ko je veći potpisnik. Trkali su međusobno ovi iz DS i ovi iz Dveri. Gde su danas? Da li opravdaju, kako sami kažu, svoje prisustvo u sali? Koje prisustvo? Koje prisustvo? Jel nedopustivo da se ne raspravlja? Što ne raspravljaju, gde su i šta su? Tako su govorili tada, danas ih nema. Šta kažu danas o ovom predlogu. Evo vam, ti isti.

Dakle, ništa sad tu nema na široko i u aluzijama, pa možda jeste, možda nije. U glavu i u bradu, isti ljudi. Šta kaže Tatjana Macura danas, a ovo je zastupala, a nama je na nos nabijala? Kaže danas – pravno, nepristrasno i civilizacijski ovaj predlog možemo smatrati korakom unazad? Ovaj predlog, ova inicijativa Fondacije „Jurić“ je civilizacijski korak unazad.

Šta je bilo pre manje od godinu dana? Nešto što mora da se podrži, da se raspravi, nešto što su svi potpisivali levom i desnom rukom. Šta je onda ovo? Šta je onda ovo, ako ne dokaz nad dokazima da se tamo, među njima sadržajem ne bavi niko. Da tamo, među njima za vrednosti ne zna niko. Da tamo, među njima ništa ni sveto, ni važno nije, nego samo jedna stvar ih zanima pod milim Bogom, obračun sa Aleksandrom Vučićem i SNS kad su mislili da je ovo tema za obračun, tako što će je podržavat, radili su to. Danas misle i tvrde sve potpuno suprotno od toga jer misle da je tako najbolje da se opet obračunavaju sa nama.

Slušao sam jednu raspravu između gospodina Jurića, koji je formirao ovaj inicijalni predlog i jednog čoveka koji sam sebe smatra za najvećeg pravnog stručnjaka pod nebeskim svodom. On je najpametniji i najstručniji od svih, takav se još rodio nije i verovatno neće nikada. Pita voditelj tog velikog stručnjaka – dobro, a šta je sad problem sa ovim zakonom? Šta je problem sa ovim predlogom? Počinje veliki stručnjak svoj odgovor. Rečenica prva, prvi deo rečenice, kaže – Problem je proceduralne prirode, zato što, voditelj sad već diže ruku – čekajte, kakve proceduralne prirode? Ovaj kao – Ne, ne. Da vam kažem, ne može Aleksandar Vučić da podrži… I, onda stanete i onda ne slušate ništa dalje, jer znate da su sve dalje sve same gluposti, sve same besmislice koje treba na neki način tu konstrukciju da podrže, a suština je ovo što je čovek rekao odmah na samom početku prve rečenice svoje. Problem njihov, najveći problem je što je Aleksandar Vučić rekao da ovo treba da uradimo, pripremimo, da to mi svi podržavamo i čim je Aleksandar Vučić za nešto, oni moraju da budu protiv toga, pa makar to značilo protiv sebe, svojih reči, svojih potpisa i svojih govorancija ovde.

Vladimir Gajić, veliki genije, takođe, stručnjak za sve, pravnik nad pravnicima, znate šta kaže? To je, inače, Jeremićev visoki funkcioner. Posprtdno kaže – ovaj zakon treba zvati Tijanin i Aleksandrov zakon. E, ovo je odnos prema ovom pitanju, ovo je odnos prema svim onim najstrašnijim, zverskim stvarima koje mi pokušavamo da sprečimo. Nikakve tu ni vrednosti, ni morala nema. Nikakvog tu stava nema. Aleksandrov zakon, tako ga oni vide i to oni o njemu misle.

Evo vam još jedan stručnjak nad stručnjacima, Bojan Pajtić. Bojan Pajtić - ne donose oni Tijanin zakon, već štite elitu, krijući se iza lažne brige o deci. Eto, to mi radimo, da znate. Ne donosimo mi Tijanin zakon. Nema pojma Igor Jurić koji kaže da su ovo oni predlozi na kojima je on insistirao sve vreme. Ne zna on. Ko je on, osim što je tamo samo neki inicijator cele priče? Zna Bojan Pajtić. Kao što se ovde pojavio pre neki dan, takođe genije Boško Obradović, da kaže – nije to taj zakon. On zna. Fondacija „Jurić“ nema pojma.

Ajde što mi ne znamo, Fondacija „Jurić“ nema pojma, znaju ti geniji, Obradović i Pajtić koji još kaže – Ovo smo napravili da bi ako bude žrtva neko iz SNS elite, znači ako nekog od nas neko sutra ubije da bi dobio doživotnu kaznu. Zloupotrebili smo, kaže, Tijanin zakon da bi obezbedili život i bezbednost naprednjaka. Opet Pajtić Bojan – Da nas život vredi više od drugih. Šljam. Kaže on, mi smo šljam što mi hoćemo ovo da usvojimo. Kaže on – Svi vi koji se izjasnite da ovo podržavate, vi, u stvari, nama nešto tu pomažete da mi sebe štitimo i svi smo mi koji ovo podržavamo, ove izmene i dopune Krivičnog zakonika, šljam. Još kaže da on nema iste emocije spram dece i na primer Marijana Rističevića i tako se divno zabavlja, sve onako naučno potkovano, čovek koji je ne tako davno uzeo da se pohvali javno da je redovni profesor, redovni profesor.

To vam je odnos i prema temi i prema Fondaciji i prema ovim stvarima o kojima se mi trudimo, žao mi je što nekome to ponekad zazvuči da je i suviše emotivno, ali ako je i tako, neka je, ne stidimo se toga. Treba da se stide ovi poput zapada Todorovića, to je neki Daško Milinović, koji kaže, ovo je valjda trebalo da

bude duhovito – ja sam za ubijanje dece, pa sam zato protiv ovog zakona. Šta to znači, to zna samo on.

Demokratska stranka, od Tijaninog, stigli smo do Erdoganovog zakona. Tamara Tripić, funkcioner Demokratske stranke, kaže – Ovo o čemu mi raspravljamo, ovo nije Tijanin zakon, ovo je Erdoganov zakon. Ko se sve od njih upisao da potpisom podrži inicijativu, to oni znaju mnogo bolje nego mi, jer su se tukli međusobno da pokažu ko je među njima bio brži da potpiše inicijativu. Pa, juče Aleksandra Jerkov kaže – Ne, u stvari, mi smo podeljeni. Znate, pola poslaničke grupe smatra da treba, pola smatra da ne treba da glasamo za ovo, ja na primer, smatram da ne treba, kaže ona. Ali, to nije problem da ipak kažu – ovo je Erdoganov zakon jer je zloupotrebljena porodica, zakonodavno tako, i tako dalje.

Oni ovo uopšte ne podržavaju, oni su to potpisali slučajno, nisu ni čitali. Tada kada su potpisali to je sve bilo u skladu sa najvišim evropskim standardima. Tada kada su potpisali nisu amandmanom poput ovoga o kome raspravljamo sada, izražavali zabrinutost, da li se sad tu neka evropska norma, neki evropski standard krši ili ne. Ne, tada im je bilo sve jasno, tada je ovo bio dobar predlog.

Danas, kako sami kažu, zato što naša parlamentarna većina kaže podržavamo, oni ne podržavaju. Ovo je erdoganizacija i zloupotreba dece. Ovo je… ma, čuli ste već, neću te besmislice da ponavljam više.

Evo, vam i Marinike Tepić. To je sada vedeta Đilas Dragana. Evo, zašto je kaže, ovo farsa. Dakle, usvajanje ovog Krivičnog zakonika, ovih izmena i dopuna je farsa, samo da znate, time se mi bavimo, zato što mi hoćemo da proguramo doživotni zatvor koji nema veze sa predlogom Fondacije „Jurić“ i još kaže da mi provlačimo porodicu Jurić kroz tabloidno blato. Sada ja ne znam gde je ona ovo videla, koga je ona ikada čula od nas da je jednu reč ružnu rekao. Ja sam siguran, nije nikada, ali, eto, to su ti mizerni pokušaji pravdanja sopstvenog odsustva i sopstvene odluke da moraju pošto-poto, naprosto, da kažu da nešto tu ne valja, a nema veze što su potpisali sami.

Konstantinović Nenad, veliki stručnjak pravde, kaže - ovaj zakon je opasan. Dakle, štititi decu, činiti da se na sve moguće načine predupredi da im se desi nešto najgore na svetu je opasno. A, zašto je opasno? Još jednom, zato što to predlažemo mi.

Janko Veselinović, takođe veliki stručnjak, takođe kaže da ovo nije „Tijanin zakon“. I on, baš kao i Pajtić i Boško Obradović, zna bolje nego Igor Jurić. Janko Veselinović, samo zapamtite, zna to bolje. On je za to stručniji.

Vladimir Gajić, evo ga opet. Šta kaže? Ove izmene su retrogradne. Dakle, ovo što mi sada radimo, to je valjda vraćanje u srednji vek.

Boško Obradović, ako nije mali milion puta u ovoj sali izgovorio reči „porodična politika“ i „porodične vrednosti“, ako nije dva miliona puta izgovorio „ja sam veliki protivnik EU“, „ja se borim protiv EU“, itd, „ja ću da je srušim“, da li znate šta danas kaže? Ne podržava ono što je sam potpisao zato što ovaj predlog koji je on potpisao, dok je to bilo inicijativa, je protiv evropske prakse i protiv evropskih vrednosti.

Kad sve ovo pogledate, šta čovek da misli, šta čovek još dodatno da kaže? Završavam ovo svoje izlaganje, dame i gospodo. Iz ovih razloga koje sam izneo apsolutno smatram da ne treba da podržimo ovaj amandman.

Predlagači u salu ušli nisu, prošlo je više od 10 minuta. Sada će biti još jedan amandman istog sadržaja, isti predlagač, odnosno ona poslanička grupa Tadićeva, Jeremićeva i oni imaju sasvim dovoljno vremena da dođu ovde i kažu šta oni o ovome misle, da obrazlože svoje ponašanje i svoje stavove, a ja bih im još samo rekao - kako su se poneli prema ovoj temi, prema ovoj sednici, ili danu za glasanje, ako im je tako lakše, nek računaju - poneli su se i pokazali su se što se tiče bavljenja politikom u Republici Srbiji po vjek i vjekova.

Ako ne nađu za shodno da se pojave u sali da glasaju za ovo za šta su govorili da ga podržavaju iz dna duše, ako nastave da govore najgore moguće stvari o ovom predlogu, nek smatraju da to svoje ružno lice i taj svoj crni obraz ostaće im do veka, a šta će i kako će, na njima je. Što se tiče SNS, mi ovaj Predlog zakona podržavamo. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan LJubić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, poštovani narodni poslanici, predlažem Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima da u danu za glasanje ne prihvate ovaj amandman, jer se amandmanom zadržava uslovni otpust za najteža krivična dela, što je za predviđena krivična dela neprihvatljivo zato što su se u Srbiji u proteklom periodu dogodila mnogobrojna ubistva dece.

Ubistva dece su izvršena na najsvirepiji i najmonstruozniji načini, tako što su žrtve najčešće silovane, teško povređivane, od čijih posledica bi preminule. Ovo su ubistva koje zdrav um teško može da prihvati. Možemo li da zamislimo ono sa čime se suočavaju porodice žrtava, kroz kakvu bol, patnju i očaj prolaze?

U Srbiji postoji veliki porast takvih krivičnih dela sa elementom nasilja nad decom. Hronologija izvršenih ubistava pokazuje da su izvršioci najčešće povratnici.

U dosadašnjoj sudskoj praksi izricane su kazne zatvora do 40 godina, ali postavlja se pitanje da li su one postigle svrhu kažnjavanja, odnosno da li su sprečile počinioca da ubuduće ne čini takva krivična dela ili da utiču na druge, da oni ne čine takva ubistva dece? Nisu, jer te iste ubice bi, čim se nađu na slobodi, opet ponavljale teške zločine.

Sve veći broj ovakvih krivičnih dela je pokazalo da ovakva kazna nije dala željene rezultate. Mala Katarina, Tijana, Anđelina, Dragana, Ivana, Luka, Marko samo su neka od imena dece kojih više nema, dece koja su stradala od onih koji na suđenjima ne pokazuju baš nikakvo kajanje za počinjeno delo, već, naprotiv, hladnokrvnost. Zato se javila potreba za izmenom Krivičnog zakonika.

Dosadašnje naše zakonodavstvo nije poznavalo kaznu doživotnog zatvora, koje su skoro sve evropske zemlje imale. Ovim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika uvodi se kazna doživotnog zatvora za počinioce najtežih krivičnih dela – ubice dece, maloletnih lica, trudnica, kada je reč o silovanju dece, silovanju gde je posledica smrt. Uslovni otpust se može tražiti za sve koji su osuđeni na kaznu doživotnog zatvora, a nisu počinili teško ubistvo.

Do sada je u našem zakonodavstvu postojala mogućnost uslovnog otpusta nakon dve trećine odslužene kazne i dozvole suda. Ovim izmenama zakona neće više postojati uslovni otpust za počinioce teških krivičnih dela, za one koji počine teško ubistvo.

Takođe, sudovi više neće moći da skrate kaznu za teško ubistvo, silovanje sa smrtnim ishodom, obljuba deteta sa smrtnim ishodom, obljuba nad nemoćnim licima sa smrtnim ishodom.

Kaznu doživotnog zatvora će izbeći maloletna lica, kao i oni koji su u vreme ubistva imali manje od 21 godinu.

Još jedna izmena je da je minimalna kazna 10 godina samo ukoliko postoje olakšavajuće okolnosti ili ako sud to proceni.

Ukoliko je delo kvalifikovano kao teško ubistvo, olakšavajuća kazna se ne može doneti.

Kazna doživotnog zatvora je samo jedan deo seta izmena. Ostale izmene zakona se odnose na pooštravanje kazni za nasilnike, procesiranje narko dilera, trgovinu narkoticima.

Nažalost, ubica Tijane Jurić neće biti kažnjen doživotnim zatvorom, jer zakon ne deluje retroaktivno, ali će zato ubice dece, uže porodice, trudnica u buduće biti kažnjavane najstrožom kaznom.

Mislim da ne smemo da zaboravimo na svu decu koja su stradala od ruku svirepih ubica, te da smo kao društvo dužni da preduzmemo sve što je u našoj moći da se takvi zločini nikad više ne ponove, da mislim na budućnost i veću sigurnost dece.

Bezbednost naše dece je najbitnije pitanje. Briga o deci treba da bude najprioritetnija stvar, odgovornost svih nas.

Cilj svih ovih izmena zakona je onemogućiti izvršenje i ponavljanje ovih krivičnih dela. Suštinski, ljudi koji su opasni po druge, maloletnike i decu će se odstraniti iz društva i držati bolje pod kontrolom. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Pored onoga što je Vladino formalno obrazloženje u ovom amandmanu, postavljam pitanje da li je uopšte i moralno danas da pričamo o ovakvom nečemu?

Inače, podnosioci, pravi podnosioci i suštinski podnosioci amandmana su Đilas, Jeremić, Tadić, a ovi koji su formalni podnosioci amandmana su poslanici koji su nažalost u danu kada su ti tajkuni kupili njihove matične partije postali samo usputno vlasništvo tih istih tajkuna.

Čak i kada bismo sve ovo zanemarili i pokušali na neki način da stavimo sa strane, postavlja se pitanje da li je uopšte moralno da raspravljamo o nečemu na ovaj način kada ni sam podnosilac danas ne želi bilo šta da kaže o amandmanu koji je podneo.

Jasno nam je, danas će dan provesti u beogradskim kafićima, beogradskim restoranima, pri tom svakako nisu izbegli mogućnost da uzmu ni zaradu, ni putne troškove ni sve ono što im sleduje po tom osnovu u ovom uvaženom Domu, ali moram reći da je ovo, oprostite na izrazu, ali zaista ono što je danas na delu je sprdnja sa građanima Srbije, sprdnja sa ovim uvaženim Domom, a što je najgore, priznaćete i sprdnja sa porodicama onih koje su izgubile svoje najbliže, pre svega decu.

Sprdnja je ovo i sa 160.000 potpisnika inicijative koja je danas pred nama i veoma je važno zbog tih ljudi da vide ko su to ljudi i koji je to deo poslanika koji njih predstavlja u ovom uvaženom Domu. S druge strane, razmotrićemo i ovaj i svaki naredni amandman koji dolaze od bilo koga, čak i od nekih, u najmanju ruku, licemernih podnosilaca poput gospođe Jerkov, Čomić, Marinike Tepić itd, jer to je odraz naše odgovornosti i prema ovom uvaženom Domu i prema građanima Srbije u smislu prevencije da se takve stvari ne bi ponovo dogodile, tj. da se monstrumi koji su takva nedela učinili, ne bi našli ponovo na slobodi, ali i naš pokušaj da koliko-toliko i koliko je to moguće umanjimo bol onih koji su izgubili svoju decu u tim, da kažem, velikim tragedijama koje su ih zadesile. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Nema predlagača ovog amandmana danas u sali. Ne znam gde su. Da li su u parku hrane golubove kao ostalih dana ili se možda bave tim ujedinjavanjem kako oni kažu, tog unapred propalog projekta te Demokratske stranke, ujedinjene ili kako je već zovu, o čemu pričaju ovih dana, ali to nije ni važno.

Ovaj amandman je takođe paradigma situacije u kojoj smo našli, a o čemu je malopre govorio gospodin Orlić i on na najbolji mogući način pokazuje, zapravo, pravo lice predlagača ovog amandmana ali i ostalih članova tog tzv. Saveza za Srbiju i tog dela opozicije, da se neki ne naljute.

Imamo nekoliko problema kada je reč o ovom amandmanu, ali ja bih onda redom da krenem da iznosim. Dakle, prvo, problematično je i obrazloženje samog amandmana. Drugo, što je problematično je kako glasi taj amandman. On glasi – u članu 6. stav 4. briše se. Ja nemam šta drugo da uradim nego da pročitam obrazloženje Vlade Srbije, koja nam je dostavila u formi mišljenja, a to je da se amandman ne prihvata iz razloga što je stavom 4. članom 6. Predloga zakona, prihvaćena inicijativa Fondacije „Tijana Jurić“, koja je podneta sa ciljem oštrijeg kažnjavanja učinilaca najtežih krivičnih dela protiv života i tela i krivičnih dela protiv polne slobode u slučajevima kada je usled izvršenja dela nastupila smrt deteta, maloletnog lica, bremenite žene i nemoćnog lica.

Ovo je jako važan deo. Pored toga, po praksi Evropskog suda za ljudska prava, ovakvo zakonodavno rešenje je moguće, pod uslovom da postoje drugi odgovarajući mehanizmi za preispitivanje izrečene kazne, a u pravnom sistemu Republike Srbije takvi mehanizmi postoje. Na primer, Institut pomilovanja, gde je ponašanje osuđenog tokom izdržavanja kazne, o čemu se obavezno izjašnjava ustanova u kojoj osuđeni izdržava izrečenu kaznu, upravo jedna od najznačajnijih okolnosti za donošenje odluke da li osuđenog treba ranije otpustiti sa izvršenja kazne.

Šta je ovde takođe problem? Jedan genijalac od tih pet potpisnika odnosno predlagača ovog amandmana, u pitanju je Nenad Konstantinović, on im je verovatno najpametniji u toj njihovoj grupi, je pre neki dan dok je kampovao tamo u parku ispred predsedništva Srbije, dok je hranio golubove, održao je i konferenciju za štampu. Na toj konferenciji za štampu on je rekao da je ovo vrlo opasan zakon.

Citiram: „Uvođenje doživotne kazne zatvora bez mogućnosti za uslovni otpust, to maltene nema ni u jednoj zemlji EU“. To kaže Konstantinović. „Nema među zemljama Evrope koje su članice Saveta Evrope“, i to je rekao.

Pazite sada šta kaže: „I mi zbog toga ćemo morati da menjamo taj zakon jednog dana“. Verovatno kada dođe na vlast, znači nikada. „Taj zakon predstavlja kršenje ljudskih prava“.

Dakle, osim svih ranije navedenih problema mi ovde imamo i još jedan problem, a to je ovo nije istina. Ovo ne odgovara istini. Kao što smo mogli da čujemo i od ministra, gospođe Kuburović, dakle ovakva praksa postoji u mnogim zemljama. Ona je navela i Maltu, Litvaniju, Belgiju, Holandiju kao zemlje koje imaju ovakvu praksu.

Najveći problem sa ovim amandmanom ali i ponašanjem tog dela opozicije je zapravo licemerje. Nismo mogli da živimo od njihovih optužbi kako ne želimo da usvojimo „Tijanin zakon“, kako nas to ne zanima, kako nismo moralni, kako nismo humani, kako štitimo ubice i ko zna još kakve gluposti su godinama iznosili, kada je reč o vladajućoj većini.

Danas, kada upravo to radimo, danas su spremni da pljunu sve ono što su govorili i za šta su se zalagali i da ne dođu, niti da brane svoje amandmane, da nam daju možda neku argumentaciju zašto bi trebali da usvojimo ovakav amandman. Na taj način šalju poruku, njihova politika se svodi i jedino i isključivo i samo, a to je za šta se zalaže Aleksandar Vučić, mi ćemo da budemo protiv toga, bez ikakvog obrazloženja, bez ikakvog argumenta i bez imalo obzira da li je to dobro za građane Srbije ili nije. Zahvaljujem.

Reč ima ministar, gospođa Nela Kuburović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Ovaj amandman je još jedan primer licemernog ponašanja onih koji su do januara meseca ove godine i te kako podržavali fondaciju Tijane Jurić i predlog koji je fondacija Tijane Jurić uputila Narodnoj skupštini, koju je podržalo blizu 160 hiljada građana, a naprasno nakon toga što je predsednik Republike, Aleksandar Vučić, izjavio da će Vlada Republike Srbije u potpunosti prihvatiti inicijativu, promenili su mišljenje.
Postavlja se pitanje - da li su u momentu kada su podržavali i potpisivali peticiju znali šta potpisuju, jer upravo jedna od možda i tačke sukoba među članovima radne grupe koja je bila formirana i u decembru mesecu ove godine, bilo je pitanje da li u potpunosti treba prihvatiti inicijativu i nemogućnost uslovnog otpusta za ubice i silovatelje dece.
Da su malo bolje pogledali ono što podržavaju, znali bi upravo da je i fondacija Tijane Jurić i te kako insistirala na tome da uslovnog otpusta nema za četiri krivična dela koja smo i ovde predvideli.
Ono što želim da istaknem je da se i Ministarstvo pravde prilikom izrade dopuna Krivičnog zakonika rukovodilo praksom zemalja članica Saveta Evrope, da smo utvrdili da uslovnog otpusta u pojedinim zemljama nema za sva krivična dela za koje je predviđen doživotni zatvor. Primer toga je Holandija u kojoj apsolutno za svako krivično delo za koje je propisana mogućnost izricanja doživotnog zatvora, doživotni zatvor znači doživotni zatvor, izuzev ukoliko budu pomilovani od strane kraljevske porodice. Znači, taj institut uslovnog otpusta apsolutno ne postoji.
U Krivičnom zakoniku koji je pred vama ovde i o kome raspravljamo, uslovni otpust je pravilo. On postoji za 14 krivičnih dela za koje je propisana kazna doživotnog zatvora. Ne postoji samo za ona krivična dela koja se odnose na ubistvo dece, ubistvo trudnica, na silovanje maloletne dece koja su završila smrtnim ishodom, kao i za obljubu nad nemoćnim licima koja su završila smrtnim ishodom.
Vrlo je licemerno od onih koji sada se bore protiv ovakve odredbe, a podsetiću vas da je 2013. godine kada je usvojen "Marijin zakon", kada su glasali članovi opozicije, upravo oni koji su danas protiv ovakvih odredbi, glasali su da nema uslovnog otpusta za 10 krivičnih dela i tu je upravo i krivično delo koje se odnosi na silovanje maloletnika i obljubu nad nemoćnim licima. Postoje druga krivična dela koja su blažeg karaktera u odnosu na ona krivična dela gde mi danas predlažemo da nema mogućnosti uslovnog otpusta, a to su najteža krivična dela.
Neću čitati citate iz presuda da bi videli o kakvim monstrumima se radi, ja neću biti toliko fina, pa reći da ne mogu to da izgovorim, jer imala sam prilike da izvršim uvid u neke od tih predmeta i Fondacija „Jurić“ je prilikom podnošenja predloga, to i dostavila Ministarstvu pravde. Ali, reći ću vam da je reč o licima koji su uglavnom povratnici, koji su već bili osuđivani više puta za krivična dela silovanja, koji su bili osuđivani za krivična dela ubistva, da je reč o razbojnicima, da je reč o licima koja su silovala trogodišnje devojčice, koji su silovali devojčice od 10 godina. Upravo je jedna od takvih bila i Marija Jovanović, koji su se seksualno iživljavali, a nakon toga ih na najbrutalniji način ubijali davljenjem. Podsetiću vas da je bilo i trovanja sonom kiselinom, da su te leševe na kraju odvodili na deponije i da su neki, nažalost, vrlo teško identifikovani bili, zato što su bili u stanju raspada.
Tako da, upravo to je razlog zašto propisujemo uslovnu osudu za ovakve monstrume, odnosno nemogućnost uslovnog otpusta za ovakve monstrume i svakako, Republika Srbija ne odstupa ovakvim načinom propisivanja od standarda zemalja Saveta Evrope.
Postoje one države gde nemogućnost uslovnog otpusta propisuju i za politička krivična dela. Verujem da ćete se složiti sa mnom da ubistvo deteta, da ubistvo trudnice, svakako nije političko krivično delo i da su ovo dela koja izazivaju i najveću osudu javnosti, a javnost je to dokazala i potpisivanjem peticije za uvođenje doživotnog zatvora, a podsetiću vas da je u tom trenutku bilo vrlo aktuelno i potpisivanje peticije za ponovno uvođenje kazne smrtnog zatvora i veći broj građana je u tom momentu čak i podržalo, doduše, vodila se kampanja putem interneta, ali je veći broj građana podržao inicijativu da se ponovo uvede smrtna kazna za ovakva krivična dela, nego što je podržao doživotni zatvor.
Verujem da ćemo usvajanjem ovakvog predloga, pre svega odužiti se žrtvama i delovati preventivno na svakog onoga ko pomisli da izvrši ovakvo krivično delo, a duboko verujem da svako onaj koji je spreman da učini ovako nešto što sam imala prilike da pročitam, neće biti ni u mogućnosti da se resocijalizuje, jer neće biti ni sposoban za to i svakako ne zaslužuje da se nađe među slobodnim građanima.