Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre, gospođo Kuburović, poštovana gospodo narodni poslanici, naravno da ove amandmane, koji su do sada predloženi, treba odbiti iz jednog razloga na koji ću se ja sada osvrnuti.

Osvrnuću se na ovaj predlog, tzv. Tijaninog zakona ne sa pravne strane, već sa sudsko-psihijatrijskog aspekta, koji ide u prilog doživotnog zatvora bez mogućnosti pomilovanja za počinioce najtežih krivičnih dela, koji su taksativno nabrojani u Predlogu zakona.

U razgovoru sa kolegama iz Specijalne psihijatrijske bolnice u Gornjoj Toponici, a to je da vas podsetim jedna od najvećih psihijatrijskih bolnica na Balkanu, tzv. „Kraljeva bolnica“, a i na osnovu ličnog iskustva, počinioci najtežih krivičnih dela su mahom psihopatske ličnosti. Doktor Robert Hare, američki psiholog, jedan od svetskih eksperata za psihopatologiju napravio je listu karakteristika psihopata, gde svaki psihopata ima 20 osobina, a ja ću pomenuti samo neke koje ih kvalifikuju za kaznu doživotnog zatvora.

Prvo, nedostatak kajanja ili osećanja krivice. Nedostatak osećanja ili obzira za gubitak, bol i pažnju žrtve, tendencija ka ravnodušnosti, hladnokrvnost i potpuni nedostatak empatije. Oni to uglavnom ispoljavaju prezirom i omalovažavanjem žrtve. Drugo, nesposobnost za preuzimanje odgovornosti za vlastite postupke. Zato ih to kvalifikuje za kaznu doživotnog zatvora. Treće, opoziv uslovnog puštanja na slobodu.

Vi, gospođo ministar, kao da ste čitali ovaj naučni rad gospodina Harea gde kaže – opoziv uslovnog puštanja na slobodu, jer ponavljanje krivičnih dela su mahom od strane povratnika.

Znači, nažalost, za psihopate nema leka. Razne vrste psihoterapija i lekovi nisu dali rezultate. Bezuspešno je njihovo prevaspitavanje dobrotom i ljubavlju jer ne reaguju na emocije.

Generalno, s obzirom da se od psihopate ne može očekivati nikakvo dobro, onda je potrebno preduzeti mere zaštite, što mi ovim izmenama i dopunama zakona činimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Kolega Periću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, vama je poznato iz pravne teorije da humanost jednog društva se ogleda analizom Krivičnog zakonika, odnosno zakonodavstvom iz krivične oblasti.

Ovde to treba razumeti, i jedan od kolega je rekao da u 10 država SAD postoji smrtna kazna, pa mi odavno tvrdimo da oni nisu humano društvo, da tamo demokratija je samo verbalno više favorizovana, nego što ona u stvarnosti i postoji. Šta to znači? Mi srpski radikali ne vidimo rešavanje ove problematike na takav način što treba tolerisati sve i svašta, nego ukupan razvoj jednog društva i humanost se ogleda kako je krivično zakonodavstvo. To ne znači da činjenje krivičnih dela treba tolerisati. Krivična dela ne vrši dete koje ima jedan dan ili nekoliko godina, nego vrši već osoba kada postane malo zrelija, čak i maloletnici. Da li je u pitanju problem samo kod izvršilaca krivičnih dela? Nije, biće da je kod društva u celini.

Ovo o čemu govore kolege koji su malo stručniji iz oblasti zdravstva zna se dobro odakle to može da potekne i šta je tu slučaj.

Vi dobro znate da je podeljenost u stručnoj javnosti. To ne smemo da zanemarimo, bila velika, po pitanju te doživotne robije, ali ste vi rekli da je ključnu odluku u tom momentu odigrao predsednik Republike koji je, to ste vi izjavili, na neposrednim izborima dobio veliki broj glasova. To smo mi već prihvatili. Naše primedbe su se odnosile na imenovanje ovog zakona, odnosno zakonika.

Činjenica je da je od 2005. godine, kada je izvorno donet ovaj zakon, pretrpeo evo već sad 10 intervenciju, a krivična materija ili problematika ne sme da bude tako često podležna izmenama. Stvara jednu nesigurnost. Razumem ja kolege koji govore da ovo treba da ima i preventivni karakteri i značaj. To je veoma važno. Krivične sankcije imaju taj značaj i mi moramo toga da budemo svesni, ali moramo da vodimo računa i o onim osuđenicima.

Član 12. se odnosi na član 66. važećeg zakona i mi smo ovde napravili jednu intervenciju kada je u pitanju uslovna osuda. To je jedna od dve mere upozorenja suda. Znači, uslovna osuda i sudska opomena su mere upozorenja prema izvršiocima krivičnih dela i u stavu 2. ovog člana se kaže – za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od 10 godina ili teža kazna ne može se izreći uslovni osud. To je bilo u važećem zakonu.

Predlogom za izmene i dopune ovog zakona se ova granica spustila na osam godina. Mi predlažemo da ona bude pet godina. Znači, za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do pet godina može da dođe u obzir uslovna osuda. Preko toga ne bi trebalo da bude.

Onda dajemo na značaju i ovoj meri upozorenja. To bi moglo da se odnosi i na neko krivično delo gde je kazna zatvora zaprećena od 20 godina, a mi kažemo da će biti uslovno osuđen. Nije to adekvatna mera, a znate da je pored izvođenja dokaza, utvrđivanja činjenica i njihove ocene i određivanje, odnosno odmeravanje kazne jedna krivično procesna veština, gde veliki broj sudova, iako dobro sve to urade, ali ne odmere dobro kaznu i mi smo imali do sada u sudskoj praksi da za krivično delo silovanja kazna zatvora je bila zaprećena od tri od 12 godina, a negde oko 67%, ako se ne varam, je bila izrečena kazna zatvora od tri godine.

Znači, imali smo zakon koji je rekao – o tri do 12 godina. Sudije su u dve trećine slučajeva izricale minimalnu kaznu. To je već problem. To je problem i da ne bi došlo do toga, da ne bi ostalo mnogo prostora za zloupotrebu ove norme mi smo predložili pet godina. Ovde ne remeti vašu koncepciju izmena i dopuna Krivičnog zakonika, ali mislim da je ovo i kada se konsultuje pravna teorija, pa sada kada bi napravili neku analizu među pravnim stručnjacima, koji primenjuju ovaj zakon, ja pretpostavljam da bi se veći broj kolega složio sa tim da ovo umesto do sada 10, pa vi predlažete osam, mi predlažemo pet, da to bude ta granica.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Šešelj.

Hvala gospodine Arsiću.

Evo, i danas slušamo opet iste stvari kao i u načelnoj raspravi.

Dakle, ne iznose se ovde argumenti za ili protiv ni doživotnog zatvora, ni uslovnog otpusta. Već smo se izjasnili i odredili prema doživotnom zatvoru i kazna doživotnog zatvora zaista za takva najmonstruoznija krivična dela i treba da se propiše. Ali, ovde diskutuju ljudi koji očigledno ne znaju šta je uslovni otpust, jer jedan od malopređašnjih govornika, narodnih poslanika iz vladajuće većine, rekao je da treba da se zabrani uslovni otpust zato što su krivična dela koja su se desila u prethodnom periodu bila neoprostiva.

Šta znači krivična dela u prethodnom periodu? Ne možemo mi sada, kada donesemo ovaj zakon, da opet osudimo ljude koji su već osuđeni u zatvoru pravosnažno. To je pre svega greška Ministarstva pravde, zato što je ovakav zakon trebao da dođe, prvo pred narodne poslanike šest meseci ili tri meseca ili određeni period pre nego što dođe u Narodnu skupštinu, da se svi onda upoznaju sa pravnim institutima, sa pravnim sistemom, sa rešenjima, možda u nekim drugim zemljama, a ne tri dana ranije i onda mi imamo to što imamo ispred sebe i onda na osnovu toga treba da ovde iznosimo svoje mišljenje. I ocena jeste, pa jeste populistički potez ovo, Tijanin zakon sada 2019. godine, a ti ljudi, tih 150 i nešto hiljada, koliko je to potpisalo, nisu oni to potpisali juče, pa je to danas na dnevnom redu. To su oni predali još 2017. godine. Šta se radilo sad ove dve godine vezano za ovaj zakon? Što nije to izglasano pre 2 godine kada vidimo sada da postoji potpuno jedinstvo vezano za to šta taj zakon donosi novo u naš pravni sistem. To mi nije jasno.

Za ili protiv uslovnog otpusta, može da se diskutuje o tome. Ali, imajte u vidu da svaka vlast od 2000. godine, pa tako i danas, automatski prihvata sve što dođe od zahteva za izmenu zakona i izmenu pravnog sistema od EU. Zato se i Krivični zakonik menja svakih šest meseci i svi ostali zakoni i uvode se neke nebuloze, koje čak nemaju ni veze sa našim društvom i našom državom, nevezano za Krivični zakonik.

Šta ćete sada ako izglasate da se zabranjuje uslovni otpust za krivična dela predviđena sada ovim izmenama, šta ćete kada za šest meseci bude direktiva EU ili Evropske komisije da tako nešto treba da postoji u našem Zakoniku da bi se otvorilo Poglavlje to i to? Onda ćemo da se sastanemo i onda će svi ovi ljudi koji danas pričaju protiv uslovnog otpusta da pričaju kako je to neophodno i kako je to humano, kao da se ovo sad ništa nije ni desilo. Morate voditi računa o tome i morate da podsećate konstantno narodne poslanike da se zakon donosi za primenu u budućem vremenu, a ne primenu u prošlom vremenu.

Ako se iskreno borite protiv ovakvih ljudi, koji su spremni da počine takva krivična dela, morate pre svega da promenite atmosferu u društvu koju stvaraju mediji, koje niko ne kontroliše, nekažnjeno pišu i objavljuju i na televiziji i u novinama šta god hoće, najveće moguće gadosti, u toj meri da je to nama danas postalo normalno. Nama je postalo normalno da 10 dana čitamo novine o tom ubici deteta, pa znam onda šta je radio i gde je išao u školu i gde je živeo i šta kažu komšije, i to bude feljton specijalne emisije sa raznim gostima koji se menjaju, pričaju o tako nekom monstruoznom ubistvu deteta. To valjda treba da se promeni, najosnovnije.

Ko objavljuje morbidne slike i morbidne tekstove iz tako neke monstruozne stvari biće kažnjen sa dva miliona dinara ili 20 miliona dinara. To bi pokazalo odlučnost i bilo bi mnogo manje ovakvih slučajeva, a ne neki bolestan um, koji može da pomisli da ako uradi tako nešto da će biti glavna zvezda u Srbiji sledećih mesec dana.

Pogledajte situaciju u jednom takođe bolesnom okruženju što se tiče medija, a jednoj, mogu da kažem slobodno, jednoj veoma nakaradnoj zemlji, što se tiče društvenog života.

U Norveškoj čovek ubije 92 ljudi, ode u zatvor, osuđen je na maksimalnu kaznu koja je, čini mi se, 22 godine. On je postao glavna zvezda tamo. Tamo prodaju majice sa njegovim likom. On će kada jednog dana bude izašao iz zatvora ili će u zatvoru da napiše knjigu i prodaće je u milione primeraka. Jel treba mi da dozvolimo da se nama tako nešto ovde dogodi, a događa nam se? O tome treba da se vodi računa.

Dakle, ja mislim da kazna doživotnog zatvora je primerena za ovakva krivična dela, ali da morate da budete obazrivi, da razmišljate hladne glave kada se donose ovakve izmene zakona, jer je ovo mnogo važno da bi se slušao gnev javnosti i uopšte stavovi javnosti koja je apsolutno ne informisana. Nemojte da mislite da je dobro ukoliko želite da se na ovaj način nekome dodvorite. To nećete uspeti i napravićete samo problem u našem pravnom sistemu i posle toga ćete biti prinuđeni da kada dođe do toga, kada dođe to na red, po zahtevu EU, onda i to promenite.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Momo Čolaković.
Da li neko želi reč?
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Koleginice Radeta, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, a pre svega građani Republike Srbije, želim da skrenem pažnju da su svi poslanici SRS podneli amandman slične sadržine, a suštinski isti, gde smo tražili da se u Krivičnom zakoniku, kao krivično delo inkriminiše raspirivanje i širenje lažne teze da se u Srebrenici desio genocid.

Znači, naš predlog je da svako ko javno iznosi mišljenje da se u Srebrenici desio genocid, bude kažnjen doživotnom kaznom zatvora. Ovo je zaista interes trenutno, čini se najveći interes, nacionalni interes, Republike Srbije i ja moram da kažem da sam iznenađena stavom našeg Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo koji su rekli da su razmatrali ove naše amandmane i oni smatraju da to nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Dakle, kolege pravnici su u ovom odboru i ja sam zaista šokirana, a zar jeste u skladu sa Ustavom i zar jeste u skladu sa pravnim sistemom države Srbije da dozvolimo da kojekakva gamad plaćenička po Srbiji ide po televizijama, u novinama, organizuje nekakve mirdite, ne znam ni ja kakve skupove po Srbiji, i da priča da su Srbi u Srebrenici izvršili genocid.

Mi moramo, ljudi moji, to da sprečimo. Mi ne smemo dozvoliti da generacije, da Srbi kao narod ostanu obeleženi kao genocidni.

Vidite šta se dešava, vidite li juče šta je uradio lažni parlament tzv. lažni parlament šiptarske države, oni donose nekakvu rezoluciju gde osuđuju Srbiju za genocid na KiM? Takođe, čovek da se naježi, slušam, gledam sinoć na televizijama, od jedne do druge televizije, svi kažu kosovski parlament doneo je rezoluciju, kao da pričaju o najnormalnijoj državi na svetu, kao da pričaju o najlegitimnijoj državi na svetu. Može to neko da kaže, evo, mi smo sada za verbalni delikt itd, ovo prevazilazi verbalni delikt, to je nacionalni interes.

Vi ste iz ministarstva napisali da ne možete amandman prihvatiti i naveli ste gospođo Kuburović neke formalne razloge, jer to ne može biti deo ovog člana itd. Možemo mi to da prihvatimo, formalno, moguće je da nije uklopljen ali vi dobro znate i kolege poslanici znaju da se amandmanom može itnervenisati samo na onaj član na koji već interveniše Vlada. Mi smo hteli da skrenemo pažnju da moramo ovo da uradimo ako ne sada onda da se dogovorimo za sledeće izmene, ako ne budemo dugo čekali kodifikaciju, ovo mora biti sankcionisano. Mi ako pređemo preko ovoga i ako dozvolimo da nam svako, nama u Narodnoj skupštini Marinika, Čanak, Aleksandra Jerkov i ostale tu ustaške profuknjačke ovde govore da su Srbi izvršili genocid u Srebrenici i mi ćutimo, narodnim poslanicima.

Molim vas kolege poslanici ovo shvatite krajnje ozbiljno. Gledajte da glasate za bilo koji amandman od naših 21 amandmana koliko smo ih podneli, pa mi možemo izvršiti, gospođo Kuburović, ako su narodni poslanici za to da se glasa za jedan od naših amandmana, mi možemo izvršiti pravno-tehničku redakciju pa da to uklopimo tamo gde se uklapa u skladu sa ovim što ste vi ovde nama predlagali.

U svakom slučaju, apelujemo na narodne poslanike, na Vladu, na javnost Srbije da nas podrže u ovome. Moramo označiti kao krivično delo za koje će se dobijati doživotna robija za svakoga onoga ko kaže da je u Srebrenici bio genocid. Ne smemo dozvoliti da Srbi ostanu zapisani kao genocidan narod. Mi to nismo. Hvala Bogu nismo. Nikada nismo bili i nikada nećemo biti, a na žalost nad Srbima se vršio genocid. Hvala.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Da.)

Hvala gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iniciran je pod pritiskom narodne inicijative tj. Fondacije „Tijana Jurić“ koji je podržalo 158.460 građana Republike Srbije. Kao rezultat potrebe usaglašavanjem domaćeg krivičnog zakonodavstva sa preporukom međunarodnog tela koji predstavlja globalne standarde u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranje terorizma.

Srpska radikalna stranka smatra opravdanim predlog ovih izmena jer je to jedan savremeni pravni standard po principu najteža kazna – doživotna kazna – doživotna robija. Predlagač se konačno osmelio da predloži najoštrije kazne za najteža krivična dela.

Ovim predloženim izmenama oštrije su napadnute sve savremene boljke savremenog društva: zlostavljanje i mučenje, nasilje u porodici, poreska utaja, napad na službeno lice, nasilno ponašanje na sportskim manifestacijama i javnim skupovima, promet i upotreba opojnih droga, mita i korupcije, zloupotreba službenog položaja, ugrožavanje vazdušnog saobraćaja, vrbovanje i obučavanje za vršenje terorizma i njihovo finansiranje.

Kao i sve moje kolege poslaničke grupe SRS podneli smo istovetni amandman na član 16. postojećeg člana 114. stav 1. Predloga zakona posle tačke 11) dodaje se tačka 12) koja glasi – da se pored svih navedenih krivičnih dela za sankcionisanje najstrožijom kaznom kazni svako ko nameće i propagira tezu da se u Srebrenici desio genocid. Srpska radikalna stranka ne spori da se u Srebrenici desio zločin ali ne i genocid isto kao što se desio zločin u Bratuncu, kao i mnogi drugi slični zločini.

Mi osuđujemo svaki zločin bez obzira sa koje strane dolazio, ali ne smemo da prihvatimo tvrdnju kako stranih tako i domaćih neprijatelja srpskog naroda koji bi da nam stave etiketu genocidnog naroda. Hvala.