Zahvaljujem.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Da li neko želi reč? (Da.)

Hvala predsedavajući.

Ovim amandmanom kojim je poslanička grupa SRS podnela na Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona, predložena je izmena člana 16. Članom 16. predlagača želi da izmeni član 114. osnovnog zakona a SRS ovim amandmanom predlaže da se posle tačke 11) doda tačka 12) koja glasi – svako ko javno tvrdi da se u Srberenici desio genocid. Kako bi građanima Srbije bilo jasnije zbog čega predlažemo ovaj amandman podsetiću da je predsednik SRS dr Vojislav Šešelj više puta objasnio da jeste došlo do pogibije muslimanskih zarobljenika ali da genocida nije bilo.

Priča o genocidu je smišljeno plasirana kako bi se srpski narodu nanela nemerljiva šteta. Stav da u Srebrenici nije bilo genocida mora da se brani na svakom mestu jer je više razloga zašto se genocid nije mogao desiti. Prvi razlog je što su tamo streljani isključivo ratni zarobljenici, nije bilo dece niti žena. To je nešto što ne treba odobravati ali se nikako ne može nazvati genocidom. Pojedinac ne može da bude izvršilac genocida, to može da bude samo država ili paradržava. Pokušaje da se u javnom mnjenju stvori utisak o genocidu je pokušaj da se optuži srpska država i srpski narod zajedno sa Republikom Srpskom.

Ono što je važno istaći jeste ko je taj ko pokušava da stvori takav utisak za novac stranih obaveštajnih službi, nevladinih organizacija u Srbiji postoje neki koji prenose glasine da je u Srberenici bilo genocida. To rade neke novine, neke elektronski mediji i pojedinci potpuno nesmetano. Zato SRS svojim amandmanom želi da doprinese tome da takvi dođu pod udar zakona i to pod najtežu krivičnu sankciju i predstavnici vlasti bi morali još jednom dobro da razmisle i prihvate ove naše amandmane. Hvala vam.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Ono što je evidentno to je da ovaj problem nije od pre nekoliko godina, problem okrivljivanja ili svrstavanje Srbije i srpskog naroda u genocidnu tvorevinu ili genocidan narod. Ovaj problem je još, što bi se reklo iz prošlog veka, jer 90-ih godina kada je Pedi Ešdaun, kao visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini naterao parlament Repbulike Srpske da izglasa nešto što je falsifikat kako bi se napravila osnova da Republika Srpska bude genocidna tvorevina, jer bi to bio najkraći i najpogodniji način da ta tzv. međunarodna zajednica ospori postojanje Republike Srpske, a tada se tražila veza da i te kako se poveže Srbija, odnosno kompletno srpski korpus sa ovim genocidom koji je po njima navodno napravljen u Srebrenici.

Mi iz SRS upozoravali da to ni malo nije naivno, da to treba najozbiljnije shvatiti, ali to nas podseća kao na ono kada je počela priča o Golo otočanima i Golom otoku, onda su komunisti zakonski zabranili da se uopšte razgovara o toj temi.

Neokomunisti posle 2000. godine nešto su slično preduzeli. Oni su zakonski izdefinisali da se ne sme komentarisati odluka suda, i to samo iz razloga da se bilo koja odluka Haškog tribunala, to što najmanje lični na neki sud ili regularan organ, da se komentariše. A Haški tribunal je na primeru pojedinca doneo odluku da je vojska Republike Srpske počinila genocid u Srebrenici. I sada se taj talas širi tako što se Srbija svrstava u zemlje koje su počinile genocid, kako svi redom iz bivše SFRJ našli su za pravo, a u poslednje vreme to je najaktuelnije u AP Kosovo i Metohiji, ta kvazi država Kosovo, optužuje Srbiju da je počinila genocid na teritoriji Kosova i Metohije, tako što je braneći teritoriju od terorističkih napada sada Srbija došla u situaciju da mi moramo da se pravdamo.

Iz tog razloga Srpska radikalna stranka koristi ovu priliku da se u Krivični zakon unese odredba da svako onaj ko u javnosti, na javnom mestu, propagira ovu suludu ideju da je počinjen genocid u Srebrenici, da bude kažnjen doživotnom kaznom zatvora. To je nešto što u svakom slučaju treba da zaštiti integritet i suverenitet i Srbije i srpskog naroda.

Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginice Mihajlović, izvolite.

Zahvaljujem.

U članu 16. Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, u postojećem članu 114. u stavu 1. posle tačke 11) treba dodati i tačku 12) koja glasi: "Svako lice koje tvrdi da se u Srebrenici desio genocid". Ono treba da bude sankcionisano najstrožom kaznom, kaznom doživotnog zatvora.

Tvrditi danas da je u Srebrenici počinjen genocid jeste klasični primer izdaje, što spada u najteža krivična dela u bilo kojoj državi i u svim pravnim sistemima.

Pošto u Srbiji za čin izdaje ne postoji visoka kazna, plasiranje laži o nepostojećem genocidu u Srebrenici postalo je lak, vrlo unosan i, nažalost, posao koji se odvija neometano.

Upornim ponavljanjem o tzv. genocidu pokušava se da ova fraza uđe u svakodnevni govor, da se o tome ne razmišlja nego da se prihvati po principu - zdravo za gotovo. Znači, bez pogovora treba da se prihvati tuđa falsifikovana montaža jedne ratne epizode, što bi celokupan srpski narod žigosalo kao genocidni narod a Republiku Srpsku ugasilo, kao proizvod tog zločina.

To su prave namere pretežno najvećeg dela svetske javnosti, a ovdašnji vinovnici hajke protiv sopstvenog naroda u liku Nataše Kandić, Staše Zajević, Sonje Biserko i njima sličnih osoba, emituju veliku nervozu kada im se neko suprotstavi jezikom činjenica. Jednostavno, njih istina ne zanima. Lažima o Srebrenici ti izdajnici imaju zadatak da zaokruže čitavu konstrukciju zapadnih sila, kako bi inače da opravdaju to što podržavaju Muslimane u BiH, ili to što je Hrvatska primljena u EU sa svim počinjenim zločinima u svim ratovima, i to zločinom genocida, dva puta počinjenim.

Ipak, istina jednom mora pobediti, a veliki doprinos tome i te kako je dao prof. dr Vojislav Šešelj u svojoj studiji na preko 3.000 strana, pod nazivom "U Srebrenici nije bilo genocida", otkrivanjem istinitih i proverljivih činjenica.

Ova Vlada, za razliku od prethodnih, shvata ozbiljnost situacije, ali ne preduzima sve što je potrebno u pravcu rešavanja izuzetno ozbiljnog problema, i po narod, i po državu.

Zato smatram da bi se prihvatanjem ovog amandmana zaštitili državni i nacionalni interesi kao najveće dobro države i naroda. Naročito je to važno u svetlu činjenice da je visoki predstavnik u BiH, Valentin Incko, najavio da će predložiti uvođenje zakona kojim će negiranje genocida u Srebrenici biti kažnjivo delo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Pored ovih dobrih rešenja predviđenih ovom izmenom i dopunom ovog Krivičnog zakona, gde se u najvećoj meri štite deca i ovi monstruozni zločini koji su se dešavali poslednjih godina kod nas i koji su baš nekako prešli skoro u svakodnevno, žao mi je samo, meni lično kao roditelju, što se ne može primeniti retroaktivno.

Međutim, pored ovih rešenja, jedno od najvažnijih nacionalnih pitanja, jedan najvažniji nacionalni zadatak ovog parlamenta jeste sprečavanje širenja laži da se u Srebrenici desio genocid.

S obzirom da svakodnevno u medijima na političkoj sceni postoje ljudi koji su najverovatnije plaćeni, jer ni jedan zdrav razum ne može protiv svoje zemlje, protiv svog naroda govoriti na način na koji oni to govore, a to podrazumeva da smo mi genocidan, da smo mi zločinački narod, znači, ne može biti drugi motiv osim novca, znači da su to plaćeni ljudi.

Mi smatramo da u članu 114, posle tačke 11) gde su navedena sva krivična dela od 1-11, treba dodati tačku 12) gde će se jasno dodati i krivično delo da će ko javno kaže da se u Srebrenici desio genocid biti najstrožije kažnjen.

Ono što je vrlo važno jeste da mi treba da putujemo, naša deca treba da putuju, Srbija treba da se razvija, mi jesmo i treba da budemo jedno demokratsko, moderno društvo i ne bi valjalo, znači, džaba nam svaki novi zakon, džaba nam sve što budemo doneli u ovoj Skupštini, neka je to i najbolje, ako na pasošu našem, gde god krenemo, nevidljivo piše - zločin. A na svakom od nas i na svakom našem pasošu će pisati da smo zločinci.

Prema tome, ono što treba da uradi ovaj srpski parlament jeste da uvede ovo krivično delo i da ga najstrožije kazni. Hvala.

Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, koleginice Ristić.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, zločin koji se dogodio u Srebrenici ne uklapa se u definiciju genocida koji podrazumeva plansko uništavanje čitave etničke ili verske grupe. Ne postoji ni jedno svedočanstvo da je Republika Srpska uopšte imala takav plan. Sve i da je imala, prema definiciji genocida, morao je da obuhvati celokupnu teritoriju Srpske, a ne samo jednu opštinu.

Jasno je ovoj Srbiji i Zapadu, pa zašto onda toliki pritisak Zapada da Srbija prizna da se u Srebrenici desio genocid? Zato jer ako Srbija popusti, to bi Americi poslužilo kao ključno opravdanje za sve zločine učinjene prema Srbima. Zato je trebalo da Srbija kaže kako je u Srebrenici bilo genocida i tako pomogne Americi da pomete tragove svog nasilja.

To se za sada nije desilo, ali Srbija ćuti. Ćuti medijima, ćuti pojedincima, ćuti Zapadu. Ćuti kao da nema jasan stav. Možda i nema. To ćemo znati ukoliko se ne prihvati ni jedan od amandmana srpskih radikala na član 16.

A za to vreme haška dokumentacija premešta se, ni manje ni više, nego u Sarajevo. U našim medijima to je prošlo poprilično nezapaženo. Zašto ne bi ostala u Hagu, gde je na dva suda presuđen genocid u Srebrenici? Zašto se ne premesti u NJujork? Ujedinjene nacije su osnivač ovog suda. Ili u Vašington, koji ga finansira? Razlog je jasan. U Holandiji i Americi je pravo na informaciju zagarantovano i svi ovi materijali bili bi dostupni javnosti, a u Sarajevu će se pobrinuti da sakriju sve što genocid dovodi u sumnju.

Zato Srbija više ne sme da ćuti i treba jasno da kaže da u Srebrenici nije bilo genocida. Srbija mora da zaštiti svoj narod od toga da ga svet proglasi genocidnim. Ako Srbija neće, ko će, ponovo Rusija? Sramota je za Srbiju što ćuti na ove klevete. Evo prilike da Srbija konačno da svoj odgovor tako što će usvojiti ovaj amandman i kazniti svakoga ko kaže da se u Srebrenici desio genocid. Hvala.