Na član 16. amandmana je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, srpski narod je podneo veliku žrtvu u 20. veku. To je narod koji je preživeo genocid u vreme Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. To je narod koji je najviše ispaštao u celom 20. veku, koji je brutalno i na silu rasparčan u više država i koji je i na kraju 20. veka preživeo nešto što se zove humanitarno bombardovanje.

Posledice humanitarnog bombardovanja bile su okupacija dela teritorije Republike Srbije, Kosova i Metohije. Posle svega toga kroz šta su Srbi prošli još se poništava to, pokušava da se pljune na srpsko stradalništvo, na naše žrtve i na našu istoriju, pre svega, preko jedne kvazi pravne institucije koja se zove Haški tribunal.

Haški tribunal je dao sebi za pravo da piše našu istoriju i da od nas napravi kao od naroda monstrume, da napravi od Srba genocidan narod, da da osnov za ukidanje Republike Srpske, da to, nešto što bi nas obeležilo nas prati i u budućnosti.

Protiv toga mi treba odlično da se borimo. Mi treba jasno da se odredimo prema političkim presudama Haškog tribunala, treba da znamo da oni nama ne misle ništa dobro, da njih ni ne zanima, kao što i stoji u njihovom Statutu Pravda, kao bilo koji drugi sud, već pomirenje na ovim prostorima i to pomirenje znači – Srbi su krivi za sve, Srbi su genocidni i Srbi su krivi što su toliko stradali.

Nedavno smo videli, to jest, juče smo videli šta rade vlasti terorističke, takozvane, republike Kosovo i šta se dešava u njihovoj skupštini. Sada se više ni ne vodi računa da se nešto dokaže, pokaže ili objasni, već kao primer masovnih silovanja i genocida pokazuju se slike iz pornografskih filmova kojim se objašnjava da su to snimci masovnog silovanja Albanke od strane Srba. Dotle smo mi došli zato što nikakve reakcije iz Beograda nije bilo na sve to što se dešava.

Podsetiću vas da je Ruska Federacija sprečila da UN u Savetu bezbednosti donesu rezoluciju kojom se Srbi označavaju kao genocidan narod. Moramo da se borimo protiv toga, moramo da pokažemo i dokažemo na svakom mestu, kažemo šta se nama desilo na ovom prostoru, a ne da pored svega što nam se dešava i sa Kosova i iz Bosne i Hercegovine i iz brojnih zapadnih država, mi imamo i u Beogradu ljude koji su spremni da kažu i da je Kosovo nezavisno i da su Srbi počinili genocid u Srebrenici i da su Srbi počinili masovna silovatelja, i tako dalje, jer onaj ko kaže da je u Srebrenici bio genocid, onaj koji kaže i koji se složi sa tim da su Srbi napravili etničko čišćenje na Kosovu i Metohiji, da su napravili masovna silovanja žena Albanske nacionalnosti isto nam je neprijatelj koliko i Kadri Veselji i Flora Brovina.

Apelujem da se usvoji ovaj član koji predviđa kaznu doživotnog zatvora za svakog onog građanina Srbije koji kaže da se u Srebrenici desio genocid i na Vladu Republike Srbije, pre svega da se uvek jasno odredi prema svim pritiscima i prema svim izdajnicima koji su u Beogradu i koji su u stanju tako nešto da kažu.

Treba staviti do znanja da su to ljudi koji rade u stranom interesu, koji su obilatno finansirani iz inostranstva, a jasno je ako treba nešto da se plati, neki stav da se zastupa u Srbiji, jasno je da je to onda na našu štetu.

Hvala, kolega Šešelj.
Reč ima profesor doktor Marko Atlagić. Izvolite, profesore.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, dozvolite da se priključim ovoj raspravi, možda ne kao čovek politike, više kao čovek nauke i to samo četiri rečenice zbog vremena da kolegama ne oduzimam.

Tvrdim kao čovek nauke i kao čovek da se u Srebrenici gonocid nije desio, ali da se desio stravičan zločin i tu nema dileme. Ovo nije ni politička, niti pravna procena, već procena sa pozicije nauke. Niti jedan uslov iz pojma o definiciji o genocidu Srebrenica nije ispunila, pogotovo onaj obavezujući, a to je namera da se izvrši zločin - dolus specijalis, a ako nema te namere, a ima druga dva obavezujuća uslova, genocida nema, čak broj nije bitan, ako ima broj, tri puta da je veći bio, a nema namere, genocida nema.

Drugo, još jednu rečenicu sam hteo da kažem, a to je da je Haški tribunal najveća pravna, najveća istorijska i najveća politička nakaza koju je mogala iznedriti tzv. međunarodna zajednica. Znate li ko je tvorac tog Haškog tribunala? Teodor Meron, zločinac. Da ne govorim kad je došao prvi na ideju da se Haški tribunal formira ne da se sudi pojedincima, nego političkim, citiram njega, još prije Dejtona, političkim rukovodiocima svih srpskih zemalja, jer kaže – narod stoji iza njih, to je jedini način da ih oteramo s vlasti. Završen citat itd.

Treće što sam hteo da kažem, prepustimo događaje istorijske da ocenjuju pravi istoričari, a ne novinari ili novinari analitičari, pogotovo ne analitičari šarlatani i onda ćemo zaista doći do pomirenja na ovim balkanskim prostorima koje je vrlo potrebno.

Zagovaram pedagogiju mira na području Balkana, da ne tumačim šta je to. Ovo o genocidu kažem kao čovek koji je pisao nekoliko radova o genocidu nad srpskim narodom, a pogotovo sam izučavao pojam genocid. Priznajem da o tom pojmu od mene jedino više zna prof. dr Vojislav Šešelj, jer sam video šta je on pisao o tome i koliko je izučavao.

Prema tome, ponavljam u Srebrenici se desio stravičan zločin, ali ne i genocid, jer niti jedan pojam o definiciji genocida ne ispunjava, posebno onaj prvi osnovni, a to je namera. Zbog toga sam se i javio da na neki način, kao čovek struke, pridonesem ovoj raspravi. Hvala.

Hvala, prof. Atlagiću.
Reč ima Vjerica Radeta, pravo na repliku. Izvolite.

Pravo na repliku, hvala, ali, pre svega u okviru ove replike želim da kažem da ohrabruje diskusija iz vladajuće većine, upravo ova koju je gospodin Marko Atlagić malopre izneo.

Gospodine Atlagiću, jeste ovo i pravno i političko pitanje, ali ste u pravu, pre svega pitanje naučnog dokazivanja i mislim da niko ko je pravnik, niko ko je pročitao neku ozbiljnu knjigu, niko ko se malo ozbiljnije bavi politikom i bilo kojom naukom nije u dilemi. Svakom je jasno da u Srebrenici nije bilo genocida.

Pomenuo je gospodin Atlagić i predsednika SRS, dr Vojislava Šešelja. On je već napisao dva toma inače trotomnog dela koji se zove „U Srebrenici nije bilo genocida“. Završava uskoro i taj poslednji tom. Kada bude sve završeno, ne postoji niko živi ko će pročitati te knjige, pretpostavljam, gospodine Atlagiću, da ste ove dve čitali koje su već gotove, ne postoji niko živi ko će posle čitanja tih knjiga moći i da pomisli da se u Srebrenici desio genocid.

Dakle, genocida nije bilo i tu nema spora, nema spora među normalnim ljudima, nema spora među ljudima koji nešto znaju, koji umeju da pročitaju definiciju genocida, pa da je prevedu na slučaj Srebrenica, ali naši amandmani su i zato očekujem da će gospodin Atlagić verovatno i ostali poslanici SNS glasati za jedan od ovih naših amandmana.

Mi zato hoćemo to što svi mi znamo i što nikom ovde nije sporno, u Srebrenici nije bilo genocida, e samo hoćemo da sankcionišemo svakog onog koji pored toga će izaći negde u javnost i reći – Srbi su u Srebrenici počinili genocid. Takva svaka izjava je strašan zločin prema Srbima, prema srpskom narodu, prema državi Srbiji, prema Republici Srpskoj. Mi zato mislimo da država mora institucionalno da se štiti od takvih, a jedini način je da ovo bude krivično delo i da svako ko kaže da je u Srebrenici bio genocid mora da zna da će ga sačekati doživotna robija. Hvala.

Hvala, koleginice Radeta.
Reč ima Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, iznad nas je duh Slobodana Stojanovića, ako se ne varam, malog Gajića od četiri godine, koji od gore svojim duhom posmatraju šta mi ovde radimo.

Srebrenica je osetljiva tema. U Srebrenici se desio zločin kao rezultat zločina oko Srebrenice. Sve što se događalo tri godine oko Srebrenice, pa i nešto što se događalo pre Drugog svetskog rata, kada su Srbi u Opštini Srebrenica bili većina, a posle rata, po komunističkoj ideologiji, postali manjina, ali po njihovoj ideologiji, iz nepoznatog razloga, postali manjina. Znači, od većine pre Drugog svetskog rata, posle Drugog svetskog rata su postali manjina. Ta manjina je bila rezultat stravičnog zločina koji su izvršili SS „Handžar divizije“. To istorijsko pamćenje Srba u stradanju u Srebrenici i oko Srebrenice 3.500 civila, uključujući i žrtvu Elfete Veseli, Slobodana Stojanovića, rezultiralo je 3.500 Srba je izgubilo život, a od toga se preko dve hiljade ne uklapa u ratnički profil, da su mogli da budu vojnici. Ili su bili prestari, ili su bili premladi ili su bili žene. Baš zbog toga treba razmisliti o nekoj vrsti kazni.

Ja nisam za ovako drastičnu kaznu, ali jesam za kaznu da oni koji tvrde, poput Sande Rašković Ivić, da je Srebrenica bila genocid, moraju da odgovaraju pred ovom državom.

Ova skupština je donela Deklaraciju, čini mi se, o tome da se u Srebrenici desio zločin i ja od toga neću odstupiti. Neću odstupiti od toga, ali neću ni dozvoliti da neko Srbe naziva genocidnim narodom. Nismo mi razbili multietničko društvo. Ja nisam bio komunista, ali komunistička Jugoslavija je bila multietničko društvo, hteli mi priznati ili ne, da li pod pretnjom sile, da li u diktaturi. Uglavnom, ta država je bila multietnička.

Etničke države nisu napravili Srbi. Srbi su čuvali multietničku državu, sprečavali multietnička čišćenja. Etničke države su napravili oni koji su mislili da je demokratija imperijalni proizvod, da se može tako olako uvesti u bivšu Jugoslaviju i oni su, razbijajući SFRJ, pravili etničke države. Oni koji danas govore da su protiv prekrajanja granica, oni su prekrajali te granice. Oni su od stada pravili države. Čije stado, toga je i livada. Oni su krenuli tim principom. Srbi su bili protiv toga. Jasno su bili protiv toga. Srbi su bili armatura bivše multietničke države koja se zvala SFRJ. Oni koji su napravili to su napravili, podelili jugoslovenske narode i okrenuli ih jedni protiv drugih. Rezultat toga su zločini, većinom nad Srbima. Srbija je jedina država bivše SFRJ koja nije promenila etničku sliku. Ja se time ponosim. Svi drugi jesu. Srbi su najsurovije etnički počišćeni. Preko milion Srba više ne živi na teritorijama gde je živelo, a Srbi su, koji su etnički počišćeni, proglašeni da su druge etnički čistili, što je neistina. Srbi su se branili i nekad u toj odbrani preterivali.

Pravo žrtava je na jednakost. Mora da bude izražen u ovoj skupštini pod uhom Slobodana Stojanovića, koji takođe ima pravo na pravdu, kao i druge srebreničke žrtve.

Ne možete imati manje i više vredne žrtve. Ja sam, kada je bio gospodin Putin ovde, došao iz jednog razloga da ga dočekam, zato što je sprečio, pošto je Rusija sprečila da ova Skupština, da srpski narod, da ova Skupština ne bude predstavnik genocidnog naroda. To morate da imate u vidu.

Ne znam, ja ću glasati za ovaj amandman, zato što verujem da u ovom trenutku većina će proceniti da je kazna prestroga. Većina nas misli da to treba da bude krivično delo, ali ja lično mislim da je kazna prestroga, da ona treba da bude ograničena, recimo sa pet do deset godina zatvora, jer takvo krivično delo može da bude izazvano pijanstvom, svađom, tučom itd, ali ću zbog svih žrtava, pa i muslimanskih i srpskih, glasati da nema lažnih genocida, da ima velikih zločina i da sve žrtve imaju pravo na jednakost i da sve ubice, bez obzira na veru i naciju, treba da budu kažnjeni. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.
Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da u vaše i svoje ime, pozdravimo delegaciju poslaničke grupe prijateljstva sa Srbijom Parlamenta Republike Koreje, koja se nalazi u zvaničnoj poseti Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Hvala.
Idemo dalje.
LJubiša Stojmirović, po ovom amandmanu.

Poštovane koleginice i kolege, ja sam jedan od onih građana Srbije koji bez ikakvog razmišljanja, u svakom trenutku, na svakom mestu i pred svakim kaže da u Srebrenici nije bilo genocida i uvek ću stajati iza tog stava.

Sa druge strane, jesam i za to da se svi koji su počinili zločine kazne, bez obzira sa koje su strane.

Mislim da je ovaj amandman nešto što je dobro i za ovu Skupštinu i za Srbiju. Ne bih ulazio u dužinu kazne koja se određuje po pitanju činjenja ovog dela, ali bih to podržao i kažem obaveza svih intelektualaca je na prvom mestu da budu patriote i da poštuju i vole svoju zemlju.

Srbija je nekako blagonaklona prema onima koji je pljuju, bez obzira da li su to oni koji su iz Srbije ili koji su izvan Srbije i zbog toga mi moramo jedanput da zauzmemo čvrst stav i da svima jasno i glasno kažemo ko smo, šta smo, šta smo uradili, a šta nismo uradili.

Međutim, mi nekako lako prelazimo preko tih kleveta i laži i dozvoljavamo da svaka šuša može da nas uzme u usta i da nas nagrdi, da nam pripiše najgnusnija krivična dela. Možda je ovo trenutak da se svi malo dovedemo u neko razumno stanje i da kažemo - dosta je više, nećemo da dozvolimo da nas vređaju bez ikakvog osnova. Verujem da ćemo, ako ne danas, u nekoj skorijoj budućnosti ipak preduzeti nešto da se zaustave ove tendencije, u kojima se Srbija samo pljuje, u kojima se Srbija prikazuje kao zločinačka, genocidna i slična zemlja.

Mislim da je krajnje vreme da preduzmemo nešto po tom pitanju. Hvala.