Kolega Ševarliću, tu temu smo otvarali prilikom podnošenja Izveštaja o pitanju Kosova i Metohije.
Pravo na repliku…
(Miladin Ševarlić: Kolega je to meni spočitavao.)
Nije vam spočitavao kolega i molim vas da se na način kako se on vama obraća obraćate i vi njemu, sa uvažavanjem i poštovanjem. Nisam shvatio u njegovom izlaganju da je direktno ono što je govorio usmereno ka vama.
(Miladin Ševarlić: Pročitaću stenogram.)
Uvek, kolega, ali nemam vremena da čitam stenogram.
Izvolite, kolega Orliću.

Pošto vidim da je i dalje rešio da bude ljut gospodin Ševarlić, očigledno ne razume zašto.

Gospodine Ševarliću, onaj ko se zalagao za priznavanje nezavisnog Kosova u tim granicama u kojima ga vide Tači, Haradinaj i ostali, je predsednik Izvršnog odbora Dveri, dakle, te organizacije kojoj vi, kako kažete, ne pripadate. Evo, ja vam verujem, nemojte da mislite da vam ne verujem. Ali, jeste bili narodni poslanik njihove poslaničke grupe. Dakle, njihov predsednik Izvršnog odbora, po rečima dojučerašnjih članova predsedništva, to sam rekao. Jel to činjenično stanje? Jeste. Jel piše u novinama koje ste čitali vi? Piše. Pitajte te ljude šta im nije jasno.

Šta je dobilo u ovoj Narodnoj skupštini frenetičan aplauz kad smo mi raspravljali o Kosovu i Metohiji? Pa, naravno, vanljudska borba i rezultati koje pravi Aleksandar Vučić, sa ciljem da pomogne našem narodu na KiM; sve ono što je uspeo da im obezbedi, a što su prokockali ti sa kojima danas rame uz rame stoje vaši dojučerašnji saborci iz poslaničke grupe Dveri i sve ono što čini da se izbori, kako je ovde rekao, da dobije i srpski narod na KiM, ali da dobije i država Srbija.

I za srpski narod i za državu Srbiju uvek je bilo baš briga i tog Đilasa i tog Jeremića i tog Tadića i tog Stefanovića i sve su to delima pokazali, sa kojima su vaši dojučerašnji saborci iz Dveri. Dakle, to smo mi podržali ovde.

Ako hoćete da pričate o tome sa njima, eto, kažite im samo da skupe dovoljno hrabrosti, što bi rekli ljudi, petlju da skupe, da dođu lepo ovde, da sednu tu pored vas i da nam kažu šta imaju. Ali neće i vi znate da neće i znate zašto neće. Zato što su oni danas, taman kao i vi, ili slobodni ili samostalni ili nesvrstani poslanici, ne znam kako se naziva.

Danas bi Boško Obradović, pošto više nema poslaničku grupu, morao lepo da stane u red sa tih 20 i nešto narodnih poslanika, koji nisu više članovi ni jedne poslaničke grupe, da dođe na vreme, da se prijavi preko pisarnice za reč, pa da govori, a to je za njega samo umišljenog lidera, dela srpske opozicije, apsolutno neprihvatljivo, to je njemu ispod svakog nivoa. To je pravo i realno merilo stvari koliko on podrške ima i kolika je njegova politička relevantnost u ovom trenutku.

Dakle, od te istine Boško Obradović beži, ne ja. Ja sam ovde, znate to jako dobro, svaki dan od ujutru do uveče, pa kad god, eventualno, skupi hrabrost da u ovu salu uđe, zateći će me sigurno i popričaćemo o svemu, vrlo lepo i otvoreno, baš kao sad sa vama. Između ostalog, pitaćemo ga i za tih Đilasovih 500 miliona, koji izgleda sjaje zlatnim sjajem i čija je magijska privlačnost mnogo veća i značajnija i od važnosti Kosova i Metohije i od važnosti parlamentarizma, demokratije, ma bilo čega vezanog za srpski narod i državu Srbiju.

Ako smo se sad razumeli, ja verujem da ćete se složiti bukvalno sa svim što sam rekao, ako nismo, nije nikakav problem, rekao sam vam i danas i bilo koji drugi dan, od ujutru do uveče da se mi ovde objašnjavamo, meni da znate baš odgovara da narod Srbije dobro vidi, da dobro čuje, da dobro razume sve ove reči koje mi razmenjujemo ovde, to je, pre svega, za naš narod dobro i korisno.

Između ostalog, ima efekta, videli ste na tom Kosovu i Metohiji pre nekoliko nedelja. Politika koju zastupa Aleksandar Vučić, koji se po rečima Patrijarha srpskog lavovski bori za srpski narod na Kosovu i Metohiji, dobila je 90 i nešto posto glasova Srba sa Kosova i Metohije. Koliko su dobili ovi drugi, gospodine Ševarliću, to vam je odgovor na apsolutno svako pitanje, koje eventualno imate i dalje, ako imate dalje.

Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite, koleginice.

Uvaženi predsedavajući, gospodine predsedniče Komisije za zaštitu konkurencije, ostali članovi Komisije za zaštitu konkurencije, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, SNS svakako u celosti prihvata izveštaj koji je vaša Komisija podnela, jer je on zbilja izgrađen u skladu sa stručnom metodologijom, po svim onim segmentima i parametrima koje upravo jedan kvalitetan izveštaj treba da sadrži.

Pre nego što pređem na vaš izveštaj, moram da kažem, pre svega, da je notorna laž da se narodne kuhinje u Republici Srbiji finansiraju sms porukama. Naime, istina je da u budžetu Republike Srbije na razdelu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja postoji aproprijacija koja je namenjena za rad narodnih kuhinja.

Takođe, kao neko ko je tokom svog obrazovanja imao i političku ekonomiju, još studenti na prvoj godini fakulteta kada uče političku ekonomiju znaju da je konkurencija konkurencija. Ona ne može biti ni slobodna, ni neslobodna. Tržište može biti slobodno i SNS se zalaže da tržište bude slobodno, na čemu istrajavamo i što je, na kraju krajeva, naš krajnji cilj.

Sada ću se vratiti na vaš izveštaj. Jako mi je drago što ste u vašem uvodnom zalaganju i u uvodnom prezentovanju vašeg izveštaja, mada tu u izveštaju, čitajući vaš izveštaj nisam videla, ali vam se zahvaljujem što ste na tome potencirali i rekli da je Komisija formirana 2005. godine, da je ona otpočela sa radom 2006. godine, ali da je u stvari ona tek 2014. godine dobila puni mandat da promeni nešto na bolje u ovoj zemlji. Godine 2014. na mestu predsednika Vlade bio je Aleksandar Vučić, današnji predsednik Republike Srbije.

Naravno, nešto što sam zapazila u vašem uvodnom izlaganju, to je da ste vi do 2014. godine, odnosno do 2012. godine imali neku opremu koja verovatno nije bila ni raspakovana, a nije bila ni stavljena u funkciju. Naravno da za tim građani Srbije treba da žale, ali šta da vam kažem. To se dešavalo i u mnogim drugim oblastima. To se dešavalo čak i u najosetljivijoj oblasti u našem društvu, a to je zdravstvo, kada su nabavljeni novi aparati stavljeni negde po ćoškovima i tek dolaskom SNS na vlast ti aparati stavljeni su u funkciju.

Drago mi je što ste ojačali vaše kadrovske kapacitete, što imate poslovni prostor, što imate 53 zaposlena radnika, mada, koliko sam videla, sistematizacijom je taj broj predviđen nešto veći. Drago mi je da sa tim brojem radnika postižete fantastične rezultate i da ste od strane Međunarodne komisije EU proglašeni za najbolju Komisiju u Evropi. To je svakako delegiralo i nas kao zemlju da budemo centar za rad ovih i ovakvih komisija u ovom delu Evrope.

Takođe, smatram vrlo važnim što sarađujete sa međunarodnim organizacija. Takođe, smatram vrlo važnim što ostvarujete bilateralnu saradnju sa mnogim zemljama, pre svega iz okruženja, sa onim bivšim članicama SFRJ, ali i sa mnogim drugim zemljama, kao što je Savezna Republika Nemačka, kao što je Ruska Federacija, kao što je Japan, itd.

Ali, ono što ja želim posebno da pohvalim u toj vašoj saradnji i što negde prepoznajem kao vrlo značajno sa aspekta sticanja novih znanja, novih veština, to je vaš memorandum o saradnji sa Ekonomskim fakultetom u Beogradu, sa Ekonomskim fakultetom u Kragujevcu, sa Ekonomskim fakultetom u Nišu i sa Pravnim fakultetom u Beogradu.

Uvođenje studenata kroz vaše seminare, kroz vaše edukativne radionice, ali i omogućavanje da oni svoju stručnu praksu provedu i obave upravo u vašoj komisiji, itekako će pružiti mogućnost mladim ljudima da se upoznaju sa radom, sa metodologijom, sa prepoznavanjem zaštite od korupcije, itd. i to bih negde navela kao najznačajniji taj vid saradnje. To sam negde prepoznala kao najznačajniji vid saradnje, jer znanje naših mladih ljudi je nešto što je Srbiji neophodno, nešto za šta se SNS stalno zalaže i nešto što je, na kraju krajeva, sastavni deo politike SNS da mladi, obrazovani ljudi ostaju ovde u našoj zemlji i da svojim znanjem doprinose ekonomskom napretku naše zemlje.

Naravno, i što se tiče finansiranja, vi ste potpuno samostalni u delu finansiranja. Naravno da je dobro što izdajete i publikacije. Koliko sam videla, u prošloj godini izdali ste devet publikacija, ali naravno i da je jako važno što ova rešenja o koncentraciji, a to je u stvari očigledan primer da investicije dolaze u našu zemlju i one su veće nego ikada u zadnje četiri godine, za razliku od perioda do 2012. godine, kada je zemlja u svakom mogućem pogledu opustošena, kada je više od tri hiljade fabrika prodato, da bi nakon toga bili raskinuti neki ugovori o prodaji, kada je oko 600 hiljada ljudi ostalo bez svojih radnih mesta. Sada investitori dolaze u našu zemlju, otvaraju se fabrike, zapošljavaju se ljudi i sve to doprinosi ekonomskom napretku koji je vidljiv po svim parametrima, i po smanjenju javnog duga, i po smanjenju nezaposlenosti, i po suficitu koji beležimo treću godinu za redom, a to je, naravno, sve zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije i SNS i njenih koalicionih partnera.

Hoću da kažem da što se tiče tih rešenja, odnosno prihoda od rešenja o koncentraciji, da su ona kod vas i najveća i čini mi se da nešto oko 97% obuhvataju tih prihoda. Naravno, za svaku pohvalu i potpuno je u saglasnosti sa zakonom da deo viška prihoda kada obezbedite rezerve vraćate u budžet Republike Srbije i to je koleginica Aleksandra Tomić rekla i koliko to iznosi u novčanom delu.

Moram ponovo da se vratim na period od 2012. godine, kada su uglavnom zemljom vladali monopolisti, pljačkaši i kada je u zemlji vladala korupcija. Korupcija razjeda tkivo svake države, a pre svega i iznad svega ekonomsko tkivo.

Moram da istaknem divlje razvlačenje optičkih kablova, Šolakovih optičkih kablova. On je, inače, vlasnik kablovskog operatera SBB. Pre svega, po velikim gradovima i pre svega po Beogradu na potpuno protivzakonit način razvlačio je optičke kablove. Te kablove je razvlačio sa elektro mreža, sa stubova za rasvetu, s krova na krov, sa zgrade na zgrade, sa kuće na kuću kako bi imao što više pretplatnika. Međutim, on taj novac nije ostavljao u zemlji, već je iznosio iz zemlje i, naravno, stavljao u neke crne fondove. Tako je mogao da posluje samo zato što je u to vreme gradonačelnik Beograda bio Dragan Đilas i od tada počinje njihova zajednička tajkunska družina, jer Dragan Đilas za vreme dok je bio gradonačelnik Beograda opustošio je Beograd za 1,2 milijarde. Obogatio se. Stekao je lični profit radeći posao gradonačelnika od 500 miliona evra.

Uzurpirao je tamo i neke garaže, naravno, u tim garažama, garaža se nalazi u Požarevačkoj ulici, u centru Beograda, u delu stambene zgrade. Pa pošto njega nikada za građane ni bilo briga, već samo za sopstvene interese i sopstvene džepove, on je zazidao protivpožarni izlaz za stanare, a za sebe fino, lepo obezbedio zaseban izlaz.

Naravno, ovo je nešto što je bilo i što se svakako neće ponoviti. Srbija je zemlja pristojnih građana. Srbija je zemlja koja čiji građani poštuju rad, red, odgovornost, disciplinu. Srbija je zemlja koja zaslužuje bolji kvalitet života svakog građanina, na tome Aleksandar Vučić i SNS svakim danom rade. U danu za glasanje podržaćemo vaš izveštaj. Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice Jevtović Vukojičić.

Reč ima narodni poslanik Milan Ljubić.

Izvolite, kolega Ljubiću.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani članovi Komisije, poštovani narodni poslanici, konkurencija je kao proces poslovne borbe između kompanija igra centralnu ulogu u podsticanju ekonomskog rasta i razvoja. Cilj je obezbeđivanje koristi potrošača.

Nivo ekonomskog razvitka zavisi od nivoa zaštite konkurencije. Tržište je prostor u kome se slobodno kreću kapital, roba i ljudi i tu dolazi do razvijanja različitih poslovnih odnosa i aktivnosti. Zato je od značaja regulisati tržište kao slobodno.

Ukoliko bi konkurencija bila narušena, proizvodi i usluge bili bi skuplji i nepristupačniji. Poslovne aktivnosti bile be nezakonite, a posledice bi imali privreda i potrošači. Suština je na mehanizmima koji će sprečiti monopolističko delovanje.

Konkurencija je vezana za slobodno tržište i utiče na povećanje produktivnosti, kvalitet proizvoda, smanjenje cena, bolju ponudu na tržištu. Ona pospešuje inovativnost, doprinosi bržem ekonomskom rastu i utiče na bolji privredni ambijent. S toga je neophodnost njenog očuvanja važna za razvoj privrede.

Komisija za zaštitu konkurencije efikasno sprovodi politiku zaštite konkurencije kao i primenu propisa u cilju dobrobiti celog društva. Ona radi na postizanju pune pravne sigurnosti učesnika na tržištu. Koristi sve raspoložive pravne i ekonomske instrumente u cilju obezbeđivanja zaštite.

Zadatak Komisije je da obezbedi ravnopravne uslove za sve učesnike, više kompetilnosti, kao i bolje poslovanje za sve. Srbija prati dinamiku razvoja zaštite konkurencije u EU, usklađuje svoje standarde sa standardima EU. To se odnosi na restriktivne sporazume i zabrane zloupotreba dominantnog položaja. Komisija radi na nalaženju povreda konkurencije u svim onim sektorima koji direktno utiču na životni standard. Dakle, u korist potrošača i na opštu dobrobit društva.

Sve ono što se pokazalo efikasnim u pravnim okvirima mnogih zemalja, pravila koja unapređuju ovu oblast Srbija je implementirala. To je dovelo do povećanja kvaliteta tržišnih sloboda, kao i mogućnosti ulaska novih igrača na tržište. Cilj je obezbeđivanje zaštite konkurencije i stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja. Suština je konkurentnost privrede, dalji ekonomski rast i privlačenje stranih investicija. Ovo će omogućiti povećanje privrednog rasta i bolji životni standard.

Mi smo imali priliku da vidimo kako je izgledala Srbija kada se konkurencija nije podsticala zbog interesa pojedinaca, kartela. Do 2012. godine imali smo pojedince koji su nanosili štetu privredi i to monopolskim položajem koji im je bio omogućen od strane bivše vlasti. Koristili su dominantan položaj i trgovinu uticajem. Efekti su bili pljačkanje i uništavanje preduzeća i privrede.

Situacija danas je drugačija. Primeri telekomunikacionih kompanija jesu stvaranje dobrog okvira vizije i politike omogućavanja bolje konkurencije, efikasnijih operatera i snižavanje cena usluga za sve potrošače u Srbiji. Srbija je danas bogatija za preko 180 fabrika. Samo u Nišu, iz grada iz kog dolazim, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je otvorio šest novih fabrika. Vrednost tih investicija je preko 80 miliona evra. To su investicije koje su udahnule nov život u privredu i koje su podigle stvari na jedan veći regionalni nivo. Stvoreni su uslovi za otvaranje preko 7.500 novih radnih mesta. Nikada se više nije ulagalo i gradilo u Nišu.

Ekonomska stabilnost je ključna stvar. Rast svih ekonomskih parametara jeste vizija i cilj za koju je najzaslužniji Aleksandar Vučić. Samo u 2018. godini zabeleženo je 3,5 milijardi evra direktnih stranih investicija. Napredak na Duing listi dovoljno govori o lakoći poslovanja koji se beleži iz godine u godinu u našoj zemlji.

Rezultati ove Vlade su rast BDP, podizanje nivoa zaposlenosti, razvijanje preduzeća, jednaki uslovi za poslovanje, konkurentnost. To je ono što pokazuje da smo napravili dobar ambijent i da smo napravili model za privlačenje investicija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Ljubiću.

Reč ima narodna poslanica Nataša St. Jovanović.

Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani članovi Komisije za zaštitu konkurencije, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, izveštaj o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU koji je objavila Evropska komisija potvrđuje se ispravnost ciljeva koje je postavila ova komisija ispred nas.

Srbija je napravila dobar napredak kada se radi o pravilima u oblasti zaštite konkurencije i koja se opredelila za put ka EU.

Međutim, nije nama merilo samo šta kaže EU. Nama je merilo to što otklanjanjem nepravilnosti se puni budžet Republike Srbije i koliko se popravlja poslovna klima u Srbiji.

Takođe, ovde se vidi značajan napredak u poslednjih pet godina, što je evidentno i po ovom izveštaju. Kroz regionalnu saradnju izražavamo sposobnost da zajednički delujemo na različitim poljima, a u ovom slučaju na polju zaštite konkurencije, što pokreće cela regija u EU i ka njihovim standardima i evropskoj praksi saradnje, jer bez konkurencije nema efikasnog tržišta.

Jednaka startna pozicija za sve, a onda uspeh učesnika na tržištu zavisi od njihove sposobnosti, fer tržišna utakmica je nešto što je važno za stanovište očuvanja tržišta. Država treba da je nepristrasni sudija koja ne sme da utiče na rezultat igre, ali pravila igre mora da se poštuju.

Komisija za borbu protiv konkurencije treba da zaštiti domaću privredu i ona to vidimo, sve uspešnije radi u proteklih pet godina. Od nepravilnosti koja je izložena na regionalnom ili međunarodnom tržištu i mora imati punu nezavisnost, kakvu npr. imaju Ustavni sud ili npr. kao što ima NBS.

Mi možemo smanjiti negativne posledice konkurencije kroz odgovarajuće zakone, kao i njihova dosledna primena, pogotovo u delu koji se odnosi na zaštitu slabijih i uspostavljanju jednakih prava. Tako se Zakoni o zaštiti slobodnog tržišta i Zakon o zaštiti potrošača međusobno prepliću i međusobno dopunjuju, dok istovremeno sprečavaju da trgovinski lanci nameću potrošačima visoke marže za jeftino nabavljene proizvode.

Umesto da konkurenciju doživljavamo kao neprijatelje, možemo ih posmatrati kao izvor podsticaja i korisnih informacija. Oni nam pomažu otkriti koje su naše slabe, a koje su naše jake strane. Pomažu da se fokusiramo na ono u čemu smo dobri što donosi korist svima i pojedincu i preduzeću i društvu u celini.

Od konkurencije možemo učiti i u preduzećima se sve više podstiče timski rad. Istovremeno, okruženje je podsticano jer timovi međusobno se takmiče i podstiču na što bolje rezultate.

Danas se globalizam polako menja i samim tim se menja naš pogled na svet. Poslovanje se više ne sastoji samo od pukog nastojanja da se ostvari što veći profit, mi celokupnim našim poslovanjem ostavljamo traga u svemu i svima oko sebe.

Našim odnosom prema svojim radnicima, kupcima, dobavljačima, iz dana u dan oblikujemo sami sebe, naša preduzeća i naše okruženje. U tome nam ova Komisija pomaže. Jedino konstantan napor na ovim promenama biće najbolje regulator negativnih, dok će istovremeno podsticati i pozitivne efekte konkurencije.

Kako su na udaru proizvodi, tako su na udaru i usluge. Zato bih nešto rekla o medijima, koji imaju veliki uticaj na široko javno mnjenje. Želela bih o tome da govorim zbog značaja ove teme, iako je o njoj već govorio moj kolega Marijan.

Po Konvenciji koju smo potpisali, po Zakonu o elektronskim medijima, po Zakonu o oglašavanju, prekogranični kanali koji nisu registrovani u REM-u, reemitovanje nije dozvoljeno. Takođe, prosto je neverovatno da televizija N1 nije registrovana u našoj zemlji, a morala bi biti registrovana u REM-u, jer to je način da ona plaća nadoknadu i da ova država Srbija od nje ima koristi.

S obzirom da je poznato da je televizija u vlasništvu Dragana Šolaka, čiji je i kablovski operater SBB, koji ima 55% tržišta i koja je postala bazična platforma za napade još u toku pregovora u akviziciji Kopernikusa od strane Telekoma, na delu smo videli lažne borce za slobodno tržište, koji su sprovodili zaista veliku medijsku hajku na konkurenciju.

Po Konvenciji koju smo potpisali, ali i po Zakonu o elektronskim medijima, po Zakonu o oglašavanju, prekogranični kanali koji nisu registrovani u REM-u, i kao što sam rekla, reemitovanje im nije dozvoljeno, tako da dolazimo do toga da strani kanali ubacuju domaće reklame, a da na njih apsolutno ne plaćaju porez. Od toga trpi budžet države Srbije.

Tako dolazi do kršenja međunarodne konvencije i faktički na crno konkurišu domaćim medijima koji su registrovani u REM-u i koji plaćaju … ovo što sam navela. Pošto je N1 nije registrovana, zato to grubo kršenje zakona i konkurencije, šta bi se desilo da su isti vlasnici kupili TV Prva ili O2 i šta bi se desilo kad bi se sve televizije u Srbiji ponašale na način kao N1 i koliko bi bio oštećen budžet, pošto znamo da se ovde vrti veliki novac?

Na primer, slovenačka Agencija za zaštitu konkurencije ocenila je da Slovenija „Broadbend“, u vlasništvu Dragana Šolaka, ne može biti vlasnik medijske kompanije „Propuls“, jer bi to dovelo do efekta koncentracije na tržištu televizijskog oglašavanja, prava kupovine sportskih sadržaja, kao i na tržištu dečiji televizijskih programa. Ispravno su reagovali i zaštitili svoju zemlju od zloupotreba. Tako i mi očekujemo da uvek treba blagovremeno reagovati i u Srbiji.

Na kraju bih rekla sledeće, kao neki zaključak, da se moramo boriti protiv svih nedostataka nedovoljne, nelojalne i nezakonite konkurencije, koji potkopavaju društvo i zajednicu u kojoj živimo, samo doslednom primenom. To je i misija Komisije za zaštitu konkurencije, obezbeđivanje jednakih uslova za sve učesnike na teritoriji Republike Srbije, za dobrobit društva u celini i krajnjih potrošača, ali gledajući kroz konkretno postupanje i utvrđivanje povrede, i njihovo efikasno otklanjanje. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima Studenka Kovačević.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije, poštovani građani, ukratko ću sumirati ono što smo danas čuli o Komisiji za zaštitu konkurencije, o njenoj misiji, o njenim zadacima, kao i o doprinosu efikasnoj primeni politike i prava zaštite konkurencije u unapređenju ekonomskog rasta Republike Srbije.

Pre svega, sve što doprinosi unapređenju ekonomskog rasta ove zemlje doprinosi i dobrobiti njenih građana. Zato smatram da je postojanje ovakve Komisije u potpunosti opravdano u fazi u kojoj se Srbija sada nalazi, odnosno u fazi ubrzanog razvoja.

Tržište je nemilosrdno i često u toj trci za što većim brojem potrošača dolazi do stvaranja nelojalne konkurencije. Iz tih razloga, moraju postojati kriterijumi i pravila kojima se reguliše konkurencija na tržištu i, naravno, neko ko kontroliše da li se pravila poštuju i da li je došlo do povrede konkurencije. Iz Izveštaja Komisije se vidi da Komisija vrši nenajavljene kontrole, što je zaista za svaku pohvalu.

Ono što bih takođe pohvalila jeste posebna telefonska linija i elektronska pošta namenjene za prijavljivanje informacija i podataka o postojanju povrede konkurencije na nekom od tržišta u Republici Srbiji. Svi koji žele da podnesu inicijativu za ispitivanje povrede konkurencije mogu kontaktirati Komisiju, a Komisija na osnovu dobijenih podataka analizira i obrađuje zahtev, a nakon toga obaveštava podnosioca zahteva o ishodu. Pri tom, identitet podnosioca zahteva može biti zaštićen, što, naravno, podstiče ljude da slobodno prijavljuju.

Pomenula bih i Izveštaj Evropske komisije o Srbiji, u kome je konstatovan napredak Komisije za zaštitu konkurencije u svim segmentima. Navodi se da Komisija poseduje administrativne kapacitete, odnosno kvalitetne stručnjake koji vode postupke zbog sumnji na povrede konkurencije.

Komisija za zaštitu konkurencije ima i vrlo uspešnu saradnju sa svim relevantnim činiocima koji utiču na privredni razvoj Republike Srbije. Kada govorimo o domaćoj saradnji, tu je saradnja sa Narodnom bankom, ministarstvima, agencijama, Privrednom komorom Srbije, poreskom upravom itd, kao i sa poslovnom i stručnom javnošću.

Na zavidnom nivou je i međunarodna saradnja i kredibilitet koji Komisija uživa u odnosima sa međunarodnim organizacijama.

Iz svega što smo čuli danas jasno je da je Komisija za zaštitu konkurencije dala veliki doprinos kreiranju konkurentskog tržišta sa fer uslovima, što se direktno odražava na životni standard građana u smislu njegovog poboljšanja.

Takođe, podržavam vaš dalji rad i vaše aktivnosti, kao i vašu transparentnost u radu, koja je i dovela do poverenja koje ste stekli kako u domaćim, tako i u međunarodnim krugovima. Zahvaljujem.