Hvala, predsedavajući.
Neću dugo. Mislim da je bila danas jako lepa diskusija u ogromnoj meri i da su ljudi koji se bave i naukom i obrazovanjem shvatili šta je bila poenta današnjeg dana, zakona i onoga što iz ovoga proizilazi.
Ono što je bitno i što su kolege iz grupe SRS pitale, ja sam stigao da kažem koleginici Nataši Jovanović, da je Institut za savremenu istoriju i da je novi direktor Peđa Marković već pokrenuo priču oko projekta vezanog za Haški tribunal, tako da nas i slušaju ljudi, a i već rade neke stvari po tom pitanju.
Nauka je svakako najbolji deo ne samo srpskog društva, pretpostavljam i u drugim društvenim sredinama, u drugim državama, jer to je nešto što ljude spaja. Teško ćete naći bilo koju drugu kategoriju u nekom ljudskom odnosu, bilo kakvoj komunikaciji i društvu, kao nauku koja apsolutno spaja ljude i nauka nema granice, i to je živa istina. Tako da, ja sam to mnogo puta izjavio i sada ću, da je nauka sigurno najkvalitetniji deo srpskog društva i da je red bio da se odužimo, da donesemo dobre zakone, da napravimo dobar ambijent, a da ne ponavljam ono što smo rekli od uvodne reči i mnogi ovde koliko je samo za kratko vreme ova vlast uspela da izgradi, koliko stvari se sada radi, da je to jedna prava renesansa nauke. Ako je ovo trajalo malo duže, trajalo je baš zbog toga da dođemo do krajnjeg konsenzusa.
Isto tako, radimo Zakon o finansiranju visokog obrazovanja koje je jedan težak zakon, ali ga radimo dugo. Hoćemo da dugo traje i da ljudi nemaju od toga probleme i razmirice. Mnogo je toga bilo nedovršenog, ostavljenog i mnogo je neke lažne kritike. Ministarstvo kojim ja predsedavam je sačinjeno od jako kvalitetnih ljudi koji vole svoju zemlju, koji su ovaj posao prihvatili iz najboljih ljudskih i patriotskih namera. Zato mi delujemo kao tim, zato kada govorimo o bilo kom nivou obrazovanja, o investicijama, učeničkom standardu, o dualnim modelima, o predškolskom, mi radimo sve na isti način. Ne postoji deo sistema obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja koji je zapostavljen. Znači, radi se novi nastavni plan i program, ili kako kažu, kurikulum za predškolski uzrast, jedan od tri najbolja, kaže Unicef. Radi se novi kredit banke EIB za infrastrukturu na predškolskom, podizanje nivoa kapaciteta i obuhvata dece, da bi rana pismenost dala bolji rezultat.
Završava se prva godina učenja i nastave u reformisanom planu i programu prvog, petog razreda i prvog razreda srednje. Urađena je reforma gimnazija. Znači, za nadarene đake smo uradili i IT odeljenja, mislim da će ih biti 58, što je rekord i pod vrlo tvrdim uslovima, uopšte nema ništa lagano, mora sve da se radi najteži mogući način, ozbiljne pripreme.
Ove godine smo pustili za nadarene za hemiju i biologiju, računajući da deci koja će ići na mnoge fakultete ne samo biološke, hemijske, na molekularnu biologiju ili medicinu, čitave grane, veterinu i farmaciju, tehnologiju, da su im ta dva predmeta bitna. Odaziv je bio tri puta veći.
Znači, nijedna tema nije promašena. Visoke škole su doživele jednu pravu renesansu i o tome ćete tek čuti. Nauka je radila strpljivo i meni je jako važno da sve ove stvari vezane za Fond za nauku, funkcionišu odlično. Odličan izbor vršioca dužnosti direktora koja je marljivo, vredno i radno taj posao radila u kratkom roku.
Ne mogu da ne spomenem i direktorku Naučno tehnološkog parka u Beogradu, gospođu Danilović koja je ovo uradila besprekorno, koja pomaže drugim gradovima i centrima i vlada jedna dobra sinergija između ljudi koji radi na univerzitetima, koji rade u naučnim institucijama i njihovog matičnog ministarstva. Mi smo čak dobili aplauz i na Senatu beogradskog univerziteta, što se izgleda nikad nije ni desilo, ali, ne pričamo bajke, mislim da ljudi doživljavaju nas kao prave saradnike.
Da se osvrnemo sami i na mišljenje Evropske komisije koje je nedavno izrečeno, koje su ovde svi tako lepo prespavali, Poglavlje 25. i 26. nauka i obrazovanje, najbolja ocena, sa najvišim ocenama. Ostvarenost reformi od kada mi vodimo Ministarstvo je podignuta na 95%. Znači, to su oni rezultati koje ne može niko ni da gurne pod tepih ni da zapljune, a ovo je tek početak, jer i drugi i šesti osnovne, drugi gimnazije, i sve to mora da se dizajnira i reforme su spore, to prosto mora da znate, dok ceo ciklus ne prođe, niste videli šta ste napravili.
Mi imamo definisane planove i programe u Nacionalnom prosvetnom savetu i za treći i sedmi i treći gimnazije. Imamo definisan projekat matura, koji još od 2012. godine stoji u fiokama. Znači, već ga radimo 2,5 godine doći će na red 2021, kada deca koja su upisala pre dve godine steknu pravo da po njemu polažu. Kompletno menjamo paradigmu učenja i nastave, ide se ka tome, što kaže poslanik Rističević, da znanje traje, da se prepozna. I, to je bitna razlika od onoga što je do sada učeno. Već sada ljudi u obrazovanju koje su navikli nekad raspuste imaju u toku leta intenzivno obuke, 22.000 ljudi, nastavnika se dalje obučava za promene učenja nastave, za digitalne obuke. Idemo intenzivne obuke paralelno, jer ide 10.000 digitalnih učionica. Ono što smo mi napravili u digitalnom sektoru kroz osnovne škole, obaveznu informatiku, nadarene za gimnaziju na tehničkim fakultetima je uzor koji od nas traži i Britanski savet i UNICEF i Evropska komisija da pomažemo drugim zemljama. Mi smo tu postali mentori, što za našu javnost je možda neuobičajeno.
Ono što je jako važno, neko je pomenuo da neće se stvoriti neki Tesla ili Milanković ili Pupin tako lako, ulaskom u CERN mi smo potpisali još jedan sporazum, a to je da naši svi nastavnici fizike odlaze tamo na obuku da bi njihovo znanje bilo, mnogo ozbiljnije, jače, da ovde u Srbiji radeći svoj posao sa mladim naraštajem stvore potencijalne moguće naučnike tog profila.
Tako da ima stvarno još puno da se radi, ali bar je sistem postavljen na noge, dizajniran je, još je pun raznih rupa i problema, to ne krije, ali verujte za dve i po godine to niti je moglo više niti brže. Hvala vam puno na razumevanju.
