Hvala kolega Zukorliću.
Reč ima Vesna Ivković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, u svetlu sveukupnog reformskog procesa ukazala se potreba reforme naučno-istraživačke delatnosti. Ovim zakonom se uređuje sistem nauke i istraživanja. Obrazovanje i nauka ne nude samo znanje iz različitih oblasti nego i priliku da steknemo iskustvo u onome što nas interesuje i da se na taj način izgradimo kao ličnosti.

Obrazovanjem stičemo potrebne veštine za različite poslove, a naukom istražujemo i na taj način činimo svet boljim mestom za život.

Sve pohvale Vladi Republike Srbije kao i vašem ministarstvu na trudu što su shvatili veliki značaj nauke i naučnih istraživanja i da pravnim uređenjem ove oblasti i većim ulaganjem u istu zadrži veliki potencijal Republike Srbije da ostane u zemlji i učini da i Republika Srbija bude bolje mesto za život.

Republika Srbija ima značajni naučni i istraživački potencijal koji bi trebalo dalje razvijati i adekvatnije koristiti. To dokazuje i činjenica da su naši ljudi i oblasti nauke cenjeni u svetu.

Ovaj potencijal može biti osnova daljeg ekonomskog i društvenog napretka zemlje. Zahvaljujući velikom angažovanju istraživačke zajednice nauka Republike Srbije se visoko pozicionirala na međunarodnim rang listama.

Ključni cilj ovog zakona je stvaranje naučno-istraživačkog sektora koji svojom izvesnošću može biti ravnopravan partner u okviru evropskog istraživačkog prostora, a koji će pozitivno uticati na privredni rast Srbije, kao i društvenom i kulturnom napretku.

Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine jasno naglašava da je nauka ključni faktor konkurentnosti i održivog razvoja. Naučni radovi se ocenjuju u odnosu na njihove efekte, na stvaranju novih znanja, ekonomski razvoj i rešavanje društvenih izazova. Visoko razvijene zemlje prilagodile su sistem upravljanja naukom i naučno-istraživačkim organizacijama, jer su prepoznale značaj nauke i inovacija za održiv ekonomski rast i investiraju značajna sredstva u ovu oblast.

Ovim zakonom reguliše se i uređuje se sistem nauke i istraživanja u Republici Srbiji. Nauka i istraživanje zajedno sa visokim obrazovanjem je srž i osnov privrednog ukupnog društvenog razvoja. Cilj joj je sticanje novih znanja i primene istih u svim oblastima društvenog razvoja, stvaranje dodatne vrednosti za društvo, pri čemu se poštuju načela zaštite i prometa intelektualne svojine. Donošenjem ovog zakona reguliše se i menja model finansiranja naučno-istraživačke delatnosti sa ciljem da se sistem unapredi, obezbedi stabilno finansiranje i da se budžetska sredstva koriste na efikasan i optimalan način.

Ovim zakonom osnažiće se institucija od nacionalnog značaja, stvoriće se mehanizmi za osnivanje novih institucija, efikasnije praćenje i ocena rada instituta i definiše se efikasniji sistem izbora u naučna zvanja.

Primena zakona omogućiće bolju saradnju instituta i fakulteta, partnerstvo sa privredom i saradnja sa međunarodnim organizacijama na realizaciji zajedničkih programa. Unaprediće se kvalitet naučno-istraživačkog rada, kao i izgradnja i dalji razvoj inovativnog društva zasnovanog na znanju.

Zakon definiše organizacije koje obavljaju naučno-istraživačku delatnost, institute, organe instituta, vođenje evidencije istraživača, prava i obaveze zaposlenih u institutu, finansiranje naučno-istraživačke delatnosti, nadzor i prelazne i završne odredbe.

Potreba za reformama prepoznata je od strane kreatora javnih politika, kao i od strane naučno-istraživačke zajednice. Ovim zakonom šaljemo poruku mladima, naučnicima, istraživačima da zemlja misli na njih i stvara bolje uslove za život i rad.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za ovaj zakon.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Takođe, obaveštavam vas da ćemo napraviti pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
Hvala.
(Posle pauze)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Reč ima narodni poslanik, koleginica Slavica Živković.
Izvolite.

Poštovani gospodine ministre, poštovani profesore Popoviću, ja najpre moram da prenesem svoje utiske sa javnog slušanja, na kome sam prisustvovala ovde u Skupštini Srbije i da kažem da sam bila jako prijatno iznenađena da od velikog broja prisutnih niko nije imao suštinskih zamerki na Predlog zakona koji se danas nalazi pred nama, na Zakon o nauci, naprotiv, svi su se pohvalno izrazili i osim nekih manjih zamerki, koje suštinski ne menjaju ovaj zakon.

Ono što me je takođe prijatno iznenadilo jeste da od velikog broja primedbi, koje su došle na adresu Ministarstva za nauku u toku javnih rasprava, mislim, između 130 i 140, veliki broj njih je usvojen što samo govori o spremnosti predlagača da učini zaista sve napore da zakon koji se danas donosi bude u službi nauke maksimalno moguće i da ne dođemo u situaciju da se za godinu dana ponovo nađemo ovde u Skupštini sa nekim zahtevima za njegove izmene i dopune.

Govori se da je ovo istorijski zakon za nauku, prekretnički, da ovaj zakon suštinski adresira probleme koji su dugi niz godina mučili nauku, da uvođenjem jednog kombinovanog načina finansiranja institucionalnog i projektnog dovodi predvidivost u radu, svako će znati šta ga očekuje. Uklanja se jedna nota nesigurnosti koja unosi nemir u glave istraživača, jer ako istraživač neprestano mora da razmišlja o tome kako će obezbediti projekat za svoj rad ili za svog studenta doktorskih studija, koga treba da izvede do kraja, složićete se da je to jedna značajna otežavajuća okolnost koja može da nanese štete svakom naučniku u toku izrade doktorske disertacije, ako znamo da se studenti doktorskih studija nalaze u jednom životnom dobu između 25 i 35 godine i da je to period kada u najvećoj meri mogu postići najbolje rezultate, eliminisanjem ovog problema finansijske neizvesnosti, značajno se doprinosi jednoj bezbrižnoj izradi doktorske disertacije, jačanju njegove koncentracije. Prvenstveno,dž Narodna skupština Republike Srbije 4523 bdžcv ovaj zakon jača studenta doktorskih studija, što je veoma važno.

Dosadašnji način finansiranja na projektnom nivou je bio takav da su skoro svi prolazili, jer se mora obezbediti takav način, jer je od toga zavisilo finansiranje naučnika i uopšte finansiranje u okviru jedne naučno-istraživačke organizacije.

Naravno, institucionalno finansiranje ne znači da neće biti daljeg stimulisanja nauke kroz projekte, postoji onaj fiksni deo i naravno razvojni, koji će svaka institucija kroz program rada definisati na godišnjem nivou, koji će jasno predvideti određene mere koje će biti vrlo merljive i matični odbori u svojoj novoj nadležnosti imaće obavezu da evoluiraju ovaj rad, da daju svoju ocenu i da na takav način, naučno-istraživačke organizacije mogu na jedan kvalitetan način, dalje razvijati svoj naučno-istraživački rad.

Navedenim modelom podrške kroz kombinovani model finansiranja ojačaće se i osposobiće se naučno-istraživačke organizacije da sprovodi istraživanje sa konkretnim razvojnim ciljevima, zajedno sa istraživanjima koja za cilj imaju stvaranje novih znanja. Primenjivost istraživanja se ogleda i u korisnosti istraživanja za privredni sektor i ovakvim prenosom znanja poboljšava se vidljivost i status nauke u društvu i pospešuje se privredni rast.

Ono što je veoma značajna novina i što mislim da će značajno doprineti razvoju nauke u Srbiji jeste član 113. zakona koji definiše odnos sa dijasporom. Ovaj član predviđa da naučnik koji se nalazi na radu, negde u inostranstvu, a državljanin je Republike Srbije, ima mogućnost da konkuriše za projekte koje raspisuje Republika Srbija, a naravno, na osnovu preporuke Komisije ili Saveta za saradnju sa dijasporom.

Na ovakav način će se u velikoj meri pružiti mogućnost umrežavanju programa domaćih istraživača i naših istraživača koji se nalaze na radu i inostranstvu, pružiti mogućnost da naučno-istraživački rad u Republici Srbiji bude na ovakav način i vidljiviji, da doprinesemo nekim novim znanjima koja će biti u našoj zemlji plasirana i kroz ovakav vid umreženih projekata i umrežene saradnje, verujemo da ćemo podići nivo u Republici Srbiji i pomoći da se možda neki ljudi vrate iz dijaspore i svoje znanje dalje usmere ka unapređenju privrede i uopšte nivou Republici Srbiji.

I, još nešto veoma važno što želim da istaknem i što mi je posebno obradovalo jeste finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije namenjena realizaciji drugih programa od opštih interesa utvrđenih u članu 12. stav 3. tačka 5) ovog zakona, koji predviđa da za ova sredstva imaju pravo da konkurišu lica koja su završila osnovne akademske studije, master akademske studije, kao integrisane studije i koja su upisala doktorske akademske studije, ali nešto što je veoma važno i što zaista moram da pohvalim jeste da će za ova sredstva imati pravo da konkurišu i učenici završnih razreda srednjih škola, koji su osvojili jedno od prva tri mesta na međunarodnim olimpijadama znanja. Na ovakav način se zaista u velikoj meri odaje priznanje za učenike završnih razreda srednjih škola, a koji su osvojili jedno od prva tri mesta na međunarodnim olimpijadama znanja.

Imajući u vidu da su ovo potencijalni mladi naučnici kojima već sada treba ukazati poverenje, verujem da će ovakav vid stimulacije značajno uticati na odluku o daljim studijama, a u velikoj meri će sigurno umanjiti zabrinutost roditelja za trenutak kada će im njihovo divno i pametno dete saopštiti da je odlučilo da svoje studije nastavi negde u inostranstvu, da ćemo na ovakav način napraviti možda prvi korak ka rešavanju jednog velikog problema koji muči Srbiju, a to je odliv mozgova, da ćemo pokazati mladoj, talentovanoj deci da ih zaista želimo ovde i da su nam njihovo znanje i njihov talenat izuzetno važni i da ćemo učiniti sve da im pomognemo u razvoju njihovog talenta do željenih ciljeva i da sve ono što će doći kao rezultat sutra njihovih studija, ta nova znanja upotrebe ovde u Srbiji i doprinesu razvoju Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite kolega.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo Zakon o nauci i istraživanjima. Nije ni potrebno naglašavati, a slobodno mogu reći da se radi o jednom možda i najvažnijem zakonu uopšte u svakoj državi i svakom društvu. Međutim, danas se pogrešno misli da svi oni koji rade u naučnim institutima i koji se bave naukom, da su naučnici. To nije tako. Ozbiljna nauka i ozbiljni naučnici su nešto sasvim drugo.

Recimo, kada su Amerikanci rešili da naprave atomsku bombu, njihove specijalne službe krenule su u potragu po čitavom svetu za najeminentnijim fizičarima toga vremena. Pri tome su nudili sve moguće uslove i sve metode da bi te ljude sakupili na jedno mesto i kada su sakupili jednu kritičnu masu takvih ljudi rezultat znamo do čega je to dovelo, ili, sa druge strane, ovo je princip i danas kada je, recimo, u pitanju matematika. Matematička elita postoji samo zato što se u potražnji za vrhunskim matematičarima pretražuje čitavo čovečanstvo. Znači, ljudi sa svih kontinenata, svih socijalnih kategorija, u protivnom da nije tako, matematika bi vrlo brzo kao nauka došla u određene probleme.

Prava nauka, ima jedna izreka koja kaže, prava nauka se hrani mislima. Naučnici, govorim o pravim naučnicima, to su ljudi proročkog tipa. Oni svetu javljaju nešto čega do tada nije bilo. Odakle im takve ideje dolaze u glavu to niko živ ne zna. Recimo, tablica PSE Mendeljejevu se javila u snu, neke stvari, znači ključne stvari su se javile u snu. Planeta Neptun otkrivena je zahvaljujući proračunima francuskog naučnika Leverjea. Da ne govorim o Arhimedu koji je trčao ulicama Sirakuze i govorio „Eureka!“, što znači – pronašao sam. Znači, nauka je jedna ozbiljna stvar i glavne ideje, one vrhunske ideje se javljaju ili proviđenjem ili proračunima, ono što bi rekli, na vrhu olovke.

Hiljadama godina je izvor svetlosti bio plamen koji svi znamo predstavlja interakciju zapaljivog materijala i kiseonika. Svi su bili uvereni u aksiom da se drugačijim putem i drugačijim postupkom ne može dobiti svetlost. Čak, ljudi su pokušavali sve, možda su mogli zamisliti bezdimnu sveću, bezdimnu baklju itd, ali električnu sijalicu sigurno nisu mogli da zamisle. Došlo je vreme, pojavio se Edison, on je mislio drugačije, ponudio je svoj koncept dobijanja svetlosti. Za tadašnju stručnu javnost to što je ponudio Edison izgledalo je maltene kao glupost, počeli su da ga ismevaju. Međutim, Edison je istrajavao na svojoj stvari i dobio je hiljadu puta jaču svetlost nego što je to do tada bio slučaj.

Obično se dešava da umni ljudi, umni pojedinci, običnim ljudima ponekad ili vrlo često izgledaju smešni. Kada bi neki ozbiljan naučnik razgovarao sa nekim običnim čovekom i rekao mu da se bavi ozbiljnom naukom, taj običan čovek bi se rastao sa njim u uverenju da taj naučnik ima vrlo čudan biznis za današnje vreme, jer se te stvari tako gledaju.

Ljudi ne mogu da shvate da nešto ne mogu da shvate i nije se ni čuditi, jer običan čovek gledajući sunce koje se kreće i zemlju koja se ne kreće, teško može poverovati u proračune koji govore obrnuto.

Znamo da mišljenje ima isto svoju inerciju kao sve ostalo i tako, recimo, irski filozof Berkli, a znamo da po njemu nosi naziv jedan od najprestižnijih svetskih instituta u Kaliforniji. On je svojevremeno pokolebao čak i matematiku, kao kraljicu svih egzaktnih nauka. On je tvrdio da, ako je jedan puta nula jednako nula i ako je dva puta nula jednako nula, onda ispada da je jedan jednako dva. Naravno, tada je nađen izlaz da je zabranjeno da se množi sa nulom. Međutim, neki matematičari tvrde da nema nikakve logike u toj zabrani. Jednostavno, ta stvar je prihvaćena kao zdravo za gotovo.

Poznati austrijski matematičar Gedel, u 20. veku je dokazao i pokazao da čak ni matematika nije tačna nauka. Sad, neću da ulazim u detalje, to su stvari za iste one ljude koji se bave time.

Svaki sistem koji počiva na zakonima logike sadrži pretpostavke koje se oslanjanjem na tu istu logiku ne mogu ni dokazati, niti se mogu opovrgnuti. Rene Dekart je izrekao svoju čuvenu besmrtnu misao – mislim, dakle postojim. Ali, čak i on nije odgovorio na neka ključna pitanja, nije odgovorio na pitanje odakle to mišljenje dolazi. Tako da, i njegove ideje nisu dovedene do logičnog završetka.

Ako sve ovo, o čemu sam ovde govorio, imamo u vidu, onda možemo tvrditi da su stvari još mnogo složenije nego što je to i Dekart samo postavio. Dakle, sve čega se dotaknemo može se dovesti u određenu sumnju, u pitanje počevši od samog postojanja Boga, pa zaključno sa matematikom o kojoj sam ovde govorio.

Naravno, u samoj matematici, osnovi matematike su aksiome, a znamo da se smatra tamo da su aksiome takve stvari kojima nisu potrebni dokazi. Ali, nešto čemu nije potreban dokaz, to je već jedna druga oblast, to je već vera. Sad, ovde imamo jednu situaciju da bukvalno iz oblasti nauke, fizike prelazimo u oblast metafizike. Metafizički zakoni ne mogu biti jasni baš kao, recimo, što su to matematički i tu postoje velike nedoumice i kod samih naučnika, naravno ne govorim o običnim ljudima.

Sve najvažnije u ljudskoj istoriji desilo se suprotno logici i ima mnogo takvih primera. Ni jedna logika ne može dokučiti na koji način genijalci ostvaruju svoje planove, na koji način dolaze do nekih stvari koje su otkrili.

Evo, recimo, samo jedan primer. Svi smo čuli i svi znamo za Kalašnjikova, naučnika i čuveni njegov automat „kalašnjikov“. Dok su se u to vreme svi konstruktori takmičili u tome da se smanje zazori, da naprave što preciznije oružje, Kalašnjikov je krenuo obrnutim redom, on je povećavao zazore između tih delova, funkcionalnih delova i došlo se do toga da je napravio najbolje oružje svog vremena.

Dakle, praksa pokazuje, i to mnogo puta pokazuje, da sam mnoge stvari i da se sve ne može racionalno objasniti, osim toga pokušao je racionalno objašnjenje nekih stvari, ne objašnjava, nego čak naprotiv, neoprostivo uprošćava i izvrće sam rezultat.

Leptir uopšte ne liči na gusenicu, iako znamo da je nastao od gusenice. Dakle, mnoge stvari u samoj nauci zalaze i sa one druge strane, sa one paradoksalne strane, ali upravo tamo, upravo sa te strane se rađaju najveće ideje i najveće i najvažnije stvari u ljudskoj istoriji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče gospodine Arsiću, poštovani predstavnici ministarstva na čelu sa ministrom Šarčevićem, dame i gospodo narodni poslanici.

Gospodine ministre, dozvolite da vam ovde javno i otvoreno čestitam što ste hrabro i dostojanstveno napustili emisiju N1, ja bih dodao CIA, i time pokazali ozbiljnost, te da vam ne mogu podmetati neozbiljni novinari koji to ponekad imaju naviku.

Poštovani narodni poslanici, ogromna je moć znanja i nauke za stvaranje inovativnog društva, a osnovni uslov za stvaranje takvog društva jesti izvrsnost i relevantnost naučno-istraživačkih rezultata. Na tome moramo insistirati. Dakle, naučno-istraživački rezultati svih naučnika biće lična karata, to odmah na početku da kažem, da će ovaj zakon omogućavati određene kriterijume na osnovu kojih će se to meriti.

Još je veliki engleski filozof Frensis Bejkon ukazao na posebnu moć znanja, a naše društvo smo trasirali tako da će se u budućnosti zasnivati na znanju. On je rekao: „Znanje je moć, zrno znanja jače probija od čeličnog“, završen citat. Zato je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pripremilo ovaj zakon o nauci i istraživanju, koji ima za cilj, pored ostalog, da obezbedi ono što najviše interesuje istraživanje i državu – stabilno finansiranje. Mi smo danas čuli šta to znači.

Dozvolite da kažem, kao čovek koji ima dugogodišnju praksu, da nikada u zadnjih 20 godina Srbija nije ozbiljnije, transparentnije i iznad svega kvalitetnije vršila javnu raspravu o zakonu o nauci i istraživanjima nego što je to ovim Predlogom zakona. To je, pored ostalog, rezultat ozbiljnosti i posvećenosti vas ministre Šarčeviću i državni sekretare profesore Popoviću i Ministarstva u celini, kao i svih onih kojih se ovaj zakon o nauci i istraživanjima tiče, pa i nas, gospodo narodni poslanici.

Danas u Srbiji nema ozbiljnog društvenog činioca koji ne tvrdi da je nauka ključni faktor održivog razvoja i konkurentnosti, ali i stvaranja inovativnog društva koje gradimo procesom ubrzane modernizacije Srbije koju smo promovisali još 2014. godine, a motor ubrzane modernizacije Srbije je naš predsednik gospodin Aleksandar Vučić.

Ovim zakonom predviđen je kombinovani sistem finansiranja nauke i istraživanja. Često nas pitaju pojedini istraživači šta to znači, kako ćemo mi to proći. To znači da će se finansiranje vršiti kroz dve komponente, prvo, osnovnu komponentu koja će obezbediti stabilno finansiranje. Molim vas, ovde strogo podvlačim, gospodo istraživači koji danas pratite ovaj prenos, to ne znači da mi ne moramo dati određene rezultate u ovoj osnovnoj komponenti, odnosno država će obezbediti stabilno finansiranje, a mi moramo dostići nivo, pokazati rezultate i za taj deo. O tome ću nešto kasnije.

Drugo, razvojna komponenta koja će zavisiti od stepena parametara uspešnosti. Ta razvojna komponenta nije jednaka za sve. Ona jeste postavljena, ali nemamo svi iste domete. Prvi put ćemo na ozbiljniji način meriti uspešnost svakog istraživača i to je cilj društva, da podstičemo uspešnije, brže i jače. Dakle, u okviru modela finansiranja predviđa se institucionalno finansiranja naučno-istraživačkih organizacija i formiranje posebnog fonda za podsticaj istraživanja, tzv. projektno finansiranje, i mi smo taj fond uspostavili, pa i doneli zakon u ovom visokom domu i hvala vam na tome, gospodo iz ministarstva, na čelu sa ministrom.

Finansijska sredstva institucionalnog finansiranja obezbediće osnivači, a to znači Republika Srbija, AP Vojvodina, SANU i jedinice lokalne samouprave. Dozvolite, gospodine ministre, da to kažem, da prvi put na ozbiljniji način jedino ste vi sa ovim zakonom potencirali SANU i njeno mesto u nauci i društvu u celini.

Sredstva institucionalnog finansiranja obuhvataju, odmah da kažem, sredstva za plate i druga primanja istraživača. Molim vas, gospodo, neće sve iste plate biti. Možda u ovom delu hoće i za taj deo moramo dostići po određenim kriterijumima određeni nivo, sredstva za režijske troškove, sredstva stručnog i administrativnog osoblja, sredstva za materijalne troškove, istraživače i sredstva za nabavku, održavanje, amortizaciju, sredstva za troškove naučno-istraživačko rada itd. Tačno će se znati, taksativno je ministarstvo to nabrojalo i prvi put, moram reći, tačno odredilo.

Idemo dalje. Kada gledamo u celini ovaj zakon, šta je to što on donosi? Kvalitetniji naučno-istraživački rad, to je ono što gospodin ministar Šarčević često puta ističe, ne samo u nauci, nego i u vaspitno-obrazovnom radu u školama, osnovnim, srednjim i fakultetima. Tu smo po malo dostigli određene rezultate, zašli u reformu, ali na njoj ćemo i dalje da radimo.

Donošenjem ovog zakona podstičemo, kako sam rekao, kvalitetniji naučno-istraživački rad, primenu rezultata istraživanja, to rađeno do sada, ali ne u dovoljnoj meri, bolji rad komisija, radnih tela i drugih faktora u sistemu, čitavom sistemu, pogotovo ministarstvu. Moram reći, gospodine ministre, da ste jednu malo težu situaciju nasledili kada su u pitanju radna tela. Tamo se nalaze ljudi koji su po 17 godina unutra. Pojedini od njih bili su gospodari života i smrti pojedinih istraživača na terenu, pogotovo u udaljenijim mestima, prima radi, KiM, Vojvodina, van Beograda. Mislim da se tu promenila dosta dobro situacija, ali i u budućnosti, dobro ste ovo podvukli u obrazloženju zakona, poboljšati još bolje te komisije. Dalje, doprinos izgradnji i razvoju inovativnog društva.

Ono što naše istraživače najviše interesuje su instituti. Zakon predviđa tri vrste instituta – naučni instituti, istraživačko-razvojni instituti i instituti od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Molim vas, neće biti lako ispuniti te kriterijume. Moraće se kvalitet sve više i bolje postizati kod naših istraživača.

Kada su u pitanju istraživači, dozvolite samo novine da spomenem, a koje ste vi posebno podvukli. Ubrzava se izbor zvanja istraživač-pripravnik. Mislim da ste odlično uvideli da je to bila slabost u dosadašnjem sistemu, a postupak se sprovodi pred nadležnim matičnim odborom ministarstva. Time ubrzavamo proces, ranije se godinama to otežavalo. Drugo, uvođenje mogućnosti da istraživači dobiju nagrade i priznanja. To su odlične stvari. Podsticaj treba, pogotovo mlađim istraživačima.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je analiziralo i sve slabosti postojećeg sistema, opasnosti sa kojima se suočavamo i potencijalne mogućnosti koje nam pružaju.

Ja vas molim, gospodo narodni poslanici, to je Ministarstvo izvanredno dalo obrazloženje u ovom predlogu zakona, i ja vas molim da u detalje pročitate svaki od ovih parametara. To nikada do sada nije bilo u ovoj zemlji. Na primer, slabosti sistema tačno su taksativno naveli, nizak nivo ukupnog ulaganja, ispod 1% bruto-društvenog proizvoda u istraživanjima i inovacije.

E, sad, ono jeste, ali, s obzirom na ekonomsku snagu društva, naša nauka postiže određene rezultate, pogotovo poslednjih tri-četiri godine, ali to ne znači da ne može još bolje postići u budućnosti.

Odsustvo strateškog upravljanja, toga nije bilo u dovoljnoj meri. Mali broj istraživača po stanovniku, to je određena slabost. Nedostatak mehanizma za saradnju nauke i privrede, ona je sada počela da se uspostavlja, poslednjih dve-tri godine, ali Ministarstvo je vrlo dobro podvuklo da to treba još dalje unapređivati i uspostaviti bolju saradnju između nauke i privrede. Dalje, mali broj licenciranih tehnologija i mali broj patenata i tehničkih rešenja. Dakle, drago nam je da se ovo taksativno navelo. To su navela i gospoda u javnoj raspravi, učesnici u javnoj raspravi.

Prednosti sistema. Mnogi kažu - nemamo mi prednosti. Poslujući sistem ima prednosti. Značajan broj povećanja broja naučnih radova u VOS-u. To je značajan broj. S obzirom koliko izdvajamo za nauku, mi zauzimamo značajno mesto na svetskim rang listama. Značajan nivo istraživačke izvrsnosti, pogotovo na području fizike, novih materijala itd. tehnologija, primena istraživačkih rezultata, porast broja istraživača, udeo naučnih radova proisteklih iz međunarodne saradnje 35%.

Sad ćete verovatno reći - može se i bolje. Dabome da se može bolje, ali ovo je značajan rezultat. Podrška razvoja inovaciji kroz fond za inovacionu delatnost, podrška Fondu za nauku, međunarodna ekspertska podrška Fondu za nauku, itd.

Međutim, opasnosti koje nas vrebaju u budućnosti, hvala vam gospodine ministre što ste i na to upozorili - odlazak visokoobrazovnih ljudi iz zemlje. Moram ovde da kažem dve rečenice. Mnogi nam opozicioni poslanici prigovaraju da mahom odlaze visokoobrazovani ljudi iz zemlje. Toga je bilo i u prošlosti, znate. Ja kao istoričar mogu da vam kažem, od starog veka do danas, mobilnost radne snage, kvalifikovane, uvek je bila dominanta, pogotovo sada kada nam je globalno selo čitav svet. Ide se i to je jedna normalna pojava, ali odlično ste ovo apostrofirali - odlazak visokoobrazovnih ljudi iz zemlje, da na tome treba raditi.

Dalje, nizak nivo privredne razvijenosti, zbog situacije u kojoj se nalazimo i nizak nivo interresorne koordinacije u finansiranju u istraživanjima. Pogotovo se to uspostavlja sad, poslednje dve godine, između ministarstava, a verovatno će sledeće godine i bolje, i tako dalje, da ja ne navodim dalje.

Nadalje ste dali mogućnosti sistema, spremnost istraživačke zajednice za promene. Moram vam reći da smo retko u prošlosti to imali. To smo sada postigli, znate zahvaljujući čemu? Širokoj javnoj raspravi i transparentnosti koju vi kao ministar i Ministarstvo čitavo sprovodite. To je izbilo argument gospodi iz opozicionih klupa. Na javnom slušanju nema predstavnika iz instituta koji nije prihvatio saradnju, a osim toga izjasnio se pozitivno o ovom zakonu.

Jasno definisan program razvoja ljudskih resursa u nauci, kao i u resursima u celini; članstvo u međunarodnim programima, mogućnost učešća istraživača. Evo, tu gospoda profesori treba da se dokažu. Gospodin Jovo Bakić neka se pokaže ovde, a ne treći put docent i nema uslove za docent. Ja bih voleo da je inspekcija Ministarstva prosvete ovde, pa da vidi da nema uslove, odnosno da senat Univerziteta u Beogradu pogleda to malo, da li naš docent Jovo ima po treći put uslove za izbor za docenta.

Opšti trend povećanja mobilnosti visokoobrazovnog kadra itd. U celini, formiran je Fond za nauku. Molim vas, gospodo istraživači, preko ovog fonda će ići izvrsnost, ali jedan deo neće se naći tamo, znate. Jer, nismo jednako vredni. Prvi put se sada moramo jednostavno da klasificiramo, po vrednoći, po znanju, po aktivnosti, itd.

U celini, dozvolite da kažem da smo ovim zakonom povezali naučno-istraživačke ustanove za fakultetima, odnosno istraživačima na fakultetu, iako su gospoda na fakultetu komotnija u tom delu. Pogotovo u ovom kad kažem, hajde sada da kažem, i onom nastavno-naučnom delu. Tu se priča koješta našim studentima.

Dozvolite da kažem, kad sam već uzeo reč, naša uvažena profesorka Dubravka Stojanović je 17. 02. gospodnje 2014. godine izjavila: "Srbija je izgubila 700 hiljada stanovnika u Prvom svetskom ratu" i time umanjila broj srpskih žrtava za 400 hiljada i time se svrstala u red najvećih falsifikaktora broja srpskih žrtava u Prvom i Drugom svetskom ratu, zajedno sa povesničarem i znanstvenikom Franjom Tuđmanom i akademikom Stjepanom Razumom, koji tvrdi da je u Jasenovcu pobijeno pet hiljada ljudi. I to nije sve.

Uvažena profesorka protivi se podizanju spomenika srpskom heroju Milanu Tepiću i Gavrilu Principu. I to nije sve. Uvažena profesorka je izjavila da je: "Gavrilo Princip terorist, a ne atentator."

Poštovani univerzitetski profesori, poštovani građani Republike Srbije, to piše samo u austrijskim i nemačkim udžbenicima. Profesorka Stojanović se zalaže da se, citiram, Srbija odrekne Kosova i Metohije i Republike Srpske, završen citat. Ona je izjavila da je, citiram, najveći problem Srbije što je pobedila u ratovima, završen citat, što znači da je trebala biti fašistički gubitnik.

Uvažena profesorka ne zna, a trebala bi da zna ili se pravi da ne zna, da je pobednički i slobodarski duh srpskog naroda sastavni element srpskog nacionalnog identiteta. Dana 19. jula, gospodnje 2018. godine izjavila je da su na vlasti u Srbiji iste elite koje su napravile rat 90-ih i 2000-oh i u njihovom je interesu da se zaboravi odgovornost, završen citat. Da li možete gospodo, univerzitetski profesori i poštovani građani Republike Srbije verovati da ovo izgovara profesor univerziteta. Ona ne zna da su rat povele SAD i EU, odnosno Nemačka i Vatikan uz domaće secesioniste Hrvatsku i Sloveniju. Nema niti jednog ozbiljnog istoričara danas na zapadu koji neće tvrditi ovo što sam izrekao.

Dozvolite sada da kažem vezano za nauku da imamo i akademika u SANU koji su spustili svoj akademski nivo, tako na primer doktor Dušan Teodorović jutro posle beogradskih izbora, 5. marta 2018. godine na TV N1, CIA izjavi, citiram, da su izbori dobijeni zahvaljujući svinjskim paštetama sa likom predsednika Vučića, besplatnim pljeskavicama u Ripnju i dovođenjem glasača iz Novog Sada, Kragujevca i Kraljeva, završen citat.

Poštovani građani Srbije i poštovani profesori univerziteta, poštovani akademici, da li možete verovati da ovaj uvaženi akademik, kandidat Saveza za Srbiju, za predsednika Republike Srbije, a on toliku mržnju prema predsedniku aktuelnom predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću pokazuje da kada se spomene ime gospodina Vučića, a ja ću demonstrirati, on mržnju ovako iskazuje, drma se od mržnje čitavo telo, pogotovo glava, zato je u narodu i poznat pod nazivom –akademik glavotres.

Dozvolite, poštovane dame i gospodo, danas sam govorio u poslaničkom pitanju o gospodinu Jovi Bakiću, da još završim ovo sa njim. Lažni docent, doktor Jovo Bakić, docent po treći put treba da se suoči sa optužbama dela Akademske zajednice o oskudnoj naučnoj biografiji i sumnjivim kriterijumima po kojima je postao docent po treći put, a ne da svaki dan, svako posle podne ide i blati uvaženog predsednika, njegovu porodicu, njegovog oca i majku.

Dozvolite, gospodine ministre, na kraju da kažem da je zakon izvanredan i da sam siguran, poznavajući vas, gospodina Popovića, gospodina Lazovića i ostale u ministarstvu da ćemo ovaj zakon implementirati onako kako on zaslužuje i kako zaslužuju Akademska zajednica i građani Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković. Izvolite.