Hvala predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, neće se ljutiti ako imenujem i prof. Popovića i prof. Lazovića, i da iskažem zadovoljstvo što ste vi danas tu, što nam prezentujete Predlog zakona o nauci i istraživanjima.
Poštovani ministre, moje prvo obraćanje u Narodnoj skupštini 2016. godine, odnosilo se na Zakon o visokom obrazovanju, gde sam tada govorio o potrebi usaglašavanja visokog obrazovanja i naučno-istraživačke delatnosti i o potrebi približavanja ta dva društvena sektora.
Tada sam istakao da neke stvari koje su pozitivne i koje su urađene u Zakonu o visokom obrazovanju nisu urađene u Zakonu o nauci, o naučno-istraživačkoj delatnosti i da te stvari je potrebno uskladiti.
Poštovani ministre, to sam tada više izrekao kao potrebu i želju instituta, bez nade da će to pitanje i još decenijama iko uzeti u razmatranje. Zaista, desilo se sve najbolje. Vi ste tada ovde nama, narodnim poslanicima, rekli da će se raditi novi Zakon o nauci u kojem će ta pitanja biti rešena. I, zaista, sve poštovanje vama na tome što se držite obećane reči i što ste ispoštovali brojne naučne radnike i institucije.
Poverovao sam u to, jer sam znao da ste čovek sa ogromnom energijom i čovek od uspeha. Hvala, normalno, i svim drugim učesnicima u ovom procesu i predsednici Vlade i svima koji su učestvovali u donošenju zakona, prof. Popoviću, radnoj grupi. Zahvaljujući tom sveobuhvatnom radu danas je ovaj zakon pred nama u najboljoj mogućoj formi. To je pokazala i javna rasprava i javno slušanje, gde je zaista pokazalo se jedno visoko jedinstvo da je zakon dobar i da ga treba što pre usvojiti. Moram reći da sam kao istraživač koji se oko 25 godina bavi naučnoistraživačkim radom, veoma zadovoljan. Zašto? Zato što decenijama u velikom broju te vrhunske naučnike su svrstavali u neke specijalizovane usluge. Šta je to, ni meni sada nije jasno, bili su vrhunski, a nisu bili ničiji.
Iako je država Srbija osnivač naučnih instituta, zaposleni nisu imali zarade, već su bili na klasičnom tržištu. U svakom osnivačkom aktu, svakog instituta stoji za šta ga država osniva i tu su nabrojani poslovi koji su neophodni za državu i koje treba da rade istraživači i zaposleni u institutima.
S druge strane, niko im nije obezbeđivao te poslove nego su morali da se snalaze i dovijaju na različite načine. Iako govore da je projektno finansiranje bila socijalna kategorija, moram da kažem, ona ni kao takva nije bila dovoljna. Čak i kada se uzmu sve zarade istraživača, direktni materijalni troškovi, oko 55% je bilo dovoljno za funkcionisanje institucija.
Bilo je veoma često, znam u prethodnim periodima, da prođe samo pola projekata, ako ste prijavili četiri projekta, prođu dva projekta ili jedan, nekome prođu i četiri. Koji će projekat proći, da ne kažem apsolutno, zavisilo je od saradnje i odnosa institucije, rezezenta ili recezenta istraživača. Na taj način uvek je neko ispadao iz projekta i ako je imao dobre reference i ako su postojali tačni kriterijumi i ljudi su tada ostajali bez zarade.
Ali, neću više o nedostacima tog sistema rada koji definitivno odlazi u istoriju, kako se nadam, govoriću o potrebi unapređenja rada u nauci i potrebi sagledavanja njenog značaja za sveukupni razvoj zemlje.
Dileme više ne sme da bude. Da li nam trebaju naučna znanja i iskustva i ne treba da se pitamo, jer to bi bilo isto kao da smo se u prošlim decenijama pitali da li nam trebaju lekari, inženjeri, pravnici, ekonomisti, profesori, lekari. Sada je 21. vek i tu dileme ne treba da postoji.
Rezultati naučnih istraživanja predstavljaju osnovu ili temelj na kome počiva celokupna savremena, naučna, tehnološka civilizacija. Uloga nauke kao zbira svih postojećih znanja o svetu u kome živimo i naučnih istraživanja kao delatnosti kroz koju ta znanja proširuju, u savremenom društvu je mnogostruka.
Aktivna naučna politika kojoj nužno vode sve razvijene države pokušava da uskladi sve komponente ove najsloženije ljudske delatnosti. Apsolutni iznosi koje pojedine države ulažu u ovu delatnost, direktno su proporcionalne njihovoj moći, a uzvratno njihova moć u današnje vreme u najvećoj meri zavisi od tog iznosa. Dokaz za to su najkonkurentnije i najdinamičnije svetske ekonomije, zemlje kao što su Japan, Kina, Nemačka, skandinavske i mnoge druge.
Države ne ulažu u nauku zato što su razvijene, već da bi podigle svoju razvijenost, uticaj i bogatstvo. Moram takođe reći da Evropa sada nije zatvorena za naš naučni potencijal. Moram reći da je veoma otvorena i da ne postoji ni jedna naučna institucija ili visokoškolska obrazovna institucija koja nema bar jedan međunarodni projekat finansiran iz Brisela po raznim programima.
Nauka i istraživanje su prepoznati od strane Evropske komisije kao ključni nosioci razvojnih politika, koji doprinose ekonomskom rastu i stvaranju radnih mesta. Znanje kao najvažniji intelektualni resurs sve više dobija na značaju, dok se postojanje stabilnog istraživačkog sistema posmatra kao pokretačka snaga koja doprinosi unapređenju, kvalitetu života u modernom društvu.
Iz tog razloga i države, članice EU, su odlučile da postepeno uvećaju sredstva koja ulažu u nauku, istraživanje, dok se ne stigne do nivoa ulaganja koje iznosi 3% BDP. Očekuje se da će sve veće ulaganje u nauku i istraživanje podstaći i konkurentnost i rast privrednih aktivnosti.
EU ulaže sve više u razvoj i implementaciju strategija i programa koje obezbeđuju kvalitetan okvir za sprovođenje naučnog istraživanja i razvoja inovacija. Kroz istraživanja iz Poglavlja 25. koje se kroz ispunjavanje zadataka iz Poglavlja 25, Republika Srbija treba da se u potpunosti uključi u evropski naučni prostor i zajedno sa ostalim članicama, kroz uspostavljanje inovativne unije, kao inicijative koja omogućava državama članicama da objedine sve naučne kapacitete i unaprede komunikaciju i saradnju između naučnika i istraživača.
Nauka i istraživanje obavezuju zemlje članice da razviju sposobnost za njenu implementaciju, kako bi sledile ciljeve i aktivnosti u oblasti istraživanja i tehnološkog razvoja.
Kao članica EU, Srbija će u narednom periodu imati priliku da pozicionira svoju istraživačku zajednicu u okviru evropskog istraživačkog prostora i time omogući svoj dalji naučno-istraživački razvoj u cilju povećanja opšte obrazovanosti društva, podsticanja kvaliteta nauke kroz sprovođenje brojnih istraživanja i inovacija i povezivanja u oblasti nauke, obrazovanja i privrede, doprineće se povećanju konkurentnosti srpske ekonomije.
Kao deo zajedničkog istraživačkog prostora, srpskim naučnicima će biti omogućena intenzivna mobilnost i usavršavanje širom EU, gde će im biti na raspolaganju korišćenje novih tehnologija i savremenih laboratorija. S druge strane, srpski naučni prostor će kao deo evropskog istraživačkog prostora postati interesantniji evropskom i svetskom naučnom istraživačkom kadru.
Istorijski uspesi srpskih naučnika su poznati u svetu. Kultura i nauka predstavljaju evropske i civilizacijske vrednosti koje baštini i Srbija. Naučno-tehnološki sektor Srbije je jedan od retkih koji su već međunarodno integrisani i vrednovani postignutim i priznatim rezultatima.
Nemam vremena govoriti o svim prednostima i detaljno o samom zakonu i njegovom doprinosu razvoju nauke i razvoju Republike Srbije. Samo ću na kraju reći da će ova istraživanja povećati privredni i društveni razvoj Republike Srbije i doprineti javnim istraživanjima, društvenom i privrednom razvoju i omogućiti istraživačima da sprovedu istraživanja i izvan akademske sfere.
Još jedna rečenica. Smatramo da duboko ukorenjeno mišljenje naučne zajednice da privrednici nemaju razumevanja za njihov rad, a mišljenje privrednika da se naučnici bave onim što njima nije potrebno se menja sa predlogom ovog Predloga zakona o nauci i istraživanjima, čije usvajanje predlažem u ime SPS i Zeleni Srbije koji su na toj listi. I Socijalistička partija Srbije i poslanici SPS će u danu za glasanje glasati za Zakon o nauci i istraživanjima. Hvala.