Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, danas je Srbija društvo zasnovano na znanju, a nauka i istraživanje su prepoznati kao delatnost od posebnog značaja za sveukupni razvoj Republike Srbije.

Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine za istraživanja i za inovacije, kao strateški cilj u oblasti nauke i istraživanja u Republici Srbiji predstavlja i promena modela finansiranja naučno-istraživačke delatnosti, što je jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona u oblasti nauke i istraživanja, a s ciljem da se sistem unapredi, obezbedi stabilno finansiranje i da se budžetska sredstva koriste na efikasan i optimalan način.

Donošenjem Zakona o Fondu za nauku prošle godine učinjen je prvi korak Ministarstva prosvete u reformi sistema finansiranja naučnog rada u našoj zemlji. Tri ključna koraka su prelazak sa projektnog na institucionalno finansiranje, promena statusa istraživača na fakultetima i afirmacija principa da naučni rad mora da donese konkretnu korist državi i društvu.

Prema istraživanju, 34 evropske zemlje zajedno će u 2019. godini izdvojiti 472,5 milijardi dolara za naučnike, i to od Nemačke sa planiranim budžetom od 123 milijarde dolara do Bosne i Hercegovine koja će u te svrhe izdvojiti 50 miliona dolara. Treba naglasiti da Srbija na naučna istraživanja izdvaja iz budžeta od 110 do 114 miliona dolara godišnje, što je više nego u Hrvatskoj, Sloveniji, Estoniji, Letoniji, Islandu, a možemo reći i prebogatom Luksemburgu.

Kako je svetski standard za značajnija izdvajanja iz budžeta za istraživanje i razvoj oko 20 miliona dolara, možemo reći da sigurno nismo na globalnom dnu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2017. godinu, najveći procenat sredstava za istraživanje i razvoj dolazi iz državnog sektora, 57,3%, dok je na drugom mestu sektor visokog obrazovanja 26,3%. Sredstva od međunarodnih organizacija učestvuju sa oko 10%, dok nefinansijski sektor učestvuje sa oko samo 4%. Ovu relativno nepovoljnu strukturu finansiranja nauke trebalo bi da reši Zakon o nauci i istraživanju o kome danas raspravljamo.

Cilj ovog zakona je da se jedan deo instituta bavi poslovima važnim za državu, jer su neki od njih zato i osnovani. Rezultati koji se očekuju od naučne zajednice nisu samo radovi za ISO listu, već i konkretni doprinosi državi i celom društvu. To važi i za istraživače sa univerziteta.

Prema podacima Republičkog statističkog zavoda i procene Ministarstva prosvete u našoj Srbiji radi između 10do 12 hiljada istraživača. Razlika postoji zbog statusnih specifičnosti, kao što su radno mesto, izvor zarade, statusni projekti i ostalo. Do skora je samo 1.000 istraživača bilo mlađe od 30 godina, međutim danas uz pomoć vladinog programa zapošljavanja taj broj je skoro dupliran, odnosno 1.830. Ulaganje u nauku i mlade je ulaganje u nacionalni identitet, čemu je najzaslužniji naš predsednik Aleksandar Vučić. U Danu za glasanje, kao i moje kolege iz SNS, podržaću predlog ovog zakona.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Vesna Marković. Izvolite.

Hvala.

Ključna novina Predloga zakona o nauci i istraživanjima je promena modela finansiranja nauke koja prestavlja složen proces, ali zaista neophodan u ovoj oblasti i sigurna sam da će doneti rezultate.

Pored projektnog, koje je do sada funkcionisalo preko Fonda za nauku, uvodi se institucionalno finansiranje naučno istraživačkog rada i na taj način država pruža sigurnost istraživačima, kada su u pitanju, ne samo novčana sredstva, već i kontinuitet u radu.

Institucionalno finansiranje akreditovanih instituta čiji je osnivač Republika Srbija, AP, jedinica lokalne samouprave i Srpska akademija nauka i umetnosti obuhvataće sredstva za plate istraživača u naučnim zvanjima, sredstva za plate administrativno – tehničkog, stručnog i pomoćnog osoblja, sredstva za režijske troškove, sredstva za materijalne troškove istraživanja, sredstva za nabavku, održavanje, amortizaciju i osiguranje opreme i sredstva za troškove naučno – istraživačkog rada.

Sve ovo što sam pomenula je izuzetno važno, jer do sada su se sredstva namenjena istraživačkim projektima najvećim delom koristila na troškove rada istraživača, i to 76,86% od ukupnih sredstava. Udeo sredstava usmerenih u materijalne troškove bio je izuzetno nizak što je uticalo na obim i kvalitet istraživanja. Sredstva namenjena za materijalne troškove istraživanja presudna su za kvalitet naučno – istraživačkog rada.

Republika Srbija će po ugledu na visoko razvijene zemlje na ovaj način prilagoditi sistem upravljanja naukom koji uključuje poboljšanje procesa, određivanje prioriteta finansiranja i upravljanja naučno – istraživačkim organizacijama, i to kroz ocenjivanje naučnog rada u odnosu na njegov efekat, na stvaranje novih znanja, ekonomski razvoj i rešavanje društvenih izazova.

Najrazvijenije zemlje prepoznaju značaj nauke i inovacija za održiv ekonomski rast. Članice EU prosečno ulažu oko 2% BDP-a u nauku, dok su ulaganja u Srbiji, recimo u 2017. godini iznosila 0,93% BDP-a. Kako bi Srbija postala privreda zasnovana na znanju neophodno je uspostaviti efikasan sistem podrške za razvoj naučno – istraživačkog rada, a to bi rezultiralo unapređenjem tehnologije proizvoda i usluga.

Takođe, neophodno je veće učešće privrede u istraživanjima. Angažovanje većeg broja naučnika u privredi kod nas je na veoma niskom nivou u odnosu na privredno najrazvijenije zemlje. Za razvoj privrede ključne su nove tehnologije, ali i povezivanje između instituta i fakulteta sa privredom. Ova vrsta saradnje značajna je, takođe, i za mlade naučnike. Naši naučnici su do sada postizali zavidne rezultate, posebno u oblasti elektronike, telekomunikacija, informacionih tehnologija, biotehnologija u poljoprivredi. Znači, potencijal postoji, a na nama je da taj potencijal unapredimo. Ovaj Predlog zakona je svakako značajan korak u tom pravcu.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić. Izvolite, kolega Krliću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, drage kolege, ne treba se baviti naukom i istraživanjem da bi smo shvatili ili da bi barem ja shvatio koliko je značajan ovaj zakon. Imao sam sreće da budem skoro član delegacije Narodne skupštine u Narodnoj Republici Kini i da vidim šta zaista znači napredak u nauci, u tehnologiji, šta zaista znači kada jedna zemlja uloži u sve to, kada krene tim putem do kakvih ekonomskih i privrednih rezultata dolazi. Do pre nekoliko desetina godina govorili smo o siromašnoj zemlji koja radi za šaku pirinča, a to je danas fascinantno za svakoga, ne samo za one koji se naukom bave.

Moje interesovanje za ovaj zakon vezano je za sveukupan razvoj Republike Srbije kao deo međunarodnog obrazovanja, kulturnog ili umetničkog prostora. U članu 8. ovog zakona ističe se potreba ka unapređenju i širenju kulturnog i umetničkog ambijenta i stvaralačkog obrazovanja u cilju očuvanja i afirmisanja nacionalnog identiteta kao dela civilizacijske baštine.

Gospodine ministre, da ništa drugo niste napisali nego ovu rečenicu, vi imate svaku moju podršku i svaki potpis, jer je krajnje vreme da se ovako nešto zaista i definiše. Mi imamo Srpsku akademiju nauka i umetnosti, tako važnu instituciju, imamo i Maticu srpsku koju, takođe, definišete, ali jako je važno da se i zakonska obaveza stvori oko toga da se podstaknu naša civilizacijska dostignuća, ali i da se isprave neke greške iz prošlosti koje nas danas koče i koje nas sprečavaju da oblikujemo svoj kulturni prostor onako kako bi trebalo.

U skorom razgovoru sa koleginicom Snežanom Petrović, njoj se zahvaljujem pošto mi je skrenula pažnju na to, ja ću dati samo neka dva primera. Početkom 13. veka najumniji među nama, Sveti Sava, je napisao Zakonopravilo ili Krmčiju Svetog Save. Malo je poznato, jeste to pravilo koje je trebalo da uredi samo odnose u crkvi, ali to je zakonsko pravilo koje je uređivalo državu, koje je rešavalo građanska prava, rešavalo prava majki, pravo majki sa decom, rešavalo probleme ropstva i ukidanje ropstva. To je jedan od prvih građanskih zakona koji je napisan u svetu, tek stotinu i nešto godina posle toga dolazi magna carta liberatum zbog koje se danas zapadna civilizacija hvali tvrdeći da je intelektualno superiorna na svim ostalim, zahvaljujući takvim zakonima.

Nažalost zašto sve ovo spominjem? Krmčija Svetog Save još nije prevedeno na moderni srpski jezik. Eto, gde zakon treba da reaguje, gde nauka mora da reaguje.

Vi ste sa potpunim pravom rekli ministre u svom izlaganju da je potrebna što tešnja veza sa naučnom dijasporom. Tu se svakako slažem, međutim, moram vam reći kada raspisujemo, bar što se kulture, obrazovanja i umetnosti tiče, konkurs mi uglavnom podrazumevamo institucije Srba iz regiona koje imaju pravo da konkurišu svojim projektima iz tih oblasti. A kako definišemo region? Niste vi to definisali, ni u vašem zakonu, to je staro pravilo napisano, Ministarstvo spoljnih poslova gde se kaže da su zemlje regiona, zemlje bivše SFRJ plus Albanija, Rumunija i Mađarska, jer jedino tamo žive autohtoni Srbi.

Znate, ne želim da ispravljam istoriju, ali šta je sa Italijom, recimo, ovo je samo primer. Pre stotina godina Srbi žive u Italiji. Despot Stefan Lazarević, slepi, poslednji miropomazani vladar Srbije, dvadeset godina svoj dvor drži u Italiji i tamo ostaje, ostaju poslednji tragovi srednjevekovne Srbije. Prva narodna pesma na srpskom jeziku nije štampana u Srbiji, nego u Italiji.

Saradnici Garibaldija u ostvarenju italijanske nacije su najviše deset Srba ili najmanje deset Srba i naravno Garibaldi učestvuje u hercegovačkom ustanku. Naše veze sa Italijom su neverovatne. Doktorka Mila Mihajlović napisala je knjigu o nekoj zaboravljenoj istoriji, a to je da prve lađe koje su došle u Albaniju da spasu srpsku vojsku nisu bile Francuske nego italijanska mornarica, čak se i postavlja pitanje kojih je bilo više. Na obeležavanju sto godina Velikog rata Italija je počela upravo ovim događaje ističući svoju ulogu u spašavanju vojske koja je posle probila balkanski front. Nažalost, mi smo se posle Drugog svetskog rata opredelili za bratstvo i jedinstvo i podržali one koji su nam napravili Jadovno, Jasenovac, Oluju i sve ostalo i naravno udaljili se od tog prijateljstva a ove godine 140 godina obeležavamo diplomatskih odnosa sa Italijom.

Vama je sigurno poznato ko su naše diplomate bili u Italiji, koliko smo to cenili. Ovim redosledom, Rakić, Dučić, Crnjanski, Andrić. Najbolje što smo imali bilo je tamo. Na kraju moram reći, u martovskom pogromu na KiM opstale su naše svetinje, a posebno Dečani, samo tamo gde je bio italijanski bataljon.

Zašto sam ovoliko ovo istakao? Italija je jedina zemlja gde raste broj Srba, ali u Italiji ne postoji nijedan časopis na srpskom jeziku, mi nismo autohtoni, zato što autohtonost tamo nismo ni tražili, ni zahtevali, a da jesmo, imali bi pravo da u ovom trenutku imamo i emisiju na srpskom jeziku. Empirijski, naučno dokazano tamo gde se gubi jezik, gubi se i nacija.

Nažalost, sve više srpske dece upisuje prvi razred jedino na italijanskom jeziku. Ovo isto mesto gde nauka treba da reaguje.

Naša civilizacijska baština, gospodine ministre, nije sigurno čupanje saobraćajnih znakova, rušenje građevinskih ograda, podizanje cirkuski šatri, ograničavanje kretanja ljudi i fizičko i verbalno maltretiranje žena. To nije naša civilizacijska tekovina. Afirmacija našeg nacionalnog identiteta mora biti kultura, kao nacionalna osobina, jedino to i ništa drugo. Hvala.

Izvolite, Snežana Petrović ima pravo na repliku, s obzirom da je pomenuta po imenu i prezimenu, pa onda ministar Šarčević.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodine ministre, drage kolege, hvala vam na pominjanju i meni je zadovoljstvo da mi kao poslanici razgovaramo u jednom dobrom raspoloženju, da razumemo jedni druge i da se podržavamo, ali, ovde nije pitanje dva poslanika, ili pet poslanika, ovo je pitanje Srbije i istorijskih civilizacijskih vrednosti na kojima je ona stvorena. Zakonopravilo je prvi pravni akt srpske države na koje je srpska država ustanovljena, i kao što znate gospodine ministre, u prvom delu ovaj akt sadrži crkveno pravo, a u drugom delu sadrži građansko pravo.

Ukoliko želimo, duboko verujem da želimo, naročito vi kao ministar prosvete i vaš tim, da prikažemo širokoj javnosti i naučnoj i opštoj, ali i međunarodnoj javnosti na kakvim vrednostima je stvorena Srbija, onda vas molim da se taj prvi pravni akt koji je tada napisan na srpsko-slovenskom ondašnjem govornom jeziku srpskog naroda, da učinite maksimalan napor da se on prevede na današnji govorni jezik, kako bismo mogli da približimo i svetu našem narodu na kakvim vrednostima je stvorena Srbija.

Molim vas, predviđeno je tada početkom 13. veka, pravo na slobodan život i otkup od ropstva. Da li je to dovoljno da kažemo da je Srbija jedna moderna zemlja stvorena na pravu jednakosti, na pravu koje još tada poznaje elemente socijalne pravde i humanitarnog prava. To zakonopraviloji vuče svoj kontinuitet kroz Dušanov zakonik i kasnije „Načrtanije“ koje je napisano. Dakle, mi tu imamo i pravni kontinuitet. Za dobrobit Srbije i njenih građana, za našu istoriju, ali i za našu budućnost, molim vas učinite šta je u vašoj moći. Hvala vam.

Hvala, koleginice Petrović.
Reč ima ministar Mladen Šarčević.
Izvolite ministre.

Hvala vam.
Više je uloga ministra Vukosavljevića da to uradi, a moje je da to negde uđe u obrazovni sistem, ali, svakako zajednička uloga.
Međutim, više bih se držao ovog govora koji ste vi narodni poslaničke malopre iskazali, delim s vama mišljenje da nam je Italija odličan prijatelj, ako bar ne, u nauci je sigurno, jer Italija ima u Evropi samo četiri atašea za nauku, i to u Briselu, Berlinu i Moskvi i Beogradu. Samo govori koliko imamo veliki poziv da sa njima dobro sarađujemo.
Jedan od fakulteta koji ćemo raditi u okviru kreativnih modela, pre svega igre baziramo se na iskustva Italije. Tako da, imamo tu jako dobre veze samo treba ih obnavljati i negovati.
Delim sa vama i mišljenje kada je u pitanju kineska nauka, kineska država. Ja sam bio pet, šest puta u raznim provincijama i zaista sam imao priliku da vidim mnogo što šta.
Fasciniran sam ostao prošle godine u novembru u Šangaju, institut Šangajski, skraćeno SIIM, ima samo opremu za dve i po milijarde evra. Međutim, ono što je dobro, naših pet visoko školski ustanova i instituta sa njima ima ugovor. Mi smo uspeli sa njima da kao mala zemlja pokažemo koliko su naši ljudi talentovani u bio medicini i mnogim stvarima i inovativni lekovi za alchajmerovu bolest, za bolesti jetre, i tako dalje, se nalazi u našim biljkama koji naši razređivači rade.
Mi smo u Beogradu potpisali protokol između instituta „Josif Pančić“ za biološka istraživanja, IBIS - institut za medicinska istraživanja i fakulteti poljoprivredni Beograd i Tehnološki Beograd, sa jednim tako moćnim institutom kao što je kineski. Znači, mi smo mala zemlja ali možemo o nauci mnogo veći prodor da napravimo, taj jezik razume svako.
U Portugaliji smo bili relativno skoro i oni su duplirali broj naučnih projekata sa nama. Tamo znaju 95 mladih istraživača tamo živi i radi. Prošle godine najbolji mladi istraživač u Portugalu je naša Dragana Vraneš, fizičarka i mnoga deca tamo doktoriraju, tamo se jako mnogo ulaže u nauku.
Tako da, mi imamo prirodne saveznike i ove su stvari koje moraju da se podižu i da se dizajniranu, kao i sve u životu.
Ono što smo mi uradili u poslednjih godinu i po dana jesu dizajnirane srpske dopunske škole gde god u Svetu, uveli ozbiljna pravila, uveli ozbiljne nastavnike, znači praćenje, kontrolisanje i plaćanje.
Nije to više ad hok slučaj. Tamo gde god je BH sistem, borimo se kao lavovi za svaku Nemačku pokrajinu, za Austriju, Švajcarsku smo uradili fenomenalno, veći deo Nemačke i tako dalje, ali nam je srce na mestu kada odete na neki skup, recimo Bade Vitenbergu, kad vam kažu ljudi, ovde do pre tri godine deca, naši, svi, samo nemački čujete, sad se samo čuje srpski. To je veliki doprinos.
Nas ima, nažalost, sve više napolju, valjda će to i da stane, ali koreni sa maticom i sve što smo dužni da uradimo, dizajniramo, što se dugo nije radilo, 12 godina nije bilo nikakav pravilnik. Znači, radio je ko je stigao, ako je crkao, organizuje, dobro je i ništa više od toga.
Tako da, hvala na šlagburtu, mnogo toga ima još, ali mislim da je ovo pravo mesto da se čuje bar deo.

Hvala, ministre.
Reč ima Snežana Petrović. Izvolite.