Dvanaesto vanredno zasedanje , 25.06.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nataša (Stanoja) Jovanović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u Narodnoj skupštini je početkom decembra 2018. godine usvojen Zakon o Fondu za nauku. To je nov zakon, za novu instituciju, kakva postoji skoro u svim državama koje imaju razvijenu nauku, a sada je pred nama Zakon o nauci i istraživanjima.

Uzevši u obzir brojne nagomilane probleme, kao i činjenicu da je velika većina istraživača u naučnoj zajednici bila nezadovoljna postojećim zakonskim okvirom, Ministarstvo prosvete je odlučilo da sprovede kompletnu reformu sistema finansiranja naučnih istraživanja i prelazak sa nekompetetivnog projektnog finansiranja na institucionalno.

U cilju donošenja najkvalitetnijeg zakona održano je niz javnih rasprava, sednice nacionalnog saveta, sednice radnih grupa, kao i više sastanaka sa istraživačima.

U domu Narodne skupštine je 17. juna ove godine u organizaciji Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, čiji sam i ja član, održano javno slušanje o predlogu ovog zakona, na kome je prisustvovao veliki broj naučnika, stručnjaka, direktora instituta, dekana, rektora i svih ostalih zainteresovanih. Pored ovog javnog slušanja, u periodu od decembra 2018. godine do danas održane su i tribine i u Srpskoj Akademiji nauka u Beogradu, zatim, Univerzitetu u Nišu, u Kragujevcu i Novom Sadu. Opšti zaključak je da je Ministarstvo prosvete pokazalo jednu veliku otvorenost za svaku kritiku i sugestiju i da se uhvatilo u koštac sa višedecenijskim nerešenim problemima.

Predato je ukupno, na primer, 134 dopisa sa predlozima, primedbama radnoj grupi, koja je, inače, i radila nacrt ovog zakona, a većina njih je i usvojena. Ovim predlogom zakona naše Ministarstvo je vrlo otvoreno i za sve kritike i naših kolega u Skupštini imaju odgovor, jer su ovom problemu prišli veoma studiozno.

Ovoj zakon prvenstveno želi da reši način finansiranja naučnoistraživačke delatnosti kroz institucionalno finansiranje, kako bi se budžetski obezbedili stalni prihodi, odnosno sigurnost u finansiranju rada instituta, kroz kombinaciju projektnog i institucionalnog finansiranja.

Vrlo je važno istaći da Vlada Republike Srbije razume i pomaže ovom sektoru kao nikada ranije. Tako, na primer, u periodu od 2015. do 2019. godine, je povećala budžetska sredstva predviđena za naučnoistraživački rad, i to za 35,8%.

Što se tiče protekle dve godine u Srbiji, nastavljena su ulaganja u infrastrukturu, u oblasti nauke i kroz izgradnju naučno-tehnoloških parkova, na primer, u Novom Sadu i Nišu, koji imaju za svrhu da brže inoviraju i implementiraju u privredu naučna dostignuća.

Do sada nije bio siguran status naučnih radnika i mi imamo izvanredne stručnjake naučnike. Ovo je jedan od načina da ih zadržimo u zemlji, da pamet nacije zadržimo ovde, jer će nam oni pomoći svojim stručnim znanjem bržem oporavku i napretku zemlje.

Novim Zakonom o nauci i istraživanjima obezbeđuje se, navešću samo ono što je najvažnije, a to je institucionalno finansiranje nauke, osnaživanje instituta od nacionalnog značaja, rešava se egzistencijalna neizvesnost naučnih radnika, rešava se mehanizam za osnivanje novih institucija, obezbeđuje se zakonski okvir za rešavanje stambenih problema istraživača po povoljnijim uslovima.

Ovo sve je bilo komplikovano i nije bilo lako odvezati umršeni čvor nadležnosti, odgovornosti i finansiranja i nije lako, kao što to možda nekome izgleda, jer određene grupacije pravile su velike turbulencije, velike svađe, ali ne da bi nešto promenili, već radi zadržavanja sopstvenih postojećih pozicija. Ovo je produbljivanje saradnje između visokog obrazovanja i naučnih radnika, kojih ima preko 2800.

Takođe, iz dijaspore se vratilo 38 naučnih istraživača i nadamo se da će biti još od kada usvojimo ovaj zakon koji je pred nama.

Prethodna vlast je otvarala konferencije na teme naučna zajednica, budućnost Srbije, pričajući koliko je važna nauka i da mora da prati politiku i društvo. Ali, nije se mrdnulo sa mrtve tačke. Samo je bila čista demagogija.

Za razliku od njih, mi imamo realizaciju i mi imamo rezultate. Mi stvaramo elitu, a ne kao naši politički protivnici, koji promovišu kvazi elitu.

Zakon u oblasti nauke u Srbiji se visoko rangira na svetskoj rang listi. O tome svedoči i podatak da se Srbija nalazi između 32. i 41. mesta, što je u poređenju sa skoro svim drugim rangiranjima ostalih oblasti značajan uspeh. A, naši naučnici su ostvarili, takođe, i veliki prihod za samo dve godine od 46,4 miliona evra.

Ključni cilj koji se želi postići ovim zakonom je stvaranje naučnoistraživačkog sektora koji svojom izvrsnošću može biti ravnopravan partner u okviru evropskog istraživačkog prostora.

Mi imamo pametne, obrazovane ljude koje moramo gajiti i kojima moramo pomoći i finansijski i zakonskim okvirima, koji rešavaju sve nedoumice. A, unapređenje ovog zakona će se nastaviti i kroz podzakonske akte koji slede odmah pri donošenju zakona.

Opredeljena su sredstva za ulaganje u infrastrukturu, npr. 23,9 miliona evra u Novi Sad, 10 miliona evra za park u Nišu, 5,6 miliona za stanove npr. radnika Univerziteta u Kragujevcu itd. Sve to treba posmatrati kao ulaganje u budućnost.

Ukupna izdvajanja iz budžeta Republike Srbije su se povećala u periodu od 2015. do 2019. godine, kao što sam rekla, 35,8%, što smatramo da je izuzetan uspeh, s obzirom da smo morali da radimo na svim frontovima i na infrastrukturi, ne samo na obrazovanju, i na zdravstvu i na svemu ostalom.

Koliko smo čuli od ministra, nastaviće se i dalje, jer to nije puko ulaganje bez efekta, to je investicija koja će se višestruko isplatiti u budućnosti.

Ja sam u nekim od mojih prethodnih govora rekla da Aleksandra Vučića, našeg predsednika, ne moraju da vole, ali moraju da ga poštuju, jer je pokretač svega dobrog u Srbiji. To potvrđuje i ovaj zakon, jer se njim trasira put ka boljem obrazovanju, nauci i bržem prosperitetu Srbije, a sve to u susret četvrtoj industrijskoj revoluciji.

Kaže se – znanje je moć. I zahvaljujem ministru Šarčeviću i njegovom timu na izuzetno kvalitetnom zakonu, čiju dobrobit ćemo tek videti u narednim godinama. Hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

...
Srpska radikalna stranka

Nataša (Spasoja) Jovanović

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Hvala.

Gospodine Arsiću, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada je u mom rodnom Kragujevcu davne 1838. godine osnovana prva visokoškolska ustanova „Licej“, koji je nekoliko godina kasnije prebačen u Beograd, na tom svom prvom predavanju budućim visokoškolcima Dositej Obradović je u svom govoru rekao – blago vama koji poštujete i ljubite nauku i koji ćete biti pokorni i poslušni svojim učiteljima.

Već vidite tada u tom Dositejevom govoru reč nauka je imala centralno mesto, jer on je smatrao da su i nauka i obrazovanje nespojivi i da jedno bez drugog ne ide i da je to jedna neraskidiva nit koja i jedno i drugo mora stalno da prati, jer upravo iz tog obrazovanja, dakle, onog osnovnog, pa preko visokoškolskog, dolazimo do naučnih istraživača, ljudi koji ostavljaju trag u onome što rade u raznim disciplinama.

Sada, posle 180 godina, kada dobijamo jedan ovakav zakon u Narodnoj skupštini, mi treba da se zapitamo šta je to što Srbija može da ponudi u naučno-istraživačkoj oblasti, a koliko je potencijala prisutno čuli smo od mnogih kolega koji su govorili, pre svega, poslanici SRS, a i drugi su to pominjali, a to je zbog budućnosti generacija koje dolaze i zbog onoga što oni treba da ostave u nasleđe i kroz neke nove ideje i kroz verifikovane naučne radove.

Sada dolazimo do toga, gospodine ministre, da ovaj zakonski okvir nije dovoljan. On jeste u smislu definisanja toga kako će da posluju institucije od nacionalnog značaja, instituti. O tome ću da govorim ako budem imala sada vremena, a ako ne po amandmanima. Kako sad u Srbiji da vrednujemo naučno-istraživački rad pojedinca? To je ključno pitanje. Zato što, pomenuli ste svetsko tržište, pomenuli ste i nama prijateljsku i veliku Narodnu Republiku Kinu i saradnju naših univerziteta sa institutima iz Pekinga, iz Šangaja i samoinicijativne razne radionice koje potpisuju profesori sa univerziteta, nevezano za državu, dakle, postoje kontakti koje ljudi imaju, onda bi bilo logično da posle usvajanja ovog zakona, gospodine ministre, donesemo naučnu strategiju o istraživanjima. Iz prostog razloga što mi ne možemo sa nekima drugima u svetu u pojedinim naučnim disciplinama da se takmičimo.

Primera radi, baš sam to detaljno istražila i pogledala, samo u oblasti hemijske nauke ima sada, kažu, 1.000 pravaca. Preko milion ljudi istraživača u svetu na trenutno 50.000 projekata radi u hemijskoj oblasti, što znači da mi treba negde da se pronađemo u svemu tome.

Drugo, kada su u pitanju društvene nauke, pominjao je to poslanik Atlagić, a i neki drugi, on je to govorio iz konteksta toga što je on predavač na jednom univerzitetu i pripadnik te partije koja je na vlasti, a ja kao srpski radikal moram zaista danas da se zapitam koje su to oblasti društvenih nauka, društvene vrednosti koje treba da se promovišu. Mi znamo koje su to društvene vrednosti: da poštujemo druge, da najviše volimo svoj narod, svoju državu, da imamo svetle primere iz naše istorije, da ne dozvolimo da nam se greške ponove. Ne može onda nama neka trula Evropa i evropski standardi iz Brisela da kreiraju društvenu svest o tome šta je dobro za Srbiju i za srpski narod, jer to je jednostavno neprihvatljivo.

Mi smo kao stranka, gospodine ministre, dali izuzetan doprinos za razvoj, to mogu slobodno da kažem, bez skromnosti, i društvenih nauka, i filozofske misli, slobodarske misli, formiranje 2000. godine našeg naučnog časopisa „Srpska slobodarska misao“. Sve vreme, dakle, posle 5. oktobra, svih neprijatelja koji su nadirali na Srbiju, hapšenje od strane zlikovačkog Haškog tribunala i odvođenja ljudi iz političkog, vojnog i policijskog vrha, davali smo smernice kroz taj časopis, kroz radove koji ne mogu da se gledaju kao politički, nego baš naučno-istraživački, kuda Srbija treba da ide. Mi možemo slobodno da kažemo da je to jedan pečat u istraživačkom radu koji treba da se vrednuje na pravi način.

Ovi nacionalni instituti u našoj zemlji, koji su svi u vlasništvu države, a njih je 70, mislim da je 28 naučnih i 32 imaju naučno-istraživački status, nikako ne smeju, gospodine ministre, i ni po koju cenu da pređu u neke privatne ruke, bez obzira na to što ste vi u članovima 55. i 56. zakona ostavili taj limit, odnosno da 51% vlasništva države mora da bude. Gde nas onda to vodi? Znate, ovi iz Evrope, iz Amerike, iz velikih korporacija hoće sve u Srbiji da otmu, našu zemlju, a o tome je govorio jutros kolega Jojić, i naše mlade ljude, pa se koristi taj žargonski termin „odliv mozgova“, a ti ljudi odlaze zbog toga što ovde nisu dovoljno vrednovani u svom naučno-istraživačkom radu.

Zbog toga mi smatramo da nije dovoljno novca u budžetu. Ima dovoljno za plate zaposlenih u naučno-istraživačkom sektoru, ali 80% u budžetu odlazi na to, a samo 20% na radionice, na pojedinačne naučno-istraživačke projekte, a to nije dovoljno.

Tu ima kolega koje se bave naukom iz raznih oblasti i u tom svetskom rangiranju, u indeksu naučnih citata, mnogi svetski naučnici kažu, mlađi i neki koji su dugo na toj naučnoj sceni, evo, ja sam najviše citiram tu, onda on tako dobija bodove na međunarodnoj naučnoj sceni. Pitanje je da li je to pravo vrednovanje nečijeg naučnog rada? Znači, sve rade lobiji, svetske korporacije koje guraju njihove istraživače i onda mi moramo da se nađemo, kao zemlja, i da odredimo pravce, šta je to fundamentalno što ćemo da radimo u naučno-istraživačkoj oblasti, a šta je ono što već postoji i što godinama rade pojedini instituti.

Kada govorimo o očuvanju tih instituta, ne možemo više da dozvolimo, gospodine ministre, da jedan institut ili Centar za strna žita iz Kragujevca doživi onakvu sudbinu, kao što je živeo posle ovih dosmanlija i sve do pre nekoliko godina, ali nije ni ovo dobro rešenje. Oni sada imaju neke kakve, takve plate i odlukom Vlade su prešli u nadležnost lokalne samouprave. Međutim, ne zato što ja dolazim iz tog grada, ali pogledajte samo danas, sada je to vreme kada mogu da se pogledaju plodovi njihovog rada, juli mesec, nove kulture i nove sorte pšenice i ječma, koje će se pojaviti na tržištu tek za nekoliko godina, oni su uspeli da proizvedu na veoma malom zemljištu i sa skromnim uslovima rada. Koleginica je pominjala neke druge. Dajte da takvim ustanovama damo veći značaj i da oni budu finansirani od strane države, da znamo u šta mi ulažemo, pa sa time ćemo da se pojavimo na svetskom tržištu.

Godinama sam sarađivala sa agrozajednicom Srbije, pre svega, sa Voćarskim institutom iz Čačka, ne kao političar, nego iz mog drugog posla i bila sam ponosna na te ljude, pogotovo na Institut iz Čačka, jer te čuvene sorte voća nigde više ne postoje u svetu. Zaista se zgranem kad vidim na nekom od ovih sajtova kako ovi nesrećni Hrvati, koji nemaju ni svoj jezik, prisvajaju neke sorte našeg voća. Dakle, u tom pravcu treba da idemo, da tom jednom generalnom strategijom, koja treba da usledi posle ovog zakona, odredimo pravce za naše mlade istraživače.

Ono što je najvažnije, time ću završiti, jer više nema vremena, gospodine ministre, ne smemo da dozvolimo ni u jednoj oblasti da doktoranti dođu do druge ili treće godine doktorskih studija, a da nemaju stalno zaposlenje. Vi ste malopre rekli kakve su stipendije i koliko su povećane u nominalnim iznosima. Da li vi znate, ima verovatno takvih slučajeva i u drugim univerzitetskim centrima, da mi u Kragujevcu, pre svega, na Medicinskom fakultetu imamo ljude koji su na drugoj, trećoj godini doktorskih studija i sad možda će da dobiju, sada je Statut fakulteta promenjen, mogućnost da rade kao saradnici u nastavi, a oni nemaju stalno radno mesto. To je ono što je žalosno, jer takvi ljudi mogu sutra da se spakuju i da odu, a onda ćemo posle da se hvatamo za glavu i da moramo da uvozimo kadrove. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar Šarčević.

Mladen Šarčević

Hvala vam.
Počeću od Kragujevca. U petak mi dolaze predstavnici Medicinskog fakulteta, tako da o tome pričamo.
Ono što se ranije dešavalo, a i sami ste primetili da su se privatizovali instituti koji su bili privredna društva, među njima i kragujevački, nažalost. Uspeli smo da spasemo Institut za krmno bilje u Kruševcu koje je sa kraja 19. veka, pa smo spasili povrtarstvo iz Smederevske Palanke. To bi se isto desilo i njima, verujte mi.
Kada je u pitanju Čačak. Posle tri godine smo tom institutu dali vetar u leđa i to je sada kvalitetan institut, kao što je bio i ranije. U tom delu su nam agroinstituti velika prednost i bogatstvo i kada dođu stranci, kada govorimo o tome šta možemo mi njima da izvezemo kao pamet, uvek se pozivamo na agroinstitut i ratarstvo, povrtarstvo iz Vojvodine, Zemun Polja, kukuruz, da ne pričamo dalje, zaista su nam to uzorni instituti.
Ono što je jako važno, zakonski okvir stvarno nije dovoljan i to smo rekli. Negde sam danas i pomenuo da je u toku izrada strategije 2030 i ta strategija obuhvata bukvalno sve nivoe obrazovanja i nauku. To su veliki timovi.
Već smo uhvatili misao i nama mnogi pomažu u tome, ali ne damo da nam neko radi. U tome je bitna razlika. Sve vreme se radi akcioni plan, jer u ovoj strategiji koja još uvek traje nije bilo predviđeno. Znači, mi sada to apsolutno, što vi kažete, predviđamo prioritete, znamo šta su nam jake strane, šta možemo da plasiramo, i to je nešto upravo što se u ovoj strategiji podstiče. Ona se radi u saglasnosti sa Komorom i sa Ministarstvom privrede, poljoprivrede i sa svim drugim činiocima koji treba da daju svoj sud i to je upravo u toku svega.
U okviru te strategije takođe posebno insistiramo na dve stvari. Jedna su fundamentalne nauke, koje moraju da postoje u okvirnom, jakom obimu, jer mi sve citiranosti koje imamo i mesta na šangajskim listama i beogradskog i novosadskog i kragujevačkog i niškog potiču od matematiko i to najviše iz teoretske matematike, to znaju svi.
Ali, sa druge strane društvena nauka. Polako svet prelazi na 5.0 rezoluciju i mi o tome pričamo često. Tako da ima već jedan broj ministara u Evropi, koji se pre svega, kolege iz Grčke, ja, iz Kipra, bavimo tom temom, jer društvena nauka mora da dalje odgovore kuda ide i ljudska zajednica i sve ono o čemu pričamo. Tako da u novoj strategiji će ona imati izuzetno bitno mesto i to je poziv pre svega ljudima koji se bave društvenom naukom da kad budu uzeli učešće da daju bitan doprinos.
Nema privatizacije ni jednog instituta koji ima status ustanove. To je zabranjeno. Tu smo zakon regulisali, a privredna društva, koja su negde prešla, mogu samo ako im Vlada dozvoli. Mada je intencija da mi to vratimo u status ustanove. Toliko. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Pravo na repliku, narodni poslanik Nataša Jovanović.
...
Srpska radikalna stranka

Nataša (Spasoja) Jovanović

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Nadam se, gospodine ministre, da ćemo kroz neko vreme, ali dobro treba da prođe najmanje pet ili 10 godina, da opet podvučemo crtu, vi ili neki vaš naslednik ili neko ovde u skupštinskim klupama i da kažem evo povećan je budžet za nauku za 200, 300%.

Zašto govorim? Nama su to baš posebno iz kineske delegacije, kada smo bili u Pekingu, potencirali da oni godišnje znaju koliko mogu da, pošto je to ogromna, jako razvijena industrijska zemlja, da ulažu u budžet za nauku i tačno se zna posle svakog završenog fakulteta gde će ko da radi i ko će u kojoj istraživačko-naučnoj delatnosti čime da se bavi. Valjda ćemo mi doći na taj neki nivo, ali potrebno je da prođe dosta godina.

Ono što je isto važno da zadržimo te naučnike. Skoro smo imali prijem ključeva za mlade naučne saradnike u mom gradu. Ima dosta univerzitetskih stanova koji se daju u zakup. Mi mislimo da treba da se da svim tim mladim naučnicima mogućnost, amandman smo podneli u tom smislu, da plate samo 50% od tržišne vrednosti, da im se da neki povoljan kredit, za zadrže te stanove.

Ono što sad nije dobro ovim rešenjem je što novac od zakupa ovih već postojećih stanova, koje poseduje Univerzitet u Kragujevcu, ima ih verovatno i u drugim centrima u Srbiji, se vraća u budžet, odnosno u Ministarstvo finansija. Sad se postavlja pitanje - ko će da se stara o održavanju tih već postojećih stanova ako univerzitet više nema jednu prebijenu paru za to?
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milanka Jevtović Vukojičić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se nalazi Predlog zakona o nauci i istraživanjima.

Za SNS, za našeg predsednika Aleksandra Vučića, svakako ulaganje u obrazovanje, ulaganje u znanje nije trošak, već investicija iz razloga što je znanje za SNS i za našeg predsednika najveća moć. Znanje je moć, moćnije od svakog oružja. I zato neprekidno od 2012. godine, a posebno od 2014. godine obrazovanju, vaspitanju, nauci i istraživanju prema tome ova Vlada pokazuje i te kako veliki značaj i pokazuje i te kako veliku pažnju.

Naravno, 2020. godine kada je SNS došla na vlast i kad se zemlja nalazila pred bankrotstvom od ništa nije se moglo dati nešto, ni jednom društvenom segmentu, pa ni segmentu obrazovanja nije se moglo dati mnogo toga. Ali, zadnje tri godine, zahvaljujući tome što postoji standardno suficit u budžetu, izdvajanja i za nauku i za istraživanje veća su za 36%. Da li je to dovoljno?

Nije, ali svakako SNS, naš predsednik Aleksandar Vučić, a i Vlada prepoznaju značaj ulaganja i u nauku i u istraživanje i sve većeg ulaganja kako ekonomski rast i privreda budu jačali, a nauka i istraživanja koja se dobiju kroz istraživačke radove i te kako doprinose i privrednom rastu i privrednom razvoju, ali i održivom ekonomskom rastu i razvoju Republike Srbije.

Ono što takođe želim da istaknem to je da Univerzitet u Beogradu se nalazi na Šangajskoj listi. Ako znamo da se na toj listi nalazi svega 2% ukupnih univerziteta u svetu, onda naravno možemo da zaključimo koliki je značaj Beogradskog univerziteta i zaposlenih koji rade u Beogradskom univerzitetu. Takođe moram da istaknem da je Republika Srbija postala 23 stalna članica CERN-a. Inače, to je oblast koja se odnosi na atomsku fiziku i nuklearna istraživanja.

Takođe moram da istaknem da što se tiče ovog zakona, postoje mnoge novine, a ja ću naravno navesti samo neke od njih koje posebno smatram da doprinose kvalitetu ovog zakona, a sam kvalitet ovog zakona na jedan način obezbeđen je i pre dolaska na debatu ovde u Narodnu skupštinu iz razloga što je tokom javnog slušanja ovde u Narodnoj skupštini sve relevantne naučne institucije, svi predstavnici instituta bili su uključeni i nije bilo gotovo nijedne suštinske zamerke.

Ono što takođe želim da istaknem da je ovim zakonom dat predlog da direktori instituta moraju imati kompetencije iz oblasti za koju je institut osnovan. To je novina. Ona je značajna sa aspekta uspešnosti i efikasnosti rada instituta, jer svakako od kompetentnog direktora zavisi i napredak istraživanja koja će instituti sprovoditi.

Takođe ono što želim da istaknem je da ovim zakonom prvi put uvodi se jedinstvena baza podataka, jedinstvena baza podataka koja se odnosi i na naučno-istraživačke organizacije, ali i jedinstvena baza podataka koja se odnosi na istraživače. To je naravno važno prilikom dodeljivanja sredstava za projekte.

Srpska napredna stranka u danu za glasanje podržaće zakon. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Ljubić. Izvolite kolega.