Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv sednice Dvanaestog vanrednog zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, koja je sazvana na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine sa određenim dnevnom redom sadržanom u tom zakonu.
Time je određen sledeći
D n e v n i r e d:
Predlog zakona o nauci i istraživanju;
2. Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije Projekta i izgradnje infrastrukturnog koridora autoputa E-761, deonica Pojate-Preljina;
3. Predlog zakona o komunalnoj miliciji i,
4. Predlog zakona o izmeni Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da na sednici prisustvuju ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Mladen Šarčević, kao i njegovi saradnici u Ministarstvu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o nauci istraživanja.
Dajem reč predsedniku predlagača, ministru Mladenu Šarčeviću da nam se obrati.
Izvolite, ministre.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, poštovane kolege iz Ministarstva prosvete, nauke i istraživanjima?
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uzevši u obzir brojne i nagomilane probleme, kao i činjenicu da je velika većina istraživača u zajednici nezadovoljna postojećim zakonskim okvirom, odlučio da rasporede kompletnu reformu sistema finansiranja naučnih istraživanja, prelazak sa nekompetitivnog projekta finansiranja na institucionalnoj suštinski kompetitivnog projektno finansiranje.
Raspisivanje projektnog poziva po sličnim pravilima koja su važila do sada ne bi nam donelo ništa novo, sve bi sve više ili manje odvijalo kao i prethodnih decenija, svako od istraživača bi se bavio samo onim temama kojim želi da se bavi, uglavnom bi učestvovali isti istraživači sa eventualno malo podeljenim ulogama. Imali smo sistem u kome niko nije do kraja bio zadovoljan, a najmanje država to je bila neka vrsta kvazi intitucionalnog ili kvazi projektnog modela.
Prvi konkretan korak je u toj reformi je već učinjen. Ovde u Narodnoj skupštini početkom decembra 2018. godine usvojen je Zakon o fondu za nauku. To je novi zakon za novu instituciju koja postoji u svim ozbiljnim državama koje imaju razvijenu nauku. Zakon o fondu je prvi novi zakon donet u ovoj oblasti posle ravno 12 godina.
Osnovna namera je da se kompletna procedura i upravljanje kompetentnim projektnim pozivima odvija preko Fonda za nauku. U međuvremenu je izabran vršilac dužnosti direktora, Upravni odbor, kao i naučni Savet fonda. Prvi poziv za izvrsne projekte mladih istraživača je već raspisan 21. juna i to po ugledu na prestižne pozive Evropske komisije. Taj poziv je namenjen onim istraživačima koji nisu bili u prilici da budu rukovodioci projekta u prethodnih skoro 10 godina. Do kraja godine se mogu očekivati još dva poziva. Tokom jeseni će biti pripremljeni pozivi, koji će biti namenjeni svim istraživačima.
Jako je bitno da pomenemo ovu godinu za nauku Srbije, jer je 23. aprila postala punopravna članica CERN-a, Evropska organizacija za nuklearna istraživanja i to je najveći ovakav centar nauke u svetu osnovan još 1954. godine. Mnoge zemlje bivše Jugoslavije, naravno, jedino Srbija za sada ili mnoge evropske zemlje još nisu članice CERN-a, Rusija je tek sada aplicirala. Paralelno sa tim, primljeno je na projekte 1.157 talentovanih mladih istraživača sa prosečnom ocenom iznad devet, koji su rođeni 1988. godine i kasnije. Time smo jasno poslali poruku da mlade želimo u sistemu, da hoćemo da ostanu kod nas i da se ovde razvijaju.
Ustanovljeno je šest instituta od nacionalnog značaja. Fond za inovacionu delatnost permanentno raspisuje pozive za saradnju nauke i privrede i tako će biti svake godine, uz prikladnu pratnju drugih programa i podrške i uz povećanje budžeta. U poslednje dve godine Fond za inovacionu delatnost je podržao 141 projekat i 264 preduzeća i preko 320 inovacionih vaučera je podeljeno, što ukupno iznosu 18,6 miliona evra. Dve trećine ovih para su pare Republike Srbije.
Na fakultetima i institutima su prepoznati prioriteti i oblasti razvoja kroz proces javno-privatnog dijaloga, a u okviru je izrada strategije pametne specijalizacije, kao i strategija razvoja nauke i visokog obrazovanja do 2030. godine. Povećan je kapacitet i broj programa naučno-tehnološkog parka u Beogradu.
Više od 70 tehnoloških kompanija radi tamo sa preko 700 inženjera. Prihodovali su 46,4 miliona evra za poslednje dve godine, od toga pola od izvoza novih proizvoda i usluga. Model se prenosi u Novi Sad, koji će biti već početkom sledeće godine kompletno opremljen i gotov. Niš se intenzivno radi i taj projekta se završava negde u februaru 2020. godine. Čačak je kao manji centar u razvoju, a i stvaranje novih centara, kao i mreže naučno-tehnoloških parkova Srbije.
Ulaže se u infrastrukturu naučnih institucija, 23,9 miliona je za park u Novom Sadu, 10 miliona za park u Nišu, 5,2 miliona evra je, naravno govorimo, za izgradnju i opremanje lamele Elektronskog fakulteta u Nišu gde je nedavno postavljen kamen temeljac. Srbija je dala 14 miliona za izgradnju Instituta Biosens u Novom Sadu, isto toliko je dala i Evropska zajednica. Pet miliona evra je dato za novu zgradu Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, koja počinje sa gradnjom, završene su sve pripreme i projektovanje. Pet miliona evra je određeno za dogradnju Instituta za fiziku kroz Projekat Verokio i silni još milioni dinara za opremanje ovih projekata.
Naših 358 institucija učestvuje u 250 evropskih projekata u okviru Horizonta 2020. Dosadašnji podatak je bio, do pre neki dan, da smo tu ostvarili budžet od preko 77 miliona. Današnji podatak je već da je to preko 84 miliona evra. Znači, značajno smo najjača zemlja u ovom regionu kada je u pitanju učestvovanje u ovako velikim i značajnim projektima.
Imamo jako mnogo bilateralnih saradnji sa mnogim zemljama, sa 12 vrlo bitnih zemalja u kojima su Rusija, Kina, Amerika, Turska, Italija i naravno imaćemo dogodine i Japan. Tako da je Srbija jako zanimljiva zemlja za ovako velike sile kada je nauka u upitanju i posebno ističem veliku saradnju više naših instituta sa kineskim institutima gde smo najdalje odmakli.
U narednom periodu ćemo se pozabaviti sa ljudima iz ruske nauke, mislimo da nam je to sledeći pravac da pojačamo. Oblasti su biomedicina, poljoprivreda, obnovljivi izvori energije, informacione i telekomunikacione, tehnologije materijala, robotika, mašinstvo, zaštita životne sredine.
Fond za nauku, pored poziva za mlade istraživače i pored velikog poziva za sve istraživače, ima još dva bitna polja, a to je saradnja sa naučnom dijasporom, što će intenzivirati onu vezu koja nama nedostaje. To su dobro uradili Grci i mnogi drugi, te ćemo koristiti njihove dobre primere. Naravno, posebna jedna vrsta grane za Fond za nauku će biti projekti vezani za veštačku inteligenciju, robotiku i mislim da Srbija tu ima jako mlade, pametne ljude, a da ovo sve realizuje ima šansu da ih zadrži ovde.
Ukupno povećanje budžeta od 2015. do 2019. godine iznosi 35,8% za nauku i približilo se procentu od 1%. Ciljna zona je 1,5%, ali za zemlje koje nisu imale nevolje koje je Srbija imala zadnjih godina. Ta lestvica se značajno pomera i mislim da ćemo to u doglednom periodu u okviru strategije do 2030. godine i pre ostvariti.
Drugi ključni korak u reformi sistema je izrada novog zakona, Zakon o nauci i istraživanjima, koje je usvojila Vlada Republike Srbije koji se sada nalazi pred vama poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije. Ovim zakonom se rešava institucionalno finansiranje istraživača da ne zavise, kao do sada, od toga da li su prošli u nekom projektu ili ne. To je već dugo zahtev naučne zajednice.
Pored toga, zakon donosi niz važnih novina. Sprovedena je veoma otvorena javna rasprava sa većim brojem zvaničnih, ali i nezvaničnih tribina. Zvanična javna rasprava je sprovedena od 3. decembra do 3. januara, znači 2018/2019 godine. Bila je u Beogradu u sali rektorata, u salama rektorata u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, ali i predstavljena je zajednica Instituta Srbije Privrednoj komori Srbije i bila je na sednici Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj.
Učesnici u javnoj raspravi su bili predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti, Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, Zajednica Instituta Srbije, Akademija inženjerskih nauka Srbije, državnih i privatnih univerziteta u Republici Srbiji, držanih i privatnih instituta Privredne komore Srbije itd.
Predloge, primedbe i sugestije na ovaj Zakon o nauci i istraživanjima dostavile su brojne zainteresovane organizacije i pojedinci, kako u okviru akademske zajednice, tako i van nje. Ukupno 134 dopisa sa predlozima, primedbama i sugestijama. Veliki broj tih primedbi je bio prihvaćen od strane Radne grupe koja je uradila i Nacrt zakona. Radna grupa se sastala otada i više puta kasnije, u njenom radu su učestvovali mnogi rektori najvećih univerziteta u Srbiji, kao i članovi rukovodstva Srpske akademije nauka i umetnosti.
Nakon urađenih korekcija, Nacrt zakona o nauci i istraživanju ponovo je predstavljen Nacionalnom savetu za naučni i tehnološki razvoj 25. aprila, koji je u potpunosti prihvatio urađene izmene i zahtevao je što brže usvajanje zakona. Zakon je dobio ponovo većinu i Zajednice instituta Srbije, a zvaničnici Ministarstva prosvete, nauke, tehnološkog razvoja bili su i gosti proširenog rektorskog kolegijuma Univerziteta u Beogradu, gde su predviđene izmene Nacrta zakona dobile takođe podršku.
Održan je veliki broj neformalnih sastanaka sa zainteresovanim grupama, naročito sa istraživačima sa fakulteta koji nisu u nastavi, na kojima je postignuta saglasnost oko Nacrta zakona. U javnoj raspravi oni su imali najviše potrebe da se iskažu.
Sistemski i uniformno je definisano angažovanje studenata doktorskih studija u svim akreditovanim naučno-istraživačkim organizacijama, i to kako onih koji su trenutno u sistemu, tako oni koji će biti uključeni u njega. Javno slušanje o Predlogu zakona o nauci i istraživanju održano je u ponedeljak 17. juna u Domu Narodne skupštine u organizaciji Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj, informatičkog društva, na predlog predsednika Odbora prof. dr Muarema Zukorlića. Javno slušanje je pružilo mogućnost da narodni poslanici, predstavnici relevantnih institucija svojim sugestijama i predlozima unaprede tekst postojećeg zakona, ali istovremeno je pružio još jedan dokaz o kvalitetu predloženog rešenja.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pozdravlja institut javnog slušanja. Sve u svemu, uložen je ogroman napor da svi članovi naučne zajednice dobiju priliku da iznesu svoj stav. U slučaju javnosti preovladava stav da je Ministarstvo pokazalo izuzetnu otvorenost. Sve najvažnije naučne institucije podržavaju što brže usvajanje Zakona o nauci i istraživanjima.
Daću još samo ključni doprinos ovog zakonskog okvira, Zakon o nauci i istraživanjima, zajedno sa Zakonom o fondu, stvara pravni osnov za prelazak sa postojećih sistema finansiranja na nov način finansiranja, odnosno prelazak sa isključivo projektnog finansiranja na dvojno finansiranje, institucionalno i suštinski kompetetivno projektno finansiranje.
Omogućeno je instituciono finansiranje instituta. To nikao ne znači da će istraživači dobijati sredstva, da za njih neće morati da ostvare rezultate. Nas očekuje izrada podzakonskih akata koji će definisati šta se očekuje kao rezultat ovog institucionalnog finansiranja.
Treći benefit je omogućeno finansiranje naučno-istraživačnog rada akreditovanih visokoškolskih ustanova čiji je osnivač država. Obuhvata sredstva za materijalne troškove istraživača, uključujući i troškove vezane za opremu. Obuhvata različite programe i plate istraživača i onih koji nisu u nastavi. Otvara mogućnost da se jedan deo instituta bavi poslovima važnim za državu, jer neki od njih su zato i osnovani. Rezultati koje očekujemo od naučne zajednice nisu samo radovi na SCI listi, već i konkretni doprinosi državi i celom društvu. To važi i za istraživače sa univerziteta.
Stvoren je zakonski okvir za formiranje Fonda za nauku, čime se ostvaruju uslovi za raspisivanje kompetitivnih poziva kroz sve zakonom predviđene programe osmišljene po najboljim evropskim i svetskim praksama. Osmišljen je fleksibilan način finansiranja Fonda za nauku, kao instrumenta za koherentan razvoj nauke i istraživanja, za zajedničke potrebe različitih resora. Naravno, sem Ministarstva obrazovanja i nauke, tu su i Ministarstvo odbrane, Ministarstvo zdravlja, poljoprivrede i druga ministarstva, kao i društvo u celini. Stvoren je zakonski okvir za osnivanje novih institucija, znači, nedavno se na Vladi išlo na formiranje Instituta za informacione tehnologije Univerziteta u Kragujevcu.
Definisan je kriterijum za evaluaciju rada naučnih institucija. Sistemsko je rešavanje angažovanja studenata doktorskih studija u akreditovanim naučno-istraživačkim organizacijama. Podržava reintegracije uključivanja naučnika iz dijaspore u naučno-istraživački sektor u Srbiji kroz jednostavnije i brže procedure. Uspostavljanje odbora za međunarodnu saradnju i dijasporu, kao i jačanje uloge KONUS-a u unapređenju kvaliteta naučno-istraživačke delatnosti. Stvoren je zakonski okvir za efikasniji izbor u zvanja, prilagođeni kriterijumi za izbor u zvanja realnim potrebama i okolnostima. Uveden je princip otvorene nauke. Ministarstvo je prošle godine usvojilo platformu otvorene nauke koju nemaju ni sve države Evropske unije. Definisana su naučno-istraživačka infrastruktura, dodatno angažovanje instituta u izvođenju master studija, dodatna mogućnost plaćanja usavršavanja istraživača u naučnim zvanjima u inostranstvu. Redefinisana je uloga Centra za promociju nauke, ovo je jako važno, i koordiniranje Centra za promociju nauke sa svim našim regionalnim centrima, kao što su do sada Petnica, Tršić, a i ove druge koje se grade i koje treba da obuhvate jednu mrežu unutar Srbije.
Osnažena je uloga inženjerskih nauka. Podržan je transfer tehnologije kroz osnivanje kompanija start-ap i spin-of u naučnim institucijama i na univerzitetu. Obezbeđen je zakonski okvir za rešavanje stambenih potreba istraživača, nastavnika i saradnika na institutima i visokoškolskim ustanovama. Pružen je integrativni okvir za učešće institucija van sistema Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a to je sa drugim ministarstvima pre svega. Regulisano je raspolaganje sopstvenim prihodima instituta i usaglašeno sa visokim obrazovanjem. Stvaraju se nove mogućnosti za rešavanje stambenih potreba naučnika pod znatno povoljnijim uslovima, a uslovi za odlazak u penziju su usaglašeni sa visokim obrazovanjem. Obezbeđeno je diverzifikovano finansiranje centara izuzetnih vrednosti kroz javne pozive.
Efekti svih ovih promena će se videti brzo, ali i dugoročno, verujemo biće i značajno primećen i veliki. Želimo da nagradimo najbolje, da novi sistem za pet godina pokaže ko je uspešniji, a ko manje, samo da one uspešnije jače finansiramo i više podržimo za apsolutnu dobrobit društva. Ponekad deluje da određene grupe u zajednici prave veliku turbulenciju da bi zadržale status kvo, ali mislimo da je to prošlost i za nas i da moramo ići napred. Nije moguće zadržati sadašnji sistem, jer na neki način ne možemo da pokrenemo nikakav ozbiljan ciklus u projektnom delu, a s druge strane, istraživači iz domena društvenih nauka su u problemu bili dok nismo predložili izmenom zakona ovaj način institucionalnog finansiranja. Ovim je put u reformi za nauku u potpunosti trasiran. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, ministre Šarčeviću.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, dame i gospodo, Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Predlogu zakona o nauci i istraživanjima prišao je krajnje ozbiljno, smatrajući ga veoma važnim za razvoj i budućnost države i društva.

Poznato je da je nauka u ovoj zemlji jedan od ključnih resursa, čak svojevrstan brend. Po samim parametrima i pokazateljima na međunarodnoj sceni, ova zemlja se kreće između 32. i 41. mesta u svetu po nauci i doprinosu nauci, što za druge aspekte razvoja nije slučaj, već se nalazimo mnogo niže. To zapravo ukazuje i na to da ono što je do sada postignuto i što se postiže u nauci, kao i po pitanju samog sistemskog odnosa, jeste bilo veoma ozbiljno i za respekt, međutim, višedecenijsko iskustvo sa naukom i organizacijom nauke i institucionalnim odnosom prema nauci zapravo je pokazalo izvesne nedostatke. Ono što je bila očita ideja sa ovim zakonom jeste upravo otklanjanje tih nedostataka.

Suštinski iskorak sa ovim zakonom jeste zapravo na polju institucionalnog finansiranja, tačnije obezbeđivanja sigurnosti ustanovama i institucijama, kao i pojedincima koji se bave naukom i mislim da je to veoma dobar razlog za donošenje ovog zakona i za davanje pune podrške ovom predlogu zakona.

Upravo vodeći se opredeljenjem da se radi o veoma važnom zakonu, mi smo pored uobičajene procedure predviđene za tretiranje zakona kroz Odbor zapravo ovog puta i pribegli mehanizmu javnog slušanja i organizovali javno slušanje ovde u Narodnoj skupštini na kome je učestovalo preko 120 ljudi pozvanih uglavnom iz svih struktura vezanih za nauku.

Svi rektori Univerziteta su bili pozvani, predstavnici svih naučnih ustanova, predstavnici svih naučnih tela, vladinih i svih drugih. Odziv je bio sjajan. Učešće je takođe bilo veoma ozbiljno. Slušanje je trajalo više sati i za to vreme svim prisutnima i zainteresovanima je bilo omogućeno da diskutuju i daju svoja mišljenja.

Čuli smo, dakle, veoma kvalitetne stavove, kvalitetne sugestije od onih pozitivnih od veoma pozitivnih ocena, ali isto tako je bilo i sugestija sa kritičkim prizvukom i konstruktivnih sugestija koje se mogu uzeti u obzir i kroz dalju raspravu, odnosno amandmane.

Namera sa ovim javnim slušanjem je, zapravo, bila i ta da se omogući narodnim poslanicima da dublje uđu u materiju i da čuju obrazloženja i od strane Vlade, odnosno ministarstva, u pogledu ponuđenih rešenja, ali isto tako i da se dodatno informišu i edukuju o ponuđenom zakonskom tekstu, kako bi, zapravo, mogli učestvovati kvalitetno u skupštinskoj raspravi, ili eventualno pripremiti kvalitetne amandmane.

Dakle, pored veoma primetnih, pozitivnih ocena iskazane su i neke rezerve, koje su verovatno bile prisutne i tokom javne rasprave. To je, dakle, pitanje svojevrsne redukcije ili možda nedorečenosti onog dela zakona koji se tiče nauke na Univerzitetu. To se svakako tiče i one trajne dileme da li je moguće nauku tretirati odvojeno od visokog obrazovanja ili zajedno, i u pogledu zakonske regulative, ali i u pogledu same organizacije.

Naše iskustvo kroz ranije, dakle, sistemsko tretiranje ovog pitanje je raznovrsno. Imali smo jedan eksperiment, drugi eksperiment. I jedno i drugo imaju svoje argumente za i protiv, tako da ovo treba posmatrati kroz tu prizmu, ali sam siguran da se određena nedorečenost ili mogući nedostaci mogu rešiti kvalitetnim zakonskim podaktima, što će se verovatno dalje činiti kao i operativnim rešenjima kroz samu implementaciju ovog zakona.

Svakako da je od izuzetne važnosti što ćemo dobiti, kao što rekoh, sigurnost u sistemskom, odnosno institucionalnom finansiranju, gde će naučne ustanove imati budžetsku sigurnost. Naravno da će se dalje i podaktima i ostalim rešenjima rešiti rizik, zaštitićemo se od rizika da, prosto, se izgubi ta motivacija kroz projektno finansiranje koje smo imali do sada. Zapravo, ovo nije ukidanje projektnog ukidanja, to je vrlo važno istaći, već se sada radi o kombinovanom finansiranju nauke.

Institucionalna sigurnost, odnosno finansiranje kroz, institucionalno finansiranje koje daje sigurnost samoj ustanovi, a zapravo će i dalje postojati projektno finansiranje koje će obezbediti tu potrebnu dinamiku u pogledu konkurentnosti i potrebne motivacije.

Imajući sve ovo u vidu, kao i ovo što smo čuli od gospodina ministra, mislim da ovaj zakon treba da dobije šansu, odnosno ovaj predlog treba da dobije šansu, a svakako sve ono što čujemo od sugestija narodnih poslanika kroz raspravu treba uzeti krajnje ozbiljno u obzir. Hvala.

Zahvaljujem kolega Zukorliću.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima narodni poslanik Ana Karadžić. Izvolite.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Poštovani ministre Šarčević, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi nacrt zakona o nauci i istraživanjima, kao što ste i sami rekli, to je krovni zakon i njegov značaj je nesumnjiv kada govorimo o napretku i prosperitetu nauke, kao i naučnoistraživačkim projektima koji će se u većoj meri razvijati.

Ovde je važno istaći da ćemo kroz ovaj način finansiranja omogućiti i da se najuspešniji preduzetnički poduhvati nastali kao rezultati naučnoistraživačkog rada zaista implementirati, odnosno da će se njihova primena komercijalizovati. Primer za to, dobar, jeste „Gugl“. Imali smo priliku i da vidimo koliko naših domaćih stručnjaka i kompanija je takođe razvijeno, ali je zaista bilo potrebno da uvedemo ove nove institute, kao što je novi način finansiranja, kao što je zakon koji smo doneli prošle godine itd. Znači, krenuli smo od Fonda za nauku koji je već doneo niz koristi, to su i konkurentnost, kvalitet rezultata, razvoj naučnih kadrova, ali i učešće na međunarodnim projektima koji su važni za Srbiju.

Dakle, kada govorimo o ovom predlogu zakona govorimo o promeni modela finansiranja naučnoistraživačke delatnosti. Svesni smo da nema razvijene zemlje u kojoj ne postoji određeni balans između institucionog finansiranja i projektnog takmičenja, da se tako izrazim, odnosno da mora da postoji, pre svega, stabilnost finansiranja naučnih radnika, koji bi se kasnije prijavljivali za određene projekte, odnosno, kao što je rečeno, danas ne postoji ukidanje projektnog finansiranja, već dolazi do kombinovanog finansiranja. To je važno zbog ravnoteže koja se uvodi, jer treba omogućiti da postoji stabilnosti u finansiranju da se istraživači osećaju sigurno na svojim poslovima, da ne ostaju bez posla ukoliko ne budu deo nekog narednog projekta.

Prelazak sa projektnog na institucionalno finansiranje omogućava i veliku korist za državu i društvo, uopšte građane Srbije, jer sada postoji način da se u saradnji sa privrednim subjektima sve više ulaže znanja u razvoj određenih kompanija kako preduzetničkih tako i malih i srednjih preduzeća, što je zaista ono što nam fali.

Mi smo svedoci da u poslednjih par godina imamo 52 nove kompanije koje su otvorene u Srbiji i preko 28.000 radnih mesta, kada govorimo o stranim investicijama. Ono što nama nedostaje jesu domaće male kompanije koje će voditi naši stručnjaci, ne odlaziti u inostranstvo kako bi zaradili više. Na taj način nauka kao razvojna nije sama sebi cilj već je cilj razvitak društava i bolji život građana Srbije.

Zakoni o obrazovanju su visoko rangirani u Evropi kao i u svetu. Trenutno se Srbija nalazi na listi između 32 i 41 mesta, što je u poređenju sa skoro svim drugim rangiranim oblastima u kojima se takmičimo, pokazujemo veoma veliki uspeh. Krajem prošle godine kao što smo rekli usvojen je Zakon o fondu za nauku Republike Srbije i pre svega bih pohvalila uspeh što smo postali 23 punopravna članica CERN. To je zaista za svaku pohvalu. Vlada Republike Srbije poslednjih godina do 2019. godine je povećala budžetska sredstva za 35,8% u dinarskoj vrednosti što govori o tome da Vlada ima svest da je nauka jedna od najvažnijih delova za ulaganje kada govorimo o prosperitetu i razvoju zemlje, jer je cilj upravo unapređenje kadrova koji rade u Srbiji. Potrebno je da ne budemo jeftina radna snaga kako to narodski vole da kažu, već da naši kadrovi poseduju znanje kojim će moći da se razvija zemlja.

Takođe, kvalitet naučno istraživačkog rada omogućava i efikasniji, delotvorniji rad i poboljšanje efikasnosti a lokaciju resursa, bolje iskorišćenje resursa koje imamo i na taj način ćemo biti u mogućnosti da budemo ravnopravni partneri evropskog istraživačkog prostora. Ključ uspeha jeste i uključivanje istraživača iz inostranstva, odnosno onih koji su već otišli da se vrate kao i razvoj „startap“ inovacionih centara.

Pohvale i da smo 2013. godine do danas imali velika ulaganja u vidu nepovratnih sredstava, 24 miliona evra bespovratno namenjeno za inovativno preduzetništvo, finansijsku pomoć kroz inovativne vaučere i tako dalje. Podržavamo

6/3 JJ/IĆ

sve napore koje Vlada vrši ulaganjem u nauku, da zadrži mlade stručnjake u Srbiji jer to zaista jeste budućnost Srbije. Znači, kao što smo rekli da se na tržištu rada nađe što više znanja, da otvorimo domaće kompanije, da stručnjaci ostanu u zemlji, da na taj način utičemo na razvoj društva.

Poslanička grupa PS-NSS-USS u danu za glasanje podržaće ovaj predlog. Hvala vam.

Zahvaljujem koleginice Karadžić.
Reč ima narodni poslanik Moamer Bačevac. Izvolite kolega.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, odgovorna politika mora biti sluškinja ekonomije.

Kreiranje politike danas mora biti takvo da rezultiram kvalitetnim i održivim razvojem Republike Srbije. To ova Vlada zaista čini intenzivno i kvalitetno od svoga imenovanja i to u dva glavna pravca. Pre svega, sa jedne strane forsiranjem informatičkog društva, uvođenjem informatičkih rešenja i informatičkih povezivanja u svim sistemima i u drugom pravcu, unapređivanjem naučnog i tehnološkog kapaciteta naše zemlje.

Neosporno je da u Srbiji postoji naučno-istraživački potencijal koji treba negovati i uvećavati, kao i konkretnije koristiti da bi Srbija postala privreda zasnova na znanju. Harmoničan odnos između privrede, nauke i inovacija je u smislu stalnog i kvalitetnog transfera između njih modus operandi sigurnog privrednog razvoja naše zemlje.

Na polju unapređenja naučne delatnosti najznačajnije je bilo modernizovati zakone koji se tiču nauke i naučnih istraživanja i to je ovo ministarstvo jako korektno učinilo. Pre svega, prošle godine je usvojen Zakon o Fondu za nauku kojim je nastavljeno finansiranje projektno i kojim se otvara još veća paleta za projektno finansiranje nauke, što je jako bitno, i što je način na koji se može motivisati zaista veliki broj naučnika, koje ova država ima na svim poljima, da svojim ličnim rešenjima, idejama se uključi u naučni razvoj ove države.

Danas je pred nama je jako značajan Predlog zakona o nauci i naučnim istraživanjima koji je prošao jako iscrpne javne rasprave, koje su bile jako kvalitetne, što je pomoglo da se napravi jedan dobar dokument koji uvažava stavove i potrebe naučne zajednice.

Ova dva zakona koja sam spomenuo čine paket reformskih zakona iz oblasti nauke kojima se podstiče naučno-tehnološki razvoj i obezbeđuje stabilno finansiranje i efikasno korišćenje sredstava kroz kombinaciju projektnog i institucionalnog finansiranja.

Glavna novina, ono što je spomenuo gospodin ministar ovog zakona, jeste zvanično ukidanje, ali videli smo da to nije ukidanje, nego jedan novi način finansiranja, ali ukidanje jednog modela koji je do sada postojao, apsolutnog projektnog finansiranja koji je bio neodrživ, koji je bio jako kritikovan i kroz koji su se finansirali određeni istraživački projekti.

Ovaj dosadašnji apsolutni model doveo je do toga da su konkursi ministarstva poslužili i služe kao sredstvo za preživljavanje instituta istraživača, umesto da pospešuju i nadograđuju kvalitetna istraživanja. Hoću da kažem da je ovo ministarstvo i brojna istraživanja koja je ono sprovelo utvrdilo da je ovaj dosadašnji sistem manjkav i da ga treba osvežiti i preći na jedan drugi, kako ćemo videti u ovom zakonu predloženi model, a to je model kombinovanog institucionalnog i projektnog finansiranja.

Zaista je opredelenje ove Vlade da modernizuje našu zemlju, pre svega na naučnom polju. Ja sam puno hvalio Ministarstvo zdravlja ovde, jer sam zaista zadovoljan na koji način je Ministarstvo zdravlja rešavalo probleme, modernizovalo tu oblast. Astronomski su velike cifre koje je to ministarstvo uložilo u obnovu resursa, ali mogu da kažem da ruku pod ruku sa ovim ministarstvom stoji i Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja i obrazovanja, to je široko polje posla ovog ministarstva, koje je zaista mnogo učinilo, ne samo u polju zakonodavstva, čega smo i danas svedoci, već i obnavljaju brojnih resursa koje je praktično ukupno obrazovanje i nauka u ovoj državi ima.

U poslednje četiri godine budžet za nauku je, kao što smo čuli, uvećan za 36% i najavljeno od strane premijerke da će se taj trend nastaviti, i ministar sam reće pokušaće se doći do cifre od 0,97 do 1,5, što je zaista ogromno povećanje budžeta, reč je o procentima bruto nacionalnog dohotka, onoga što je ova Vlada ili prošla Vlada zatekla to je bilo zaista mnogo manje i praktično neprimetno i zaista minorno za ovakvo vitalnu granu.

Protekle dve godine čuli smo da su se u Srbiji nastavila ulaganja u nauku. Najbolji primer su izgradnja određenih naučno-tehnoloških centara, naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu i Nišu, kao i izgradnja zgrade Biosens instrituta u Novom Sadu, stanova za mlade istraživaće u Kragujevcu itd. Zaista je ono što je ovo ministarstvo učinilo jako puno i jako dobro. Međutim, i naučno zakonodavstvo i naučna infrastruktura, videli smo da rastu, ali čini se da je glavni problem slaba povezanost privrede i naučnih inovacija.

Na početku sam rekao da ozbiljna politika koju imaju mnoge evropske zemlje jeste onaj u kojoj je politika sluškinja ekonomije i ona u kojoj su naučna dostignuća i inovacije pokretači privrednog razvoja tih zemalja. Zapravo, u tome je glavna stvar i caka zbog čega su ta društva jako napredna, zbog njihovi radnici imaju visoke plate i zbog čega su njihovi proizvodi jako skupi.

Orjentisanost naučnih istraživanja ka privredi u našoj državi je relativno niska što se i odrazilo na rang Srbije u globalnom izveštaju konkurentnosti za 2018. godinu u kojem se prema kvalitetu saradnje univerziteta i privrede Srbija nalazi na 79 mestu od 140 zemalja.

Od ukupnog broja ostvarenih rezultata na naučnoistraživačkim projektima finansiranim iz budžeta u periodu od 2011. do 2015. godine, patenti i tehnička rešenja koja koristi naša privreda čine svega 3,3%, a sa druge strane, na primer, naučni radovi čine 88%.

Ne kažem da je loša stvar, pošto i sam pišem naučne radove i bavim se naučnim istraživanjem tog vida i to mnogi medicinari jako uspešno rade u ovoj državi i mnogi drugi naučnici, kažem da je za ukupni industrijski razvoj zemlje jako bitnije razviti ovaj drugi sektor, odnosno razviti bolju povezanost između privrede i naučnog istraživanja.

Od ukupno 16.592 istraživača, samo 3% je zapošljeno u tom poslovnom privrednom sektoru. Naučnici u našoj zemlji teško prelaze iz akademske sredine u privredu. Ukupna izdvajanja u nauku u Srbiji, rekoh za 2017. godinu, iznosilo je 0,93 BDP, iako je to dosta manje od evropskog proseka koji je 2,03. Očekujemo da će i dalje ovaj trend rasti, kao što je i do sada rastao i da će dostići neku razumnu, shodno ekonomskoj snazi naše države, vrednost.

Iz poslovnog sektora dolazi samo 10,1% ukupnih ulaganja u nauku u 2017. godini, što je znatno ispod proseka EU, gde privatni sektor učestvuje sa 55% ulaganja u razvoj nauke i inovacije.

Čvršća povezanost nauke i privrede je jedan od glavnih preduslova za razvoj i inovacije i njihovu primenu u privrednoj industriji, samim tim i za ekonomski razvoj i otvaranje novih radnih mesta.

Države koje su lideri u inovacijama i tehnički-tehnološkom razvoju jesu to isključivo zahvaljujući tesnoj vezi između privrede i naučno-istraživačke delatnosti, kao i komercijalnoj primeni znanja i tehnologija.

Nema sumnje da je potrebno da se naučna zajednica, instituti, u većoj meri uključe i kreiraju ponudu za privredu.

Ja znam da vi na tome dosledno radite i da se o tome priča poslednjih 22 godine, ili poslednjih deset leća o ovome što ja pričam. Vi ste svesni da je to ključ napretka ove države. Pohvaliću i to što ste formirali Savet za saradnju privrede i nauke. Tu je gospodin dr Popović imenovan za predsednika i mislim da je to jako značajno. Pogledao sam sajt Privredne komore, koja je sa vama partner, i to je put kojim se može informisati i naša mala privreda i srednja preduzeća, jer oni, verovatno, nisu dovoljno svesni koliko inovacije, pa i minorne, mogu, a zamislite neke krucijalne i svetski značajne, mogu dovesti do ubrzanja i olakšanja njihove proizvodnje, njihove konkurentnosti i, naravno, podizanja ekonomske moći cele zemlje, kroz taj način.

Ako odete u Ameriku, lako ćete videti da oni izbacuju svoju tešku industriju i one stare tehnologije, tekstilnu industriju i da kompletnu svoju industriju zasnivaju na naučnim inovacijama, na skupim proizvodima. Na primer, Amerikanci proizvode 90% ukupnih najmodernijih pomagala u medicini, koja su izuzetno skupa, a čija proizvodnja, verujte mi, nije toliko skupa i komplikovana. Reč je o dobrom brendiranju i o zaista jednoj kvalitetnoj ideji koju oni mogu i koju oni na pravi način prezentuju.

Rekoh da je jako značajan ovaj Savet za saradnju privrede i nauke i rekoh da se puno čini na otvaranju jako bitnih centara za nauku u velikim gradovima, kao što je Novi Sad, Niš, Beograd, priča se o Borči, Čačak, Kragujevac, ali vas moram pozvati da se takođe malo pozabavite i drugim delovima Srbije, delovima kao što je Novi Pazar, Subotica, delovima koji zaista imaju veliki potencijal.

Vi znate da je Novi Pazar najmlađi grad, region novopazarski, sa zaista velikim brojem mladih, jako kvalitetnih studenata i ljudi koji su zaista bliski nauci. Imate kapacitete državnog univerziteta u Novom Pazaru, kao i nekoliko privatnih univerziteta i mislim da bi osnivanje jednog centra za inovacije, kao i imenovanje određene osobe ili otvaranje kancelarije ovog saveta za saradnju između privrede i nauke bilo od izuzetnog značaja za taj kraj i za podizanje ukupnog naučnog standarda u samoj državi, zato što zaista ovaj kraj, u mom kraju ne manjka ljudi koji su spremni da ulože u mali biznis, koji su spremni da rizikuju, koji imaju taj gen za biznis, ali verujem da neke inovacije koje mora podupreti ovo ministarstvo i država i osnivanje jednog takvog centra za inovacije može umnogome da olakša i ojača ovu proizvodnu aktivnost i da zaista i taj kraj stane u rang u sa većim centrima u ovoj državi.

Ja mislim da Novi Pazar i novopazarski kraj, odnosno region Sandžaka, veliki potencijal u ljudima i u obrazovnom kadru, koji zaista može da doprinese da ova država krene napred još brže i da budu motor ekonomskog razvoja, kao što i danas jeste motor evropskih integracija i modernizovanja ove države.

Socijaldemokratska partija u svom programu ima zaista poseban dokument i posebnu pažnju obraća obrazovanju i nauci i stoga zaista ovaj zakon ćemo podržati širokog srca, obzirom da ga je podržala kompletna javnost u Srbiji i obzirom na to da smo ubeđeni da je dobra stvar za državu Srbiju i sve njene građane. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Bačevac.
Reč ima ministar, Mladen Šarčević. Izvolite.

Samo da se nadovežem na mnoge vaše konstatacije, ali to je problem i Strategije koja, evo, ističe 2020. godine. U izradi nove strategije za obrazovanje i nauku, mi radimo akcione planove kojima se sve te naše želje i projekti mogu da ostvare. Jer, jedno je samo napisati strategiju i nje se ne pridržavati nego očekivati da se same neke stvari dese i to se pokazalo kao loš momenat. Pokušaj da se 2016, još u prvoj polovini godine, obnovi projektni ciklus izazvao je samo svađu i rat među istraživačima, jer se pokazao da je bio vrlo jalov, koji nije trebao da odrazi taj društveni momenat i odnos u naučnoj zajednici.
Ali, ono što je jako važno, jeste težište svih ovih napora da se upravo nauka veže za privredu, ne sporeći da postoji i ono - nauka radi nauke. Teoretska nauka takođe ima veliki značaj.
Mi imamo nekoliko timova koji se bave izradom te strategije. Malo pre sam pomenuo jednu drugu strategiju, gde smo takođe prepoznati kao lideri u širem evropskom okruženju, a to je izrada Strategije pametne specijalizacije i to je neki naš odgovor na celu ovu priču, uz činjenicu da je inovacioni fond, kako se pokazalo, strašno žilav. Malo pre sam dao podatke da je ukupno 18,6 miliona evra do sad dato kroz Grantove, preko 320 inovativnih preduzeća, malih, srednjih, mikro.
Fond za nauku treba da bude pravi odgovor za to. On jeste formiran tako, a ambicije treba da budu od 2030. godine mnogo, mnogo izraženije, tako da ove stvari koje vi sad pominjete treba da budu izražene jedan na jedan. Znači da, maltene, novac koliko država odvoji za fond za nauku, toliko da odvoji i privreda. I to je nešto što gledamo sa najrazvijenijim zemljama koje to rade u Evropi, a mislim da ćemo posle svih ovih mera i razlozi donošenja i Zakona o fondu i Zakona o nauci i istraživanju jeste upravo taj. Znači, projekti moraju biti evaluirani, mora se videti njihova korisnost, a kompanije koje dolaze ovde i te kako su zainteresovane.
Sve više dolazi ozbiljnih kompanija i sve smo više koncentrisani na avio kompanije koje dolaze i koje traže kapacitet proširenja, bukvalno, i srednjoškolskog obrazovanja, mašinskog fakulteta i svih drugih grupacija.
Znači, mi svaku šansu koja se sada u okviru ovoga pojavi moramo dobro da iskoristimo, tako da upravo i jeste razlog donošenja ovog zakona da se apsolutno druga ministarstva, i građevine i poljoprivrede i zdravstva, nađu jer su inovacije u naučnoj delatnosti vezane za sve oblasti društvenog života.
Portugalska strategija, koja je vrlo dobra, sa kojom prijateljski sarađujemo i imamo dupli broj povećanih projekata koje radimo, planira do 2030. godine da na jedan evro-cent bude dva evra sa strane od privrede i od ostalih. Ne možemo biti toliko baš ambiciozni, toliko daleko dobaciti do 2030. godine, ali mislim da će se vrlo brzo ovaj ciklusni projekat od pet godina naučiti i pokazati u kom pravcu ide priča.
Sam beogradski park je bio poluprazan. Sada nema stolice. Nama fali sad Beogradski park 2, Zvezdara 2, koja bi trebalo da zadovolji samo te potrebe.
Naravno, ne samo Čačak. Videli ste da je model jednog manjeg grada, koji je vezan za univerzitet kragujevački, takođe, pokazao žilavost i spremnost i taj model sada kao pilotiramo.
Svakako je Novi Pazar zanimljiv i po svim drugim načelima i kao centar jugozapadne Srbije, gde se projektuje takva neka priča i takva zamisao postoji naravno i po drugim gradovima, ali mi smo za kratko vreme dizajnirali jedno informatičko društvo, jedno društvo zasnovano na znanju i ovo je sada samo dalji impuls koji treba da priču odlepi još mnogo više. Hvala vam.