Dvanaesto vanredno zasedanje , 25.06.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog za donošenje novog zakona o nauci i istraživanjima je rezultat, pre svega, uočenih manjkavosti u primeni Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti, ali i rezultat sve većeg davanja značaja naučno-istraživačkom radu, koji u velikoj meri doprinosi društvenom napretku.

Moramo imati na umu da Srbija zaista raspolaže velikim istraživačkim potencijalom, da se sistem mora unaprediti i da podrška naučnim istraživanjima mora biti veća. Upravo zbog toga je neophodno donošenje jednog ovakvog sistemskog zakona koji će stvoriti uslove za veću podršku, za bolje obavljanje istraživačkih aktivnosti, ali i veću primenu rezultata istraživanja.

Strategija naučno i tehnološkog razvoja za period od 2016. godine do 2020. godine, sa akcionim planom za njeno sprovođenje, je dokument koji predviđa reformu nauke, kako bismo se približili razvijenim zemljama. Akcenat je ovde stavljen na finansiranje. U tim zemljama postoji kombinovani sistem finansiranja nauke, a to je spoj institucionalnog i projektnog finansiranja.

Srbija ima veliki potencijal u oblasti nauke i istraživanja, i to zaista stalno treba isticati. Ali, to treba iskoristiti na pravi način u napretku naše zemlje. Tome svedoči i visoko pozicioniranje naše naučne zajednice na međunarodnim rang listama. Dakle, naučni radovi objavljuju se kako u domaćim, tako i u međunarodnim časopisima visokih kategorija i čine sastavni deo svih baza, svih radova.

Primena ovog zakona će omogućiti veći kvalitet istraživanja, omogući će bolju primenu rezultata u privredi, veću dostupnost rezultata naročito malim i srednjim preduzećima, ali i nekim drugim korisnicima. Takođe, potrebna su veća izdvajanja iz budžeta da bi se obezbedio odgovarajući nivo istraživanja, da bi se obezbedila podrška mladim talentima, izdavanje naučnih časopisa, izrada registra istraživača, kako bi se pospešio razvoj nauke i primena naučno-istraživačkih rezultata.

Kada govorimo o nekom predlogu zakona, uvek imamo na umu efekte koje će taj predlog zakona imati, odnosno primena tog zakona, a svi ovi pozitivni efekti koje sam ja navela su sasvim dovoljni da bih ja podržala predložena rešenja.

Ono što je posebno važno jeste činjenica da će ovaj zakon stimulisati privrednu aktivnost i tržišnu konkurenciju kroz realizaciju ciljeva naučnoistraživačke delatnosti. Dakle, stvaraće se nova znanja radi podsticanja tehnološkog i ekonomskog razvoja, a samim tim, radi podizanja životnog standarda i kvaliteta života građana. Radiće se na unapređenju naučnoistraživačkih kapaciteta, na podizanju nivoa tehnologija u privredi i boljoj konkurentnosti roba i usluga na tržištu. Saradnja različitih institucija će biti od presudnog značaja, kako na domaćem, tako na regionalnom, na evropskom, pa i na svetskom nivou.

Ove godine u Srbiji je formiran Fond za nauku. Sada je raspisan i prvi javni poziv za finansiranje projekata mladih istraživača u ranoj fazi njihove karijere. Program je namenjen svim oblastima nauke i ima za cilj da animira mlade doktore nauka da oforme svoje timove i da rukovode projektima. Ovaj program je vredan šest miliona evra, a konkurs je za sve mlade naučnike otvoren do 2. septembra.

Za svaku pohvalu je, naravno, uključivanje mladih naučnika i istraživača. Na taj način njima se daje šansa da ostanu u Srbiji. Ali, svima nama se daje šansa da nam oni pomognu, da nam pomognu svojom stručnošću, svojim obrazovanjem, da Srbiju učinimo modernijom, razvijenijom zemljom koja će ići u korak sa napretkom tehnologija u svetu. U tom smislu, kao primer dobre prakse, ja želim da navedem izgradnju naučno-tehnološkog parka u Nišu, uz podršku, naravno, resornog ministarstva.

Grad Niš je do sada preduzeo niz aktivnosti u realizaciji ovog projekta, a taj projekat će stvoriti regionalni centar koji će pomagati preduzećima u ostvarivanju poslovnih uspeha na tržištu visokih tehnologija. Prva faza projekta je završena, dakle, izgradnja i opremanje studentskog centra Elektronskog fakulteta univerziteta u Nišu. Druga faza podrazumeva izgradnju višenamenske lamele koja će biti praktična podrška studentskom i nastavničkom preduzetništvu i novim vidovima obrazovanja. Treća faza obuhvata izgradnju zgrade samog naučno-tehnološkog parka. Završetak radova očekuje se sledeće godine.

Uvaženi ministre, u Nišu kao jedinici lokalne samouprave ćete uvek imati pouzdanog partnera na projektima, a ja ću vrlo rado podržati ovaj predlog zakona u danu za glasanje. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, koleginice Žarić Kovačević.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.
...
Srpska napredna stranka

Milimir Vujadinović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala.

Uvažene kolege, građani Srbije, uvaženi ministre sa saradnicima, nekako držanje reči i ispunjavanje obećanja datih narodu je najvažniji posao u politici. To jeste formalni princip i osnov ponašanja svih političkih struktura svuda u svetu, pa i u Srbiji.

Međutim, svedoci smo, nažalost, da to u Srbiji najviše puta nije bilo tako, da je to bio u stvari samo jedan formalni princip, a u suštini se delovalo sasvim drugačije.

Međutim, takođe smo svedoci da negde od 2014. godine taj princip postaje i formalni, ali i suštinski. On suštinski postaje od one prve Vlade Aleksandra Vučića, kada princip onog što je obećano narodu mora da se ispunjava. To je princip na kome počivaju sve buduće vlade, zaključno sa ovom današnjom u kojoj vi obavljate funkciju koju obavljate i koje su suštinski nastavak i kontinuitet te politike iz 2014. godine.

Ovaj zakon koji je danas pred nama, tj. predlog zakona koji je danas pred nama je upravo potvrda toga. Kako? Naime, obećanja smo dobili još 2017. godine prilikom izbora današnje Vlade, čiji ste i vi ministar, u ekspozeu premijerke Ane Brnabić. Još je tada 2017. godine u ekspozeu premijerka obećala, citiram, da će raditi na unapređenju konkurentnosti nauke, istraživanja, inovacija u funkciji privrednog razvoja i da će to biti jedan od prioritetnih ciljeva u radu Vlade, te da je za realizaciju ovog cilja neophodna reforma naučnih instituta i promena načina finansiranja naučnoistraživačke delatnosti. I, evo ekspozea kao obećanja i evo zakona kao potvrde ovog obećanja.

Naime, evo zakona koji po prvi put jasno uređuje položaje instituta, jasno uređuje položaj naučnoistraživačkog sektora, ali i način finansiranja, čime doprinosi sigurnosti i kompletnog sektora, ali i onih koji su angažovani u njemu, istraživača i naučnika u Republici Srbiji.

Ja sam, ministre, jedanput i ranije rekao da ste vi po mom sudu, a nisam gledao statistike, ali pretpostavljam, član Vlade koji je verovatno s nama proveo najviše vremena u ovom uvaženom domu od svih ostalih ministara. To, pre svega, govori o vašoj posvećenosti tome da reformišete kompletnu srpsku prosvetu i nauku. To govori u prilog tome da ste vi neko ko je zajedno sa predsednikom i premijerkom posvećen tome da ono što je bilo obećanje u ovom ekspozeu bude ispunjeno.

Znam da danas nije tema prosveta, ali ja vas molim, takođe, da nastavite sa ovim dobrim inicijativama koje se tiču, pre svega, regulisanja ekskurzija i namere da naši učenici obiđu Republiku Srpsku i Republiku Srbiju, upoznaju sa svim onim što je bitno za naš nacionalni korpus uopšte na Balkanu, s onim što nas je vekovima pritiskalo, sa Gradinom, sa svim onim zločinima koji su nas zadesili te nesretne 1941. godine, pre svega, onog što je dolazilo iz NDH i da na takvim principima odgajamo našu omladinu i učimo naše učenike.

Takođe, apsolutno vas podržavam i u onome što radite kada je u pitanju uspostavljanje veza sa univerzitetima u Republici Srpskoj, pre svega, sa onim u Banja Luci, sa svim onim što je zasnovano na onom sporazumu o specijalnim i paralelnim vezama, a što je u stvari dejtonska kategorija.

Dok god, ministre, na taj način radite na reformi srpske prosvete, srpske nauke, ali i uspostavljanja veza sa našim korpusom uopšte na Balkanu, budite sigurni da ćete od nas, među nama srpskim poslanicima, pre svega onim iz SNS, imati sigurne saveznike u tom poslu, a još važnije, siguran sam da ćete saveznike imati i u narodu u Republici Srbiji. S tim u vezi, eto, još jednom, podržaćemo ovaj zakonski predlog koji je danas pred nama, a vas molim da nastavite u započetom pravcu. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Marković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u prilog svim onim argumentima koje smo čuli u dosadašnjoj raspravi prvenstveno od ovlašćenog predstavnika SNS, uvaženog kolege Orlića, ali i svih ostalih govornika koji su izneli sve one benefite koje će ovaj zakon proizvesti, ja bih dodao još jedan argument, a on se odnosi na to kako stručna i naučna javnost gleda na predložene zakonske odredbe.

Naime, 17. juna ove godine u Domu Narodne skupštine je održano javno slušanje na temu Predlog zakona o nauci i istraživanjima i tom prilikom su neki eminentni stručnjaci, koji su bili prisutni, dali svoje mišljenje, odnosno svoje viđenje toga. Tako akademik Zoran Popović, predsednik Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, kaže da se sada prelazi na instituciono finansiranje i biti naučni radnik u institutu može se reći da postaje zanimanje, za razliku od nekadašnjeg projektnog, koje nije dozvoljavalo siguran status naučnim radnicima u institutima.

Zatim, akademik Ninoslav Stojadinović nazvao je ovaj Predlog zakona prekretničkim, jer je rađen u duhu dobrih evropskih pravila, a pohvalio je uvođenje mogućnosti finansiranja istraživača iz dijaspore.

Zatim, dr Aleksandar Belić, naučni savetnik u Institutu za fiziku, pohvalio je institucionalno finansiranje koje donosi predvidljivost i sigurnost za istraživače i mogućnost da se oni u potpunosti posvete radu na projektima. Spomenuo je jedan, kako on kaže, važan problem, i slažemo se da je ovo važan problem, a to je problem odliva mozgova. Ovaj predlog zakona pruža novinu koja bi trebalo da smanji broj onih koji odlaze u inostranstvo, a to je finansiranje doktorskih studija uspešnim studentima.

Zatim, dr Pavle Pavlović ocenio je da je najveće dostignuće Predloga zakona što uvodi institucionalno finansiranje.

O ovom predlogu zakona izjasnio se i dr Miša Đurković koji je rekao – sam Predlog zakona je dobar za razliku od zakona koji su se donosili po hitnim postupcima.

Zatim, prof. dr Petar Marin, prorektor Univerziteta u Beogradu u čijem sastavu je 31 fakultet i 11 instituta, primetio je da je Predlog zakona kvalitetniji od Nacrta. Posebno se osvrnuo na položaj mladih istraživača i da je bitno unapređen u Predlogu zakona sa željom da se oni po svaku cenu sačuvaju u Srbiji.

Dalje, dr Mladen Lukić, direktor Instituta za voćarstvo, primetio je i da je u prethodnom periodu bila velika prolaznost projekata, preko 90%, ali bez prave evaluacije. Predloženim zakonskim rešenjima sada će se svake pete godine vršiti evaluacija naučnih projekata iskazanih u odgovarajućim izveštajima.

Dakle, ovo predstavlja potvrdu naučne i stručne javnosti kada je reč o podršci ovom predlogu zakona.

Kada je reč o angažovanju naučnih istraživača, o čemu smo dosta slušali u dosadašnjoj raspravi, treba reći da trenutno imamo 1.431 istraživača na univerzitetima, 287 istraživača zaposlenih u inovacionim centrima, 3.736 finansiranih istraživača u svim naučnim institutima u Srbiji, 7.074 istraživača, dakle, nastavnika i saradnika čiji se rad finansira preko projekata Ministarstva prosvete. Dakle, u pitanju su plate, plus direktni troškovi tj. materijalni troškovi. Dakle, ova cifra ukupno iznosi 12.500 istraživača. Ljudi, ovo nije mala cifra. Dvanaest i po hiljada. To su dve i po Železare. To je ozbiljna cifra, a pri tom opredeljeno je 36% više sredstava za nauku u odnosu na ranije godine. To je direktno 36% više nauci, ovim ljudima, ovih 12.500 ljudi će imati benefit direktno. Nekima je to jedini izvor prihoda. To treba imati u vidu.

Ovo su sve konkretni podsticaji za rad naučnih istraživača i ovim merama podižemo kvalitet naučno-istraživačke delatnosti u Srbiji, i to je cilj ovog zakona.

Reforma sistema naučno-istraživačke delatnosti, dakle, da se sistem unapredi, da se obezbedi stabilan sistem finansija i da se, naravno, efikasno koriste ta budžetska sredstva.

Dok mi ovde govorimo o tome šta smo sve obezbedili, danas je jedan poslanik, bivši premijer je u pitanju, Zoran Živković, došao u Skupštinu, doduše samo do hola je stigao, održao konferenciju za štampu i izjavio kako su svi u SNS lopovi i lenštine. To je njegov rad za danas. Došao čovek u Skupštinu, izjavio – svi u SNS su lopovi i lenštine, otišao kući. Mi ovde u sali ceo dan radimo svoj posao, posao za koji su nas građani birali, a on dođe na konferenciju za štampu, izvređa narodne poslanike ode kući ili gde već, i to je njegov rad. Građani imaju prilike da vide ko je ovde lenština, a ko zaista nešto i radi.

Na temu ko je lopov, pa mogu da primetim da niko iz SNS nije dodeljivao subvencije samom sebi za neke nepostojeće vinograde, niti je iko od nas zgrnuo 500 miliona evra, pa ne ume ni da objasni odakle mu 500 miliona evra, poput onog Đilasa, niti je iko od nas dobijao milione nekakvih donacija od nekih međunarodnih kriminalaca, poput onog Jeremića. Kako da vam kažem, oni su, kada je reč o tome, svi isti, tu nema suštinskih razlika između njih. Oni bi se posvađali eventualno oko toga što ne vole da dele. Vole da učestvuju, vole da se posluže, ali ne vole da dele nikako. Uvek se posvađaju kada dođe do deljenja. Možda su čuli za ono matematičko pravilo koje je danas jedan kolega, poslanik Savić, izrekao da ne valja deliti sa nulom, ako sam dobro shvatio. Kada pričamo o njima, mi pričamo o moralnim i političkim nulama.

Iz svih ovih razloga, želim da snažno podržim ovaj predlog zakona. Zahvaljujem se.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Markoviću.
Reč ima dr Vladimir Orlić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala još jednom.

I mene je baš, kao i kolegu Markovića, današnja diskusija podstakla na razmišljanje o tome šta mi imamo prilike da čujemo kao bilo kakav komentar na sve ovo o čemu mi danas govorimo ovde, sve ono što Republika Srbija radi, podvukao bih još jednom, sa velikim uspehom. U pravu je kolega Marković. Ljudi koji su u stanju, poput Zorana Živkovića, da ovakve stvari urade danas zaista zaslužuju da se dobro osvrnemo na njihov lični doprinos razvoju Srbije u bilo kakvom smislu. Naravno, pričamo o sve samoj devastaciji i uništavanju onoga što je pod njihovom šapom u jednom trenutku, nažalost po Srbiju, moram još jednom da kažem, bilo.

Moramo da pričamo i o ulaganjima, jer je to nerazdvojno od drugih tema kojima se bavimo danas. Moramo da pričamo o investicijama, jer je to najdublje moguće u temi ovoga o čemu mi danas govorimo. Kada je reč i o jednom, i o drugom, evo, taj Zoran Živković, on se danas pita, to je učinio na ovoj konferenciji za štampu na kojoj se silno naradio, u tih desetak minuta danas, šta će nama investicija poput metroa. Dakle, ono što bi trebalo da je apsolutno svakom nesporno jasno da je dobro i da je korisno, postavlja se pitanje kod tih ljudi koji nikada nikakvu odgovornost nisu pokazivali, umeli su samo da protraće vreme ovog naroda.

U tom smislu, slažem se, dobre su poruke bile i kod onih ljudi koji ne pripadaju parlamentarnoj većini, ali su otvoreno razmišljali o ovim temama o kojima govorimo. Dobre su bile poruke. Najskuplje za jedan narod, najskuplje za jedno društvo je kada mu neko potroši vreme, kada mu neko upropasti generacije. Sve drugo mi možemo, manje ili više, lako ili teško, da nadomestimo, ali to, taj resurs, vreme, to je nemoguće nadoknaditi. To kada ode, to je otišlo nepovratno, i to, između ostalog, spada u fizičke zakone. Danas pričamo o različitim važnim naučnim kategorijama. Vreme na taj način da se vrati ne može. To vreme koje smo mi izgubili za vreme režima koji je žario i palio ovom zemljom do 2012. godine, mi danas da vratimo ne možemo, ali možemo da se trudimo, i to radimo, da saniramo svu štetu koju su napravili, da pokušamo da uhvatimo priključak sa svetom, a izgubili smo jednu kompletnu, važnu deonicu, kada je reč o trci u savremenim tehnologijama, kada je reč o trci u napredovanju, jednu kompletnu revoluciju u industriji mi smo propustili zbog toga što nije bilo, sa jedne strane, političkog razumevanja, neko će reći i sreće, kada je reč o našim odnosima sa tzv. velikim silama, a sa druge strane nije bilo pravog odgovora kroz našu unutrašnju politiku na tu vrstu opasnosti i izazova.

Danas mi moramo, zaista, da radimo sve što je do nas da to vreme probamo da nadoknadimo kroz efekte, kroz rezultate, da probamo da sustignemo sve druge i kao što smo danas govorili, čini mi se svi koji smo govorili danas, ali apsolutno svi, od jedne do druge poslaničke grupe, nije više pitanje razlika i pripadnosti parlamentarnoj većini, mi moramo da se trudimo da pokažemo da pobeđujemo taj svet u onome u čemu apsolutno možemo, i dokazujemo i danas da možemo, u idejama, u sposobnosti, u kreativnom pristupu, u rešenjima.

Savremene tehnologije su prostor dušu dao za tu vrstu takmičenja, ali zaista dušu dao. Mi nemamo bez razloga tako dobar, vanredno dobar IT sektor u našoj zemlji, zaista, sektor koji, pričamo mi to često, raste iz godine u godinu i iz godine u godinu pokazuje da je sve uspešniji i da može da izvozi sve više, da može da napravi rešenja koja su potpuno konkurentna na svetskom planu, dakle, ništa lošija, čak u mnogo čemu i bolja od onih koje prave tzv. razvijene zemlje, zemlje Zapada, kako mi to ovde kažemo, i SAD i bilo ko iz zapadne Evrope i druge zemlje koje ne sme niko da upadne u zamku da potceni kada je reč o savremenim tehnologijama.

Kineske kompanije danas, dame i gospodo, diktiraju tempo čitavom svetu kada je reč o 5G tehnologiji, koja se neretko danas komentariše, između ostalog i zbog toga što se postupno već uvodi u Srbiji. Dakle, kad mi kažemo „Huavei“ danas niko neće reći - to je neka kineska kompanija koja se možda bavi jeftinom proizvodnjom patika, znate već kakve su sve predrasude važile za azijske kompanije. Ne, danas će svi reći - to su oni što danas diktiraju standarde za uvođenje najsavremenije tehnologije kada je reč o mobilnim komunikacijama. Sa njima mi možemo da sarađujemo kao što već danas činimo. Sa njima u nekim kreativnim rešenjima, kao što su dobri algoritmi, mi možemo i da se potakmičimo i nije to ništa od čega treba bežati. Naprotiv, to je prilika koju uvek treba grabiti. Treba se truditi da u tom segmentu budemo sve bolji.

Mi se tim temama bavimo tako. Naš odgovor je uvek bio odgovornost, naš odgovor je uvek bio ozbiljan pristup, hrabrost tamo gde treba. Dakle, i da se na tržištu učestvuje, hrabrost i politička da se pokaže kada je neophodna, a za zemlju kao što je Srbija, ako želi da se stara o sebi, ako želi da vodi računa o svojim ljudima ta hrabrost je nešto što se kao aksiom postavlja na dnevnoj bazi.

Kada Srbija na čelu ima ljude koji shvataju da je ta hrabrost neophodna i spremni su da je pokazuju, kao što ima danas, dakle, još jednom, Aleksandra Vučića, SNS, vlade koje mi biramo, onda se ta država ponaša kao uspešna država, onda ona pravi rezultate.

Dok smo imali kukavice poput ovih Živkovića, o kojima smo govorili, ali i mnogih drugih, koji su bili veće štetočine sve je bilo potpuno drugačije. Šta će vam oni reći danas? Pa, reći će sve ono što treba na neki način da njih predstavi u nešto boljem svetlu, kao da smo svi mi u ovoj zemlji sa Marsa pali, kao da je juče počela istorija Srbije i ništa se nije dešavalo u vreme kada su za njihovog vakta imali priliku da pokažu šta i kako umeju. Dakle, kada su se brutalno bogatali, a zemlja propadala.

Pomenuo je danas, pored ovog pravila da ne valja deliti sa nulom ili sa nulama, poslanik Savić još jednu drugu stvar, da je jako važno voditi računa o racionalnom pristupu, ne samo u nauci, nego i u politici, ako želite u životu, kad god se pitate šta je najpametnije, šta je najkorisnije, uvek se zapitajte prvo šta je racionalan pristup, da se ne vodite samo onim šta biste voleli nego da vidite šta tu stvari povezuje onako da može do razložno, logično da se objasni i da se izvede zaključak, da se zaključi da li postoji neko pravilo.

Kad pričamo o ljudima poput Zorana Živkovića, Dragana Đilas, pa i Borisa Tadića, Vuka Jeremića, Tadić je uostalom sve te ljude i doveo u priliku da se obogate toliko besomučno koliko jesu, čudno pravilo da saldo na njihovim bankarskim računima, na računima njihovih firmi raste eksponencijalnom brzinom u isto vreme dok nama pada nivo proizvodnje, dok nama stotine hiljada ljudi ostaju bez radnih mesta, dok se nama gasi na hiljade kompanija.

To je nešto što može racionalno da se objasni, a racionalno objašnjenje krije se u prostoj formuli - to propadanje Srbije bilo je direktno za račun ili u korist tih ljudi i to je prosto jednostavno, logično objašnjenje koje vam objašnjava i sve ostalo i zašto se nisu trudili da to propadanje zaustave, zašto su se često ponašali kao da baš žele da podstaknu tu vrstu propadanja. Zato što je njima, po tom jasnom pravilu, bilo sve bolje i bolje što je Srbiji bilo gore i gore.

Ponovo će se praviti da se ništa nije desilo i da su se tek juče pojavili. Ponovo će se, kao danas Dragan Đilas, pred televizijskim kamerama, hvaliti izmišljotinama, bukvalno izmišljotinama, da se, zamislite, kaže, nekada više ulagalo, pošto pričamo o ulaganju i pričamo o investicijama, u Gradu Beogradu. Valjda u vreme kada je tih 500 miliona evra prihoda leglo njegovim firmama, a Grad Beograd bio zadužen za 1,2 milijarde evra? E, tad se, kaže, više ulagalo. A što je budžet bio kud i kamo lošiji nego danas, to nema veze. To smo, kao, svi zaboravili. Pa nismo. Da je tih 1,2 milijarde napravio on lično, a ljudi savesni i odgovorni koji su, nakon što je narod rekao Đilasu - ne zanimaš nas više i skloni se čoveče, došli na čelo Grada Beograda otprilike prepolovili, taj dug prepolovili, da sad mi to treba da zaboravimo da se dogodilo i da se ponašamo kao da se 2019. godine Đilas pojavio, pa neće moći.

Jel oko 890 miliona, pošto danas priča o ulaganjima u kanalizacioni sistem Dragan Đilas, otprilike vrednost koliko je bilo uloženo za pet godina njegove vlasti? Jel 500 miliona otprilike više uloženo za kraći period nakon njega? To su činjenice. To je pokazatelj koliko se ulagalo i šta je veće. Jel veće nešto što je 500 miliona iznad onog drugog čime se poredi ili je manje? To su jednostavne stvari. To će svako dete moći da odgovori. Jel ulaganje u 422 crpne stanice, pošto i oko toga voli da pametuje Dragan Đilas, u periodu posle njega više ulaganja i više brige ili koliko je beše on uložio – jel bilo nula crpnih stanica? To je jednostavna stvar i na to će opet svako moći da nađe odgovor lako.

Danas ljudi iz njegove nove političke stranke, to je ono što je skoro pazario Dragan Đilas, odnose se prema ulaganjima, odnose se prema razvoju Beograda tako što zaposedaju apsolutno svako gradilište, svako gradilište pod milim Bogom koje negde na ulici vide, koje negde sa table kojom se najavljuju radovi zaključe da će se pojaviti, oni pravo juriš na njega. Rušenje ograda, otimanje znakova, maltretiranje radnika i onda od ponedeljka do petka rade to, dakle, stopiraju radove, sabotiraju sve čega se dohvate, a za vikend od kuće, tipično, preko Tvitera postavljaju pitanja – a, što ne završavate projekat, a što ne završavate radove?

Sa jedne strane ruše i pokušavaju da zaustave sve, a sa druge strane, pametuju i prave se da eto mnogo mudri kako nisu zadovoljni nekom brzinom. Nisu zadovoljni brzinom onoga što sami pokušavaju da zaustave po svaku cenu i sada mi treba da se pravimo da je to normalno. Sa jedne strane da se pravimo da nisu radili to što su radili i Beogradu i Srbiji, a sa druge strane da se pravimo da je to ponašanje normalno. To će ići malo teže.

To je uostalom i njima samima jasno, jer nedavno taj Bastać, Đilasov Bastać, rešio je da pokaže koliko je omiljen na Starom Gradu, na čijem se čelu nažalost, moram da kažem, po ljude koji pripadaju toj opštini i dalje nalazi. Rešio čovek da napravi neki svoj fantomski referendum. To vam je pokazatelj relevantnosti tih ljudi u političkom smislu i onoga na šta oni mogu da računaju kada je reč o bilo kakvoj podršci.

Dvadeset dana i više od dvadeset dana njegovi ljudi su bez ikakve kontrole po nekom sopstvenom priznanju šetali svuda po Starom Gradu i sami sebi beležili podršku, kako oni procene da ih neko voli ili ne voli, šta su sve slagali to samo oni znaju, i znate koliko su pronašli podrške? Oko 20%. Smejurija. Dakle, njima je 20% ukupno izašlo na taj njihov referendum koji su lažirali sami i sada on hoće da nam objasni da je strašno popularan i da treba da drži 100% vlasti na Starom Gradu time što je izlažirao da ima možda 20% podrške.

Kolika je stvarno? Toga se jako dobro sećate. Jel beše učestvovao na izborima za Skupštinu Grada Beograda pre samo godinu i godinu i nešto dana? Koliko je tada glasova fizičkih dobio? Ono je bilo na nivou broja nevažećih listića, pa čak su ga i važeći listići pobedili. To vam je pokazatelj, dame i gospodo, da ljudi ove stvari razumeju. Ne može Đilas da laže narod. Narod se dobro seća. Ne može Bastać da se ponaša kao huligan i da stopira investicije, razvoj i ulaganje i da posle kaže da je to normalno i da to zaslužuje podršku. Neće to zaslužiti podršku naroda nikada, to narod jasno kaže.

Mi smo govorili danas o tome da ovaj zakon ima veze i sa međunarodnim planom i saradnjom koju uspostavljamo na tom nivou i govorili smo i o evropskim projektima, ali i tu su predstavnici ministarstva koji su bili prisutni na javnoj raspravi, na javnom slušanju koje smo organizovali u domu Narodne skupštine.

Tu smo razgovarali na temu koji su sve različiti izvori finansiranja ove vrste projekata. Čini mi se da je tu rečeno, priznato je učešće IPA fondova, dakle, taj evropski novac, 31,5 milion ako se dobro sećam evra, je bespovratno opredeljen za ovu vrstu projekata, dakle za projekte u domenu nauke i istraživanja. Da smo mi na planu tih integracija uspešni, taman onoliko koliko ne bi voleli ovi razno-razni Đilasi, Jeremići, dveraši sa Boškom Obradovićem na čelu, koji su danas najveći Evropljani od svih Evropljana u Srbiji, koji danas najviše vole EU i zaklinju se u Evropsku komisiju koju su do juče nazivali novom kominternom, sećate se toga dobro, kritikovale njene komesare novog CK što uništavaju sve u Srbiji, a sada su im to životni uzori, ljudi koji predstavljaju najveći mogući autoritet na svetu, samo zato što oni misle da će u njima naći saveznike za obračun sa nama. Ako.

Neka pokaže Boško Obradović kako treba da se ponaša najveći evropejac nad svim evropejcima, nemamo ništa protiv, između ostalog i novootkriveni ljubitelj ali i ljubimac SAD, sve je u redu, ima čovek pravo na svoje političke izbore. Ali, eto, žele da kažu da Srbija danas nije uspešna u evropskim integracijama. Za njih loša veste je da će Srbija u ponedeljak otvoriti novo pregovaračko poglavlje, koliko god to njima smetalo, jer im se nekako ne uklapa u njihovu sliku da su pronašli način da ogade Srbiju celom svetu i da je zaustave na putu bilo kakvog razvoja.

Vezano za to a i za ove fondove, dakle, finansiranje nauke i istraživanja. Odmah nakon toga Srbija konkuriše za novih 179 miliona evra upravo iz tih IPA fondova. I što naravno ne može da nema veze sa investicijama koje u Srbiju dolaze. Moram to još jednom da kažemo činjenicom da smo uspešniji kao pouzdani poslovni partneri investitorima koji su zainteresovani za čitav ovaj deo Evrope, od svih drugih zemalja u okruženju.

Dakle, svi drugi ne obezbede toliko investicija, a voleli bi. Ko zna šta bi sve dali da su na mestu Srbije danas, ne obezbede toliko investicija koliko obezbedi Republika Srbija sama. Između ostalog i zbog toga što pokazujemo da razvijamo tu vrstu saradnje sa zemljama i zapadne Evrope, centralne Evrope i istočne Evrope, ali ne samo Evrope. Imamo izvanrednu saradnju sa Ruskom Federacijom, sa Narodnom Republikom Kinom, sa različitim zemljama Afrike, Latinske Amerike, dakle sve ono što ne može da ponudi bukvalno niko drugi u regionu, a neka budem neskroman ako kažem i malo šire od njega.

Dakle, ovu vrstu odnosa, ne mogu da se setim ni jedne druge države na svetu da ih ima kao što ima, kao što ih ima, kao što ih sa uspehom izgrađuje Republike Srbija danas. Naravno svi znamo, toga nema bez ličnog angažmana i bez one silne energije koju je, da bismo napravili rezultate te vrste uložio lično predsednik Republike Aleksandar Vučić. Ništa vam novo ne kažem kada vam saopštim da je svima jasno gde se krije naš ključni adut u razvoju te vrste odnosa.

Toj vrsti odnosa mi možemo da zahvalimo za sve drugo što uspemo da zajedno sa tim državama, različitim partnerima našim isposlujemo i kada je reč o ekonomskoj saradnji, kada je reč o naučno-istraživačkoj saradnji i kada je reč o zajedničkim kompanijama, ulaganjima, većem izvozu našem na druga tržišta. To su sve vredne stvari. To sve omogućava da naša kasa bude punija, u svakom trenutku da bude dodatni plus zabeležen, nekada manji, nekada veći, ali da to uvek bude postojano, da to uvek bude na zdravim osnovama izgrađeno i da odatle mi, i zbog toga sve ovo govorim, možemo da finansiramo ta značajna ulaganja, koja su nam neophodna. To svi znaju.

Koridor 10, koji smo čekali, južni mu je kraj otvoren nedavno, pet ili sedam decenija. Dakle, mi smo uspeli između ostalog, među mnogim drugim dobrim stvarima da obezbedimo, zato što smo se ponašali ovako ozbiljno i odgovorno, razvijali dobre odnose, širili svoja tržišta, osvajali nova, dovodili investitore, zapošljavali ljude, sticali više i pažljivo domaćinski se odnosili prema tome što stičemo, pa onda to pametno ulagali. I danas tu vrstu investicija mi imamo. Tu vrstu investicija koja se odnosi na novi investicioni ciklus koji je najavio predsednik Aleksandar Vučić u vrednosti, od fantastičnih za Srbiju pet do deset milijardi evra, mi ćemo moći ovakvim odgovornim i domaćinskim odnosom da iznesemo.

Potpuno je jasno da to Srbija nije mogla ni da zamisli u periodu od nekoliko godina unazad. Dakle, morala je Srbija da dođe do tačke da tako nešto može da finansira. Danas kažemo i to kažem otvoreno, može i hoće. Dakle, ne samo te krupne projekte poput metroa, za koji sada više ne mogu da se dogovore koji su hteli i na njemu da opljačkaju narod i na njemu da se dodatno obogate, pa ga hvalili sve vreme, ali nisu prstom mrdnuli za njega, sada kažu da li nam treba. Ali treba nam, napravićemo, poput Koridora 10 i južnog kraka, nego i istočnog koji će se otvoriti uskoro.

Koridora, takođe o kom ćemo govoriti na ovoj sednici, ali pod jednom drugom raspravom, pa neka ostane malo više da se kaže na tu temu ovih dana, koji će spajati Koridor 10 i Koridor 11. Dakle, za Srbiju fantastično vredna infrastruktura. Nešto što nam je, zaista, ne samo potrebno nego toliko dobro došlo da će biti teško da bilo ko objasni zašto to za Srbiju ne valja.

Priča Đilas, znamo već iz kojih razloga, rekli smo i objasnili smo ih. I onu vrstu investicija i onu vrstu ulaganja koja možda ne deluje toliko atraktivno, ali je za ljude suštinski važno. Primera radi kanalizacionu mrežu za onu levu obalu Dunava, zbog poplava ovih dana, o tome se govorilo. Dakle, bukvalno je reč o vrednosti od više desetina miliona evra. To je i danas strahovito veliki novac. Ali danas, za razliku od perioda kada se samo gledalo koliko će desetina ili stotina miliona evra da završi na kontu Đilasović firmi ili u Jeremićevim preduzetničkim radnjama, taj novac može da obezbedimo bez da to bude na račun nečije budućnosti, bez da nečija deca u ovoj zemlji to treba da smišljaju kako će da vrate, nego na osnovu onoga što smo već zaradili, što smo stekli, što možemo da podnesemo da isfinansiramo, a da ne ugrozimo ni sami sebe, ni svoju decu, ni njihovu budućnost. Tu vrstu infrastrukture koju takođe čekamo decenijama poput Koridora, mi hoćemo da radimo i to će da bude jasna realnost.

Kada govorimo o ulaganjima, da ne bude da je glavna tema iz bilo kog razloga Beograd ili oblast kojom treba da prođe put ili železnica, svaki deo Srbije, ali bukvalno svaki deo Srbije, od najsevernije do najjužnije tačke može da posvedoči činjenicu da se ozbiljan napor ulaže da se dovedu kompanije, da se dovedu firme, fabrike, proizvodni pogoni da se otvore, svuda gde može, bukvalno svuda gde možemo u različitim delovima Srbije gde nikoga nije bilo, bukvalno, nije se dešavalo da stranac da prođe ni ako slučajno zaluta, mi smo od opštine do opštine, od grada do grada mogli da posvedočimo da je Aleksandar Vučić lično otvarao, dakle ne samo prisustvovao kada su započinjali radovi, nego otvarao završene objekte u kojima ljudi danas privređuju, u kojima stiču svoj dohodak na osnovu koga imaju i decu da školuju i da im kupe ono što im je potrebno od obuće, negde pošalju. Sve ono što, rekao bi čovek, se podrazumeva da je normalno, ali što je za te ljude bilo nezamislivo dok se nije našao na čelu Srbije neko ko je u stanju da im obezbedi dobra rešenja i da to što jeste normalno njima postane i pristupačno.

Svaki deo Srbije , i KiM o kome smo govorili iscrpno pre samo dve nedelje ili tri, u ovoj sali ovde, 140 projekata danas Republika Srbija finansira vezano za KiM koji su neposredno važni za naše ljude, za naše sunarodnike koji žive na teritoriji naše južne autonomne pokrajine, 140, među kojima su strateški projekti. Dakle, projekti vanserijske važnosti. Među njima je sigurno i regionalni vodovod za sever koji će sada na Vidovdan 28. juna biti otvoren. Kada je to mogao iko da

pomisli da je realno da se započne, dovede u neku zrelu fazu, a kamoli da se kompletira, pre Aleksandra Vučića i SNS? Pitanje za sve –kada? Svi znamo odgovor. Opet smo rekli danas i reći ćemo koliko god puta je potrebno zašto je odgovor takav. Nije to naravno jedino, Rajska banja u Banjskoj, mnoge druge stvari, i osnovna infrastruktura i važni objekti i škole ako želite, vrtići, bolnice, domovi zdravlja. Sve to mi danas da finansiramo možemo i to upravo i radimo.

Primera radi, kada je reč o KiM, šta imamo da ponudimo svetu, a da je proizvod domaće pameti, domaće sposobnosti, onoga što su marljivi ljudi u ovoj zemlji svojim rukama stvorili, pa evo sada, kada pomenuh ovaj Vidovdan, moći će da se vidi, da svojim očima vidi i da se uveri svaki zainteresovani građanin, baš ovog petka, na Vidovdan, na sajmu naoružanja i vojne opreme. Partner koji je danas počeo u Beogradu, pre svega je namenjen poslovnim korisnicima u prva dva, tri dana, a u petak svi zainteresovani građani mogu da vide šta se nudi, ne samo na svetskom planu od strane drugih kompanija koje se bave najsavremenijim naoružanjem, najnovijim tehnologijama kada je reč o vojnoj opremi, nego šta može da ponudi Srbija.

Šta naše kompanije, a čini mi se, od 120 izlagača, bezmalo 90 i nešto, 100, jesu naši predstavnici, jesu naše firme, naše kompanije, naši razvojni instituti i preduzeća.

U domenu odbrambenih tehnologija mi danas pravimo mnogo toga što bi neko ko se tim stvarima ne bavi, ko to ne prati, mogao da kaže - proizvodi samo Amerika, ili velike zemlje Zapadne Evrope, u šta spada i lično naoružanje najnovije generacije, ali i savremeni elektronski sistemi. To, dakle, dame i gospodo, danas Srbija jeste u stanju da proizvode, to danas Srbija jeste u stanju da plasira i da sarađuje sa najvećim, najzvučnijim svetskim imenima. Danas otvaranju partnera prisustvuje lično Aleksandar Vučić, a tom prilikom, u njegovom prisustvu, zakazano je i potpisivanje Sporazuma o saradnji između vojnog zavoda "Moma Stanojlović" i "Erbasa".

Zamislite tu vrstu kooperacije, ne samo u domenu odbrambene tehnologije i vojne industrije, nego u bilo kom drugom. Koliko je velikih, zvučnih imena, svetski poznatih, došlo u Srbiju, formiralo partnerski odnos sa našim kompanijama u poslednjih godinu ili dve, koliko smo samo primera iznosili ovde. I da pronađete zapadne kompanije, poput onih koje su u industriji avionskih motora. Dakle, najbolja moguća tehnika i tehnologija. Ali da pogledate i kompanije koje pripadaju tzv. istočnom svetu ili svetu koji, rekao sam već, dolazi sa krajnjeg istoka, na primer iz Kine. Te investicije, Železara, RTB "Bor", to su stvari koje je trebalo obezbediti i izgraditi. I njihove vrednosti. To su vrednosti koje čovek, običan čovek, mali čovek, ne može da razume, ne može da zamisli koliko iznose - milijardu i 400, skoro 500 miliona vrednosti ulaganja u RTB "Bor". Teško je objasniti šta sve može da se kupi za to.

Ali, za te stvari, koje obezbeđujemo, mi direktno osiguravamo svoju budućnost. Zato što, još jednom, u nju hoćemo da pametno ulažemo, zato što nam je stalo da obezbedimo one uslove koji su potrebni da Srbija svakog dana napreduje nešto više, da sutra Srbija ima one uslove koji će omogućiti onima koji dolaze nakon nas da kažu - imamo dovoljno prostora, imamo dovoljno sredstava. Da sada mi pokažemo da možemo da ostvarimo više nego što su naši očevi. A oni su nam, svakako, ostavili više nego što su imali njihovi ili više od onoga što su dedovi naših očeva mogli i da sanjaju.

Zbog ovakvog odnosa i ovakve vrste ozbiljnog pristupa i planiranja, Srbija danas, koliko god se to ne dopadalo različitim Đilasima, Jeremićima, evrofanatičnom Obradoviću, Živkoviću, nije bitno, zaista nalazi u svojevrsnom zlatnom dobu. Dakle, u dobu kada mi beležimo veće plate, veće penzije, rast među top 10 u Evropi na godišnjem nivou, kada dovodimo strane kompanije, ali kada podstičemo stvaranje naših sopstvenih.

Gradimo našu kuću na pametan način i zbog toga imamo odakle da realizujemo sve ovo što generacije pre nas nisu mogle da zamisle. I još jednom, ostavimo onima koji posle nas dolaze značajno više nego što smo zatekli, a opet da bude dovoljno dobro kao neka odskočna daska za njih da nas u dobrim stvarima nadmaše.

I to su odgovori kada je reč o ulaganjima, to su odgovori kada je reč o investicijama, to su odgovori kada je reč o odgovornom odnosu prema budućnosti. To je, na samom kraju, dame i gospodo, kako se u praksi dokazuje ono što se neretko priča - da se Srbija voli, da se ta ljubav pokazuje delima. Lako je reći da je to ispravno. Teško je pokazati. Jer, pokazati to, to zahteva naporan rad, to zahteva mukotrpan rad, to zahteva odsustvo bilo kakve želje za ličnim udobnostima onih ljudi koji su odgovornost preuzeli.

Zbog toga što se prema tom radu odnosimo kao prema nečemu što je najvažnija naša obaveza, upravo zato što je vredan onome što je najveća naša vrednost, naša Srbija, mi ovu vrstu rezultata postižemo.

Ko njima može da konkuriše? Može da konkuriše za poverenje ljudi u Srbiji. Ko ne može da se približi ovim rezultatima, taj, i to je finalna poruka za dežurne kritičare svega i svačega, ne treba uopšte da razmišlja da se politikom bavi, bar ne u Srbiji i bar ne u vreme kada mora da konkuriše Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci. Da bi konkurisao, moraće da bude od Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke bolji, a takvog danas u Srbiji nema. Hvala najlepše.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala doktore Orliću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite, kolega Rističeviću.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, Nušić - znanje ima granice, neznanje nema. Milija nije tu, pa ja moram da objašnjavam.

Dakle, vi ste pominjali Zorana Živkovića, velikog poljoprivrednika u pokušaju. On ima nauku. Nauka znači naučiti. Jeste da od škole ima samo veliki raspust, ali je naučio sa šibicama. Pa, ako je to nauka, onda ove mlade generacije mogu nešto da nauče od njega, posebno po pitanju malih i velikih prevara. Ali, veterinarski tehničari bi mogli da nauče kako se umesto vakcine za kokoške vakcinisanje može izvršiti i rastvorenim jogurtom. Jeste da posle toga kokoškama nema spasa, ali se to da lepo naplatiti. Dakle, svako poređenje sa Zoranom Živkovićem je ponižavajuće za sve buduće mlade generacije.

Kaže - znanje je moć sa kojima možete da promenite svet, pa verujem i ovu državu, mislim da je to rekao Mandela, da i ovu državu možemo promeniti investicijama u znanju. Po meni, bitno je da učitelji prvo nauče.

Ja nisam od onih koji će da kritikuju samo jedne doktorate. To su ovi žuti krpelji naučili - samo doktorati koji nisu njihovi, to su sumnjivi doktorati. A s obzirom da su oni držali sve univerzitete, s obzirom da oni imaju te sede naučne glave, ja se pitam kakvi li su njihovi doktorati, s obzirom da veliki broj njihovih doktora, profesora, doktora nauka, gotovo da nemaju ni jedan naučni rad.

Recimo, šta mogu mladi da nauče od Jove Bakića? Jovo Bakić dugocevac. Kako sa kratkih cevi u nauci, u zauzimanju RTS-a, zamislite taj rad, ono, to ti je onako kao rad, naučni rad Jove Bakića, kako političke protivnike juriti ulicama? Kako ih juriti i kako mlade naučiti, preneti to znanje? Znači, po meni, znanje mora da bude i primenjivo.

Znači, prvo onaj koji želi nekog da uči mora sam nešto da nauči. Šta će Jovo Bakić da prenese od svog znanja ukoliko predaje duge cevi, zamenu kratkih cevi dugim cevima u RTS-u i ukoliko predaje kako juriti političkog protivnika ulicom? Kakvo je to znanje? Tu moramo da definišemo razliku između zvanja i znanja. Znači, oni koji uče prvo su trebali nešto da nauče, pa kada steknu zvanje trebali su imati neko znanje, a to znanje mora da bude prenosivo.

Mora da se uči do smrti. Kada neko umre, za koga mislim da je jako pametan, meni je žao čoveka, ali mi je još žalivije što je umrlo u znanje sa njim. Ako to znanje nije preneto, onda je to višestruka šteta. Ne samo da je umro čovek, ne samo da je umro pametan čovek, već je sa njim umrlo i znanje koje nije na dovoljan način ili nije uopšte preneto. Znanje mora biti primenljivo, a po meni još bi važnije bilo da bude primenljivo i u ovoj zemlji. Možda ćemo mi u naučnom istraživanju dobiti nekog novog Teslu, Pupina, Milevu Marić, možda ćemo Milankovića ponovo, ali pitanje je gde će to znanje biti primenjeno.

Želeo bih da ono bude primenjeno kod nas, pre svega u našoj privredi, da to znanje koristi, dakle kad nešto naučim, da od toga imam koristi ja, da ima društvo, da ima država, da imaju korist neka nova pokoljenja, da državu uvek novim generacijama ostavimo u boljem stanju nego što smo je mi dobili od prethodnih generacija. Ali, ja ne vidim da mi takvu vrstu znanja imamo.

Zamislite Čedomira Čupića, on prenosi znanje kako juriti mlade studentkinje i kako predavati, recimo, ja to ne mogu ovde ni da kažem, iako on na predavanju vrlo mladim ljudima govori o nekim svojim seksualnim aluzijama. Zamislite to znanje koje treba preneti i koje prenosi Čedomir Čupić.

Hajde zamislite Danicu Popović. Zamislite Danicu Popović koja svog kolegu profesora izbriše iz udžbenika samo zato što je umro. Znači, uzmemo nas dvoje prevodimo rad, kolega prevede 11 poglavlja, kolega Atlagić, ja prevedem 10, lepo to stavimo za udžbenik i, ne bude primereno, kolega Atlagić umre, ne budi primereno. Zamislite, sledeće godine ja ga izbrišem iz udžbenika, odštampam ponovo, malo promenim rečenice. Vama je to smešno, ali to je uradila profesorica Ekonomskog fakulteta, zove se Danica Popović. I „N1“ televizija, to je ona ista neregistrovana „N1“ televizija, i to je znanje i umetnost, kako napraviti 500 miliona evra preko lažnih, preko graničnih kanala SBB, kako koristiti državne resurse i kako opljačkati državu Srbiju kroz pretplatnike itd, kao Đilas i Šolak i steći 500 miliona evra, kolega Orliću.

Dakle, gospođa Popović je, nema laži, nema prevare, izbacila mrtvog kolegu. Kriv je jadan samo zato što je umro, nema više njega na udžbenicima, upišeš svog asistenta i teraš dalje. Dakle, čovek je umro, umrlo je i njegovo znanje, a bogami i ono znanje koje je preneto preko tog udžbenika prevodom itd, i to izmisliš i nikom ništa. Zamislite tu vrstu znanja i zamislite tu najezdu takvih vrsta doktora nauka. Moderna nauka ovo ne može da objasni.

Dakle, ovakve naučnike, tipa Danice Popović, Čedomira Čupića, Jove Bakića, moderna nauka ne može da objasni. Onda kad vam, recimo, Zoran Živković priča o akademskoj čestitosti i podnese predlog zakona o akademskoj čestitosti, mislim da je tražio i anketni odbor o akademskoj čestitosti, a on od škole ima onu višu uzaludnu i već sam rekao da od školske spreme ima jedan veliki raspust.

Takođe, u zakonu piše ovo vojno istraživanje, naučno-istraživački rad pri vojsci. U zakonu će to da reguliše Ministarstvo odbrane. Meni sem privrede, i to je jako zanimljivo, jer ima veze i sa privredom… Dakle, mi smo mala zemlja. Postoji Kenedijeva izreka koja kaže – nesreća, ali moramo reći da samo spremni za rat možemo sačuvati mir. Namerno nisam hteo da citiram Tita, već sam citirao Kenedija. Mislim da je bio potpuno u pravu. S obzirom da smo mi zemlja koja se ekonomski razvija, ja mislim da mi svoj ekonomski razvoj možemo da baziramo malo i na vojnoj industriji.

Pre svega mi moramo, po meni, iz rasta bruto domaćeg proizvoda izdvajati više za nauku. Recimo, za nabavku vojne opreme, ako je rast 4%, ja bih jednu četvrtinu, 1%, darovao za nabavku novih sistema u odbrani, novog oružja, oruđa, aviona, tenkova, dronova, protivvazdušnih sistema, dakle sve ono što je neophodno da se zemlja odbrani. Mala smo mi zemlja opkoljena velikim interesima. Mislim da je nama neophodno da naučna otkrića i naučna saznanja baziramo na nabavljenim sistemima i da ih unapredimo, da naša vojna industrija, da prvo naša nauka, da naša istraživanja, da naša naučna otkrića budu vezana za unapređenje oružja, tehnike, zaštite ljudstva. Mala smo mi država sa malim brojem stanovnika da bi žrtvovali ljude. Želim da mi nabavimo najmoderniju tehniku, da je osmislimo, unapredimo i ako je potrebno da žrtvujemo tehniku, a ne ljude.

Ne bih želeo da dođe do rata, ja nisam Amerikanac. Ne želim da naučna otkrića koristimo kao kriminalci, da mašemo nekom sekirom koju smo izmislili i da mašemo kao kriminalci. To rade Amerikanci, nema potrebe da ja to radim. Nisam ja bacio atomsku bombu, nisam ja istrebio jednu rasu ljudi, Indijance, nisam bacio atomsku bombu, nemam ni želju da vraćam osiromašenim uranijumom Amerikancima, u istoj ambalaži u kojoj su oni to učinili nama. Znači, nemam nameru da im vratim ni osiromašeni uranijum, ni obogaćeni, da se razumemo, ni u ambalaži u kojoj su to oni nama poslali, ali mi moramo imati istraživanja u vojne svrhe, mi moramo ojačati svoju vojnu industriju, kroz to možemo ojačati i ekonomiju. Nisam za to da mi isključivo koristimo ta oružja, mi da ih koristimo za ne daj bože. Mi treba da imamo i dovoljno plugova i dovoljno mačeva, da ono što plug zaradi mač može da odbrani. Ali sam pre svega za to da onima koji žele da ratuju mi njima prodamo to oružje, a da mi ratujemo samo za ne daj bože. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Rističeviću.
Pošto nema više prijavljenih, za reč se javio ministar Mladen Šarčević.
Izvolite, gospodine ministre.