Dvanaesto vanredno zasedanje , 25.06.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, ministre Šarčeviću.
Reč ima dr Vladimir Orlić.
Izvolite, dr Orliću.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, lako je govoriti o ovom zakonu. Ovaj zakon predstavlja jedan normalan i logičan kontinuitet one politike koja je već pokazala da je uspešna i pokazala rezultatima, rezultatima o kojima mi govorimo rado, i zbog toga je i o njima i o ovom zakonu još jednom govoriti na ovoj sednici ili bilo kada apsolutno lako.

Kada govorimo o politici, a reč je o nauci i istraživanjima, koja je uspešna, i tiče se neposredno ove oblasti, govorimo, da se podsetimo još jednom, o politici koju jesu definisali i ustanovili lično Aleksandar Vučić i SNS. Mi stalno podsećamo da su njene tačke oslonca sa jedne strane partnerski odnos nauke i istraživanja, sa druge strane visokog obrazovanja, sa treće strane privrede. Partnerski odnos ovih aktera koji zajedničkim dejstvom čini da mi pravimo dobre rezultate, da modernizujemo državu, da modernizujemo društvo, da ih činimo vanredno uspešnim i, još jednom, da se pogledaju rezultati, o njima se govorilo i danas, ali uvek vredi da ih se podsetimo, pa da se vidi zbog čega mi tvrdimo da tu na tom planu uspešni jesmo.

Srbija je postala u međuvremenu 23. punopravna članica CERN-a. Dakle, kada govorimo o najboljem i najpoznatijem centru koji omogućava tu vrstu istraživanja kojima se CERN bavi, mi govorimo, dame i gospodo, o svetskom vrhu. Kada kažemo da je Srbija 23. punopravna članica, e, onda vam je to odgovor na pitanje kako mi stojimo u nekim planetarnim razmerama, od koga smo sve uspešniji i na šta imamo pravo da budemo ponosni, a imamo puno pravo i taj smo rezultat mi postigli baš u međuvremenu. U ovom periodu tokom kog se o Srbiji i o njenim potrebama staraju Aleksandar Vučić, SNS, Vlada Srbije za koju smo mi glasali, odnosno u kojoj se primenjuju ona rešenja i mere koje smo mi kao narodni poslanici u ovoj Skupštini usvojili.

Drugo, u istom tom periodu tokom kog smo postali 23. zemlja sveta koja može da se pohvali ovim punopravnim članstvom, mi smo angažovali, Ministarstvo ima precizne podatke pa uvek to može da koriguje ili dopuni, preko 1.150 mladih istraživača, vrhunskih stručnjaka, ljudi sa prosečnom ocenom iznad devet, a koji su godištem rođenja 1988. i mlađi. Dakle, tim ljudima mi smo pronašli ne samo mesto u sistemu i poručili da na njih država računa, tim ljudima smo mi pronašli rešenje kako da mogu da se angažuju na dobar, pametan način da ovde nastave da grade svoju budućnost i da time budu zadovoljni, da imaju uslove koji im pružaju ono što oni očekuju od mesta ili okruženja u kome pokazuju šta sve mogu i koliko su u stanju da dodatno napreduju, 1.150 plus.

Kada govorimo o tome na koji način mi uvažavamo potrebe države, na koji način mi stimulišemo saradnju i partnerski odnos o kom sam govorio malopre, moramo da se podsetimo, neizostavno je da se podsetimo i Fonda za inovacionu delatnost. Iz godine u godinu mi imamo konstantno nove pozive i svaki put budžet je bolji, svaki put se više sredstava izdvaja i mi dođemo do reda veličine od preko 250 kompanija, dakle, privrednih aktera koji u tim programima rado učestvuju. Mi govorimo o desetinama miliona evra vrednosti. To je dokaz da se misli ozbiljno, to je dokaz da se radi ozbiljno i to je dokaz da smo u tome uspešni i naravno da ima još.

Ta saradnja između visokog obrazovanja i naučne zajednice i taj javno-privatni dijalog, mi smo već ustanovili kroz neke zakone kojima smo se bavili ranije, a evo ovim zakonom ćemo ga produbiti dodatno i učiniti još boljim, pa se to manifestuje, između ostalog, i kroz te naučno-tehnološke parkove. Jel ima preko 70 kompanija ovde u Beogradu u jednom takvom okruženju? Jel ima preko 700 sposobnih mladih ljudi, i ne samo mladih ljudi, koji danas tamo stvaraju? Kad kažemo stvaraju, mi pričamo o vremenskom prostoru od dve ili tri godine, od preko 46 miliona evra u takvom okruženju. Je li to činjenica? Jel među njima već ima povratnika iz inostranstva? Da li se ukupno tih povratnika registrovanih u našem zvaničnom registru ljudi koji se bave istraživanjem u Srbiji nalazi više desetina u ovom trenutku? Sad pričamo o zvanično registrovanim, a naravno da ih ima više. Mnogo njih danas prepoznaje ne samo napore koji se ulažu, ne samo dodatna sredstva koja obezbeđujemo, nego i ove rezultate o kojima pričamo, pa kažu – da, ima smisla. Tome može da se smeje samo neko ko o tome apsolutno ništa ne zna. Da se ja vratim u Srbiju, pa da nešto stvaram, pa da privređujem, pa recimo da se pridružim tom naučno-tehnološkom parku ili nekom od onih koje uspostavljamo po istom modelu, u npr. Novom Sadu, u npr. Nišu, u drugim gradovima u Srbiji. To su danas realne stvari.

Kada kažemo da ulažemo u infrastrukturu, evo još malo brojeva koje ste sigurno slušali, ali vredi da se čuje ponovo, da se neki nekih stvari podsete. Kada kažemo ulažemo u infrastrukturu, mislimo na blizu 24 miliona evra za, recimo, park u Novom Sadu, 10 miliona Niš, 5,2 Elektronski fakultet, takođe Niš. Pričali smo o tome kako se pruža perspektiva mladim ljudima u Srbiji i kako se na njih misli, kako im se obezbeđuje neka perspektiva. Preko 5,6 miliona za 210 stanova za Univerzitet u Kragujevcu. Jesmo li onim mladim ljudima koji su primljeni na projekte njih 1.150 obezbedili gde mogu da pokažu šta umeju, gde mogu da pronađu odgovarajući angažman? Evo sada vidite, pronalazimo im modele da imaju gde da stanuju mladi ljudi, da se ti mladi stručnjaci i na taj način uvaže i to se sve meri ozbiljnim brojevima, ozbiljnim desetinama miliona ili milionima evra.

I nije kraj. I tu ima još. I još pet miliona, nova zgrada Fakulteta organizacionih nauka, „Verokio“ centar Instituta za fiziku, „Biosens“ u Novom Sadu, 14 miliona, opet evra, naravno. To su sve stvari koje su bile apsolutno nezamislive u Republici Srbiji do pre neku godinu, u državi koja je grcala u nemaštini, koja se nalazila doslovno pred bankrotom i to su govorili ozbiljni, relevantni ljudi koji su pratili te stvari, koji se na najvišem svetskom nivou bave analizom tih pojava. Kažu – Srbija tada nije imala ni za osnovno, ni za elementarno. Danas Srbija može da izdvoji ove sume, danas Srbija ne samo da može, i izdvaja ove sume, na pametan način i za dobre svrhe. Danas Srbija može da ulaže.

Kada govorimo o tome kako nas svet vidi i kako se mi tom svetu predstavljamo, jel činjenica ili nije, čuveni oni evropski projekti, Horizont 2020, pa mi opet u stotinama brojimo i projekte na kojima učestvujemo i aktere koji iz Srbije na tim projektima učestvuju i opet u desetinama miliona mi računamo vrednosti. Danas je, beše, bio novi podatak 84 miliona, to je znači još nekih 10% više od onoga na šta smo računali do juče. Jel to nisu vredne stvari? Jel ne pokazuju koliko smo danas uspešni i koliko možemo da se takmičimo sa svetom, koliko možemo i na tom planu da pobeđujemo? Da ne kažemo da smo svetski šampioni, ali da nismo ništa gori od drugih, da ne možemo da se smatramo ništa manje vrednim, već naprotiv, da možemo sa njima da se ravnopravno takmičimo i da pokažemo da i u tim stvarima možemo da pokažemo nešto bolje i nešto više. Pa možemo. Ove stvari to dokazuju.

Ali nisu samo evropski, sa Narodnom Republikom Kinom imamo nekoliko projekata upravo saradnje u domenu nauke i istraživanja koje radimo zajednički. Jel tu i poljoprivreda i biomedicina i informaciono-komunikacione tehnologije i ovi sistemi tzv. pametne, odnosno reverzibilne energije? Jesu li tu najatraktivnije, najsavremenije oblasti koje su na svetskom nivou zanimljive, pa ih finansiramo zajednički, pa na njima radimo zajednički, mi i naši partneri iz Narodne Republike Kine? I koliko? Opet na stotine različitih bilateralnih projekata koje radimo sa značajnim brojem zemalja, sve su to vredne stvari.

Zahvaljujući tome što smo ulagali, a mi ozbiljno računamo da je to ulaganje, a ne trošak, mnogi će tu rečenicu da vam ponove, ali mnogi neće da pokažu da su spremni ovakvim rezultatima da stanu iza te rečenice i tih misli. Mi smo spremni da pokažemo tu razliku i da ulažemo. Ovakvim ulaganjem mi obezbeđujemo da nas svet bolje vidi i razume, ali ono što je nama mnogo važnije, da naši ljudi imaju dobru osnovu da osnovne potrebe mogu da zadovolje na pravi način i da grade da im sutra bude nešto bolje nego danas, a svakako drastično bolje nego juče.

Mi smo u periodu od tri godine uspeli da obezbedimo 36% više sredstava za nauku i istraživanje. Mnogi danas znaju sve i svašta i mnogi će da vam pričaju kako, evo, ni ovaj zakon ne valja, ni ova rešenja koja mi danas predlažemo ne valjaju, ali neće moći nikad da nam objasne kako niko nije napravio tih 36% više za nauku i istraživanje za najsavremenija rešenja, za najdarovitije mlade ljude u Srbiji. Kako niko pre nas to nije uspeo da obezbedi, nećete dobiti obrazloženje. I gde su bili ti stanovi, ti naučno-tehnološki parkovi, gde su bila ta radna mesta za mlade istraživače, kad ih pre nije bilo, a danas ih ima. Tu razliku neće moći da vam objasne. Mnogi to apsolutno, naravno, i ne razumeju.

Iz tih razloga, ja se ne čudim što mi u ovom sastavu raspravljamo o ovom zakonu. Ja nisam ni očekivao da je moguće da se danas ovde pojave ovi politički predstavnici Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića, znate već taj sastav, iz elementarnog razloga što ne samo da ne mogu da konkurišu ovome, nego što oni ovu temu apsolutno ne razumeju. Dakle, oni nam zbog toga neće ni nedostajati. Taman da su i ušli u salu, pričali bi koliko su i pričali u dosadašnjem delu dana kada su njihove klupe prazne.

Ovo razumeju ljudi koji se ovim stvarima bave i kad kažem ljudi koji se ovim stvarima bave, to su upravo ti mladi ljudi kojima smo obezbedili i odgovarajuće uslove i projekte da budu angažovani, tu su ne samo mladi ljudi već i ljudi sa iskustvom koji su angažovani na našim institutima.

Danas kada neko ovde kaže, a čuo sam malopre, ne poštuju se dovoljno ljudi iz naučno-istraživačke zajednice, nije to bilo na nivou onoga što ti ljudi zaslužuju, taj nema pojma ne samo kako je napravljen ovaj zakon nego šta ti ljudi misle. A ovaj zakon je formiran upravo na inicijativu tih ljudi za koje se neki lažno brinu, a za koje mi pokazujemo da nam je ozbiljno stalo, dakle, naučnici, istraživači i oni angažovani na institutima ali i oni angažovani na univerzitetima i koji jesu angažovani u nastavi ali i koji nisu, koji se bave čisto naučno-istraživačkim radom a pri univerzitetima. Svi oni, bukvalno svi oni jer vam tu nema izuzetka ni jednog kažu ovo je odlično rešenje. Kažu, ovo je fenomenalno rešenje doslovce.

Pogledajte šta se sve moglo čuti tokom javne rasprave za koju će vam svako reći pošteno da je bila potpuno transparentna, da smo brinuli o transparentnosti i onda možemo da budemo miri. Potpuno otvorena, potpuno korektna, da se razgovaralo o svakom predlogu, da je toliko predloga usvojeno da smo na kraju zaista postigli pun konsenzus. Ovde smo u ovoj zgradi samo na suprotnom kraju hodnika imali javno slušanje. Ko je bio tu? A i ko nije, eno ga snimak stoji na sajtu Narodne skupštine, može da pogleda, neka se svojim očima uveri. Može da vidi da su apsolutno svi, ali apsolutno svi koji su se pojavili na tom javnom slušanju rekli, ljudi za ovaj predlog, svaka čast.

Dakle, za Fond za nauku koji ste na sve ove već postignute rezultate formirali prošle godine, a sada ovim zakonom uvodite institucionalno finansiranje zajedno sa pravnim, suštinskim kompetetivnim projektnim finansiranjem. Pa to je samo kapa dole da se kaže. I oni to kažu, ali bukvalno svi. Dakle, ne samo predstavnici onih institucija za koje ćete reći, a oni su bliski sa državom na ovaj ili onaj način, ne pričamo mi sada samo o nacionalnim savetima, matičnim odborima, mi pričamo o svim institutima, svim institutima, i privatnim i državnim, o institutima angažovanim u svim oblastima nauke.

Mi pričamo i o univerzitetu, mi pričamo i o Akademiji nauka. Dakle, nećete pronaći ni jedan jedini primer da potrošite tri dana od danas po do kraja nedelje nekoga ko će da kaže ovo ne valja. Svi su doslovce nastupili sa rečima – svaka čast. Sada sa se ovakvim zakonom i ovakvim rešenjem, zaista, po prvi put naučni radnici prepoznaju od strane države na pravi način. Sva ona neizvesnost sa kojom su živeli godinama i osećali se na neki način nedovoljno uvažen, ovakvim predlogom nestaje, ali doslovce svi, i da nađete dvojicu koji su želeli da budu posebno kritički nastrojeni. Znate kako su počeli, kojim rečima su počeli svoje izlaganje – ovaj zakon, pa šta da vam kažem, svaka čast, ovo je trebalo odavno. Bukvalno to. Dobro je, i trebalo je odavno.

Pogledajte javnost u bilo kom smislu. Dakle, u onoj štampi u onim medijima koji ništa drugo ne rade, ni zbog čega drugog ne postoje, nego da politički napadaju da brutalno napadaju Aleksandra Vučića i SNS. Ko god se trudio od dežurnih kritičara, onih koji izigravaju nekakvu savest javnosti, a ništa naravno ni o čemu ne znaju. Ko god se oglasio o ovim predlozima, znate šta je rekao? Pa isto što i ljudi na javnoj raspravi ovde. Rekli su ovo je sve dobro.

Evo slušajte samo ću vam neke reči pročitati od onih za koje se zna, dokazano zna da ne mogu da podnesu ni nas, ni našu stranku, ni našu politiku, a ponajmanje našeg lidera. Kažu – ovim zakonom se pokazuje do sada najozbiljnija namera da se pitanje finansiranje nauke reši. Tako se zakon zaista može smatrati prekretničkim u pozitivnim smislu.

Pored toga ne treba prećutati da je tokom prethodnih meseci bilo uslova za korektnu i ne lažiranu javnu raspravu, pa je prvobitna verzija teksta, još i vidno popravljena. I kada vam ovo kaže neko za koga znate da vam misli sve najgore, da vam na ovaj način odaje priznanje, pa ja mislim da je to dame i gospodo, jasan pokazatelj koliko je zaista suštinski dobro ono o čemu mi raspravljamo. Zaista suštinski dobro. Dakle, ni onaj ko bi dušu dao da može da vam nađe zamerku, ne može da vam je nađe. To vam je pokazatelj. Naravno, kada pričamo o ljudima koji se ovim stvarima bave, kada pričamo o ljudima koji znaju šta je univerzitet, koji znaju šta je naučna zajednica, to je tako. Oni koji ne znaju, oni mogu sebi da dozvole luksuz da govore i druge stvari, ja ne.

Što se tiče onih rešenja koja smo mi predvideli ovim predlogom zakona, o tome su govorili mnogi. Ja neću sve to da ponavljam. Zašto je važno obezbediti stabilno, jasno finansiranje kroz institucionalno, tako da se danas uopšte ne postavlja pitanje elementarne egzistencije, a sa druge strane pravi dobar prostor, da kada mi kažemo projekat, konkurencija, takmičenje, da to zaista ima nekog smisla. Više nemate obavezu ni moralnu ni bilo kakvu da se brinete, moram nekome da odobrim predlog iako nije baš najkvalitetniji, jer se bojim ako ostane bez sredstava nestaće. Ne, to više nije pitanje.

Mi sada kažemo jasna konkurencija, jasna utakmica, neka pobeđuju najbolji, i da mi znamo šta finansiramo i zbog čega. To je velika razlika. To mi radimo kada pričamo o ovom zakonu, a zašto je on dobar, dakle, ne samo za ove ljude koji će se danas, dakle i na univerzitetu i u institutima imati sigurnost i značajno više sredstava nego ranije. Zašto mi kažemo da je dobar predlog zakona? Zato što daje mogućnost da se vidi korist za sve. Evo, samo četiri ili pet napomena, ne treba više.

Primera radi, za državu dobro je što će sada ovim zakonom imati mogućnost da definiše one poslove i one potrebe koje definiše sama država. Da se obrati toj naučnoj zajednici koju finansira ili onim akterima koje je sama osnovala, a sada se bave ovom vrstom poslova i finansirani su od strane države i da kaže – državni interes je to i to, očekujem od vas rezultate. Očekujemo da se bavite onim zadacima koje je država definisala. Velika razlika.

Drugo, uključenje naučnika iz dijaspore, o tome smo već govorili danas, zar to nije vredan rezultat. Toliko pričamo da nam je stalo da se ljudi vrate, oni koji su otišli ili da neki koji razmišljaju da promene sredinu ipak ostanu u Srbiji. Obezbeđujemo konkretne i jasne mehanizme da oni ljudi koji žele da u Srbiju dođu da znaju gde dolaze, na šta dolaze i šta mogu da očekuju. Mnogi od njih, još jednom, tu nameru prepoznaju i tu priliku već uveliko koriste.

Treće, prilika da se na postdiplomskim studijama još više potvrdi učešće onih koji su angažovani i u nauci i u istraživanjima, praktičnim stvarima, ali i u privredi, pa da naši mladi ljudi koji se školuju još više mogu da nauče da sutra za posao budu još spremniji, da budu spremniji da zagrizu budućnost. Mislim da su to vredne stvari.

Idemo dalje, obezbeđenje transfera tehnologija, one reči koju neki ne vole, „startap“, „spinof“ ali to su stvari koje obezbeđuju pelcer da se sutra napravi nešto dobro i vredno. Dakle, da se ne učaurimo ustaljenu, često kolotečinom okovanu svakodnevicu i da se bavimo nekim projektom koji je neko odobrio pre deset godina, pa ga onda produžio nakon četiri, pa produžio nakon dve, pa nakon dve i sve se nadamo da će tako u nedogled. I, čemu to služi? Više niko i ne zna. Ne, nego da se bavi time da sami kreiramo ono što ćemo ponuditi, čime ćemo napasti tržište. Pa, pokušati da pobedimo ostale, pa onda činiti da nam ta firma koja kao neki startap krenula vremenom vredi više. Pa da izađemo u svet, pa da pokažemo da možemo da izvezemo, a ovi iz naučno-tehnološkog parka, pa više od pola izvoze. To su ljudi koji već tako razmišljaju, koji su već tako u tom smeru pokazali da mogu da budu uspešni. Hoćemo takvih što više, naravno. Predlogom zakona kažemo, hoćemo da ih podržimo, da takvih bude što više.

Konačno ta priča o tome kako se borimo za budućnost, kako obezbeđujemo budućnost mladim stručnjacima, ovim predlogom zakona uvodimo zakonski mehanizam, osnov, kako god hoćete nazovite, da se brine o stambenim potrebama i pitanjima tih ljudi. Da li je to vredna stvar? Da li je to nešto što treba zanemariti? Ja mislim da će pre biti da je vredna nego da je nešto čime ne treba da se pohvalimo ako zaslužujemo, a zaslužujemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre dva dana predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić najavio je da se pred Srbijom nalazi period koji će predstavljati verovatno najveći, najznačajniji investicioni ciklus. Ciklus koji će u ukupnoj vrednosti dostići nekih pet do deset milijardi evra. O fantastičnim stvarima pričamo. Dakle, o onim projektima, razvojima infrastrukture koji su najatraktivnije mogući, mi pričamo o koridorima kojih nije bilo, mi pričamo o železnici koje nije bilo, mi pričamo o čuvenom metrou, ali pričamo i o izgradnji one infrastrukture koja je zaista nasušna potreba, a puno vredi, puno košta i decenijama se čekalo, negde i po sedamdeset godina, da dođemo u priliku da se tim stvarima bavimo.

Danas možemo, naravno i imao dakle, zahvaljujući ozbiljnom i odgovornom poslu koji smo obavljali zajednički, počevši od predsednika države Aleksandra Vučića, preko Vlade Srbije pa nadalje redom, dakle, danas te stvari mi imamo odakle da finansirasmo. Onaj sistem kanalizacije koji zaista u desetinama miliona evra vrede, ali i te koridore čija je vrednost stotinama miliona meri, sve one stvari koje će pomoći ne samo da imamo ono što nam treba, a nismo imali, nego će pomoći da se Srbija dodatno zaposli. U tim i takvim projektima, u tim i takvim investicijama sigurno je, budite uvereni, ima dobrog prostora i za ona ulaganja poput onih o kojima govorimo danas.

Dakle, ono što već sada Srbija radi, da može da radi još značajnije, još ubedljivije, još više - da finansira i te naučno-tehnološke parkove i ta nova radna mesta, vrhunskog kvaliteta, najatraktivnija moguća, za mlade istraživače i stručnjake, da promoviše formiranje novih kompanija, ali i saradnju sa iskusnima u privredi, da se Srbija opet takmiči pa da bude još bolja nego što je danas, i na Šangajskoj listi, na kojoj imamo Beogradski univerzitet, a samo 2% univerziteta su na toj listi, na svetskom nivou. To je sjajno. E, hoćemo od toga da budemo još bolji. I na "Scimago" listi, gde smo kao zemlja rangirani kao 51. na svetu, to je sjajno. Hoćemo i od toga da budemo još bolji.

Treba da stvorimo takve uslove da, gde god da ode, mladi stručnjak, može da kaže - ja se ponosim zemljom iz koje dolazim, to je zemlja koja se takmiči sa svima u svetu ravnopravno, koja nema strah ni pred kim, jer zna da može da ponudi puno i zna da može da bude ravnopravna svakome; dolazim iz zemlje koja izgrađuje one koridore koje nije imala po 70 godina, a danas ona kreira svoju budućnost; dolazim iz one zemlje koja je tako visoko rangirana na svetskim listama i koja hrabro napada još bolje pozicije i još više pokušava da ponudi, iz Srbije, koja u desetinama miliona evra uspeva da obezbedi dobrih projekata za sebe. Da može to svakome da kaže pošteno, a i kada je kod kuće, a naravno, kući da boravi vrlo rado, da boravi često i da bude ponosan što je tu. Da može da pomisli i sam sebi kaže - dolazim iz zemlje vrednih i uspešnih ljudi, zemlje koja je sama pokazala da kreira svoju budućnost na pravi način. Da kaže - dolazim iz Srbije. Hvala vam lepo.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Prelazimo na spisak, redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona o nauci i istraživanjima.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović, izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Jahja Fehratović

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani kolege i koleginice, obzirom da sam prisustvovao javnom slušanju, zaista mogu svedočiti o jednom velikom interesovanju svih prisutnih i pohvalama koje su iskazane na račun ovoga Predloga zakona.

Meni je kao narodnom poslaniku to jako koristilo, jer su tu bili prisutni stručnjaci, nosioci najodgovornijih funkcija u pogledu institucija koje se bave naukom u ovoj državi, tako da je zaista pohvala za ceo tim koji je radio na Predlogu ovoga zakona.

Sa druge strane, ohrabruje i to što ćemo konačno dobiti jednake šanse za mlade istraživače, za mlade talente u našoj državi, da budu konkurentni na svetskom naučnom tržištu.

Ovo govorim kao neko ko se bavi naukom, jer smo u prethodnom periodu, nakon uvođenja bolonjskog procesa bili u krizi da prava nauka ode sa univerziteta, a posebno ona koja stiče društveno-humanističkih nauka, jer je bolonjski proces to donekle ograničio, a suštinski, instituti, istraživački centri su ti koji mogu doprineti i ova zajednička spona koja će ovim zakonom dodatno definisati status visokoškolskih institucija zajedno sa institutima kao vrlo važnih faktora daljeg razvoja nauke i naučnog istraživanja, doprinose da opet mladi talenti, mladi istraživači, koji tek počinju, budu podjednakih šansi sa onima koji, recimo, u daleko razvijenijim državama počinju da se bave naukom. Time postajemo izuzetno bitan faktor na svetskom tržištu nauke.

Takođe, ohrabruje i ova današnja vest da je Fond za nauku raspisao prvi javni poziv za mlade istraživače. Jer, zaista je to bitno, recimo, svakom mladom istraživaču da dobije finansije, da se obezbedi i da neko svoje prvo veliko istraživanje završi na način da se ne mora nervirati, tražiti, moljakati za finansije, kako bi postigao vrhunske rezultate koji su na korist ne samo njemu, već celokupnom našem društvu.

Naravno, ovi uslovi o kojima sam govorio, su vrlo bitni za institute, za ljude koji rade na institutima i koji omogućavaju mladim istraživačima da steknu sigurnost, jer bez te sigurnosti mnogo je teško baviti se naukom. Bez sigurnosti u, da tako kažem, taj neki finansijski status, da ćete vi biti obezbeđeni, mladi ljudi koji završavaju studije, posebno oni talenti, odlaze iz ove države i iz država u regionu. A sa ovakvim postupcima, ubeđen sam da će se zaustaviti dalji odliv talenata, jer oni dobijaju šansu da se ovde, uz brigu institucija, bave naukom i da razvijaju vlastite projekte, da razvijaju vlastite teorije i da daju doprinos ukupnom društvu.

Takođe, još jedna posebnost koja nas raduje jesu upravo tehnološki i naučni parkovi koji će se razvijati. Raduje me da je ministar danas iskazao želju da se jedan takav park možda u budućnosti izgradi i u Novom Pazaru, u Sandžaku, Raškoj oblasti, gde ćemo, sigurno, imati veliki broj zainteresovanih, posebno mladih talenata, ljudi koji vape za jednakim šansama i koji mogu doprineti izuzetno daljem razvoju i pozicioniranju naše države kada je u pitanju njen status ili nivo u svetskim razmerama i kada je u pitanju dalji razvoj nauke.

Naravno, ta ideja nije nova. Ta ideja je već neko vreme prisutna i već je naš predsednik, gospodin Zukorlić, nekoliko puta na tome insistirao.

U svakom slučaju, mi poslanici, Stranke pravde i pomirenja, podržavamo ovaj zakon i smatramo ga velikim napretkom.

Davanjem šanse mladim istraživačima da svoje znanje, svoja iskustva, svoje veštine iskoriste na najbolji način i da ono što su naučili primene, a da za to budu podržani od institucija i da zato mi, kao društvo, pre ostaloga imamo zaista velike koristi.

Na kraju, još jednom podvlačim da ovaj proces podrške mladim ljudima nije retrogradan, kao što smo mogli čuti u nekim prethodnim obraćanjima, već zapravo put kako se stvara baza za jednu ozbiljnu naučnu sredinu i kako bi iznova stručnjaci iz naše države bili cenjeni na svetskoj razdaljini, kao što su nekada u bivšoj Jugoslaviji bili cenjeni stručnjaci iz svih oblasti, gde god došli u svetu i gde su imali povlašćeni status, jer se radilo o ozbiljnom obrazovanju i ozbiljnim istraživačima koji su ostavili i te kako dubok trag u skoro svim oblastima naučnog istraživanja u celom svetu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, kolega Fehratoviću.
Reč ima prof. dr Miladin Ševarlić.
Izvolite profesore.

Miladin Ševarlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Zahvaljujem potpredsedniče.

Moj prvi deo izlaganja ne odnosi se na ovu tačku dnevnog reda, već na molbu predsednici i potpredsednici Maje i generalnom sekretaru Narodne skupštine, da odgovore – zašto Narodna skupština još uvek radi u vanrednim okolnostima?

Naime, postoji i dalje zabrana poseta građana narodnim poslanicima bez prethodne saglasnosti generalnog sekretara, što nije bila praksa ranije, osim za posete iz inostranstva, što smatram da je potrebno, iz više razloga, ali kada građani Srbije, sa svojim ličnim dokumentima izdatim u Srbiji dolaze u poseti narodnim poslanicima, ne vidim zašto mora unapred da se najavljuje, zar poslanik koji prima te građane nije dovoljan garant da neće biti nikakvih ekscesa od strane tog posetioca u Narodnoj skupštini?

Ja vas molim da to razmotrite na kolegijumu, predsednice i predsednika i generalnog sekretara i da rešite to pitanje, jer je zaista ne primereno da građani Srbije ne mogu da dolaze u Narodnu skupštinu bez posebne procesure.

Drugo pitanje jeste za ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. To je pitanje – da li postoji baza podataka srpskih istraživača u inostranstvu kakvu, na primer poseduje profesor Jovan Filipović sa FON u okviru njegovog udruženja GEPS ili neki drugi istraživači u Srbiji? Ali, to su nepotpune baze podataka i nisu državno oficijalne baze podataka.

Mislim da bi to bilo izuzetno značajno za sve istraživače i u Srbiji i da bi po oblasti istraživanja mogli da kontaktiraju te istraživače u inostranstvu i da ostvaruju svoju saradnju.

Treće, takođe za ministra, ali i za sredstva javnog informisanja, jeste – student četvrte godine Elektrotehničkog fakulteta, Miloš Grubor je osvojio zlato na Olimpijadi iz mikroelektronike. To nije objavio ni javni servis, to nije objavilo ni jedno sredstvo informisanja u Srbiji, to nije evidentirano na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Mislim da bi takve informacije morale biti prisutne i na sajtu ministarstva. Normalno, to ne treba da radi ministar, ali postoji u okviru ministarstva služba, koja bi mladim ljudima koji osvajaju takva priznanja, kao što su učenici Matematičke gimnazije, fizirači, itd, trebalo da bude posvećene neke vesti na sajtu Ministarstva nauke, odnosno prosvete.

Takođe, da li postoje pravilnici kojima je unapred definisano šta dobijaju dobitnici zlata, srebra i bronze na olimpijadama i svetskim prvenstvima u znanju? Da li dobijaju stipendije unapred? Mi znamo šta dobijaju sportisti i puna su sredstva informisanja informacija o tome. Sećamo se i scene kada su trebali dobitnici priznanja na jednom takmičenju iz znanja da budu zajedno promovisani na terasi Skupštine grada Beograda sa sportistima isto veče. Nažalost, nisu se pojavili zbog toga što, navodno, statički terasa nije bila dovoljna da izdrži i njihovo težinu, što je zaista neprimereno obrazloženju.

Dalje, dobro je da ministarstvo raspisuje konkurse za finansiranje monografija, ali evo u toku je sada drugi konkurs za finansiranje izdavanja monografija i ono što je meni zapalo za oko jeste da tu ne mogu biti rezultati istraživanja koji nisu nastali radom na naučno – istraživačkim projektima koji su bili sufinansirani, odnosno finansirani od strane resornog ministarstva.

Zar ne postoje naučna dela koja se stvaraju i iznad učešća u projektima, a pogotovo ograničavati rezultate tih istraživanja na period samo u poslednje četiri godine ako se objavljuje jedno kapitalno naučno delo koje je rezultat tridesetogodišnjeg istraživanja? Takvo ograničenje mislim da nije na mestu.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala profesore.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Mladen Šarčević

Poštovani profesore, mi smo trenutno u izradi jednog velikog sistema, tzv. jedinstveni informacioni sistem prosvete i tu se nalaze sada brojni registri, između ostalih i istraživača.
Ovim zakonom, koji je sada u Skupštini, vrlo jasno se definiše pozicija naših mladih ili ljudi, bez obzira koje dobi, koji su istraživači koji žive napolju. Registri istraživača će biti ažurirani i nama je do toga jako stalo, tako da je to član 113. ovog zakona upravo regulisao.
Izrada svih ovih registara i profesora na univerzitetu i profesora u srednjim školama, osnovnim školama, znači kompletan sistem se digitalizuje. Imaćemo apsolutno sve te baze na jedan pravi način.
U tom JISP-u naravno da postoji onaj JOB, jedinstveni obrazovni broj koji ima učenik, student, itd, ali i mnogi drugi registri vezaneo za isplate plata, materijalnih troškova, itd. To je jedan veliki posao i mislim da ćemo do kraja godine imati mnogo toga urađenog. Znači, on je planiran da se radi i naredne godine, ali su registri u nekoj vrsti prioriteta.
Ne znam kako da podelim sa vama mišljenje, mi imamo jako malu PR službu, skoro da je nemamo. Nama zbog Zakona o zabrani zapošljavanja nedostaje 90 ljudi u samom Ministarstvu, tako da kada smo negde napolju ili bilo gde, nema ko da proprati neki od događaja, mada ja redovno, šta god da čujem ili dođe do mene, pozivam, pa sad da li su studenti veterine sa Novosadskog, da li su studenti Mašinskog za aero-inženjering ili bilo koje druge stvari. Gde god uspem da saznam, ja to uspevam i da zovem, ali ostaje da nešto propustimo.
Ali, da podelim sa vama jedan utisak. Kada smo postali punopravan član CERN, što treba ponavljati, jer Srbija je bila u delu Jugoslavije, baš kažem Srbija u delu Jugoslavije, koja je 1985, 1986. godine proizvodila delove za akcelerator. Znači, to je radio Lola institut. Znači, bili smo vrlo, vrlo ozbiljna država i srpska nauka u okviru toga. CERN je veliki sistem i mnogo milijardi evra su budžeti samog instituta. Znači, tu učestvuje privreda.
Mi sada imamo pravo da uz dobre menadžere možemo da učestvujemo u javnim nabavkama i da bitno pospešimo razvoj naše privrede, ali kada smo u Tehnološkom parku pozvali sve ljude iz naučne zajednice i medije da obeležimo taj događaj. Smatrali smo da javnost treba malo više da zna.
Da li znate ko je došao? Samo Tanjug na naš poziv. Nikome nije bilo interesantno, ni štampanim, ni elektronskim medijima, od nacionalnog značaja i kako god. To samo govori u kakvom mi društvenom ambijentu živimo, iako smo, eto, pokušali i to.
Nama se zamera – mnogo toga nije vidljivo. Pa, kada želimo da bude vidljivo verovatno da malo ljudi to interesuje, tako da niz ovih vaših primedbi ostaje da će se sigurno dešavati.
Kod stipendiranja, da znate, mi imamo uslov da neko dobije stipendiju na bilo kom nivou obrazovanja jeste da je imao takmičenje i da je osvajao nagrade. Slažem se da njih treba povećavati i mi ćemo biti vrlo brzo sa jednim novim zakonom u ovom Domu, a govorim o dualnim studijama, jer se sada kompanije javljaju kao finansijeri, a oslobađa se novac da te stipendije budu još veće.
Mislim da i drugi treba da stipendiraju, počev od lokalne samouprave do svih drugih organa. I Ministarstvo za s port i omladinu ima značajne stipendije, tako da one možda nisu vidljive na ovom mestu, nisu onoliko velike kao sportisti kada osvoje neke zlatne medalje na bilo kom nivou, ali ja se zalažem da bude vidljivije i da te nagrade budu veće. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, ministre.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi sedimo u Narodnoj skupštini države u kojoj su najbrojniji narod Srbi. Srbi su svetskoj nauci dali puno.

Hajde da se setimo samo onih primenljivih. To mi sa sela najviše volimo. Dakle, da se ne setimo velikih filozofa, da se setimo Nikole Tesle, Smiljana, da se setimo Milutina Milankovića.

To je danas u Hrvatskoj. Verovatno je to trebala da bude Srbija. Hajde da se setimo Mihajla Pupina, Idvora, prijatelja Vudra Vilsona, osnivača NASA, da se setimo svih tih umova koji su svetu dali najviše što jedan narod može da da, od najpreciznijeg kalendara, od osnivanja NASA, od električne energije, gospodar munja.

Da se setimo svih tih naučnika, zašto to kažem? Ja želim da me nauka nauči i u ovim godinama. Ko prestane da uči, to ti je kao vožnja biciklom – taj brzo padne.

Hoću da kažem da nauka ne bude prepisivačka škola, da bude istraživanje, da se od nemogućeg napravi moguće. To su radili ovi velikani o kojima sam ja pokušao da govorim.

Svi oni potiču sa sela. Hrvati su proterali Srbe, ali još ne znaju da su i genetski, kulturno, naučno unapredili Srbe u Srbiji. Oni su, da se grubo izrazim, ukrstili Pupina i Teslu. To mora da da svoj rezultat. Zato se zalažem da ovaj zakon usvojimo i da znanje bude stvarno znanje, a ne prepisivačka škola i da znanje bude prenosivo, ali i da bude primenljivo.

U ostalom delu će govoriti moj prijatelj, koji takođe živi na selu, Milija Miletić. Hvala.