I treba da aplaudirate, konačno smo došli blizu istine. Sada ste rekli pravu stvar – postoji lanac odgovornosti. Nisu odgovorni izvođači. Oni su odgovorni sve do trenutka dok se ne primi od strane tehničke komisije. Nije njihova laboratorija, nisu njihovi inženjeri za prijem, nije ništa pod njihovom kontrolom. To je sve pod kontrolom nadzornog organa. Ne možete da pripisujete.

Sada ste sami priznali da niste u pravu. Sada ste sami priznali. To jeste teško, ali je nepobitna činjenica. Mi možemo da razgovaramo o tome koliko je potrebno savremene saobraćajnice u Srbiji. To svako normalan zna da je i te kako potrebno. Ali, ne možemo da isključujemo odgovornost pri tome. Pa, mi smo dosta upozoravali na to koliko se kralo ranije na autoputevima. Setite se kada su ovi vaši došli posle 5. oktobra, samo su radili skočili zbog lopovske i kriminalne radnje u koju je bio umešan Ljubiša Buha Čume i Zoran Đinđić, zajedno sa Dinkićem i svim ovim vašima kojima ste čistili odela, nosili akt tašne. Ne govorim za vas, nego govori za ove druge. Mi smo jedini upozorili da je to kriminal, da je to krađa. I pokazalo se da smo u pravu.

Nama je stalo da se urade putevi, ali ne može kriminal da bude. Srbija se zadužuje za ne male pare i još da dozvolimo da bude kriminal, a onda svu odgovornost svalimo na naše domaće izvođače. Pa, nemojte tako. Postoji odgovornost. Ako postoji odgovornost, treba da se dokaže, a ne da im se aktivira garancija na tri miliona. Sa kojim razlogom se unapred osuđuju?

U razgovorima sa njima ucenjuju se da priznaju svoju krivicu, a onda se izdvaja dodatnih 10 miliona. Za dva i po kilometra deset miliona se izdvaja da bi se to uradilo. Daje se izvođaču koji nije sposoban da to uradi. To je suština. Treba da se zna puna istina. Vi ste jedan deo istine izneli. U nizu postoji odgovornost, samo treba da se utvrditi ko je sve odgovoran, a ne da bacamo anatemu na naše putare.

Hvala.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović.

Domaći putari, domaće građevinske putarske kompanije su dobile posla na teritoriji Republike Srbije od 2014. godine koliko nisu dobile pre toga 20 godina.
Oni koji su vladali tih 20 godina, znači ne samo od 2000. godine nego i pre 2000. godine, su uništili građevinske kompanije. Vi to svi jako dobro znate. Prema tome, posla od 2012. godine, naročito od 2014. i 2015. godine za domaće građevinske kompanije ne samo da ima i ne samo da će da ga ima, ne je ozbiljno pitanje da li mogu sve to da stignu. Dakle, domaće srpske kompanije rade na svim deonicima.
Takođe, ono što je važno, da ne bude zabune, Obrenovac-Ub radi kineska kompanija „Šandong“. Lajkovac-Ljig, dakle nastavak, ne govorim Ub-Lajkovac, dakle, imamo Obrenovac-Ub, radi „Šandong“, zatim su radile te domaće kompanije Ub-Lajkovac, a zatim Lajkovac-Ljig takođe „Šandong“.
Mi smo zbog toga što nismo mogli da dobijemo povratnu informaciju i da zaista urade svoj posao oni koji su i zabrljali posao na Ub-Lajkovac, a to su „Užice“ i „Planum“, zatražili i razgovarali sa kineskom kompanijom „Šandong“ koja radi prvu i treću deonicu, da urade i saniraju deonicu Ub-Lajkovac, ta 2,45 km.
Ako vi smatrate da oni nemaju pojma, pošto ste pre toga govorili da imaju, sada kažete da kineske kompanije ne znaju, okej, vama na dušu, ali oni će taj posao završiti i svi ćemo mi koristiti taj put od 15. avgusta, a ove se stvari neće ponavljati.
Što se tiče bankarskih garancija itd, da, mi smo ministarstvo koje od 2014. godine koristi sva raspoloživa sredstva da završava sve ono što je potrebno da završimo u skladu sa ugovorima. I, da, aktiviraćemo svaku bankarsku garanciju, bila domaća ili strana kompanija, ako ne rade svoj posao kako treba.

Hvala.
Pravo na repliku, Milorad Mirčić.

Evo, možda ste delimično u pravu za protekli period da se upropaštavala putna privreda, odnosno putari. Pre 2000. godine vaš predsednik stranke Aleksandar Vučić je bio član Vlade. Jeste li mu to rekli? Hoćete li da mu ja kažem? Zajedno sa njim bio sam i ja član Vlade, bila je SRS u vlasti, ali to je period sankcija.

To je period kada Srbija nije mogla da uđe u bilo kakve investicije. Pokušalo se sa deonicom auto-puta Beograd-Novi Sad, gde smo mi upozoravali, alarmirali javnost, tadašnje članove Vlade, resorne ministre, da izvođač, a to je "Borovica" Ruma nije pogodan za te poslove. Niko nas nije slušao. Nije slušao ni vašeg sadašnjeg predsednika stranke. A to da je učestvovao u upropaštavanju putne privrede, to mu vi recite. To će mu biti drago da čuje, da je učestvovao jednako, isto kao svi mi, u upropašćavanju domaćih putara. Baš fino. A pri tome zanemarujete period od posle 5. oktobra, kada su kriminalci, zajedno sa predstavnicima Vlade, nije se moglo odvojiti, Miroljuba Labusa, koji je vama bio idol, i Ljubišu Buhu Čumeta niko nije mogao da odvoji i da kaže - ovaj je pošten, ovaj nije. Isto je. Samo je pitanje koja je količina novca kod koga u određenom trenutku bila. Njih treba abolirati. Oni nisu za ništa krivi. Kriv je Aleksandar Vučić koji je, zajedno sa nama, učestvovao u Vladi od 2000. godine. Evo, sad vi iz Srpske napredne stranke da čujete šta vam kaže bivši član G-17.

Hvala.
Pravo na repliku, dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, Aleksandar Vučić je bio ministar informisanja i nije se bavio izgradnjom puteva.

Drugo, vi gospodine Mirčiću padate, odnosno sami sebe dovodite u jednu apsurdnu situaciju. Sa jedne strane, branite domaće izvođače radova i kukate nad njihovom tužnom sudbinom, a onda kažete - to su sve sami lopovi i kriminalci. Pa, čekajte, i taj Ljubiša Buha Čume je domaći izvođač radova. I taj Dušan Borovica je domaći izvođač radova. I ovi iz "Puteva Užica" su domaći izvođači radova. I Rade "Interkop", jel tako, iz Šapca, je domaći izvođač radova. I za čega su služili ti domaći izvođači radova? Hajde da budemo potpuno otvoreni. Oni su bili na najbrutalniji mogući način reketirani od strane režima od 2000. godine do 2012. godine.

Šta je uradila Vlada Srbije, u kojoj je i gospođa Zorana Mihajlović? Pa, nikada srpsko tržište, kada je u pitanju izgradnja putne infrastrukture, nije bilo otvorenije i za domaće i za strane kompanije nego što je sada. To se do 2012. godine nije moglo desiti.

Pa, tačno ste znali, vi to znate, znam i ja, zna pola sale, ljudi koji ovde sede, koji se malo duže bave politikom, imali ste ekskluzivne izvođače radova u pojedinim delovima Srbije. U Vojvodini je monopol imao Borovica, delimično "Interkop". U centralnom delu Srbije su imala Ljubiša Buha Čume, Miškovići, koji su privatizovali dobar deo putarskih firmi, itd.

Ja bih bio vrlo oprezan u tom kvalifikovanju nekoga kao domaćeg izvođača radova. To što je neko domaći izvođač radova, ne znači da se ne bavi nezakonitim radnjama, ne znači da ne vrši čitav niz krivičnih dela, ne znači da nije umešan u razne korupcionaške afere, a vama je to, nadam se, kao i meni, vrlo dobro poznato.

I na kraju krajeva, gospodine Mirčiću, sve su to privatne kompanije. To su privatne kompanije koje posluju na tržištu po principima koji važe za sve ostale. Ne znam zašto ih sad posebno apostrofirate kao domaće kompanije koje treba da imaju privilegovan status? Šta to znači? Treba da oslobodimo od svake odgovornosti Borovicu, koji više od 10 godina nije uspeo da završi onaj Ipsilon krak kod Subotice, a nadobijao se para i para, pa je deo para morao da da Pajtiću, pa Elezoviću, pa Borisu Tadiću, pa ko zna kome. Sam je pričao, kaže, kad ide u Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, nosio je gotovinu u putnim torbama i kaže - dođem u Fond za kapitalna ulaganja i ne može lift da povuče, koliko sam para morao da odnesem Pajtiću i direktoru Fonda za kapitalna ulaganja, Momčilu Miloviću, koji je kasnije, da bi izbegao krivičnu odgovornost, Vlada Srbije ga imenovala za generalnog konzula u Trstu.

I to se sve dešavalo pre nego što je gospođa Zorana Mihajlović, o kojoj vi možete da imate najcrnje moguće mišljenje, postala ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. I to su sve domaći izvođači radova. Ali, sve do jednog sami kriminalci i lopovi.

Hvala doktore Martinoviću.
Pravo na repliku, Milorad Mirčić. Izvolite.

Gospodine Martinoviću, vi ste sad sve to stavili na gomilu. Naravno, u mnogo čemu se ne razlikujemo u razmišljanju, pogotovo kad je Buha Čume u pitanju. On je samo presvlačio asfaltom, ništa drugo nije radio. I on je čuven po tome što je u saradnji sa ovom garniturom G-17, Đinđićem i ostalima, krao na debljini asfalta. To što je presvlačio, umesto debljine od pet centimetara, on je stavljao četiri. Jedan centimetar puta dužina, to je išlo direktno u džepove.

Sve se slažemo. Ali, domaći putari, podrazumeva da oni koji rade korektno, koji su osposobljeni, koji imaju operativu, treba voditi računa o njima. Oni su sad pod duplim pritiskom. Prvo, nisu ekonomski toliko jaki da bi mogli da se nose sa stranim kompanijama, a drugo, investitori, već unapred dajući novac, potenciraju svoje izvođače i tu su oni uskraćeni. Mi moramo da vodimo računa o tome.

Tačno je da je u tom delu privrede bio javašluk, ali, niti ste vi, niti ja, niti bilo ko kriv. Ako je neko imao vezu političku sa tim, onda je to resorni ministar. A to je delo G-17. Nećemo sad da peremo prošlost. Nećemo sad da kažemo - ne, ne, nismo mi bili. Jeste. Oni su to doprineli da i Mišković i ostali dođu do tog kapitala. Mi smo i tad upozoravali kolika je to opasnost. Tad smo jasno i glasno govorili. Uostalom, i vi ste se isticali po tome, kao član Srpske radikalne stranke. Beskompromisno smo govorili o tome.

I sada s punim pravom možete da govorite ove primere, jer niste učestvovali u tome. Ali, mi želimo da se izvede stvar na čistinu, da se kaže istina, šta je istina oko toga. Istina je da se u jednom delu dodatna kampanja vrši samo na domaće putare, odnosno te privatne firme. Malo pre smo došli do dela istine da je lanac odgovornosti tu ipak u pitanju.

Hvala, kolega Mirčiću.
Pravo na repliku ima dr Aleksandar Martinović. Izvolite.