Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se pokušava predstaviti kako je ovo prvi slučaj da se strateški partner za izgradnju auto-puta utvrđuje direktnom pogodbom, a ne putem javnih nabavki.

Građani Srbije, ovo govorim zbog građana Srbije, a ne zbog vas, mislim da vi ovo znate, putem direktne pogodbe zaključen je Ugovor o izgradnji odgovarajućih deonica auto-puteva kroz Srbiju sa firmom „Azvirt“ iz Azerbejdžana, sa jednom firmom iz Turske i sa nekoliko kineskih kompanija.

Dakle, ovo nije prvi slučaj da se ugovor zaključuje, odnosno da se strateški partner pronalazi bez primene propisa koji se odnose na javne nabavke. Zahvaljujući Vladi Srbije bez javnih nabavki, ali uz adekvatan kvalitet radova u Srbiji danas rade i Rusi, Azerbejdžanci, Turci i Kinezi i to građani Srbije treba da znaju.

Što se tiče dužine autoputeva, odnosno kilometara auto-puteva koji su izgrađeni od 2014. do 2018. godine, rekao sam vam da to iznosi 400 i skoro 446km. Vi ste se zaustavili sa nekim datumom u leto 2017. godine, a maločas ste nam spominjali da je danas 26. jun 2019. godine. Dakle, ja vas da podsetim da smo u međuvremenu od tog juna ili jula 2017. pa do kraja 2018. godine izgradili još mnogo kilometara auto-puteva koje ste vi izgleda zaboravili.

Ono što je takođe važno da se kaže, vi kažete zbog toga što se strateški partner ne bira putem primene Zakona o javnim nabavkama, ko nam garantuje kvalitet radova? Pa, to je propisano zakonom, odnosno Predlogom zakona o kome danas govorimo, dakle, u članu 18. lepo piše – stručna kontrola i reviziona komisija iz člana 131. Zakona o planiranju i izgradnji mogu prilikom ocene ispunjenosti uslova utvrđenih posebnim propisima, standardima i drugim aktima prihvatiti dokazivanje ispunjenosti zahteva i prema propisima i standardima stranih država, kao i prema priznatim međunarodnim metodama proračuna i modelima, ukoliko je tim propisima i standardima predviđeno ispunjavanje osnovnih zahteva za objekat, odnosno osnovnih zahteva za njegovo projektovanje, izvođenje i održavanje.

Dakle, Predlog zakona jasno pripisuje mehanizam kontrole, ne samo prilikom izvođenja radova, nego i prilikom projektovanja.

Ponovo da podsetim građane Srbije, pošto ste to izgleda namerno prećutali, u obrazloženju Predloga zakona lepo piše – desile su se poplave u maju 2014. godine. Posle tih poplava sledila je jedna obnova poplavljenih područja u Srbiji. Zbog poplava i zbog posledica poplava moralo je da se krene praktično od početka sa projektovanjem ove deonice auto-puta, pri čemu je to novo projektovanje podrazumevalo ne samo izgradnju ove deonice aut-oputa, dakle, ne samo izgradnju putne infrastrukture, nego još i preko 40km nasipa duž Zapadne Morave, plus izgradnja celom dužinom trase savremene, moderne, telekomunikacione mreže.

To je važno da građani Srbije znaju, da ovim Predlogom zakona neće dobiti samo auto-put, biće obezbeđeni od plavljenja kada je u pitanju Zapadna Morava, a vi znate koliki je to problem i plus toga imaćemo savremenu telekomunikacionu mrežu u ovom delu Srbije.

To je nešto što je, ja mislim, od vitalnog značaja ne samo za taj deo Srbije, nego za celu Srbiju. Kamo lepe sreće da sledeći put i svaki sledeći put kad budemo pravili neku novu deonicu auto-puta gde god se pojavi taj problem možemo pored izgradnje auto-puta da rešimo i pitanje izlivanja reka, bez obzira da li je u pitanju Zapadna Morava, Velika Morava, Južna Morava, Dunav, Sava, Kolubara, Tamnava, nije bitno, dakle, da rešimo konačno pitanje tih nasipa, o čemu je govorio i predsednik Vučić. Dakle, da više nemamo problem samo sa velikim rekama, jer sad se ispostavilo da su problem u Srbiji ne veliki vodotokovi poput Save i Dunava, nego male rečice koje usled velike količine padavina jednostavno poplave sve oko sebe.

Mi ovim Predlogom zakona, između ostalog, rešavamo i taj problem. Stotinama godina, ako ćemo pošteno, Srbija nije uspela da reši pitanje plavljenja Pomoravlja. Mi sada ovim Predlogom zakona to rešavamo, kao što ćemo da rešavamo i sva druga pitanja koja su se ovih dana pojavila kao aktuelna, gde mali bujični vodotokovi usled obilne količine padavina naprave katastrofu građanima koji žive uz te vodotokove.

Što se tiče, vi kažete legalizacija, formalno pravno to se zove ozakonjenje, dakle ozakonjenje spominjete 20 godina, neku godišnjicu problema legalizacije u Srbiji. Srbija ima problem sa nelegalnom gradnjom ne 20, više od 100 godina. Između ostalog, jedan od problema, odnosno jedan od uzroka koji su doveli do ovih poplava, evo sada pre neki dan u opštini Palilula u naseljima kao što su Ovča, Borča i Krnjača, to je upravo nelegalna gradnja.

Da li vi sada nama hoćete da kažete da je za tu nelegalnu gradnju odgovorna Zorana Mihajlović? Da je odgovoran Aleksandar Vučić? Da je odgovoran Goran Vesić? Pa naravno da nije. Da li vi mislite da ti problemi koji su nastajali godinama u Ovči, Borči, Krnjači, Kaluđerici, Grockoj i mnogim drugim delovima Beograda, i ne samo Beograda, nego Novog Sada, Kragujevca, Kraljeva, Niša itd, mogu da se reše tako što lupite dlanom o dlan? Bilo bi lepo kada bi bilo moguće, ali nije moguće.

Ono što je bitno i ono što, ja mislim, građani Srbije dobro razumeju, mi smo stvorili zakonske mehanizme i obezbedili finansijska sredstva da se ti problemi iz godine u godinu rešavaju. Mi da nismo izvršili fiskalnu konsolidaciju 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. godine, mislite li da bi bilo moguće da obnovimo Srbiju u ovako kratkom vremenskom periodu kao što smo to učinili samo u toku ove godine?

Evo, rešićemo i pitanje kanalizacije i fekalne i kišne kanalizacije u opštini Palilula već u toku ove i sledeće godine, ali to su nasleđeni problemi. Ne možete problem koji je nasleđen od pre 20, 30 ili 50 godina da kažete – hej, ti, Zorana Mihajlović, što ga nisi rešila za godinu dana? Nema tog čarobnjaka koji taj problem može da reši.

Ja sam vama zahvalan što ste vi detektovali problem, jeste problem nelegalne gradnje, jeste problem što možda nismo izgradili više kilometara auto-puteva nego što smo planirali. Hvala vam na tome što ste nas podsetili da nismo uvek se držali rokova koje smo sami sebi zadali, ali izvinite, niko ne može da kaže da Aleksandar Vučić, da Zorana Mihajlović, da ljudi iz Vlade Srbije, da ljudi iz „Puteva Srbije“, da ljudi iz „Srbijavoda“ nisu radili danonoćno svoj posao. Radili su i to građani Srbije vide.

Možemo i sada da se podsmevamo, da citiramo izjave, da vadimo kada je ko rekao, možemo. Ja vas razumem kao poslanika opozicije, to je vaš posao, ali posao ovih ljudi iz Vlade je mnogo teži. Njihov posao je da rade. Njihov posao je da grade autoputeve. Njihov posao je, na kraju krajeva, da grade autoputeve koji su apsolutno bezbedni, da imamo manje smrtnih slučajeva na autoputevima, da nam autoputevi budu kvalitetni, da traju po 30, 40, 50 godina, a ne da se posle godinu ili dve pojave problemi, kao što je to bio slučaj do 2012. godine.

Dakle, ja ne osporavam vaše pravo da kritikujete, ali građani Srbije mislim da shvataju da je mnogo lakše kritikovati nego biti operativan, raditi i rešavati probleme za koje niste odgovorni vi, ali koji su vam pali u nasleđe, zato što ste 2012. godine preuzeli jednu potpuno ruiniranu državu, govorim o centralnoj državi, i plus, preuzeli ste čitav niz lokalnih samouprava koje su bile potpuno devastirane, kao što je grad Beograd, ili kao što su pojedini delovi grada Beograda, gde godinama niste imali kanalizaciju, gde je godina cvetala divlja gradnja, gde niko nije ni pokušao da reši taj problem i vi sada svu krivicu svaljujete na one koji se trude, ali zaista se trude da taj problem reše.

Pa, ja bih bio najsrećniji čovek na svetu, isto kao i vi. Ja želim dobro državi Srbiji isto kao i vi, i gradu Beogradu. Kada bi svi problemi grada Beograda, svi problemi Čačka, Kraljeva, Gornjeg Milanovca itd. mogli da se reše za sedam dana ili za 15 dana. Nažalost, ne mogu. Nisu rešavani godinama.

Mi smo izgradili više autoputeve nego što je izgrađeno od oslobođenja Jugoslavije 1945. godine pa do danas. To je veliki uspeh, to je veliki uspeh. Pri tome, uprkos tim vašim stalnim izjavama kako smo neki veliki evrofanatici, kako govorimo, iako nikada niste čuli od Aleksandra Vučića tu rečenicu, da EU nema alternativu, to su govorili neki drugi, mi smo ti koji smo otvorili srpsko putarsko tržište, da ga tako nazovem, i našim prijateljima iz Rusije i našim prijateljima iz Kine i našim prijateljima iz Azerbejdžana. To niko drugi do Aleksandra Vučića, do Zorane Mihajlović nije uspeo da uradi.

Ja mislim da građani Srbije to vide i da građani Srbije to dobro razumeju.

Pravo na repliku, narodni poslanik Miljan Damjanović.

Gospodine Martinoviću, zaista je privilegija sa vama diskutovati, ne zbog toga što ste vi sada meni neke stvari dodatno pojasnili, jer, ponavljam, ja to nisam rekao što ste vi iznosili, možemo uzeti i stenogram, ali nije problem i nije za shodno zbog građana Srbije da čuju sve te i sa vaše strane činjenice koje ste izneli i opet da dam odgovor.

Nije Miljan Damjanović, niti jedan poslanik SRS, niti predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj izašao u javnost i rekao, citiram – ovim zakonom koji donosimo do 31. decembra 2015. godine biće završen proces legalizacije u Beogradu 80%, u ostatku Srbije kompletno.

Da li je samo zakon dobar zakon ukoliko se ne primenjuje, tu ćemo se složiti, na terenu imaće loše rezultate. Jel tako? Istog tog dana kada se to govorilo, mi smo ovde u Skupštini, bila je ministar Zorana Mihajlović, ja sam govorio i kada je bio Zakon o stanovanju, i govorili smo o primerima sa terena i o brojkama. U tom momentu, grad Beograd, kao jedinica lokalne samouprave, jer opštine u Beogradu, nego je grad, je imao samo jedan Sekretarijat za legalizaciju. Ponosan sam na činjenicu što smo vam pre dve godine na to ukazivali i što sada Skupština grada, ako se ne varam, do 15 jula usklađuje Statut grada, izmene, sa onim zakonom koji vraća delimično opštinama, centralnim do 400 kvadrata, ovim drugim valjda do 4.000, ispravite me ako grešim, nije ni bitno. Ali, prošlo je dve godine.

Znači, ja ni jednog trenutka nisam rekao – Zorana je uradila to i to ili zašto nije tako. Ona je, ja sam citirao, ona je tada dala predlog zakona i rekla – za sedam dana, kada stupi na snagu, ovim rešenjima doći ćemo do rešenja za 15 meseci. Šta je činjenica? Do rešenja i pozitivni rezultata se nije došlo.

Kada sam, gospodine Martinoviću, govorio o Zakonu o javnim nabavkama, zašto sam ga spomenuo? Vi se sećate da je upravo vaša sadašnja stranka faktički u gradu Beogradu svojevremeno dobila izbore na toj temi. Ako se ne varam, prethodna vlast, vlast Dragana Đilasa, ostavila je dug od preko milijardu i sto, koliko već, 108, 110 miliona evra, kako god i SNS je tada kao osnovno stavila da će doneti Zakon o javnim nabavkama, koji će morati svi da poštuju i da će upravo primenom Zakona o javnim nabavkama godišnje grad uštedeti i do milijardu, iliti za jedan mandat četiri milijarde.

Da li sam možda i to sada slagao što sam rekao? Ja ne podsećam, gospodine Martinoviću, ja govorim da ne možete u jednom trenutku reći – ovamo je bio Đilas i zato što nije primenjivao Zakon o javnim nabavkama nije valjalo. Ali, ovde smo u zakon uneli član 18. koji je ukinuo Zakon o javnim nabavkama. Ne interesuje nas transparentnost, ne interesuju nas ekonomičnost i efikasnost, ne interesuje nas ništa što piše u tom zakonu, ne interesuju nas članovi 7. ili 7a tog zakona, ne interesuju nas članovi 8, 9, 10, 11. i 12. tog zakona, hajmo zato što ćemo brže ovo rešiti.

Kada sam govorio ove podatke, upravo zbog toga govorim, ukoliko smo prvo zbog poplava kasnili, pa se kasnilo zbog nekih projekata, pa se kasnilo zbog ovoga, pa se odustalo od Kineza, pa se došlo do nekih Amerikanaca, potpuno je sada za ovu priču hipotetički, zaboravimo. Vi kažete – mi ovo hoćemo da bi ubrzali. Pa, ako sedam godina od kada ste na vlasti, kada ste prvi put rekli – kreće od sledeće godine, ništa se sporno neće desiti ukoliko do kraja budemo poštovali zakone Republike Srbije. Ja na tome insistiram. A, te primere koje ste vi rekli nama, da je bilo i pored ovih i nisu se poštovali zakoni, znači da tu praksu nije uvela SRS, nego vi. Nemojte onda osuđivati druge koji nisu zakone poštovali.

Da vas podsetim još jednu vrlo bitnu stvar. Kada ste govorili o poplavama, jesam li ja i jednog trenutka rekao nešto? Pa, nisam ja lud kao Dragan Đilas ili onaj Jeremić da govorim da je kriva država što je onako nevreme bilo. Jeste li negde pročitali bilo koga od srpskih radikala da su bilo kakvo saopštenje dali ili napali vlast zbog tih stvari? Samo lud čovek bi to mogao da uradi.

Ali, hajdemo drugu stvar da kažemo. Kada ste spomenuli Ovču, Borču i Krnjaču, mi participiramo u toj vlasti sa vama, gospodine Martinoviću, SRS i mi smo dobro upoznati sa problemom kanalizacije. Ne može se rešiti za godinu dana, ne može. Znate li zašto? Zato što je prethodno vladala DS deset i više godina i zato što su svake izbore na levoj obali dobijali s obećanjem da će rešiti kanalizaciju, sedam kilometara od Knez Mihailove, i nisu je rešili. I potukli smo na izbore DS na Paliluli, i SNS i SRS i SPS, koja je u koaliciji zajedno sa nama.

Do kog problema smo došli? Došli smo do problema što nadležnost opštine nije da se bavi velikim infrastrukturnim problemima, iako smo identifikovali. Šta smo mogli? Mogli smo da čistimo kanale. Jesmo li, gospodine Martinoviću, to radili? Može svako da kaže, svaki građanin i Ovče i Borče i Krnjače, ono što je bilo do nas i da utičemo na javna preduzeća, gradska javna preduzeća. Kanalizacija je proces, ne može se rešiti za godinu. Sutra rešite, danas, da se sastane Vlada, projekti i sve ostalo, minimum 3, 4 godine. Samo govorim ovo kao malopre, sve vreme, nemojmo onda zadavati one datume koje ne možemo da ispoštujemo.

Rokovi nisu tu da bi narod lakše disao i rekao - e, super, završiće za šest meseci. Nije sramota, evo, ja vam kažem, ispred te koalicije na Paliluli, kao srpski radikal, ne može, treba tri, četiri, pet godina. Ne može za godinu dana, jer je nasleđe takvo bilo Demokratske stranke. Ništa bolje nas ni u drugim opštinama nije sačekalo. Radilo se kako se radilo, oni su videli da, ko god dođe na vlast, oni ne idu u zatvor. Tužilaštvo ne radi svoj posao.

Ne znam jel ste bili prošli put, ima tome 15-ak dana, ja sam ovde iznosio primer Voždovca. Kako je nestalo milijardu? Tako što država nije reagovala. A sve, ako ćemo po zakonu, ljudi dobijali građevinske dozvole, sve je u redu. Ali, ima jedan mali problem. Oni odu u Direkciju, ne plate ni dinara, zgrada završena, jel tako, Direkcija kaže, hajmo da napravimo na 12 meseci, 20, 60, nebitno, reprogram, oni uplate prvu ratu, u međuvremenu prodaju stanove, firma se gasi i Direkcija biva oštećena, za samo četiri godine vladavine Demokratske stranke, za milijardu dinara, a pri tom nasleđe i problem ostaje opštini Voždovac, zbog gradnje koju ne možete ni da legalizujete, pa problem parkinga, problem putne infrastrukture, problem kanalizacije, problem vodovoda i svega ostalog što je bilo.

Ja sam govorio samo zašto onda davati, i čitao rokove, koje ste svesni da ćete probiti? Čak, ne mora u zakonu da stoji - e, članom 6. garantujemo, ako se kaže, do tog dana biće gotovo. Pa zar ministru stoji da kaže - evo, ja ću im dubiti nad glavom, ali to mora da završe do 15. avgusta. Pa, što im ne dubi nad glavom? Zašto je danas ovde? Nek dođe 16-og, pa da aplaudiramo, bravo, 15-og ste završili posao.

Jesam li jednog trenutka u svom prvom izlaganju uvredljivo bilo šta rekao za bilo koji kilometar auto-puta? Kilometar je veliki ako znamo da od 2000. godine nije građeno ništa, a ne 120, 200 i 400. Ali, mora da se zna jedna stvar - ako imamo zakone, poštujmo zakone.

Ako kao resorni ministar, sa svojim timom, dajete obećanja, poštujte to što ste rekli i nemojte, ako nekad i ne znate odgovor, vi ste više puta sa kolegom Mirčićem dok ste raspravljali, diskutovali i govorili - ja nemam pojma. Dobro, i ako nemate pojma, nije strašno. Ali, nemojte tamo, uživo u programu ili bilo gde reći - e, ja dam informaciju i onda se čudite što vas kritikujemo. Verujte mi, evo, ovo je sve pripremljeno što ste vi govorili, od toga da ima 20 miliona automobila više pa su zato gužve, pa zvaničan podatak od vas dobijamo da je 10 miliona, sutradan od vašeg ministarstva, i sada da ne nabrajam sve to. Nema potrebe za tim. Recite - ne znam, javićemo vam sutra, dobićete odgovor iz ministarstva. Nemojte u javnost iznositi neistine.

I molim vas, ne može niko od vas da odlučuje kada ćete neki zakon staviti van snage, prosto da bi vi ubrzali neki proces. Prvo promenite onda zakon, ako nije bio dobar, stavite u zakon da to može da se radi, ali onda da to važi za sve nivoe državne uprave, i lokalne i gradske i pokrajinske i republičke, a ne ovde da stvaramo zlu krv. Građanima Srbije su potrebni auto-putevi, i zbog privrede i zbog turizma i ekonomski i, na kraju krajeva, samo i zbog toga što će brže stizati negde. Zašto bih ja putovao po tri sata, ako mogu za sat i po auto-putem, koji će biti gotov, 180 km? Pa, naravno da ćemo reći - bravo. Ali, ne slažemo se samo oko toga zašto na ovaj način to raditi. To je radila nekada Demokratska stranka. Pričam retorički, jer oni na terenu ništa nisu radili. Vi uradite nešto na terenu, ali uradite kako valja.

I još jednom, i da završim, ne možete reći, normalno je, direktnom pogodbom, sedam godina govorite, javno govorite da smo dobili najbolje ponude od Kineza, javno govorite za banke koje smo dobili, javno iznosite koliko će, sve to, i onda dođe samo informacija i kaže - sreo se sa tim i tim ambasadorom, rešeno. Naravno da ćemo ući u ovakvu diskusiju. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Da bismo ovu sednicu uveli konačno u neke normalne poslovničke tokove, ja vas molim, gospodine Arsiću, prekinite me kad na monitoru bude pokazalo da, po osnovu replike po kojoj sam se javio, govorim duže od dva minuta, bez obzira na kojoj rečenici budem.

Ono što želim da kažem, najveće zloupotrebe u Srbiji tokom 2008. godine naročito, 2009, 2010, 2011, 2012. godine, dešavale su se pod firmom primene Zakona o javnim nabavkama. U Vojvodini je Bojan Pajtić sproveo sve javne nabavke i iza svake javne nabavke krila se korupcija, krilo se neizvođenje radova i krilo se lično bogaćenje. Dakle, sama primena Zakona o javnim nabavkama, sama po sebi, nije garancija da neće doći do zloupotrebe. To je jedna stvar.

Druga stvar, niko ne suspenduje u Srbiji Zakon o javnim nabavkama. Ovo je samo jedan od izuzetaka. Kao što smo napravili izuzetke kod ruskih, kod kineskih, kod azerbejdžanskih kompanija, tako ćemo da napravimo izuzetak i u ovom slučaju, samo da bismo ubrzali postupak izgradnje jedne važne deonice auto-puta koji prolazi kroz ovaj deo Republike Srbije. Inače, Zakon o javnim nabavkama važi i u gradu Beogradu, važi i za organe lokalne samouprave, važi i za državne organe. Ali, kada se međunarodnim sporazumima predvidi da će se izbor strateškog partnera za izvođenje ili projektovanje pa izvođenje radova…

(Vjerica Radeta: Gotovo.)

Jel dve minute? Završavam.

Imali ste još 20 sekundi.
(Poslanici SRS dobacuju.)
Ja pokušavam da nešto kažem, ali ne mogu.
Znači, kolega Martinović se meni obratio i rekao da ga, kad budu istekla tačno dva minuta, prekinem. Za to vreme…
(Vjerica Radeta dobacuje.)
Za to vreme, koleginice Radeta, počelo je računjanje sekundi. To je tih 20 sekundi, dok se meni obraćao, nije bio u replici.
Reč ima ministar, gospođa doktor Zorana Mihajlović. Izvolite.

Slušala sam šta ste govorili, pa sad mislim, ne zbog vas definitivno, zato što je standardno postalo da je pola istina, da je polu polu istina svih mogućih tema i kada se sve to tako zbrčka, onda verovatno građani, kada to slušaju, onda verovatno ko zna šta mogu da zaključe. Zato kako vi imate svoj stav, tako i ja opet da kažem šta su činjenice, šta su argumenti i šta je ono što jeste urađeno, šta je ono što se radi. Pokušaću, naravno, da se što manje vremena bavim drugim stvarima, a da se pre svega bavim onim što je danas, a to je Predlog zakona o Moravskom koridoru.
Pre toga, vezano za izjave, da baš idemo po nekim izjavama koje ste rekli i da vam objasnim neke stvari.
Prvo, ja ću uvek da govorim rokove, bez obzira koliko me to koštalo. To je jedan od načina da se stvari brže završavaju u Srbiji i onda kada verujem da ti rokovi mogu da budu takvi, verujem, pre svega, u odnosu na ono što radi srpska vlada.
Kada pomenete, recimo, Preljina – Požega deonicu, koja je trebala da počne da se gradi prošle godine, mi smo godinu i po dana čekali odobrenje od kineske „Eksim banke“ da bi kredit mogao da bude efektivan i da bi mogli zaista da počnemo radove. Sve što je trebala da uradi srpska vlada, srpska vlada je uradila, komercijalni ugovor je potpisan i nije bilo ni jednog jedinog razloga sa te strane da radovi ne mogu da počnu. Međutim, dosta dugo je trajala sama procedura dobijanja kredita od strane kineske „Eksim banke“, ne opet zato što nešto Vlada Srbije nije uradila, nego zbog toga što su se pojavile u međuvremenu i tamo neke dodatne između institucije koje su proveravale dokumentaciju kredita, i to je trajalo dugo, i to je bio razlog zašto, recimo, Preljina – Požega nije počela 2018. godine, kada već pominjete npr. tako nešto.
Recimo, pomenuli ste Ub – Lajkovac i rok 28. juni, koji smo mi rekli, i da nije bilo od aprila meseca, dakle, od 20. i nekog aprila gotovo svaki dan kiše, to bi zaista bilo ispoštovano.
U samom ugovoru stoji 60 sunčanih dana mora biti u nizu da bi tih 13 sekcija na kojima se radi na Ub – Lajkovac zaista bile i gotove.
Hoću da kažem, sigurno je ima veliki broj objektivnih razloga zašto određeni rok koji smo rekli i dali možda nije ispoštovan, ali ću ja nastaviti to da govorim, jer je to način da se sve službe, sve institucije, sva preduzeća i gde god možemo izvršimo dodatne pritiske da se stvari završavaju ranije. Zato što je nama interes da zaista završavamo sve što smo započeli ili što smo nasledili, a prilično problematično, zaista rešavamo što pre, svesni da je to za građane Srbije od vitalnog značaja da imaju put, prugu, da imaju uređene aerodrome, itd.
Dalje, ono što ste još pomenuli, pominjali ste deonice. Dakle, dve stvari su važne. Onda kada ste tražili informacije od ministarstva i dobijali informacije od ministarstva koliko je, recimo, kilometara puteva završeno. Dakle, mislim da ta razlika koju ste naveli u odnosu na izjavu jeste da li je put u funkciji, odnosno da li je pušten u saobraćaj ili ne. Ali, na današnji dan, dakle ako treba, a sada ću da vam čitam po deonicama. Ono što je važno iz svih razgovora, iz svega što ste rekli, dakle vi možete da se hvatate za svaku izjavu, ali suština je šta građani Srbije i šta svako od nas, a svi smo građani Srbije, može da vidi - to jeste preko 300 kilometra auto-puteva koji su urađeni u prethodne četiri godine. To jesu sve te pruge, to jesu osposobljeni aerodromi, to jeste vodni saobraćaj u koji se ulaže toliki novac. Dakle, to je ono što vidimo.
Šta god vi rekli o meni, šta god govorili o tome da li sam izjavila na jednoj televiziji ovo ili ono, suština je na kraju fizički kilometar autoputa, 300 kilometara autoputa, 600 kilometara pruga, to je ono što je najvažnije.
Da ima problema u realizaciji, ima. Naš zadatak je da te probleme rešavamo. Dakle, dostavićemo po deonicama, da ne gubimo sada vreme.
Ono što mislim da je važno – tenderi. Pošto ste došli do zaključka da je suština ovog zakona ili priča o američkoj kompaniji i to tako da američka kompanija ulazi na mala vrata na ovo tržište. Hajde sada to da malo objasnimo, jer to nije tako.
Znači, ovaj zakon je pred vama poslanicima, jer stvara uslove da projekat koji je od strateškog javnog interesa za ovu zemlju, za građane ove zemlje, bude brže i efikasnije realizovan od početka do kraja. Ovaj zakon je u skladu sa Ustavom, ovo je zakon, dakle ovo nije proizvoljna volja ili sedenje, kako vi kažete, sa nekim ambasadorom i sa nekom kompanijom i dogovor oko nekog budućeg posla, stvarno ne znam, možda je to neko nekada radio, možda se to tako radilo, ali, Vlada Srbije, ministarstvo koje vodim, prosto tako ne funkcioniše.
Postoje zakoni u skladu sa kojima mi, pre svega, radimo i to je naša obaveza, pod broj jedan. Dakle, ovaj zakon nam stvara uslove da Vlada Republike Srbije prvo definiše kriterijume izbora strateškog partnera, ako pričamo o tome, a zatim da u zavisnosti od onih koji se budu prijavili, a mogu da ispune takve kriterijume, Vlada Republike Srbije izabere potencijalnog budućeg nekog strateškog partnera.
Tenderi. Sve što je urađeno u infrastrukturi u poslednje četiri godine, čak i jednim, odnosno ne računam Koridor 10, sve je urađeno na osnovu međunarodnih strateških sporazuma sa, ponavljam, mislim da su to mnogi rekli, ja sam već nekoliko puta rekla, sa, pre svega, sporazumima sa Narodnom Republikom Kinom, sa njihovim kompanijama „Sirbisijem“, „Šandongom“ i nekim drugim, zatim sa Ruskom Federacijom i uzimanjem kredita, dakle od Ruske države, ovo prethodno od Kineske države, dakle i ruske kompanije, recimo ruskih železnica, koje su pritome jedna od najboljih svetskih kompanija, ako govorimo o železnicama, Azerbejdžana, kredita sa Azerbejdžanom, azarbejdžansko-nemačke kompanije „Azvirt“, Turskom, odnosno turskom kompanijom koja će, recimo, raditi Novi Pazar – Tutin deonicu, radiće između ostalog Sremska Rača – Kuzmin autoput, sve na osnovu međunarodnih sporazuma koji su napravljeni bez toga da je, recimo, Vlada formirala, kao što će ovde formirati, posebnu komisiju, kriterijume i na osnovu toga videti ko će se prijaviti i izabrati strateškog partnera.
Ovde smo imali, na ovim svim prethodnim što sam pomenula, znači: Kina, Rusija, Turska, Azerbejdžan, međunarodni sporazum, zatim predlog kompanije od strane države sa kojom razgovaramo, pregovore oko komercijalnog sporazuma. Nakon toga finansijski ugovor od banaka tih država. Dakle, nije bilo javnih nabavki.
U svakom, takođe, od tih ugovora, što je jako važno, nalazi se da je učešće srpskih kompanija 48, 49% u svakom od tih ugovora. Da li je u pitanju železnica, brza pruga Beograd – Budimpešta, da li je u pitanju Preljina – Požega, da li je u pitanju ova deonica na Koridoru 11, itd. svuda su srpske kompanije stavljene u komercijalne ugovore kao obaveza da moraju da rade na tim deonicama svim koje sam pomenula.
Dakle, kada govorite o tenderima onda moramo da imamo celu sliku kako se radi infrastruktura, kako je to izgledalo recimo sa ovim državama. Onda imamo Koridor 10 gde smo imali međunarodne finansijske institucije, „IBRD“, Svetska banka, „EIB“ itd. gde su postojali međunarodni tenderi po pravilima tih međunarodnih finansijskih institucija.
Nažalost, Koridor 10 se zaista jeste predugo radio. Puno problema se tu desilo. Mnoge kompanije su dobijale poslove i bankrotirale. Na kraju krajeva, prve „Alpine“, koju smo pomenuli u Vojvodini, pa do kompanije „Trejs“ sa kojom smo raskinuli ugovor zbog toga što kompanija nije ispunjavala ugovor, pa srpska kuća „Levosoj“ između ostalog nakon toga je finansirana iz budžeta.
Infrastruktura u Srbiji da bi mogla što brže da se radi i gradi naše mišljenje je bilo da zbog toga treba da stavimo i poseban zakon da bismo pokušali da izbegnemo sve moguće i nemoguće, da tako kažem, probleme sa kojima smo se susretali u prethodnim godinama, a za rezultat građani Srbije za sada imaju 300, odnosno više od 300 kilometara autoputeva i imaće pet novih autoputeva koje počinjemo da radimo.
Dakle, velika je razlika i prosto mislim da moraju da se znaju sve okolnosti da bi se pričalo – znate, ovo ne valja ili ovde ste, ne znam, ovo nešto izjavili, a to nije tako. Suština je šta smo dobili jer u skladu sa zakonom i da li naše kompanije rade i pošto smo pričali i tome, svi ti uslovi i svi ti kriterijumi zaista jesu ispunjeni. Toliko. Hvala.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Član 107. u vezi sa članom 116.

Ovo ja zbog vas. Plašim se da možda Marinika Tepić ne gleda ovu Skupštinu pa da opet prijavi Fabriciju, pa onda ne bila vam u koži.

Morate da vodite računa, drage moje kolege potpredsednici, desilo se u toku dana i gospodinu Marinkoviću, a sada se desilo gospodinu Arsiću. Morate da znate da smo mi narodni poslanici, da narodni poslanici imaju obavezu da kritikuju Vladu i članove Vlade, da traže mišljenje, da iznose svoje stavove o njihovom radu, bukvalno da kontrolišu celu Vladu i ministre pojedinačno.

Morali ste da reagujete, najpre Marinković, a sada Arsić, kada je ministar Zorana Mihajlović dva puta danas rekla da ona odgovara ne zbog poslanika koji je pitao, već zbog javnosti. Može ona da misli šta god hoće o poslaniku koji je pitao, ali ona mora da odgovara upravo na pitanja narodnih poslanika i ne odnosi se samo na Zoranu Mihajlović. Odnosi se na svakog ministra.

Dajte malo, ako ste krenuli da uvodite demokratiju i da primenjujete koliko toliko ovaj nakaradni Poslovnik, radite to što je moguće bolje. Ništa ne boli ako prekinete gospođu Mihajlović i kažete – molim vas, vi morate da odgovarate narodnom poslaniku.

Narodni poslanici se obraćaju pre svega javnosti i kroz pitanja koja postavljamo ministru šaljemo poruke javnosti i insistiramo da ministar odgovara nama da bi takođe poslao poruku javnosti. Samo vas molim, čisto više zbog vas da opet ne natrči Fabricio pa da ne dobijete po ušima po ko zna koji put.