Ima ovde različitih objašnjenja. Jedno objašnjenje je da ne treba strahovati od toga što komunalna milicija ima ovlašćenja da legitimiše, ima ovlašćenja da snima, ima ovlašćenja za dovođenje, ima ovlašćenja za primenu sile, ne treba strahovati. Ima ona narodna – ko se opeče na mleko, taj i u jogurt duva. Gledali smo svi kako komunalna policija u gradovima primenjuje represiju nad putnicima u gradskom saobraćajnom, gledali smo i u drugim situacijama.
Dovoljan je jedan slučaj, gospodine ministre, samo jedan slučaj da bude opomena. Gledajte, to je uniformisana formacija koja se zove komunalna milicija, imaju uniformu, jednoobrazno obučeni, imaju palicu, imaju lisice, sredstva prinude je palica, imaju sprejeve koji mogu da budu isto sredstvo. Čekajte, o čemu mi pričamo tu? Pričamo o tome da li je moguće da jedan pojedinac zloupotrebi, pa će to da izazove određene reakcije u javnosti. Pa, valjda je bolje da izbrišemo zakonsku mogućnost bilo kakvu za to. Znate, kad je neko uniformisan, to odmah deluje na građane. Hajde da su to komunalni redari, da su obučeni, a da nisu tako uniformisani, da nemaju te kape, da nemaju takvu uniformu, negde je zelena, negde plava, pa hajde da čovek kaže u redu, i do sada je bila komunalna inspekcija, ali mi govorimo o maltene militantnim nekim ili militarnim nekim formacijama ili policijskim formacijama i kažemo – neće doći do zloupotrebe.
Gledajte, ogromna sredstva se ulažu finansijska da se postave kamere u svim urbanim sredinama, to je jednostavnije, mnogo efikasnije. Zašto onda dajemo još dodatna ovlašćenja komunalnoj miliciji da može da primenjuje silu? Pri tome tvrdeći – ne, ne, u krajnjem slučaju, u krajnjoj nuždi to će biti. Ne, biće i ako pojedinac, a biće i ako se neko osloni na ovaj zakon, može da primenjuje tu silu. Onaj kome je zavrnuta ruka, onaj ko je fizički izmaltretiran ne vredi mu kasnije da kuka, da se žali, to mu ne vredi.
Ovde je jedina bezbednost zakonom regulisana, to je da policija, regularna policija, to radi. Oni mogu da zaustave, mogu da legitimišu, ali nema fizičkog dodira. Mogu i stvari da zaplene, mogu predmete da zaplene, ali nema fizičkog dodira. To je policija. To je kao onaj Živković što objašnjava akciju „Sablja“. Trinaest hiljada više nego Pinoče pohapsio i kaže – to je bilo opravdano. Kad ga upozorite da je dosta pojedinaca nastradalo fizički, on kaže – to je zanemarljivo u odnosu na ukupan broj. Ma, bitno je jedan građanin ove Srbije da je oštećen. O tome se radi.
Zamislite kad je u većim urbanim sredinama, kako će to biti u manjim opštinama, gde kada obuče uniformu, bogami teško ko da može da ga kontroliše da to ne primeni i u neke privatne obračune, iskoristi neku priliku tamo na pijaci, ispremlaćuje čoveka i onda kaže – evo, zakon mi omogućava da u samoodbrani primenim fizičku silu.
Svega tu ima. Mi moramo trezveno da razmislimo šta ove odredbe u ovom članu 18. tačka 4, dovođenje, šta to znači. Da li će neko to zloupotrebiti? Ako postoji i malo sumnje da će neko zloupotrebiti, treba izbrisati, treba je drugačije izdefinisati. Na poverenje ne može ništa, daleko od toga.
Što se tiče ove tradicije, ministre, da vam kažem, ako gledate na tradiciju, nije tradicija milicija da se zove, nego da se zove žandarmerija. Ali žandarmerija, to su specijalne jedinice u okviru regularne policije, a to je tradicija Srbije i srpskog naroda. Milicija je posle Jajca i već šta je bilo posle, iznad Jajca, to je bio Bihać valjda.