Uvaženi potpredsedniče, veoma je bitna komunalna milicija, kao što su kolege i rekle. Međutim, mi u proteklom periodu smo imali određenih problema na nivou grada, kada su razne mafije bile u pitanju. Među njima jeste bila i jedna komunalna mafija, poznata pod nazivom tzv. đubretarska mafija, koja je jedna od prvih koja se našla na udaru posle sloma bivšeg režima. Sumnja se da je đubretarska mafija u vreme vlasti DS, odnosno dok je gradonačelnik bio Dragan Đilas, u narodu znani kao Điki mafija, oštetila građane Srbije, u prvom redu građane Beograda za 310 miliona dinara i bila je osuđena na 73 godine zatvora, međutim Apelacioni sud je to oslobodio, iako je sudski proces trajao desetak godina.

Sumnja se da je đubretarska mafija bila povezana sa tadašnjim gradonačelnikom Draganom Đilasom, poznatim pod nazivom Điki mafija i Đilasovim političko-finansijskim mafijašenjem.

Međutim, ono što je bitno jeste da i novinari trebaju objektivno izveštavati kada mi donosimo zakone u ovom visokom domu, pa i Zakon o narodnoj policiji. Ja nemam osećaja da to novinari rade, pogotovo novinari sa „N1“ CIA.

Tako izvesna novinarka Jovana Gligorijević, između ostalog, kaže: „Neki Atlagić psuje svoje političke protivnike tako što mekeće u Narodnoj skupštini“.

U prvom redu, ja nisam neki, neki Atlagić, a nisam ni ovca, ni koza da mekećem. Ono što radim jeste da vrlo argumentovano iznosim kritike na račun svojih političkih protivnika, nekad uspešno, nekad neuspešno. Istina jeste da, na primer, kad moj kolega Vlada Orlić kaže, citiram sada, da je Dragan Đilas, ja dodajem „Điki Mafija“, 2011. godine oštetio državno preduzeće „Telekom Srbija“ prodajom četiri kablovska kanala za 7,7 miliona evra, a onda ja učinim „Au“. Au je normalni oblik parlamentarnog rada, i u ovom parlamentu, i evropskom, svetskim, itd.

Znate vi ko je ta Jovana? Evo, samo jednu rečenicu. Radi se o novinarki koja radi za jedan hrvatski portal.

Citiram Ratka Dmitrovića – Jovana Gligorijević piše za jedan hrvatski portal kojeg finansira Ministarstvo kulture Hrvatske, a ministar tog ministarstva je ustaša Hasanbegović, završen citat. Dmitrović dodaje: „Jovana počinje jedan tekst – Današnja Srbija je horor“, to je muzika za Hasanbegovića“, završen citat. Upravo tako moj je komentar. Hvala lepo.

Hvala, prof. Atlagiću.
Sada ćemo napraviti jednu pauzu kraću nego uobičajenu.
Nastavljamo sa radom u 14.35 časova. Pauza je 30 minuta.
(Posle pauze )

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na naslov iznad člana 4. i član 4. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Jelena Žarić Kovačević, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem da je dobro što je prihvaćen amandman kolege Orlića kojim se menja naslov iznad člana 4. i član 4. u kome se dodaje jedan stav.

Akcenat je ovde stavljen na saradnju komunalne milicije sa ovlašćenim organizacijama i vršiocem komunalne delatnosti. Smatram da je ovo jako važno ukoliko to gledamo sa stanovišta Zakona o lokalnoj samoupravi ili Zakona o komunalnim delatnostima.

Prihvatanjem ovog amandmana upotpunjuje se zakon i preciznije se definiše član 4, jer se ta saradnja upravo ogleda u razmeni informacija, zajedničkom delovanju, zajedničkom korišćenju sredstava, opreme i uređaja koje obezbeđuje ovlašćena organizacija ili vršilac komunalne delatnosti.

U skladu sa tim, komunalna milicija će održavati komunalni red, naravno, u skladu sa svojim ovlašćenjima, što je značajno za vršenje komunalnih delatnosti i značajno je i za kontrolu nad primenom zakona, opštih akata i drugih propisa koji regulišu delatnosti iz nadležnosti jedinice lokalne samouprave.

U svakom slučaju, iz samog obrazloženja amandmana se vidi potreba za tim da ovaj amandman postane, kao što će i postati, sastavni deo ovog zakona.

Na konkretnom primeru se najbolje vidi zašto je dobro prihvatanje ovakvog amandman, npr. Komunalna policija u Nišu za samo šest meseci rada u ovoj godini imala je preko 190 asistencija.

Dakle, saradnja sa Gradskom upravom, konkretno sa svim sekretarijatima, sa svim inspekcijama, npr. sa Direkcijom za javni prevoz, ili sa Direkcijom za izgradnju grada je nužna i u tome u prilog ide upravo i prihvatanje ovog amandmana. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Žarić Kovačević.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović i Nemanja Radojević.
Da li neko želi reč?
Aleksandar Marković. Izvolite, gospodine Markoviću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Apsolutno sam protiv propisivanja konkretnog roka, u ovom slučaju imamo amandman gde piše da se predviđa rok za odgovor od 30 dana od obraćanja.

Dakle, mislim da je Vlada Srbije u mišljenju dala najbolje moguće obrazloženje zašto je ovaj amandman neprihvatljiv, jer su zaista brojne situacije u kojima građani obaveštavaju komunalnu miliciju samo u mogućnosti za kršenje komunalnog reda i, prosto, nema osnova za povratnu informaciju.

Dakle, iz tih i mnogo drugih razloga, mislim da nije primereno propisivati konkretne rokove.

Međutim, i sama intencija ovog amandmana je bila da se napiše neki amandman pošto-poto. Sad, treba njih da pitate zašto su oni ovde predvideli rok od 30 dana, zašto baš 30, zašto ne 10, 20, 15, bilo koliko? Oni verovatno ni sami ne bi umeli da vam objasne, ali je tu bilo, prosto, želja da se na svaki mogući način napiše neki amandman ne bi li se dobilo neko vreme za raspravu. Uzgred, budi rečeno, te rasprave nema, jer oni kao predlagači amandmana nisu došli da obrazlažu svoje amandmane, što je meni apsolutno čudno i nezamislivo.

Iskren da budem, pravim razliku između nekih poslanika. Dakle, imamo poslanike koji su tzv. „bojkotu“, koje apsolutno ne zanima niti ova rasprava, niti ijedna druga rasprava, oni bojkotuju, ne dolaze na sednice, niti podnose amandmane. Ali, sada imamo neke druge koji su isto u tom tzv. „bojkotu“, međutim, ipak podnesu amandmane.

Sada, posle ih povuku, kao što je jedna poslanička grupa, obavešten sam, povukla svoje amandmane, šta god to značilo, i imamo treću kategoriju, njih koji nisu u bojkotu, koji podnose amandmane, kakvi god ti amandmani bili, ali onda ne dođu na raspravu.

Tako da iz svih ovih razloga, mislim da je apsolutno neprihvatljiv ovaj amandman, ali iz onog razloga, da kažem, koji je Vlada nama dostavila u svom obrazloženju zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite, profesore Bojiću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo, malobrojni narodni poslanici, mojim amandmanom sam tražio da se stav 4. u članu 8. ovog Predloga zakona "briše", jer je u koliziji sa stavom 2. iz tog člana.

Dosadašnja slika u komunalnoj policiji prilično je nejasna, bleda i neubedljiva, a građani misle da se ova služba nije snašla u praksi, da se nije ukorenila i zaživela. Dominira utisak o njihovoj neaktivnosti. Nema ih jednostavno na ulici, reaguju samo po pozivu, što je više stvar njihovog ne angažovanja, nego greška u radu.

Predlagač hoće da ovu beskrvnu sliku o komunalnoj policiji popravi. Kako? Donošenjem novog zakona o komunalnoj miliciji. Hoće da napravi nešto između policije i inspekcije, što me jako podseća na film Srđana Karanovića "Nešto između".

Prvobitni zakon je kandidovao komunalnu policiju, sad nas ubeđuju da je to nemoguće, jer je naziv "policija" rezervisan samo za MUP i Ministarstvo vojske. Ranija milicija je bila i te kako efikasna. U pitanju je bila suština, a ne naziv. Mislim da je primereniji naziv "redarstvo", jer je suština rada ove službe održavanje reda na javnim manifestacijama, na sportskim priredbama, zabavama i sličnom.

Građani se osećaju nesigurni, a mi pravimo neke hibride. "Policija" nije, nije ni "inspekcija", na nije ni "milicija", jer je to drugi naziv za "policiju. E pa šta je ona?

Uzima se nešto od policije, ali joj se i daje. Traži se sa njom partnerstvo, podnosi se izveštaj policiji, traži se od starijeg brata, tj. policije saglasnost oko godišnjeg plana, oko izgleda uniformi itd. Zahvaljujem.

Hvala, profesore Bojiću.
Aleksandar Marković se javio za reč, po amandmanu. Izvolite.

Jako kratko, predsedavajući.

Osetio sam potrebu da se javim zbog dve, da kažem, opaske, kada je reč o dosadašnjoj situaciji koju imamo o aktivnosti komunalne policije.

Dakle, ja mogu da se složim da postoje određene zamerke u radu komunalne policije, koje upravo ovim zakonom pokušavamo da ispravimo. Čuli smo kako su neaktivni komunalni policajci, kako ih nema na ulici i kako se zapravo takav utisak stiče. Pa, upravo zbog toga o čemu smo pričali i u načelnoj raspravi, ali i danas u raspravi o amandmanima, što dosadašnjim ograničenjem koje je postojalo, dosadašnjim zakonom o broju komunalnih policajaca mogao je da se stekne takav utisak.

Ovim zakonom ukidamo to ograničenje i stvaramo mogućnost da u zavisnosti od potreba i mogućnosti jedinica lokalnih samouprava, dakle, i opština i gradova i opet apostrofiram grad Beograd, kao glavni grad, kao najveći grad, stvorimo pretpostavke da angažujemo više komunalnih milicionara, kako će se zvati od sada ova kategorija.

Dakle, nećemo imati ograničenje u tom smislu, već u zavisnosti od potreba i mogućnosti grada zapošljavaćemo, angažovaćemo više komunalnih milicionara.

Grad Beograd ima dva miliona stanovnika. Nemoguće je bilo da sa 300 angažovanih komunalnih policajaca održimo komunalni red u onom nivou kakav se očekuje od grada Beograda.

Ovim zakonom otklanjamo taj nedostatak, stvaramo mogućnost da angažujemo nove i procena je neka da će odmah po donošenju ovog zakona biti angažovano još 300 komunalnih policajaca, a u budućnosti do 1.000, što je i potreba takvog grada kao što je grad Beograd. Zahvaljujem.