Hvala, predsedavajući.

Saglasan sam sa stavom Vlade da predloži amandman ne treba prihvatiti, odnosno treba ga odbiti. Stav 1. člana 1. Predloga zakona definiše u suštini svrhu komunalne milicije i čitav ovaj predlog zakona koji ima za cilj da se olakša funkcionisanje lokalnih samouprava, posebno onih na čijim teritorijama do sada nije bio organizovan rad komunalne policije, sada milicije.

Osim promene naziva policije u miliciju, ovaj predlog zakona donosi i novine koje će poboljšati rad komunalnih milicionera, ali i obezbediti kvalitetniji komunalni red na terenu i time nadam se makar u izvesnoj meri odstraniti negativne pojave koje su svakodnevica u našem društvu, a koje na pojedinim teritorijama naše zemlje već prelaze iz domena prekršaja na teren krivičnih dela.

Očekivanje od komunalne milicije su velika, pre svega zbog brojnih ukorenjenih ružnih navika pojedinaca koji svojim postupcima ugrožavaju i životnu sredinu ili svojim postupcima prepunim samovolje onemogućavaju druge građane da kvalitetno žive. Naime, svima nama su poznati primeri raznih bahaćenja i neprimerenog ponašanja pojedinaca koji samo zbog dominantnog kućnog nevaspitanja uspevaju da se ponašaju na način koji nije za tolerisanje ni u jednoj civilizovanoj zemlji. Brojni su primeri odlaganja smeća uz put, izbacivanja kesa sa smećem sa terasa solitera, prosipanja raznih otpadnih i otrovnih supstanci u reke, stvaranja divljih deponija, šaranja fasada zgrada raznim sprejevima, zakrčenja prolaza nekim prevoznim sredstvom ili ostavljanja starih stvari na stepeništu zgrada, bacanja opušaka cigareta kroz prozor na ulicu, puštanja glasne muzike do kasno u noć itd.

Priznali mi ili ne ove pojave, ali i bezbroj drugih koje gledamo svakodnevno, zahtevaju adekvatan odgovor državne i lokalne samouprave kako bi u dogledno vreme iskorenjene ili svedene na najmanju moguću prisutnost. Zadatak komunalne milicije će biti delovanje u zaštiti opštih interesa, a protiv nemarnih i neodgovornih pojedinaca. Hvala.

Hvala, koleginice Mrdaković.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite, koleginice Jovanović.

Ovo je veoma bitno pitanje, gospodine Ružiću, jer svedok ste toga da država Srbija na svojoj suverenoj teritoriji ima velikih problema kada je u pitanju korišćenje državnih simbola u opštinama Bujanovac i Preševo zbog toga što Albanci koji tamo žive, zbog ideologije i zbog svega toga što je njihov višedecenijski cilj, svakog novembra meseca obeležavaju dan albanske zastave. Zaista je neshvatljivo da se svake godine pojavljuje isti problem, da se albanska zastava na teritoriji Republike Srbije vijori uz nacionalni simbol, jedan od nacionalnih simbola, a to je zastava srpska trobojka i da oni kažu - ma da, to je u redu, sasvim je normalno, jer mi treba da razmišljamo za buduće generacije. To njihovo razmišljanje je da i taj deo Srbije pripoje tzv. nezavisnom Kosovu, pa da se ujedine sa Albanijom i naprave veliku Albaniju.

Jednostavno, ovaj zakon o komunalnoj milicije mora, mada smo svesni toga kada u Veliki Trnovac ne može ni žandarmerija da uđe da zavodi red kako treba, da ne može ni komunalni milicioner da dođe u Veliki Trnovac i da na Lešijevom spomeniku skine albansku zastavu, ali to mora da se kao poruka države uradi i da se to poštuje.

Drugo, gospodine Ružiću, znate, mi stvarno moramo ovde kao narodni poslanici odgovorni za posao za koji nas je narod izabrao stalno da pominjemo i da time mi učimo buduće generacije da su zastava, grb i himna nacionalni državni simboli Republike Srbije, možda niste znali, gospodine Marinkoviću, i za još jedan četvrti, a to je i zastava koja je iza vas, kao mesta predsedavajućeg, i gospodina Branka, tzv. standarta koja se radi samo u toj dimenziji za predsednika Republike i za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Sve to što rade šiptarski zlikovci i teroristi i na području ove dve opštine na jugu Srbije i na području naše AP KiM moramo svuda i u svakom zakonu da žigošemo i da im stavimo do znanja da to tako ne može.

Imamo drugi problem, gospodine Ružiću, vi ste izabrani za ministra u Vladi Republike Srbije u jednoj suverenoj zemlji, a i u ministarskim kabinetima i ovde u holu Narodne skupštine kada dolaze raznorazne delegacije ovih zvaničnika iz EU i u zgradi predsedništva Republike nalazi se zastava EU. Jel to nacionalni državni simbol? Jel opet treba da se vratim na početak mog obrazlaganja šta su državni i nacionalni simboli utvrđeni zakonom i Ustavom Republike Srbije koje svi moraju da poštuju?

Zbog toga je potrebno da prihvatite ovaj amandman i da ovaj deo u drugom stavu rečenice koji kaže: „osim u odnosu na državne organe, organe teritorijalne autonomije jedinica lokalne samouprave i imaoca javnih ovlašćenja“. I za njih se zna koje simbole mogu, jer jedinica lokalne samouprave ima svoj, svaka svoj utvrđeni grb na kome piše grad taj i taj, isto je i za državne određene institucije, juče smo govorili o Srpskoj književnoj zadruzi. Recimo, sada uzimam ilustracije radi, nemam vremena, mogla bih do večeras da nabrajam takve primere koji je taj simbol njihov izradio, odnosno nacrtao, čuveni osnivač zadruge Jovan Jovanović Zmaj. Ne može sada nekome da padne na pamet da stavlja gde hoće i šta hoće. Najdrastičniji primer i zbog toga insistiramo na ovome je to što rade Šiptari na jugu Srbije.

Hvala, koleginice Jovanović.
Na član 1. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Nemanja Šarović i narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović i Nemanja Radojević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Milorad Mirčić.
Na član 4. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Aleksandra Belačić i zajedno narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović i Nemanja Radojević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Aleksandra Belačić. Izvolite.

Svojim amandmanom predlažem brisanje člana 4. Predloga zakona, koji se odnosi na pomoć u izvršenjima izvršnih odluka od strane pripadnika komunalne milicije.

Ovim članom predviđeno je da komunalni milicajci asistiraju i pri izvršavanju odluka koje donose organizacione jedinice lokalne samouprave, preduzeća, organizacije ili ustanove, a takođe predviđeno je da, ukoliko građani pružaju fizički otpor komunalnim milicajcima, da se tek tada uključi policija.

Mi predlažemo da se ovaj član obriše, zbog toga što je protivustavan. Smatramo da jedina lica koja bi smela da intervenišu i da se fizički obračunavaju sa građanima, kako bi ih prinudnom silom naterali da poštuju propise, jesu policajci. Može se desiti situacija da komunalni milicajci budu u civilu, s obzirom da Predlog zakona o komunalnoj miliciji predviđa da oni mogu da deluju i bez uniforme i da tako u civilu pokušaju da intervenišu na određeni način, što će dovesti do otpora građana. Mi smo već imali takve situacije u prošlosti.

Ja sam bila ta koja je ovde pomenula nemili slučaj sa prodavcem lubenica, koji je preminuo nakon sukoba sa pripadnikom komunalne policije i ministar je tada rekao da ne treba pominjati taj slučaj kao jedan izdvojeni primer, da se to dešava. Jeste to izdvojeni primer, ali u pitanju je ljudski život i bez obzira što je samo taj jedan život izgubljen, to je strašna tragedija i ne bi smela ponovo da se desi, a mi se plašimo da će biti još takvih slučajeva ukoliko ostane ova odredba da komunalni milicajci mogu da intervenišu i vrše fizičku prinudu na građane.

S obzirom da nismo uspeli da vas ubedimo argumentima da povučete ovaj amandman i zakon u celosti, mi samo možemo da upozorimo građane šta će se dešavati i da ih pozovemo da ne prihvate ove odredbe i da ne dopuste da komunalni milicajci budu ti koji će ih na bilo koji način sankcionisati. Ja u svoje ime mogu da vam kažem da ukoliko ikada napravim bilo kakav prekršaj, neću imati ništa protiv da policija reaguje, ali sa komunalnim milicajcima niti ću razgovarati, niti ću dopustiti da me na bilo koji način sankcionišu. Hvala vam.

Za reč se javio Aleksandar Marković.
Da li želite po amandmanu? Izvolite.

Zahvaljujem.

Nekima je lakše, pri tom odmah da se ogradim, ne mislim na prethodnog govornika nego na ostale predlagače ovog amandmana, nekima je očigledno lakše da podnesu amandman, nađu za shodno da u tom obrazloženju napišu ama baš šta žele, ne dođu na sednicu parlamenta da odbrane svoje amandmane, već preko nekakvih saopštenja ili konferencije za štampu pokušaju da iznesu neku argumentaciju s tim u vezi, koja, naravno, apsolutno nema smisla i ne može se nazvati suvislom u tom smislu.

Međutim, želeo bih zbog građana i zbog pokušaja da se stvori neka vrsta panike, kako se sada uvodi neki novi institut prinude nad građanima, represije, itd, čisto nekoliko podataka da iznesem.

U Srbiji, kao i u svakoj drugoj državi, jedini institut prinude je policija i vojska. Ovde je reč o asistenciji nadležnim državnim organima. Dakle, neće ta komunalna milicija, kako će se ubuduće zvati, neće ona glumiti, niti zamenjivati policiju ili vojsku ili bilo koji drugi aparat prinude koji država ima na raspolaganju, prosto, reč je o pružanju pomoći u adekvatnim situacijama, propisanim zakonom i pružanju pomoći nadležnim državnim organima. Niko ovde neće glumiti nikakvu policiju, nema nikakvog nasilja.

Spominju se neki događaji iz prošlosti. Ja mogu da kažem da se slažem sa ocenom da je bilo nekih grešaka u prošlosti i da je bilo nekih nemilih scena, svi mi živimo u istoj zemlji i svedoci smo svega šta se dešavalo, nije to sporno. Sporno je to što ne može SNS da bude odgovorna za tako nešto.

Dakle, u krajnjem slučaju, ovaj zakon, Zakon o komunalnoj policiji, je donešen 2009. godine. Doneli su ga neki drugi, mi smo ga nasledili. Sad pokušavamo upravo evidentiranjem svih onih nedostataka koje je ovaj dosadašnji zakon imao u praksi, upravo sada želimo sve te nedostatke da ovim novim zakonom otklonimo. To uspešno i radimo. Sve je to, u krajnjem slučaju, i sadržaj predloženog zakona, s tim što je bilo potrebno verovatno samo ga pročitati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Neđo Jovanović se javio po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Amandman se ne može prihvatiti zbog verovatnog nerazumevanja sistematizacije propisa, s jedne strane, a sa druge strane razgraničenja nadležnosti.

U konkretnoj situaciji, i ovim zakonom i prethodnim Zakonom o policiji veoma su bila jasna, a naročito sada, u Predlogu zakona, definisana ovlašćenja komunalne milicije. I ona ni u kom slučaju ne zadiru, niti uzurpiraju nadležnosti policije, konkretno, ovlašćeni službenik lica Ministarstva unutrašnjih poslova.

One mere represije koje imaju ovlašćena lica komunalne milicije su ograničenog karaktera i te mere represije ne prekoračuju granice koju podrazumeva represija koju može, u odgovarajućim situacijama, propisanim zakonom, sprovoditi ovlašćeno službeno lice Ministarstva unutrašnjih poslova.

Drugo, mantra oko toga da li se može intervenisati sa uniformom ili bez uniforme je lišena svakog smisla, imajući u vidu odredbe Zakona o policiji, s jedne strane, Zakonika o krivičnom postupku, s druge strane. Imajući u vidu da je ovlašćeno službeno lice sa svojim statusom, sa svojim referencama, sa svojom osposobljenošću, sa svojim zadacima koji su mu dati, maltene svakodnevno, u svakom trenutku, u bilo koje vreme, da li radno ili van radnog vremena, na zadatku i na terenu. On može sprovoditi radnje i bez uniforme. Da li će se pri obavljanju tih radnji legitimisati ili neće, to je sad pitanje određenih pravilnika i pravila ponašanja. Ali, u svakom slučaju, radnju može da sprovede.

Mislim da ste, uvaženi ministre, dali jedan dobar primer prilikom obrazlaganja Predloga zakona, kada ste ukazali na jednu pojavu koja je imala tragičan epilog, ali se tragedija u nekom daljem nastavku cele situacije, i to daleko teža tragedija, sprečila kada su upravo komunalni policajci intervenisali, sprečavajući učinioca teškog krivičnog dela, najtežeg krivičnog dela da se udalji sa lica mesta i izbegne organima gonjenja. Dakle, to su učinili komunalni policajci.

Da li su to uradili po zakonu? Jesu. Da li su to uradili zbog toga što je u tom trenutku to bilo nužno? Jeste. Odredbe Krivičnog zakonika kažu da se nužna odbrana kao krivično-pravni institut primenjuje i u situacijama kada se otklanja istovremena opasnost od napada, a krajnja nužda, opasnost po okolinu, u konkretnom slučaju se delovalo u situaciji krajnje nužde.

Da li postoji utemeljenje u zakonu? Naravno da da. Naravno da krajnja nužda i nužna odbrana opravdavaju u svakom slučaju sve mere koje se sprovode kada su u pitanju zadaci koje ovlašćena službena lica preduzimaju. Zahvaljujem se.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Reč ima po amandmanu prof. Marko Atlagić. Izvolite.