Reč ima koleginica Katarina Rakić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovde imamo još jednom situaciju šta bi bilo kad bi bilo.

Predlagač ovog amandman opet donosi jednu situaciju kao i u slučaju Šljunkare. Ostavlja mogućnost da će neki građani biti uskraćeni, odnosno oštećeni zato što svoje pravo nisu iskoristili, a imali su godine i godine da, ukoliko su uopšte imali pravo, da izvrše pravo korišćenja, da prebace pravo korišćenja u pravo svojine na svojim parcelama, nego su, eto, čekali da prođe put, da se ekspropriše, pa će u tom trenutku oni prebaciti zemljište u pravo svojine.

Cilj ovog zakona jeste ono što sam ja rekla na početku, a to je da se izgradi Moravski koridor. Naravno da je cilj da se ubrzaju svi postupci. Zato se i donosi javni interes ovim zakonom.

Ja bih još jednom samo ponovila da nije cilj ovog zakona da građani Srbije budu oštećeni. Mi ovde sada ne možemo govoriti o situacijama šta bi bilo kad bi bilo. Ne može neko biti oštećen, a nije iskoristio svoje pravo u nekom prethodnom periodu da upiše. Zašto ti građani nisu upisali pravo korišćenja na tim parcelama ukoliko su po svim zakonskim osnovama imali pravo za to?

Mi ćemo sad da sačekamo, da ih pozovemo na još nekoliko godina da oni možda se predomisle i možda upišu svoje pravo. Pa, ja zaista smatram da mi na ovakav način nismo ozbiljna država. Ako neko ima pravo, ako ga ne iskoristi, ko mu je kriv? Jednostavno, putevi se moraju zidati i ovakvi zakoni se upravo donese da bi se ovaj projekat što pre realizovao. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka, drago mi je što vas vrlo često viđamo u ovom visokom domu od 2012. godine. To govori o vašem predanom radu, kako vas tako i vašeg Ministarstva i ne samo ovog, nego i druga ministarstva u kojima ste bili ministar. Ne treba vas da obeshrabruju pojedine upadice vezano za vaš rad.

Dozvolite da kažem da ću podržati stav Vlade i da Republika Srbija realizuje proces ubrzane modernizacije koji je zacrtan programom Vlade Republike Srbije u kojoj ste vi, gospođo ministarka, bili ministar 2014. godine, a koju je nastavila i ova Vlada u kojoj ste isto jedan od ministara.

Poštovani narodni poslanici, da vas podsetim da taj program Vlade, koji je sačinio tada aktuelni današnji predsednik Republike Srbije, gospodin Vučić, a tada predsednik Vlade, to je zapravo proces ubrzane modernizacije Srbije bez koje mi zaista ne bi imali ni jedan uspeh. On je tada rekao prilikom donošenja programa, citiram, da ćemo desetak godina govoriti o modernizaciji, završen citat.

Ta modernizacija Srbije zasniva se na sedam slova „I“. Ja ću da pokažem to. Prvo slovo „I“ jesu ideje, drugo – inovacije, treće – institucije, četvrto – investicije, peto – infrastruktura, šesto – informacione tehnologije i sedmo – integracije. Bez ovako sveobuhvatne modernizacije Republike Srbije ne bismo danas došli u proces ubrzane modernizacije Srbije.

Gospodo narodni poslanici, nema modernizacije Republike Srbije bez modernizacije cesta i autoputeva.

Gospođo ministarka, možete biti sretni što ste bili ministar u Vladi Republike Srbije koja je samo za tri godine otvorila i izgradila 138 kilometara autoputeva, obnovila 480 kilometara državnih puteva, izgradila 360 lokalnih puteva, rehabilitovala 311 mostova. Kada zbrojimo otvorene i izgrađene autoputeve, obnovljene i izgrađene državne puteve i lokalne puteve, to je tačno 970 kilometara autoputeva.

Zaista, to je uspeh Vlade, to je uspeh motora, modernizacije Republike Srbije, uvaženog našeg predsednika Republike, gospodina Vučića, a i vas gospođo ministarka, kao ministra u Vladi.

Žao mi je što danas nema onih iz Saveza za Srbiju, opozicionih narodnih poslanika, oni tumaraju ulicama Republike Srbije kao putujući cirkuzanti, da ih pitamo da li je istina ovo što iznosimo ili ne, njih zbog toga nema, što ne mogu da se suoče sa istinama koje su planirane i programirane 2014. godine. E zbog toga oni idu.

Danas smo čuli od jednog dela narodnih poslanika da nema narodnih poslanika kojima je žao da se nešto gradi. Ima gospodo, ja ću da vam kažem. Vas sa moje desne strane nema, ali ima onih kojih danas nema, a podsetiću vas. Tako su oni bili protiv izgradnje auto-puteva. Sećate se incidenta, gospodo narodni poslanici, koji su ovi iz Saveza za Srbiju radili na auto-putevima. Bili su protiv izgradnje „Beograda na vodi“, je li tako gospodo narodni poslanici?

Bili su protiv revitalizacije „Železare“ Smederevo. Čak je jedan bivši predsednik Vlade, poznat u narodu pod imenom „poljoprivrednik u pokušaju“, na TV N1 CIA, izneo mišljenje da treba zatvoriti „Železaru“ i radnike poslati kući.

Protiv revitalizacije RTV Bor, protiv izgradnje i rehabilitacije beogradskih ulica i Trga republike, protiv izgradnje tvornica, sećate se da su bili, i zapošljavanja naših radnika, protiv izgradnje aerodroma u Kraljevu, čuli ste ovih dana, protiv revitalizacije aerodroma, izgradnje „Nikola Tesla“, protiv rada, reda i demokratije. Kad kažem demokratije, da im je do demokratije danas bi bili zaista u ovom visokom Domu.

Meni, kao narodnom poslaniku i kao profesoru univerziteta zaista bi bilo drago da su ovde, da sučelimo mišljenja, predloge, pa i kritike jedni drugima, a ne na predlog nekih trećih idu ulicama pojedinih naših gradova, ali čuli ste i nema ih više. Nema ih više osim onih koji 1.500 dinara prime da idu da demonstriraju i nešto njihovi organizatori više.

Kad smo već kod njih, dozvolite da završim sa ovim citatima. Glumac Nikola Kojo, kojega ću često citirati u ovom visokom Domu, izjavio je 4. februara 2019. godine, citiram: „Ako protesti ne uspeju, napuštam ovu zemlju“, završen citat.

Taj isti glumac Kojo, uvaženi, objašnjava zašto su protesti propali. Dakle, on tvrdi da su propali a mi to znamo, citiram: „Ljudi polako shvataju da su im protest od početka, iz prikrajka, vodili cenzus-lovci, uz pomoć raznog polusveta, polunovinara i dela studenata koji su im verovali“, završen citat.

Ja molim uvaženog gospodina glumca Koju, kao ozbiljnog čoveka i ozbiljnog glumca, da napusti ovu zemlju jer je obećao, kako bi mi poslanici zaista u njega verovali kao čestitog čoveka.

Poštovani narodni poslanici, izgradnja, završiću sa još jednim citatom, auto-puteva i cesta jeste patriotski čin. Kad neko kaže zaista jedan deo i narodnih poslanika nemaju patriotsko osećanje, da imaju ne bi kršili Ustav i zalagali se rasturanje naše zemlje. Citiraću Nenada Čanka, zvanog „gicoje“, 24.06.2019. godine, zamisliste ponovo kaže, citiram: „Kosovo nije Srbija nego, prostor na kome žive neki ljudi koji imaju zaokruženu državnu celinu“, završen citat.

Taj isti Nenad Čanak, u narodnu zvani „gicoje“ je 5.03.2017. godine je još tada kao predsednički kandidat rekao, citiram: „Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova“, završen citat.

Meni je žao što nema naših političkih protivnika iz DOS-a, da im citiram, od Tadića, njih 16, citate koji su se zalagali za rasturanje naše zemlje. Oni nemaju prst obraza da dođu u ovaj visoki Dom. Stide se sami sebe i ogledala ujutru kad ustanu pa pogledaju u ogledalo i vide svoju sliku.

Hvala lepo, gospodo narodni poslanici.

Zahvaljujem.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Periću, izvolite.

Poštovane kolege, meni je potpuno jasno i vidim živu sliku velikog broja građana Kraljeva, Kragujevca, Kruševca i drugih mesta koji s nestrpljenjem iščekuju donošenje ovog zakona i mašu, oni sede na terasi, ali postoji određen broj ljudi, koleginice, i ovo nije bilo kad bi bilo, nego već jeste.

Šta će se desiti sa onim koji su na građevinskom zemljištu izgrdili objekte koji nisu građeni u skladu sa zakonom? Ovo nije bilo kad bi bilo, nego već postoji. Da li je to sve propust tih građana koji su to radili ili ima i sistemskih grešaka, to je drugo pitanje. Verovatno i oni drugi.

Sada član 8. govori – utvrđeni javni interes. Javni interes je važniji od bilo kojeg pojedinačnog, ali pojedinac ne sme da bude oštećen ni u kom slučaju. Već, kao što je rečeno, 300 miliona koji će se na sumnjiv način utrošiti, treba ispitati ulogu Vilijema Vokera sa ovom firmom „Behtel“. Čovek koji je projektovano Račak i Srbija doživela posledice koje je doživela, kakva je njegova uloga u ovoj firmi?

Mi treba sada da rešimo jedan konkretan primer, odnosno jedan konkretan problem određenog broja građana koji imaju izgrađene objekte na građevinskom zemljištu, koje će biti eksproprisano zbog izgradnje ovog auto-puta.

U članu 10. Predloga zakona se kaže da će se izvršiti naknada procenjene građevinske vrednosti. Mi smo rekli da treba da bude tržišne vrednosti. Ja ne bih rekao da je ovo čisto tehničke prirode, nego suštinske, neko je uložio tu neki novac i sad on treba da bude obeštećen.

U odgovoru zbog čega se amandman ne prihvata, kaže se - amandman se ne prihvata iz razloga što je pravno-tehnički neispravan. Osim toga, stav suda je da se u situacijama kada su u pitanju bespravno sagrađeni objekti određuje građevinska, a ne tržišna vrednost.

Gospođo ministar, za vas konkretno pitanje, koju vrednost ima Bratoljub, građevinsku ili tržišnu? Već dve godine i više kako je on zvanično i otvoren, a ne koristi svojoj svrsi i pitanje je kada će da bude stavljen u upotrebu? Nemojte sada da se ubeđujemo da to nije potrebno, da građani Ljubovije, Bratunca i mesta bližih tom mostu, nego valjda cele Srbije, Republike Srpske, žele da taj most bude u upotrebi, da se što pre stavi u funkciju. Isto ovo važi i za izgrađene objekte na delu teritorije, odnosno na zemljištu koje će biti eksproprisano.

Kakva se situacija očekuje, zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen, da bi građani koji su radili bili obeštećeni ili vi očekujete od građana Srbije da sve svoje obaveze izmiruju onako kako treba, to nije ni sporno, a oni kada su u pitanju može pola, može jedna desetina da im se da, kako god, kakva bude volja Vlade u tom momentu?

Mi smo protiv toga, a nismo protiv javnog interesa, nismo protiv izgradnje puteva, protiv otvaranja novih radnih mesta, gospodine Atlagiću, ja sam rekao da valjda, rekao sam, naglasio, svaki normalan čovek, a Boga mi, ima i nenormalnih, o nenormalnima mi ne pričamo, njihov interes i cilj verovatno nije da se Srbija gradi, razvija, da se ljudi zapošljavaju, nego da se Srbija lupa, da se razara, da se uništava, o takvima mi ne pričamo danas. Oni su stalni problem ovog društva. Zašto je to tako? To će se u nekom narednom periodu rešavati. Hvala.

Reč ima koleginica Katarina Rakić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Evo, ja mislim da bi prihvatanjem ovog amandmana država prosto štitila i stavljala u ravnopravan položaj ko je radio, zidao i gradio po zakonu i nekoga ko to nije radio. Sad, ja se slažem sa mojim kolegom koji je prethodno govorio da postoje sistemske greške. Postoje skoro 20 godina. Međutim, ova Vlada se uporno borila sa time i mnogo puta je zaista i uspevala da mnogo onih koji su gradili i zidali neregularno i bez dozvole, da dovedu jednostavno u red.

Sami znate da cene nikada nisu iste i kada zidate bez dozvole i kada prodajete tu nepokretnost bez dozvole, znate da njena cena nikada ne može biti, nikada ne možete prodati građevinski objekat, kuću, bilo šta drugo bez građevinske dozvole sa cenom ukoliko bi taj isti objekat, odnosno po ceni, ukoliko bi taj isti objekat imao građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu.

Tako da prihvatanjem ovog amandmana, pre svega, mislim da država ne bi smela da stavi u isti koš one koji su radili po zakonu i one koji to nisu, a na ovakav način pojedinci ne da neće biti oštećeni, nego će prosto biti i nagrađeni, jer vi ste za nešto što ste svesno zidali na jednom terenu koji je, pre svega, plavno područje, zidali ste ga, ta kuća je mogla da se sruši, zidana je prosto na nebezbednom terenu.

Tako da, na ovakav način ne da nisu oštećeni, nego slobodno mogu reći da su na nekakav način i nagrađeni, jer će njima biti procenjena tržišna vrednost, odnosno, tržišna vrednost, ti građevinski radovi, praktično neće biti nizašta oštećeni. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Pa, delom ste vi u pravu. Mi se zalažemo, mi u SRS se zalažemo da se svi zakoni poštuju. Protiv mnogih smo, za mnoge predlažemo baš i na ovaj način amandmanima da se poprave, da se promene, ali kada već neka skupštinska većina usvoji određen zakon da se on poštuje.

Imam za vas jedno prosto pitanje, ako mi na njega odgovorite na zadovoljavajući način, onda ima smisla ova polemika, ako ne, onda je to besmisleno. Koliko objekata je legalizovano od 2012. godine pa ne ovamo? Nećemo da pričamo od 2000. pa do 2012. godine, nego od 2012. godine, pa evo sa današnjim danom do 2019. godine, do 3. jula.

Koliko puta je vršena izmena i dopuna Zakona o legalizaciji? Kakvi su tu efekti? Kako se Ministarstvo za građevinarstvo, Ministarstvo na čijem čelu je gospođa Mihajlović, izborilo protiv gradnje na Kopaoniku, na Crnom Vrhu? Jel to nemoguće za državu? Jel to jedan pojedinac gde se ne zna stvarni vlasnik, gde su neka imena pominju, pitanje je jesu li oni ti ili nisu, jači od države, od ove države za koju vi pričate da se svi problemi skoro rešavaju ili su svi rešeni?

Ako imate odgovor na ovo pitanje, onda ima smisla polemika, ako nemate, onda je to potpuno besmisleno. A, sada hoćete da kažete da je isključivi krivac investitor objekta na nekom građevinskom zemljištu koji do današnjeg dana nema građevinsku dozvolu. Ja vam govorim konkretan primer gde je investitor država, gde je za svaku pohvalu ideja da se izgradi most na Drini, most zvani „Bratoljub“, ali nema dozvola. A, znate li ko je vodio taj projekat, ko je na čelu tog projekta? Pa, gospođa Zorana Mihajlović. Pa, kakvu poruku šalje građanima?