Prisutan.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, meni je zadovoljstvo da danas razgovaramo o Izveštaju koji je blizu onakvog kakvog Srbija zaslužuje da ima kada je u pitanju rad Zaštitnika.

Naime, gotovo do perfekcije izbalansiran odnos između rada Zaštitnika građana, njegovog prava da dostavlja preporuke praktično posrednim putem utiče i na rad svih drugih državnih organa, ali uprave do one crte i granice do koje to Zakon i dobra vera, kako to mi pravnici znamo da kažemo, dozvoljavaju. Tačno i jasno izbalansirano i definisano, bez mogućnosti da se ostavi bilo kakav prostor, bar za sada, što u radu, što u ovom izveštaju da se kaže da ovde postoji bilo kakva primesa politike, politizacije i namere za uzimanjem i zauzimanjem tuđih, tako da kažemo, ovlašćenja, misleći na one institucije čiji rad Zaštitnik prati.

Ono što su posebne oblasti koje mene zanimaju, za koje mislim da su dosta dobro pokrivene radom Zaštitnika građana, jesu iz oblasti prava deteta, prava osoba sa invaliditetom, prava nacionalnih manjina, pravde i pravosuđa, zaštite životne sredine, socijalne zaštite i penzijsko-invalidskog osiguranja, kada je u pitanju zaštita naših građana na KiM je nešto o čemu ću nešto malo kasnije posebno govoriti i oblast službene upotrebe srpskog jezika i ćiriličnog pisma.

Mislim da su jasno postavljeni ciljevi do kojih treba stići unapređenjem prava koje sve ove, posebno ranjive kategorije imaju, konstatacije šta je to što u ovom trenutku država ili državni organi ili pojedinci koji su zaduženi i ovlašćeni da odlučuju o nečijim pravima, mogu i treba da učine da bi se to poboljšalo i praktično jedno uputstvo i ukazivanje na koji način bi se do takvog rezultata u ovom trenutku došlo.

Nemamo ovde samo, ono što smo imali ranije, želje, čestitke i pozdrave, šta to zamišlja neko, kako treba da bude idealan život u Srbiji i politizacija, kakva je bila u izveštajima koje smo imali prilike da čitamo kada je u pitanju neko, čije ime ja i ne želim da spominjem više, bio Zaštitnik građana, pre gospodina Pašalića.

Kada govorimo o pravima nacionalnih manjina, jedna mala sugestija sa moje strane, gde mislim da Zaštitnik građana može da odigra jednu jako važnu ulogu. Potpuno se slažem sa ovim sugestijama, kada je u pitanju izrada kataloga imena, ili to je jedna od bitnih stavki i prava na koje nacionalne manjine imaju u Srbiji.

Na još neke segmente na koje ste ukazali, ali mislim da Zaštitnik građana može dosta dobro da utiče i sugestijama, pogotovo kada je u pitanju albanska nacionalna manjina, i da ukaže na potrebu i sa njihove strane da poštuju propise Republike Srbije, jer i to direktno utiče na mogućnost realizacije njihovih prava. Mislim da to da jednostavno bojkot učešća u popisu koji smo imali, je umanjio neke zakonske pretpostavke, ne obaveze, nego pretpostavke koje su morali da budu ispunjene da bi i Republika Srbija i njeni državni organi na kvalitetniji način imali uslova i mogućnosti da prava i Albanaca, koji žive u Preševu, Bujanovcu, Medveđi i širom Republike Srbije, budu na jednom malo boljem i na malom višem nivou.

Na tome treba ukazati na to da i neodgovornost nas samih kao građana kada ne poštujemo državu u kojoj živimo, može da dovede do toga da neka svoja prava na teži način realizujemo.

Ono što bih ja posebno pitao gospodina Pašalića, jeste i konstatacija kada je u pitanju KiM, gde je Zaštitnik građana samo konstatovao, praktično da nije u mogućnosti da svoju funkciju vrši na odgovarajući način. Ja bih zaista zamolio da Zaštitnik nam kaže šta, kada i kako je pokušavao da dođe u poziciju da svoje poslove obavi i na KiM, od koga je bio sprečen, od koga je bio onemogućen? Mislim da je jako važno da ova institucija pored svih drugih institucija u Republici Srbiji koje vode računa o svim građanima Republike Srbije, bez obzira na nacionalnu pripadnost na teritoriji KiM, ukaže i Međunarodnoj zajednici, jer upravo kapacitet koji Zaštitnik građana ima kao nezavisna institucija u ovakvoj situaciji zaista može potpomoći tome da ljudi iz EU, Velikih sila, svi oni koji žive van teritorije Srbije na ozbiljan i odgovoran način lakše shvate kakvom položaju žive građani Republike Srbije na KiM, a koliko su posebno u teškoj poziciji pripadnici srpske zajednice.

Zaista ne mislim da iko na KiM živi dobro, ni pripadnici albanske nacionalne manjine, koji su potpuno nezadovoljni ovakvom divljačkom vlašću, uslovno rečeno vlašću, bolje rečeno okupacionom vlašću trenutno koja tamo funkcioniše, ali to ne smeju da kažu, to su moja lična saznanja od mojih kolega advokata koji rade na teritoriji KiM. Zato mislim da je jako važno da i u ovom segmentu i Zaštitnik građana da još veći doprinos u odnosu na ovo što je bilo do sada. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Komlenski.
Reč ima predstavnik predlagača, magistar Zoran Pašalić, Zaštitnik građana. Prijavite se. Izvolite.

Hvala lepo.
Pokušaću da kroz primere odgovorim na vaša pitanja.
Prvo jedno malo pojašnjenje. Institucija Zaštitnika građana nije podržala istopolne brakove, već zajednice života. Reći ću vam koji su razlozi. Razlozi su zaštita prava građana, u ovom konkretnom slučaju su imovinska prava. Ako dvoje pripadnika istog pola imaju zajednicu života od nekoliko decenija u kojoj stiču određenu imovinu, smrću jednog od njih, ovaj drugi u ovakvim zakonskim rešenjima nema nikakva prava, osim ako pojedinačnim aktom mu njegov partner to ne ostavi. To je vrlo bitna postavka ispunjenja određenih imovinskih prava koje spadaju u korpus ljudskih prava.
Što se tiče pitanja koje je gospodin Komlenski izneo, postoje administrativne prepreke i tu ću vam dati primer. Više nam se građana KiM ili naših sugrađana koji živi na KiM obraćalo sve ono što je skopčano sa radom institucije u ovom delu Srbije se rešava kao i druge slučajeve. Ali postoje slučajevi gde se to ne može uraditi isto administrativno praktičnih razloga, kao što je registracija ili pre registracija oružja koje fizički mora biti doneto sa KiM ovde preko administrativne granice što bi moglo da napravi problem građana.
Tu postoji još niz problema u toj saradnji. Kada kažem problema, problemi se uglavnom odnose na administrativno-tehnička pitanja, a ne volju institucije Zaštitnika građana da pruži apsolutnu zaštitu tim licima, odnosno našim sugrađanima koji žive na Kosovu i Metohiji.

Zahvaljujem, gospodine Pašaliću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem na drugom delu odgovora.

Nisam govorio o vašem predlogu kada je u pitanju zajednica života istopolnih brakova. Lično, neću podržati tu inicijativu ni ako dođe ovde u Skupštinu, iz jednog prostog razloga, zato što to može da poremeti mnoge zakone u Republici Srbiji.

Uvažavajući sve argumente koji ste rekli vezano za imovinu, ali mi imamo, jednostavno, jedan segment koji je bar do sada bio potpuno jasno definisan, a to je status vanbračne zajednice koji je izjednačen u svemu po pitanju sticanja imovinskih prava kada je u pitanju, tako da kažem, tekovina imovinska stečena u vanbračnoj zajednici, osim u situaciji kada postoji neotklonjiva bračna smetnja.

U ovom trenutku, prema Ustavu Republike Srbije, postoji neotklonjiva bračna smetnja, jer zna se kako je propisana definicija braka. Ukoliko bi se ovako nešto usvojilo, istopolne zajednice bi bile privilegovane u odnosu na vanbračnu zajednicu gde su partneri različitog pola.

Prema tome, da ne govorimo o nekim drugim stvarima gde zaista smatram da pripadnike LGBT populacije apsolutno treba zaštititi u svakom pogledu, pružiti im sve mogućnosti koje se tiču toga da nesmetano žive, napreduju, obrazuju se, žive kao svi mi ovde i takav pogled prema njima i imam, ali favorizovanje na ovakav način i uvođenje na mala vrata nekakvog u perspektivi budućeg zaključivanja braka između istopolnih, odnosno stvaranje isto polnih brakova, Pokret socijalista i ja lično nećemo podržati nikada. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Komlenski.
Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kroz ovaj periodični izveštaj vidimo da se Zaštitniku građana obarilo više od devet hiljada građana, dok je primljeno preko tri hiljade pritužbi u kojima su građani uputili žalbe na povrede svojih prava. Osnovni problem i žalbe vidimo da su upućene na nezakonitost u oblasti povrede prava Poreske uprave, javnih izvršitelja, neefikasnoj sudskoj upravi, gde Zaštitnik građana, kako stoji u ovom izvešaju, nije nadležan da komentariše i kontroliše, gde je to jasno i rečeno u Ustavu Republike Srbije, član 138, ali želim i da se osvrnem i prokomentarišem jednu izjavu gospodina Pašalića, gde kaže da je Ombudsman tigar bez zuba.

Složiću se sa tim, s obzirom da donosi preporuke, ali nema mogućnosti sankcija. U drugom delu ne mogu se složiti sa vama, gde ste rekli da nije potekla iz Srbij,e već iz EU. Sve što, gospodine Pašaliću, dolazi iz EU je tigar sa ogromnim zubima.

Vama su se građani obraćali izražavajući sumnju u pravilnost i zakonitost postupanja javnih izvršitelja, kao i nezadovoljstvo rada Ministarstva pravde u vezi sa postupanjem po pritužbama na rad javnih izvršitelja i vršenja nadzora nad njihovim radom.

Zato je SRS 15. oktobra 2018. godine podnela predlog da se ukinu privatni izvršitelji, a da se Zakon o izvršenju i obezbeđenju stavi van snage.

Do sada smo više puta tražili da se ovaj predlog stavi na dnevni red. Pre dva meseca SRS je pokrenula peticiju za ukidanje javnih izvršitelja i do sada smo prikupili više od 100 hiljada potpisa i sa tom inicijativom želimo da se predlog SRS nađe pred narodnim poslanicima, čime bi ubedili skupštinsku većinu da nadležnost izvršitelja vrati sudovima sa uređenim zakonom i da se ukine bahatost i zloupotreba privatnih izvršitelja, koji već više godina progone i onako osiromašene građane Srbije.

Četvrtina ovih pritužbi se odnosi na pravo deteta i nasilje nad decom. Zatim imamo i dosta primera nasilja u školama, gde je posebno izraženo vršnjačko nasilje. Imamo primedbi i na nasilje nad nastavnicima, što ovde nismo mogli pročitati u vašem izveštajima, i profesorima, o čemu se jako malo govori i gde su često nastavnici i profesori u nezavidnom položaju. Kako da postupe u takvim slučajevima maltretiranja i omalovažavanja od strane učenika, jer, kako god postupili, biće izloženi osudi javnosti.

Kroz ovaj izveštaj vidimo da se Zaštitnik građana bavio zaštitom životne sredine, gde samo daje preporuke, deklarativno zalaganje i ništa više od toga. Dok nam je Srbija ogrezla u smeću, Zaštitnik građana u ovom slučaju je institucija koja ne može učiniti ništa, sem datog mišljenja i preporuka, čime gubi smisao zaštitnika.

Još jedan od niza problema koji se uočava i o kojem smo mnogo puta slušali i govorili u ovom visokom Domu je i sprovođenje javnih nabavki i izbor izvršioca ovih radova.

Zloupotreba javnih nabavki najčešće se sprovodi u gradovima i lokalnim samoupravama gde je primena Zakona o javnim nabavkama u rukama gradonačelnika i predsednika opštine, gde smo imali primera tih zloupotreba pa je došlo do hapšenja dela rukovodstva pojedinih opština zbog nezakonitog i nenamenskog trošenja budžetskih sredstava lokalnih samouprava.

Kada su u pitanju mediji, koga tu Zaštitnik građana štiti? Želim da izrazim veoma nekorektno i neprofesionalno ponašanje Javnog servisa sa nacionalnom frekvencijom, a za koju Zaštitnik građana kroz ovaj izveštaj nije dao primedbu. Ta primedba se odnosi na prisustvo parlamentarnih stranaka na Javnom servisu i njihovih predstavnika, a posebno ignorisanje predstavnika SRS, dr Vojislava Šešelja od strane direktora Javnog servisa i njihovih urednika.

Podsetiću kolege narodne poslanike da je posle 5. oktobra urednik RTS Bojana Lekić rekla da dok je ona glavni i odgovorni urednik SRS i dr Vojislav Šešelj neće imati pristup RTS. Evo, od tada do danas srpski radikali ostali i opstali, a pitam Zaštitnika građana gde je Bojana Lekić. Amanet dat tada na RTS i danas sprovodi ista uređivačka politika gospodina Bujoševića i njegovih saradnika.

Na kraju, ovaj izveštaj je mogao i morao da bude realističniji za šta ovaj Zaštitnik ne snosi samo odgovornost, posebno u svetlu činjenica šta je i od koga sve nasledio. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Despotoviću.
Reč ima predstavnik predlagača mr Zoran Pašalić, Zaštitnik građana.

Prvo i pre svega želim da se zahvalim poslaniku što je izneo jednu temu koja je ovde vrlo značajna, a koja je vrlo značajna za položaj Republike Srbije uopšte u eventulanim ili u evropskim integracijama, a to je ekološka sfera, koja u ovom trenutku ima ozbiljnu poteškoću u pogledu ostvarivanja ne samo prava na čistu sredinu, već i kršenja tih prava koje Zaštitnik građana može da navede u niz primera.
Ono što je isto tako značajno to je da će to možda biti najskuplje poglavlje u pridruživanju Srbije EU. Na to ja ukazujem vama, poštovani poslanici kao vrlo značajnom pitanju koje se treba unaprediti već sada i da je Zaštitnik građana obraćao posebnu pažnju i upravo u ovim posetama koje ste vi izneli van Beograda, odnosno po gradovima i nisu to samo gradovi, već i po mestima u Srbiji, mi smo uočili i imamo evidenciju o mnoštvo ekoloških problema koje zaista treba u najhitnije vreme rešavati.
Takođe, zahvaljujem poslaniku što je izneo probleme javnih nabavki, mada nažalost, to ne spada u domen naše nadležnosti, već državnog revizora i Agencije za borbu protiv korupcije, kao i javni servis, koji spada u nadležnost REM-a. A, mi smo spremni, kao institucija i kadrovski i organizaciono da u slučaju proširenja ovlašćenja Zaštitnika građana u izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana se prihvatimo i ovog posla, da kažem kolokvijalno, odnosno kontrole ovih oblasti. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Pašaliću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Despotović.
Izvolite, kolega Despotoviću.