Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, i o ovom Izveštaju Narodna skupština govorila je, rekao bih, sa dužnom pažnjom i ovom Izveštaju posvetili smo značajnu analizu, ukazali na sva ona pitanja koja smatramo nesporno važnim, važnim za državu i društvo, a spadaju neposredno u delokrug vašeg rada, gospodine Pašaliću.
U vezi sa ovim stvarima koje ste naveli u samom Izveštaju, ja imam nekoliko komentara i nekoliko pitanja koja ću uputiti direktno vama, ali u vezi sa svim onim oblastima koje vi pokrivate svojim delovanjem imam, takođe, da iznesem nekoliko stvari za koje smatram da su važne, i kao teme, a i važno je po svom sadržaju.
Najpre, u samom Izveštaju, vi ste se u onom poglavlju koje se odnosi na saradnju sa različitim institucijama, na prvom mestu sa institucijama koje ne kontrolišete neposredno, osvrnuli, naravno, i na odnos koji ima Zaštitnik građana sa Narodnom skupštinom, i bilo je i danas reči o tome.
Uopšte uzev, vi ste od naše ovlašćene predstavnice, gospođe Božić, čuli šta misli naša poslanička grupa, čuli ste da smatramo da je odgovarajućim odnosom prema radu koji mi danas konstatujemo u instituciji koja se zova Zaštitnik građana, ta institucija vraćena narodu, vraćena građanima, i da je napravljena rasna razlika u odnosu na onaj period koji, ne samo mi iz SNS ili narodni poslanici u širem kontekstu, već zaista narod Srbije prepoznaje kao jednu tešku politizaciju te institucije. Znate na šta mislim, mislim na period kada je vaš prethodnik, Saša Janković, rešio da se otvoreno, vremenom sve otvorenije, bavi politikom. I, to je radio sa pozicije Zaštitnika građana, što je naravno, bilo sporno u čitavoj priči.
Nije sporno baviti se politikom u Srbiji, nije sporno imati mišljenje na bilo koju temu, niti birati sebi stranu, čak ni neukusna sredstva, sredstva ispod bilo kakvog iole prihvatljivog pristojnog nivoa u političkoj borbi.
Sve su to lični izbori i čovek na to ima pravo, ali nema pravo da te stvari koristi na taj način i da se njima bavi sa pozicije koja podrazumeva striktnu zabranu, striktnu, dakle od zakona uvedenu zabranu da se bavi politikom, a kada to neko radi sa pozicije Zaštitnika građana, kao što je to radio Saša Janković ili sa pozicije Poverenika, kao što je to radio Rodoljub Šabić, i mi smo o tome govorili baš u ovoj sali juče, jer juče smo razmatrali Izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja, to su neprihvatljive stvari i to narušava odnos koji treba da ima predmetna institucija sa samim građanima, pre svega. Sa Narodnom skupštinom to je jedna dimenzija problema, ali sa građanima pre svega.
Kada se čovek na taj način ogluši o zakon, na taj način ignoriše svoje obaveze i zloupotrebljava instituciju, on urušava poverenje građana i mi smo i na to ukazivali.
Smatramo, dakle, da je danas, kada je o vašoj instituciji reč, ta praksa promenjena. Promenjena, naravno, u pozitivnom smeru, ali što se tiče vašeg odnosa sa Narodnom skupštinom u poglavlju koje sam vam naveo, vi ste dali komentar na temu saradnje sa nadležnim skupštinskim odborima. Ispravite me ako grešim. Tu ste, između ostalog, rekli da su vaši izveštaji razmatrani svaki put od strane Odbora za pravosuđe. Ja sam to konstatovao u izveštaju koji ste vi nama dostavili, pa ću vas i pozvati da, ako nađete za shodno, to i građanima potvrdite, da ste, dakle, na taj način bili uvaženi od strane Narodne skupštine, odnosno njenih radnih tela.
Takođe, konstatovali ste u svom izveštaju, a ja ću vas zamoliti da to, zbog građana koji ovo prate, i potvrdite, da je opet skupštinski odbor, ali Odbor za administrativno–mandatna i budžetska pitanja svaki put izlazio u susret vašim predlozima, zahtevima i potrebama. Dakle, i kada je bilo potrebno dati saglasnost na vaše pravilnike ili u određenom smeru koji je za vašu instituciju važan korigovati odluke, uvek je Administrativni odbor, bez izuzetka, izlazio takvim vašim potrebama u susret. Koliko znam, tu nema nikakve razlike u odnosu na ono kako se Administrativni odbor ponašao prema svim drugim institucijama.
Juče smo, nažalost, morali da predstavnika Poverenika za informacije od javnog značaja bukvalno nekoliko puta podstaknemo na to da nam, prosto, kažu da li je to istina ili nije istina, ništa više od toga. Nama je bitno da se ta istina zna da bi sutra svaki građanin ove zemlje mogao lepo, pošteno, na osnovu svih informacija koje je dobio, ali da ih dobije, i po svojoj pameti da zaključi da li stoji ili ne stoji da Narodna skupština uvažava sve one institucije, organe i tela koji su izabrani od strane narodnih poslanika, odnosno same Narodne skupštine. Mi smatramo da ih uvažava. Mi smatramo da sa svoje strane Narodna skupština daje maksimalan doprinos da ta saradnja bude korektna, ali be me zanimalo da i vi potvrdite ili opovrgnete ove moje tvrdnje i da, prosto, kažete na samom kraju kako vi iz svoje perspektive taj odnos, tu saradnju, da tako kažem, vidite.
Druga stvar, kada je reč o poverenju građana u samu instituciju, mi smo, razmatrajući tu lošu praksu, tu katastrofalnu praksu kakva je bila konstatovana za vreme dok je Saša Janković bio na čelu institucije Zaštitnika građana, morali da konstatujemo sa velikim žaljenjem, ali morali da konstatujemo, da je tako njegovo delovanje evidentno, dakle nešto što je potkrepljeno podacima, pokazalo gubitak poverenja građana.
Iz godine u godinu od 2014, čini mi se, kada je otvoreno počeo da se bavi politikom na nezakonit način, Saša Janković, dakle, mi smo konstatovali da se stalno iz godine u godinu sve više i više, sve značajnije smanjuje broj građana koji se obraćaju instituciji Zaštitnika i to smo, naravno, razumeli kao gubljenje poverenja.
Zamolio bih vas za jednu rečenicu svega da li ste uspeli u ovom kratkom periodu koliko obavljate ovaj posao da preokrenete taj trend? Da li ste uspeli bar da ga zaustavite, jer nama je važno da znamo da građani veruju instituciji kao što je Zaštitnik građana i bilo bi interes, čini mi se, čitavog društva da se građani obraćaju svaki put kada smatraju da postoji potreba te vrste i da to čine sa maksimalnim poverenjem, da ne strahuju da će neko njih zloupotrebiti za političke obračune.
Ja smatram da vi na korektan način svoj posao radite, da ne dajete povoda za bilo kakvu sumnju te vrste, ali mi je takođe važno da znam da li uspevamo da dopremo do građana i da na taj način, dakle, na dobar način njihovo poljuljano poverenje sada polako i vraćamo.
Dakle, zamoliću vas na samom kraju, ako smatrate za potrebno, da i taj komentar date da li ste primetili da se stvari popravljaju u tom pogledu?
Šta sve podrazumeva posao kojim se bavite, a čuli smo mnogo važnih zapažanja danas i kada je reč o pravima onih ljudi koji se bave javnim poslom u bilo kom smislu, kada je reč o ljudima koji su angažovani u medijskoj sferi, o novinarima? Međutim, možda će vam to delovati komično, danas ne sigurno, jednog dana ne bi me uopšte čudilo da vam se neko obrati zbog toga što izgleda danas se narodnim poslanicima uskraćuje pravo da se, u skladu sa zakonom, bave svojim poslom narodnih poslanika, verovali vi ili ne.
Morao sam da se blago nasmejem, ali nisu to uopšte smešne priče. Mi danas imamo, pa, rekao bih, neverovatnu situaciju da masovno ljudi sebi daju za pravo taj luksuz, taj komfor da pokušavaju da komanduju narodnim poslanicima, da im prete, da im nameću šta smeju, odnosno ne smeju da izglasaju, kakav stav smeju, odnosno ne smeju da imaju po pitanju bilo kog zakona, da im prete i tužbama i raznoraznim Strazburima i Bog sveti zna čime sve ne.
Vi ste sigurno čuli da kada smo se, primera radi, mi ovde bavili raspravom na temu izmena i dopuna Krivičnog zakonika, da smo mi imali komentare koje daju sudije i čini mi se u njihovo ime njihova nevladina organizacija, neka nezavisna udruženja koja okupljaju i sudije i tužioce i advokate, da ne smeju, zamislite, narodni poslanici da imaju određeni stav, da ne smeju da glasaju za određena rešenja, u tom konkretnom slučaju da ne smeju da se zalažu za to da budu kažnjeni oni koji su zverski decu ubijali i sada narodnom poslaniku neko na taj način nameće volju i servira pretećim tonom gotovo – ti ne smeš da to uradiš na taj i taj način, a kada narodni poslanik kaže – pa, neće moći to tako, dakle, šta sme, šta ne sme narodni poslanik ne definiše ničija privatna volja, nego zakon valjda, e onda budete izloženi bukvalno medijskoj torturi.
Primera radi, narodni poslanik, to je, čini mi se, vest od sinoć ili od jutros, po mišljenju raznoraznih tzv. nazovi nezavisnih medija, dakle, samoproglašenih nezavisnih medija, ne sme ni da ima stav na temu da li je određeno postupanje u dobrom interesu države Srbije ili nije.
Na šta konkretno mislim? Kada narodni poslanik Aleksandar Martinović kaže da to što čine raznorazni nazovi nezavisni mediji nije u dobrom interesu države Srbije, onda sa druge strane dobija saopštenje od nekakvog NUNS – e sada ćemo mi da idemo da teramo do boga oca, Strazbura, Brisela i ne znam koga sve ne i da tužimo i da tražimo da se sankcioniše. Pazite šta da se sankcioniše – pravo narodnog poslanika da u Narodnoj skupštini sa govornicom saopšti sopstveni sud i sopstveno mišljenje.
Vi znate zakon, gospodine Pašaliću, i vi znate da li je moguće sankcionisati to pravo, da li je moguće nekome osporiti, uskratiti to pravo, međutim, kao što vidite, postoje neki ljudi u ovoj zemlji koji smatraju da njih zakon ne obavezuje, koji smatraju da je njihovo visoko cenjeno samoproglašeno elitno mišljenje važnije od svega na svetu, pa i od zakona samog. I od Ustava je važnije.
Naravno, mi ponovo tu pričamo o ljudima koji, umislivši da su nekakva elita, smatraju da su od drugih ljudi vredniji. Hajde što ne poštuju zakone, ali taj primer i ta vrsta nepoštovanja drugih ljudi ima veze i sa vašim poslom, jer tu je već reč o diskriminaciji i o njoj ću reći koju reč više, ali, konkretno, kada je reč o ovim kojekakvim NUNS-ovima, ja ne mogu a da ne primetim, i uz sav rizik da činivši to u ovoj sali ovde, za ovom govornicom ovde i ja završim sutra po tim nekim Strazburima, Briselima i pitajte boga koga sve ne, ali ti NUNS-ovi verovatno imaju posebnu vrstu obaveze da reaguju i na Aleksandra Vučića i na Nebojšu Stefanovića, bilo kog ministra u Vladi Republike Srbije koji dolazi iz SNS i na sve sve nas koji smo narodni poslanici ovde, a dolazimo iz SNS, zbog toga što imaju izgleda izvesnu finansijsku obavezu.
Da budem potpuno i do kraja jasan, njima je, ako ne grešim u vezi broja, šest miliona dobrodušno i širokogrudo stavio na raspolaganje Dragan Đilas i to je stvar koja je poznata. Dakle, taj podatak je javnosti poznat. To je, između ostalog, bilo raspravljano i na tom NUNS-u, gde su se mnogi nešto kao pobunili zbog te i takve odluke da se taj novac od Dragana Đilasa primi. Konkretno, mislim da je jedna novinarka, Tamara Skroza, u znak protesta napustila udruženje. Šta je tu bilo sporno, da li je nekoga neko pitao za saglasnost, dogovor, da li za način kako će novac biti upotrebljen, ja to ne znam i u to ne želim da ulazim, ali to je činjenica.
Dakle, to se zna i o tome su oni sami izveštavali, između ostalog, kad su izveštavali o promenama u njihovim redovima.
E, ja smatram da postoji izvesna obaveza prema onome ko je bio tako dobrodušan, tako širokogrud da vam tako lep broj miliona stavi na raspolaganje. Zbog čega? Zbog toga što, naravno, nikoga od nas ni u Narodnoj skupštini, a ni, ako ćemo iskreno, ni u Vladi Srbije, a ni Aleksandra Vučića ponajmanje, nije strah da otvoreno ukazujemo na stvari koje su, apsolutno je jasno, potpuno nenormalne i nelogične.
Kad je reč o Draganu Đilasu, na činjenicu da je taj čovek počeo da se bavi politikom, dakle, izleteo u pravi plan politički kao neko ko nije imao više od teoretski par hiljada evra. Pitanje je da li je u praksi imao i toliko, a teoretski nije mogao da ima više posle toga, a onda obavljao najzvučnije, najznačajnije, najodgovornije dužnosti i u svojoj partiji i u državi, pa je bio direktor Kancelarije predsednika Republike, pa je bio ministar za NIP, pa je bio gradonačelnik grada Beograd u više navrata i sa funkcije na funkciju kako je prelazio, čovek bivao sve bogatiji, da bi u jednom momentu, to je bilo valjda krajem njegovog poslednjeg mandata na čelu grada Beograda, prijavio, dakle, priznao, da budem do kraja precizan, svojim novinarima da ima nekretnine u vrednosti od više desetina miliona evra. Nek bude 25 miliona evra, ono što je on priznao u tom trenutku, nemojte me držati za reč da li je reč o 24, ili 28, recimo da je 25.
Sada jedno logično pitanje - kako je moguće da se neko bavi tom vrstom javnog posla, da neko obavlja, vrši tu vrstu političkih funkcija, da se na tako brutalan način obogati? Mi govorimo - to je jasno sporno. Mi kažemo - to jasno zahteva objašnjenje, i mi insistiramo time treba da se bave nadležne institucije. Ne sudimo nikom, nego kažemo – zakon treba ovim da se ovim pozabavi, procedure i jasna pravila. Ljudi koji su za to po zakonu ovlašćeni da se time pozabave, to je valjda normalno u svakoj državi u kojoj postoji vladavina prava. Svi ovi što ispiraju toliko usta vladavinom prava, nikako da se saglase da je to valjda elementarna stvar tamo gde vladavina prava postoji.
Ali, nas ne može da zastraši, nas ne može ućutka da mi ne kažemo - ovo apsolutno nije u redu da čovek bude gradonačelnik, da pri tom ima privatne firme i to firme koje sarađuju sa javnim servisom i sa Studiom B, gradskom televizijom u onom gradu čiji je on gradonačelnik, i sa raznoraznim preduzećima i ustanovama u gradu čiji je gradonačelnik i da mu, koliko beše, promet bude na računima svih tih silnih firmi 500 miliona evra.
Dakle, to je pitanje koje mi postavljamo, a zbog takvih pitanja, izgleda, dobijamo reakcije poput ovih iz pomenutog NUNS-a. Da li se sa tom politikom svog NUNS-a slagala ili nije slagala Tamara Skroza, to ne znam, ali da je zbog Đilasovog novca, puklo, to se zna.
Pomenuta gospođa, i ovo ima veze sa upravo vašim nadležnostima, tiče se zaštite prava deteta, u tim njihovim medijima dala je sledeću ocenu. Ja vas molim da ovo saslušate pažljivo. Osvrnula se na slučaj inače protesta, tzv. protesta malih maturanata ove godine i podatka da je saopšteno da je jedan mladić, koji je predao određene zahteve, a političke zahteve, sin jednog od najbližih saradnika Dragana Đilasa. I, skočili su odmah da zaštite, navodno, prava tog mladića i sada, potpuno ignorisali činjenicu da niko iz SNS nije saopštio da se on zove ovako ili onako, nego su to objavili mediji. A, da je kriv, recimo, naš narodni poslanik zbog toga što je rekao da taj mladić, kome su drugi objavili ime i koji je podneo političke zahteve, a zahtev da se raspusti Vlada je politički zahteva par ekselans, da je on sin svoga oca, što je verovatno podatak koji može da potvrdi svaki poštar kada pogleda spisak stanara u nekoj zgradi. Ali, da smo mi tu za nešto krivi. Sada, ova Skroza brani navodno tog mladića.
Ali, slušajte sada ovo, ovo je važno. Kaže – ne smemo mešati slučaj tog mladića sa slučajevima neke slavne dece, malog Vukana, male Milice, ne tako malog Danila, ili sina ministarke Mihajlović. Malog Vukana, male Milice i ne tako malog Danila, misli se na decu Aleksandra Vučića. Šta dalje kaže? Ta slavna deca jesu deca vršilaca javnih funkcija, ljudi koje smo mi birali i plaćamo ih da brinu o nacionalnom interesu, interesu građana i građanki i kaže - ne sme im se kršiti privatnost, ne smeju se pominjati, osim kada je pod znak pitanja dovedeno upravo ono za šta su im roditelji plaćeni, javni interes.
Dakle, još jednom, da biste čuli i razumeli, kada oni smatraju da za to postoji javni interes, a ko, ovi što sami za sebe smatraju da su od Boga dani da oni odlučuju da li je nešto ovako ili onako, pustite vi i zakon i bilo kakvu proceduru i pravilo, nego oni odlučuju, dakle, kada oni smatraju da postoji javni interes, kažu - e, onda je opravdano pričati o deci Aleksandra Vučića, o malom Vukanu, o bebi je reč, maloj Milici i, kažu, ne tako malom Danilu. To može, i da se razvlači po medijima može svako od njih, i da se bilo šta izgovori i kaže, otpeva, nacrta, šta god hoće, može, ako oni smatraju, a smatraju očigledno da postoji javni interes.
Kada ovo neko saopšti, ja ne mogu da ne pitam - da li je ovo odgovarajući odnos prema zaštiti prava dece? Izgleda postoje neka pravila za svu decu ili možda svu decu u ovoj zemlji jedna, a za decu Aleksandra Vučića potpuno drugačija iz vizure ovih ljudi. I to neko napiše, da da se objavi u tim njihovim medijima i bez ikakvog problema imenom i prezimenom to potpiše, ako je reč o državnom javnom interesu, po njihovom visokom sudu.
Ovo se neposredno tiče zaštite prava dece, gospodine Pašaliću.
Kada je reč o diskriminaciji, kojoj su mnogi ljudi u ovoj zemlji izloženi, rekao sam vam već, postoje neke stvari za koje vi možete da očekujete da će se postaviti pitanje od strane građana i zbog toga o njima govorim sada. Nemojte da vas iznenadi da vam se obrate građani koji će da kažu - nama se otvoreno preti i nama se ugrožavaju prava od strane ove tajkunske ekipe okupljene oko Dragana Đilasa, mislim na njega lično, na Vuka Jeremića, koji je znate već šta radio Srbiji i time se hvali i tome se smeje i cereka u razgovoru sa svojim prijateljima i kompanjonima, poslovnim partnerima, Boška Obradovića, koji je klasičan ljotićevac, fašista.
Dakle, svi oni zajedno otvoreno prete lustracijama. Kažu kada oni dođu na vlast, oni smatraju da će to da bude jako brzo, ne znam, oni otvoreno prete da će zabraniti pravo na rad ne samo ljudima koji se bave politikom, a koje oni doživljavaju kao svoje lične neprijatelje, koje mrze Balčaka, Aleksandra Vučića i njegovu decu, čuli ste kako, nego i svih drugih, ali ne samo ljudima koji se bave politikom, pa otvoreno saopštavaju, to se nalazi i u njihovim govorima koje saopštavaju ovako javno, ne kriju to, nego i ljudima koji su angažovani i u medijskoj sferi, ljudima koje besomučno vređaju, čuli ste danas sijaset primera kako i na koji način, njima kažu - nećete moći da se bavite svojim poslom, zatvoriće se, pazite, zatvoriće se te vaše televizije i novine koje nam nisu po volji.
Hajde što će da im oduzimaju licence i nacionalne frekvencije, kažu ljudi - zatvoriće ih, sa zemljom će da ih sravne. Pa onda kažu, a to mislim da kaže jedna od potpredsednica upravo Đilasove stranke, Zeleni su se zvali, ne znam kako se zovu danas, da li su i dalje ekolozi, kakve to veze ima. Kaže - mi ćemo da lustriramo, ukinemo skroz, potamanimo i sudije i tužioce i sva izabrana, imenovana lica, sve život. Dakle, svim tim ljudima oni prete da će da ih počiste sa lica zemlje.
Nemojte da vas zbog toga začudi ako se neko oseti možda realno ugroženim i kaže - ja smatram da ovo ima puno veze sa mojim pravima. Naravno, da bi tako nešto uopšte dolazilo u obzir da se zaista desi, ti ljudi treba prvo na bilo koji način da se dočepaju vlasti. Na izborima, potpuno je jasno da nikakvu šansu nemaju. Ako pomislite to su onda sve prazne pretnje, ja se slažem, tu ste vrlo verovatno u potpunosti u pravu, ali te ljude, da budemo do kraja iskreni i otvoreni, izbori i ne zanimaju, upravo zato što je i njima samima jasno da na izborima nemaju šta da traže, da nemaju podršku građana.
Ta vrsta negativnog, ponižavajućeg odnosa, odnosa šikaniranja, odnosa nipodaštavanja sopstvenog naroda, vidi se i kroz njihov pogled na izbore i kroz njihov pogled na alternativne metode dolaska na vlast. Znate već kakve alternative tu postoje. To znači onda ulica. To znači linč. To znači duge cevi o kojima otvoreno pričaju uperene u glavu. O tome takođe otvoreno pričaju. To znači vešala koja otvoreno nose. To znači motorne testere kojima otvoreno mašu i prete. I tu se vidi njihov odnos prema narodu.
Čuli ste sigurno reči, koje dolaze iz tog tabora, Đilasa, Jeremića, Obradović – Vučića na izborima da pobedimo ne možemo, preko 60% funkcionalno nepismenih građana je tu i oni će do kraja ostati njegovi vernici. Dakle, u isto vreme priznaju da na fer i demokratskim izborima ne mogu da pobede, ali diskriminišu građane ove zemlje, proglašavaju ih i kažu ne zna se ko to radi, to su neki anonimni botovi. Nije niko anoniman. Čovek imenom i prezimenom, Gajić Vladimir, to saopštava. Ti ljudi 60% građana ove zemlje su nepismeni i manje vredni i ti građani bi mogli da vam se obrate i da kažu – ovo apsolutno nije u redu i nije prihvatljive.
To sada nema nikakve veze sa tim ko će biti na vlasti. Ovi se ljudi ovako vređaju na dnevnoj bazi. To se zaista dešava danas, dok mi o tome pričamo danas, i juče se dešavalo i prošle sedmice i nastaviće sigurno da se dešava, onda dalje nastavlja, zato je taj čovek zagovornik revolucije, zagovornik pobune naroda, doći će taj trenutak i za to će trebati podrška stranih sila. Dakle, to je plan kako da se dođe na vlast, a kad se, daleko bilo, dođe na vlast da se onda lustriraju svi i da im se sva moguća i nemoguća prava oduzmu. To su pitanja zbog kojih bi građani mogli da se obrate. Ne znam da li to već čine.
Što se tiče drugih prava, čuli ste sigurno i za, danas su to govorili drugi narodni poslanici, najnoviju akciju, a to je plan ovih samoproglašenih elitista, drugosrbijanaca, koji sami sebe vide kao najbolje i najpametnije na svetu. Naravno mnogo bolje od nas glupih, primitivnih kojih ima apsolutna većina u Srbiji, kako sami priznaju, koji nemamo zube, naše diplome ne valjaju ništa zato što su na nekvalitetnijem papiru, nego te njihove verovatno, i sada otvoreno prete. Oni hoće svim ljudima, pazite ovo, svim ljudima koji su ikada diplomirali na nekoj visokoškolskoj ustanovi, koju je igrom slučaja bilo ko od nas završio, da ponište diplome. Znači, ko god je imao tu nesreću da studira na bilo kom fakultetu koji je neko od nas završio, počevši od naših ministara, pa evo i nas prisutnih ovde, može da očekuje da će ovi, to ja ovaj Teodorović rekao, da li je tako gospodine Atlagiću, da im isponištavaju diplome, jer to sve ništa živo ne valja. Kako bi moglo pa da valja, ako mi imamo takve diplome? Naše diplome moraju biti bezvredne samim tim što su naše, e onda su i sve druge iste tako, jednako bezvredne i svima treba da se ponište i oduzmu. Na te stvari, ja sam uveren, vi možete da očekujete da će neki ljudi reagovati i neka pitanja poželeti da postave.
I zbog toga što su možda potkradani, gospodine Pašaliću. Zašto ovo sada kažem? U toku je aktivnost grada Beograda, odnosno njegovih preduzeća, za to ste verujem čuli ovih dana iz medija, da se reaguje na odgovarajući način zbog utvrđene štete koju trpi grad Beograd, odnosno njegova javna preduzeća od strane kompanije SBB. Ne treba da vas čudi, ako ste sad pomislili, pa to je opet reč o nekom poslovnom interesu ovog Dragana Đilasa, a o kojem sam govorio malopre. Jeste, njega i njegovog Dragana Šolaka.
Dakle, protiv SBB, ja čitam navode sa zvaničnih medija iz današnjih saopštenja, biće podneta tužba za nadoknadu štete i krivične prijave protiv odgovornih u Javnom komunalnom preduzeću Beogradske elektrane zbog nelegalnog postavljanja kablova za potrebe ovog preduzeća. Zašto vam ovo govorim? Zato što grad Beograd planira da pruži podršku svim građanima kojima treba pravna pomoć, jer se ispostavlja da ova kompanija, kako ovo saopštenje to objašnjava, precizira, ne samo da postavlja bez dozvole i saglasnosti, to ne plaća, nego izgleda da tamo gde se instalira njihova oprema i njihovi kablovi u zgradama u kojima ljudi žive, obični građani žive, koristi tuđu struju, odnosno krade struju, da stvar nazovemo onako potpuno plastično. I kaže grad Beograd – postoji Zaštitnik građana na nivou grada, on će izaći u susret. Verujem da se već obraćaju Zaštitniku građana beogradskom, koji kažu ovde se izgleda upravo to dogodilo. Neko se nakačio iz SBB i našu struju troši, bez ikakvog pitanja, bez ikakve naknade.
Zašto bi ovo moglo da zanima i vas? Ovo su važna pitanja. Ovo su ozbiljna pitanja. Kao neki odgovor na ovu vrstu pitanja, sama kompanija, kaže, dostavila je rešenje Ministarstva iz 2005. godine, iz tog njihovog vremena kada su dali rešenje izgleda svojoj firmi, a koje daje mogućnost da postavljaju kablove duž trase Kodirora 10. Sad ovo više nema nikakve veze sa Beogradom. Ovo će ispasti da je cela Srbija u pitanju, pa zbog toga ne bi me čudilo, gospodine Pašaliću, da vam se ljudi, suočeni sa istom vrstom problema obrate. Dakle, oni nisu upućeni prirodno na Zaštitnika građana beogradskog, nego je reč o ljudima koji žive duž trase Koridora 10, a vi znate šta to sve podrazumeva geografski i o kojim je sve ljudima reč.
Dakle, to su neke stvari o kojima mi treba da razmišljamo i vi treba da razmišljate kada je reč o pitanjima koja su neposredno u krugu vaših nadležnosti.
Ono što bih ja želeo da vam kažem na samom kraju, mi smatramo apsolutno nespornim da glasamo za Predlog zaključaka koji se tiče vašeg izveštaja. Dakle, Predlog zaključaka koji je sačinio nadležni skupštinski odbor.
Mi ćemo kao poslanička grupa, to je rekla i naša ovlašćena predstavnica danas, očekujte to na taj način da postupimo, potpuno je nezavisno od toga kakav odgovor vi eventualno pružite na ova pitanja koja sam ja postavio, ali u interesu građana, najšire moguće javnosti, ja bih vas na samom kraju podsetio i zamolio da vi kažete, bukvalno, u skladu sa tim kako vi osećate i smatrate da li ste imali dobru saradnju sa Narodnom skupštinom kao institucijom, da li smatrate da je ta saradnja bila uspešna, da građani čuju da li ste vi po sopstvenom viđenju bili ili niste bili u dovoljnoj meri uvaženi od strane Narodne skupštine. Naša je želja svakako da ta pozitivna saradnja, kako je mi vidimo i razumemo bude nastavljena, pa ako ima dobrog prostora, naravno i dodatno unapređena u periodu pred nama. Hvala najlepše.