Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani gospodine Pašaliću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici. Pred nama se nalazi veoma važan Izveštaj.

Značajan je za sve nas i koji sedimo ovde i sve one koji su u izvršnoj vlasti, jer pokazuje na neki način kakvo je to zadovoljstvo građana radom organa uprave uopšte.

Ne bih se previše vraćala na prošlost, niti bi se bavila ranijim zaštitnicima građana i njihovim Izveštajima, ali imam potrebu da kažem i zadovoljstvo pre svega da ova funkcija više nije politizovana i da sada zaista se radi na pravi način. Jel, koliko shvatam vi ne pretendujete ni na jednu političku funkciju, niti se bavite politikom sa mesta zaštitnika građana jer, bi to bila suspenzija i Ustava i Zakona o zaštitniku građana.

Mi smo i ranije o tome razgovarali na taj problem ukazivali kao PS. Iz tog razloga mogu slobodno da kažem da vaš Izveštaj smatramo relevantnim i stručnim i sveobuhvatnim. Detaljno sam ga pročitala.

Svaki pojedinačni problem kojim ste se bavili vi ste detaljno opisali i važno je što su prikazani svi nedostaci i preporuke koje smatrate da postoje na osnovu onoga što ste videli na terenu i na osnovu pritužba građana. S tim u vezi, želim da kažem da smo svi mi ovde zajedno da debatujemo, razgovaramo i da vidimo na koji način i preko kojih izmena i dopuna zakona možemo da utičemo na poboljšanje položaja svih građana Srbije.

Pre svega bih izdvojila kao krunu vašeg rada u ovom Izveštaju, kampanju „Otvorena vrata“ koju sprovodite u Beogradu, kao i dane Obdusmana, u unutrašnjosti Srbije, jer na taj način se približavamo građanima, što jeste cilj, pogotovo vi kao nezavisni organ kome oni mogu da se obrate, ali i svi mi ovde koji smo svakodnevno na terenu i razgovaramo sa njima o svim problemima koje imaju.

Takođe bih pohvalila vaše unutrašnje uređenje službe. Koliko sam shvatila, pročitala u vašim Izveštajima, imate odeljenje za hitno postupanje, koje je jako važno, jer je važno da se što pre i na vreme, blagovremeno reaguje na sve pritužbe građana i to je za svaku pohvalu.

Ne treba da se poredimo ni sa drugim zemljama u regionu, balkanu, ali sigurno ima dobre prakse kada govorimo o obdusmanima koji sprovode praksu na svojim dužnostima i u Evropi i u regionu.

Dobro je što ste napravili ove bilateralne sporazume i sa Bugarskom i Turskom, sa Slovačkom i Rusijom, jer na taj način možemo unaprediti i naš rad u Srbiji. Naša država je, smatram, svakako parametar za visok nivo poštovanja ljudskih prava, jer smo dokazali, ne samo sa zemljama u regionu, već i u Evropi kakav smo odnos imali prema migrantima, kada je bila velika kriza i kako smo se ljudski ponašali prema njima, bez obzira na neka ograničenja u, pre svega, finansijskim resursima, koje smo sigurno posedovali.

Ono što me više od svega toga brine jeste podatak koji sam pročitala, to je da četvrtina od ukupnog broja primljenih pritužbi u odnosu na prava deteta, odnose se isključivo nad nasiljem nad decom i to je zaista alarmantan podatak i zaista je potrebno da sve institucije što intenzivnije rade na rešavanju ovog problema.

Takođe je važan vaš Izveštaj vezan za zastupljenosti žena na mestima odlučivanja, jer smatram da tu imamo jedan veliki pomak, s obzirom da danas na rukovodećim funkcijama, kako u državnoj upravi, tako u Vladi, tako na mestima predsednika opština se nalaze žene.

Mi u Skupštini imamo žensku parlamentarnu mrežu koja podržava i daje predloge ove vrste za razvoj uopšte žena, kako bi se bolje snalazile i radile na tim rukovodećim pozicijama, kao i rodno pravno budžetiranje koje je takođe značajno. To kada govorimo o ravnopravnosti polova na rukovodećim pozicijama.

Takođe, važan delokrug vašeg rada jeste i položaj osoba sa invaliditetom. Nadam se da, bez obzira što ovde imate neku ocenu da to još uvek nije na zadovoljavajućem nivou, radi se dosta na tome, tako da se nadam da iz godine u godinu možete da primetite da je trend porasta kvaliteta života osoba sa invaliditetom u Srbiji i kao pristupačnost ste naveli kao glavni osnov, glavni preduslov za ravnopravno učešće, što svakako jeste.

Mi smo konkretno, dok sam bila u gradskoj opštini Voždovac, svi smo se kao veće bavili dosta problemom pristupačnosti, jer je postojalo dosta zgrada i institucija koje nisu imale tehničke uslove za pravljenje rampi, ali smo kao veće gradske opštine Voždovac, radili na tome da pribavimo neka druga pomagala kao što su guseničari, itd. tako da bismo svakoj osobi koja ima teškoće u kretanju, omogućili pristupačnost tim objektima, pa verujem da i druge lokalne samouprave to isto rade, da je zaista podignuta svest o tome poslednjih godina što je svakako put kojim treba da nastavimo.

Druga tema jeste niska stopa zaposlenosti osoba sa invaliditetom, kao i teži položaj osoba sa autizmom. To je ono što zaista i jeste problem, što se nadam da će se u narednom periodu poboljšati.

Pomenuli ste stanje u oblasti socijalne zaštite, pogotovo kada govorimo o lokalnim samoupravama, manjak zaposlenih u centrima za socijalni rad.

Ja bih istakla jednu činjenicu koju smo više puta ponavljali i verujem da već svi znaju tu rečenicu, ali ja moram da je ponovim, da u periodu reformi i periodu štednje, ni jedan dinar socijalnih davanja nije umanjen, tako da to opet govori o tome u kakvom položaju, odnosno kakav je osećaj prema osobama koje su socijalno ugrožene, svest građana, svest Vlade prema njima i uopšte da na neki način zaista se ophode ljudski i trude da što više omoguće koliko smo u mogućnosti.

Takođe, briga o najstarijima, Ministarstvo za rad, boračka i socijalnim pitanjima vodi računa o tome kroz rigorozne kontrole staračkih domova već godinama unazad, grad Beograd kroz razne vrste programa, pomoć u kući, pa smatram da kada govorimo o tom delokrugu, da je i to poboljšano u odnosu na prethodne godine.

Što se tiče mladih, kažete da se suočavaju sa nezaposlenošću, ekonomskim problemima i na tome se radi. Treba uskladiti obrazovanje sa tržištem rada, zato smo pokrenuli to dualno obrazovanje. Želim da istaknem činjenicu da je nezaposlenost znatno manja nego što je bila u prethodnom periodu, te se nadam da i ovaj problem koji postoji u svim zemljama, ne samo kod nas, nezaposlenost mladih i odliv mladih u inostranstvo, da će iz godine u godinu sve više da se smanjuje.

Pokrenuli ste projekat „Pristupačnost za sve“, kako biste podigli svest pristupačnosti građanima. To jeste dobar korak i konkretan cilj tog projekta jeste unapređenje lokalnih politika, kada govorimo o pristupačnosti građana, po gotovo kada govorimo o socijalnoj inkluziji osoba sa invaliditetom, starijih i svih ranjivih grupa.

Smatram da je vaš Izveštaj zaista sveobuhvatan, pogledala sam sve tabele koje ste naveli i imate koncizne brojeve i procente i koliko vam je stiglo pritužbi i koji predmeti su završeni u određenom roku, ali ono što je važno jeste da postoji visok nivo postupanja po vašim preporukama, a to znači da svi zajedno radimo timski i da je zaista velika mogućnost i sigurna sam da ćemo u narednom periodu, da će svi ovi nedostaci, da će se raditi na njima i da će biti sve bolje.

Iz svega gore navedenog, želim da naglasim i da kažem da će poslanička grupa Pokreta socijalista NSS – USS, u danu za glasanje podržati vaš Izveštaj. Hvala.

Hvala, koleginice Karadžić.
Da li se još javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Pašaliću sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati izveštaj Zaštitnika građana, jer za to ima razloga.

Pre svega, izveštaj je celovit sa svih aspekata koji izveštaj treba da ima. Obuhvatio je sve segmente delatnosti, odnosno nadležnosti u kojima Zaštitnik građana postupi. Za razliku iz nekog ranijeg perioda ovaj put imamo nešto što do sada nismo imali. Nismo imali letargiju, nismo imali inertnost, nemamo u stvari, izvinjavam se, da budem precizan i nemamo ono što je najvažnije, bežanje od svog posla. Sve je to bilo pre nego što ste došli na poziciju na kojoj se nalazite.

Istini za volju, treba istaći i činjenicu, da smo konačno dobili Zaštitnika građana, koji se ne bavi politikom i politikanstvom, nego svojim poslom i to je od strane poslaničke grupe SPS u svakom slučaju i za pohvalu.

Uvaženi, ako mogu tako da kažem obdusmane, želim da sa posebnim akcentom se osvrnem na jedan deo vašeg izveštaja, a on se odnosi na tretman osuđenih lica. Ovo govorim i sa stanovišta profesije kojom se bavim, s jedne strane, a sa druge strane i kao predsednik Komisije za nadzor nad izvršenjem krivičnih sankcija koja je formirala Skupština Republike Srbije, dakle ovaj parlament.

Ono što ste identifikovali kao činjenično tačno i što mi ne dovodimo u sumnju jeste da se sada u ovim okolnosti kakve jesu tretman nad osuđenim licima može oceniti kao pozitivniji, neuporedivo u pozitivniji nego u nekom ranijem, odnosno prethodnom periodu. U tom pravcu, vaša ocena zaista stoji.

S druge strane i ono što ste utvrđivali kroz nadzor koji ste sprovodili, naravno u granicama nadležnosti koje imate, jeste da su i kazneno-popravne ustanove, odnosno kazneno-popravni zavodi, u svakom slučaju, doprineli da se poboljšaju uslovi osuđenih lica za vreme trajanja izdržavanja kazne na koju su pravosnažno osuđeni.

Želim da skrenem pažnju na jedan izuzetno pozitivan primer, a to je primer kazneno popravne ustanove, odnosno Kazneno-popravnog zavoda u Nišu. Ovaj kazneno-popravni zavod je uspeo da svojim sredstvima, isključivo iz sopstvenih prihoda, revitalizuje kompletan zavod, odnosno kompletnu ustanovu od ruiniranih objekata, od ćelija ili bolje reći prostorija u kojima je nekada bilo po 16 do 18 osuđenika, koje nisu imale najadekvatnije uslove, ne za život nego za boravak, počev od toaleta, higijene i svega ostalog, ova kazneno-popravna ustanova je uspela da izgradi, a istovremeno i da renovira postojeće objekte u kojima su zadovoljeni i to, uglavnom zadovoljeni standardi EU i ono što Evropska komisija nalaže da osuđena lica moraju imati i da taj tretman mora biti upravo onakav kakvim se tim standardima traži.

Dalje, upravo je ova kazneno-popravna ustanova svojim sredstvima uspela da napravi svoju ekonomiju. Ogroman broj stoke, koja se upravo tu gaji, gde se proizvodi meso koje služi direktno za proizvodnju, odnosno dalje prodaju prema krajnjim korisnicima, ide iz tih proizvodnih objekata, da ih nazovemo halama, koje je izgradio upravo taj kazneno-popravni sistem ustanova, zavod, sada se nalaze fabrike koje proizvode delove za automobile, a tu rade osuđena lica.

Osuđena lica za to primaju adekvatnu nagradu u smislu, uslovno rečeno, odgovarajuće plate. Na taj način se još bolje uspostavlja sistem resocijalizacije osuđenih lica, na taj način se još bolje i adekvatnije ta lica edukuju u smislu njihovog pravilnog vraćanja u društvenu zajednicu, a samim tim i mogućnosti da ih društvena zajednica prihvati kao činioce od kojih društvena zajednica može imati korist.

Zaista je ovo jedan, očigledno veoma pozitivan primer nečega što sve Kazneno-popravne ustanove u Srbiji trba da imaju.

Gospodin Dejan Panić, koga moram da pomenem kao upravnik ove Kazneno- popravne ustanove, dao je ne merljiv doprinos da se upravo ovakav način delovanja jedne Kazneno-popravne ustanove manifestuje baš onako kako sam ja to sad predočio radi građana Srbije.

Da ne govorim o tome da osuđena lica imaju i sva druga prava koja su im priznata međunarodnim dokumentima i Ustavom Republike Srbije i pravo na veroispovest koju mogu upravo da upražnjavaju u okviru samih prostorija, postoji i crkva, postoji mesto gde se može vršiti obred i sve ono što vernici imaju pravo i što im je to pravo garantovano i to pravo koriste, odnosno ostvaruju.

Dalje, ono što je veoma bitno istaći, jeste pozitivno u vašem Izveštaju zato što za razliku od nekog ranijeg perioda, vi imate jedan veoma pravičan i pragmatičan pristup kada su u pitanju problemi koji se pojavljuju u društvu. Nažalost, mi smo nedavno imali još jedan problem, govorim još jedan jer je pre šest godina takav problem, takođe, postojao, a to je problem sa polaganjem maturskog ispita, odnosno prijemnog ispita.

Na taj problem poslanici SPS sagledavaju upravo onako kako bi se ocenilo kao pozitivno vaše postupanje. Šta ste vi uradili? Vi ste tražili prikupljanje informacija od Ministarstva sa jedne strane, a sa druge strane ste na osnovu kompletno prikupljenih informacija i dokaza izvršili odgovarajuću ocenu, i zauzeli odgovarajući stav. Zaštitili ste decu, a sa druge strane ste poštovali instituciju. Šta smo imali u tom istom, odnosno sličnom događaju pre šest godina? Imali smo jedno prevashodno, nadobudno, arogantno i nepravično ophođenje obdusmana, gospodina Saše Jankovića. U kom smislu arogantno, nadobudno, neprofesionalno i nepošteno? U tom smislu što je taj isti gospodin, umesto da se obrati Ministarstvu prosvete, zatraži adekvatne informacije, kao što ste vi učinili, on je presudio i bez dokaza, bez bilo kakve argumentacije, bez bilo čega što bi moglo da barem uputi na odgovarajući i koliko-toliko pravilan zaključak. Zato se sa posebnim priznanjem i poštovanjem vašeg postupanja u ponovljenom slučaju kršenja određenih pravila moramo odrediti, upravo ovako kako sam rekao. Uradili ste dobro, uradili ste pravilno.

Što se tiče ostalih delova izveštaja, gospodine Pašaliću, naravno da se mogu prihvatiti kao činjenično utemeljeni, kada su u pitanju povrede prava deteta i kada su u pitanju povrede koje se odnose na tzv. ranjive grupe, kada su u pitanju deca, kao naša najveća vrednost i prema tome, sa poštovanjem moramo uvek da se odnosimo i da tako postupamo. Mislim da ste locirali one tačke koje možemo smatrati neuralgičnim, odnosno gde su najveće opasnosti kada su u pitanju ugrožavanje prava deteta.

U tom pravcu jeste sugestija svim institucijama sistema, roditeljima, nama, narodnim poslanicima da se tome posvetimo sa posebnom pažnjom, naročito tamo gde su u pitanju deca sa posebnim potrebama.

U tom smislu i naša zakonska regulativa mora da bude daleko, daleko bolja nego dosadašnja. Ja neću reći da je dosadašnja loša, ali u svakom slučaju kvalitativni pomaci moraju da se učine i da se obezbedi još širi, još veći obim prava dece sa posebnim potrebama.

U tom pravcu i na nama kao narodnim poslanicima postoji posebna vrsta odgovornosti, ali ne možemo da snosimo sami tu odgovornost ukoliko predlagač, odnosno resorno ministarstvo ne pokrene proceduru za, najpre, donošenje ili utvrđivanje nacrta, a kasnije predloga zakona o kome mi možemo ovde da raspravljamo.

Kada je u pitanju vladavina prava, gospodine Pašaliću, želeo bih da vam skrenem pažnju da ste ukazali na određeni broj pritužbi građana koje se odnose na pravosuđe. U tom smislu želim da istaknem jednu dimenziju vašeg delovanja koja se, takođe, može okarakterisati pozitivno, a to je da ste se ogradili od uticaja na pravosuđe kao nezavisnu, samostalnu granu vlasti, sudske vlasti.

Dakle, nemate onaj način koji bi predstavljao nametanje odluka sudovima, tužilaštvima, jer bi to bio način direktnog uticaja ili pritiska na pravosuđe. Hajde da tu budemo potpuno otvoreni i iskreni. Pa, upravo je ono o čemu smo juče raspravljali dokaz da sam u pravu kad ovo ističem, jer je bivši Poverenik za zaštitu informacija i podataka o ličnostima imao ni manje, ni više nego slobodu da nalaže sudovima šta treba da rade i kako treba da rade, pa su čak rešenja davana u tom smislu - nalaže se predsedniku suda da mora nešto uraditi. Da li je to direktno zadiranje i uticaj na sudsku vlast? U tom smislu moram mog uvaženog prijatelja i kolegu gospodina Đorđa Komlenskog,da bezrezervno podržim. Naravno, nije u domenu vaše nadležnosti, ali je i te kako činjenično utemeljeno, apsolutno tačno da smo imali višestruku povredu prava na dostupnost informacijama koje su javnog karakter.

Kada su u pitanju podaci koji se vezuju za portal sudova, gde mi, ne samo oni koji se bave profesijom, nego građani u celini mogu da uvide i da se upoznaju sa podacima koji moraju imati i javni značaj, jer su i suđenja javna. Svako suđenje može biti nejavno samo ukoliko za to postoje posebne okolnosti i ukoliko takve okolnosti nameću da se isključi javnost, a u svakom slučaju javnost je prisutna.

Nama je ta javnost bila uskraćena, zabranjena, zato što nismo mogli da ostvarimo uvid u podatke od kojih zavisi jedna vrsta opreza, a s druge strane, distanciranje od nekih negativnih pojava koje se mogu desiti u budućnosti. Bilo ko, advokat, građanin, tužilac, tuženi, svejedno je, mora imati uvek mogućnost da ostvari uvid u ono što je od značaja za njegov pravni interes. Nažalost, to pravo je bilo uskraćeno.

Sve ovo sam govorio isključivo iz razloga što vas podržavamo upravo u tome što ste napravili jasnu distinkciju ili diskrepancu između nadležnosti Zaštitnika građana, s jedne strane, i onoga što rade sudovi i tužilaštava, odnosno pravosudni sistem u celini.

Naravno da je u vašoj nadležnosti da na svaku pritužbu, pa i kad su u pitanju sudovi, organi uprave i tako dalje, adekvatno odgovorite, pa čak i da u skladu sa tim pokrenete odgovarajuće postupke u smislu davanja inicijativa za takve postupke, pa čak i da podnesete odgovarajuće tužbe. Ali, u svakom slučaju, nadležnost između vas i pravosudnog sistema je ovde bila savršeno jasna.

Kada su u pitanju druge, da ih nazovemo, grupacije koje su obuhvaćene onim delom vašeg izveštaja kao uvodnim delom vašeg izveštaja, pomenuću nešto što su moje uvažene kolege već prokomentarisale. Radi se o istopolnim brakovima.

Da budemo tu potpuno otvoreni i iskreni, bez obzira na našu senzitivnost prema toj grupaciji, bez obzira na to što imamo jedan uvreženi način razmišljanja koji je generisan prevashodno tradicijom, običajima, vaspitanjem, nekakvim drugačijim sistemom vrednosti koji je prethodno bio, jer ja moram da podsetim i zbog građana Srbije, do nedavno su istopolni brakovi bili ništa drugo nego krivično delo, a to je bilo krivično delo protiv prirodnog bluda, a sada imamo jedan drugačiji sistem ustrojavanje sistema vrednosti koji, na kraju krajeva, želeli, ne želeli, moramo da prihvatimo, jer je to sistem vrednosti koji je zasnovan, s jedne strane, na demokratskim principima i načelima, s druge strane, na evropskim standardima koje prihvatamo čim vršimo harmonizaciju sa EU. Pa i u tom delu ćemo kao poslanička grupa SPS prihvatiti vaš izveštaj, bez obzira što imamo razumevanja za sve one koji ovakvom načinu pristupa. koji vi imate, pružaju odgovarajući otpor. Nadam se da i vi to sa razumevanjem prihvatate.

Na kraju, ono što je bitno kada su u pitanju štićenici centara za socijalni rad, bez obzira o kome se radi, da li su u pitanju deca, da li su u pitanju žene, žrtve nasilja, imamo mnogo slučajeva gde su i deca žrtve nasilja, gde su žene žrtve nasilja, ali u zadnje vreme i neretke slučajeve gde su muškarci žrtve nasilja, naročito starije osobe, u vašem izveštaju možemo da utvrdimo da ste dobro locirali probleme i da ste izveli odgovarajuće zaključke na osnovu kojih dajete dobre sugestije kako unaprediti kompletan sistem kada je u pitanju zaštita ovih kategorija i u tom pravcu, takođe, imate našu podršku.

Ja ne bih dužio dalje. Još jednom ću se pozvati na ono što je suštinsko, što sam želeo kao profesionalac, kao pravnik, kao advokat da istaknem da su konačno prepoznata prava osuđenih lica, da su na osnovu prepoznavanja tih prava osuđenih lica izvršena odgovarajuće analize, da su na osnovu tih analiza svi akteri dali svoj doprinos da se ta prava poštuju i zato je taj tretman osuđenih lica, kao što je to slučaj sa KPZ u Nišu, značajno poboljšan.

Da ne bi bilo diskriminacije, moram da pomenem da se trenutno i u KPZ u Kragujevcu vrše dodatni napori da se kroz ulaganja, kroz investicije poboljšaju uslovio za život osuđenih lica, da je to učinjeno u Užicu u jednom malom zatvoru, da je u Pančevu otvoren zatvor po najvećim evropskim standardima, gde je nešto što se može okvalifikovati kao ponos države Republike Srbije da jedan takav zatvor sa jednim takvim sistemom postoji uopšte na Balkanu, a evo postoji. Postoji u Pančevu, gde u ćelijama borave ne više od dva lica, gde su uslovi izuzetno dobri, gde su standardi EU propisani ispoštovani do poslednjeg detalja.

Dakle, naša država se konačno posle dužeg vremena opredelila ka nečemu što je dobro, a to dobro podrazumeva upravo u ovom segmentu, segmentu prava osuđenih lica, poštovanje svega onoga što poštuju i primenjuju sve zemlje članice EU.

Ja vam se zahvaljujem što ste me pažljivo saslušali. Nadam se da ćemo zajednički i dalje unapređivati rad svih institucija sistema države Republike Srbije kako bi se položaj svih kategorija koje su obuhvaćene ne samo vašim izveštajem, nego i vašom nadležnošću poboljšao.

Na kraju, ponoviću, u danu za glasanje podržaćemo vaš izveštaj. Hvala.

Zahvaljujem kolega Jovanoviću.
Koleginice Radeta, vi želite repliku na izlaganje kolege Jovanovića?
Izvolite.

Kolega je dosta vremena potrošio govoreći o osuđenim licima i ja to, naravno, potpuno razumem, to je, pre svega, i njegova struka, ali nisam saglasna sa svim onim što se ovde čulo, pogotovo repliciram zato što sam i ja govorila o tome.

Nije to baš tako sjajno kada su u pitanju osuđena lica u Srbiji. Ulaže se u zatvore, činjenica jeste i prave se novi itd, ali ja sam u svom delu rasprave pomenula slučaj Zvezdana Jovanovića i Milorada Ulemeka Legije.

Dakle, ne sme država da dozvoli i vi kao Zaštitnik građana da na bilo koji način budu ugrožena građanska osnovna ljudska prava i procesna prava nijednog pritvorenika i zatvorenika. Niko nema pravo da procenjuje kome treba ovakvo ili onakvo pravo. Dakle, svi moraju imati ista prava i nemoguće je, nema u zakonu, u zakonu ne postoji mogućnost da neko bude toliko godina izolovan koliko su Zvezdan i Legija izolovani da ne može niko sa njima da razgovara osim kroz staklo, ne postoji takva mogućnost u zakonu. Nekom je palo na pamet, kao tako je najbezbrižniji da ne razmišlja da li će pobeći. Što će bežati kad će proces protiv njih biti obnovljen i kada će lepo sa slobode da se brane i otkriju sve ono što je u državi Srbiji još uvek tajna, a naravno, oni imaju sve te podatke?

Ja sam pre neki dan ovde govorila i o, recimo, pismu koje je stiglo našem Odboru za pravosuđe i upravu od advokata Ljubiše Buhe Čumeta koji, zamislite, advokat, 365 dana ne može da dobije odgovor na pitanje zašto pismo koje je on dostavio svom branjeniku nikada njemu nije dostavljeno i zašto se otvaraju pisma koja on dobija. Evo, i to je tema za Zaštitnika.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Kolega Jovanoviću, želite repliku? Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Zaista izuzetno cenim i poštujem sve ono što radi kao narodni poslanik moja uvažena koleginica Vjerica Radeta, ali ja zaista nju nisam uopšte pomenuo u svojoj diskusiji, tako da nisam shvatio u čemu je osnov za repliku, no, dobro.

Ja u svakom slučaju ne želim da osporavam ono što je uvažena koleginica Vjerica Radeta istakla, jer ona verovatno raspolaže sa odgovarajućim činjenicama, verovatno da raspolaže možda i sa nekim dokazima na osnovu kojih iznosi tvrdnje koje je iznela, tako da u tom pravcu nemamo razloga da polemišemo.

Međutim, ono što sam ja, uvaženi gospodine Pašaliću, hteo da istaknem jeste primer i to dva izuzetno važna primera, jedan je Niš, drugi je Pančevo, da mi radimo na tome da se poboljšaju uslovi života osuđenika, da se njihov tretman poboljša i da ti primeri to nesumnjivo potvrđuju, za razliku od onoga što je kao loš primer istakla gospođa Vjerica.

Ja ću zato pomenuti činjenice koje niko neće dovesti u sumnju, jer je dovoljno da ode, kao što sam otišao ja u Niš, kao što sam otišao u Pančevo i uverio se da je to tačno. A, šta je tačno u Nišu? Tačno je da postoji visok stepen koordinacije upravnika službe obezbeđenja i ostalih službi u Zavodu. Tačno je da postoje dobri uslovi za smeštaj, boravak i održavanje lične higijene osuđenih lica u najvećem broju paviljona. Tačno je da su kvalitet i uslovi za pripremanje hrane na visokom nivou, da su uslovi za zadovoljavanje verskih i zdravstvenih potreba apsolutno primenjeni. Tačno je da postoje uslovi rada u proizvodnim i drugim pogonima unutar Zavoda, kao i mogućnost rada pojedinih kategorija osuđenih lica izvan Zavoda, jer postoji i poluotvoreni tretman. Tačno je da postoje uslovi za osnovno obrazovanje zainteresovanih osuđenih lica, mogućnost njihove dokvalifikacije. Tačno je da se adekvatno sprovode mere od mogućnosti zloupotreba i tačno je da se pritvorenici vrlo malo pritužuju na njihove uslove. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Nataša Mihailović Vacić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, gosti, nezavisna regulatorna tela i institucije uspostavili smo kao država pre gotovo deceniju i po kako bismo štitili i unapređivali poštovanje prava i građanskih sloboda u postupanju organa javne vlasti.

Dakle, uloga institucije Zaštitnika građana je da neprestano utiče na poštovanje ljudskih prava i sloboda i to ličnim autoritetom i snagom, kao i ugledom institucije. To znači da je vaš posao da kontrolišete državnu upravu i da blagovremeno i javno reagujete na sve one manjkavosti i nepravilnosti u cilju unapređivanja i jačanja demokratije i vladavine prava.

Za izgradnju građanskog društva nema ničeg važnijeg i ništa važnije od jačanja institucija pravnog sistema i to na delu, a ne samo deklarativno.

Dobro je što raspravljamo o izveštajima nezavisnih tela, ne samo zbog građana, već i zbog različitosti u pristupu i mišljenjima i ocenama o radu nezavisnih tela i to na najvažnijem mestu u državi, dakle, u ovom visokom domu.

Uverena sam da na taj način šaljemo više nego jasnu poruku iz najvišeg zakonodavnog tela u zemlji, da je Srbija spremna da nastavi da unapređuje i garantuje ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda i da nastavi sa unapređivanjem rada organa državne uprave, kako bi se pružila dodatna zaštita i mogućnost da građani mogu još bolje da ostvaruju svoja prava i slobode.

Zaštitniče, ja se vama obraćam. Vaš izveštaj pokazuje i sadrži sve ono što je potrebno da se celovito sagledaju i predstave aktivnosti Zaštitnika građana kao institucije u izvršavanju ustavnih i zakonskih nadležnosti i u kojem se takođe ocenjuje ostvarivanje i zaštita prava građana pred državnim organima.

Vaš izveštaj je za nas iz SDPS izuzetno značajan, jer je zaštita, poštovanje i konstantno i kontinuirano unapređivanje ljudskih prava i sloboda naše najpre vrednosno, a potom i programsko opredeljenje. Izveštaj Zaštitnika građana je svojevrsni skener društva i stanja u državi kada je reč o ljudskim pravima. I ovaj, kao i svi prethodni, daje ocenu stanja državne uprave i javnog sektora i ukazuje vrlo precizno na neophodne sistemske promene kroz izgradnju i jačanje institucija u cilju unapređivanja vladavine prava, poštovana ljudskih i manjinskih prava i ostvarivanja prava građana.

S druge strane, iz predloženih zaključaka jasna je namera, a jasna je i volja, da se jačaju nezavisne institucije u narednom periodu. Zaključci koje ćemo izglasati sadrže preporuke Vladi da nastavi kontinuirani nadzor nad radom sudske uprave, javnih izvršitelja i doslednom primenom propisa u svim oblastima analiziranjem efekata primene zakona u cilju efikasnog i zakonitog ostvarivanja prava građana i unapređivanja mehanizama za zaštitu njihovih prava.

Iz izveštaja, kako ste naveli, važno je da to ponovimo zbog javnosti građana, vidi se da su se građani u izveštajnom periodu najviše žalili na povrede načela i principa dobre uprave, posebno na povrede prava na poštovanje zakona, prava na poštovanja stvorenih pravnih očekivanja i prava na efikasno postupanje, dok se trećina pritužbi, a bilo ih je nešto više od 3000, u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava, odnosi na ekonomsko-imovinska i socijalno-kulturna prava.

Kvalitet izveštaja ukazuje i na ozbiljan pristup i posvećenost u radu institucije Zaštitnika građana. Vi ste samostalni u svom radu i nezavisni u smislu da Vlada ne sme ni na koji način da utiče na vaš rad i rešavanje predmeta, osim neophodne saradnje i pomoći u izvršavanju rešenja koja se odnose na postupanje organa državne uprave.

Sa druge strane, Vlada i drugi državni organi, takođe, imaju pravo da javno ukažu i kažu, ukoliko eventualno pogrešno procenite ili analizirate neki zaključak koji organi državne uprave donesu. Svi grešimo. Ljudi smo, možete i vi da pogrešite. Na primer, pogrešili ste što ste tražili da se rasprava odloži za par sati.

Dakle, kako vi imate pravo da ukažete Vladi na propuste, tako i Vlada ima pravo da se odredi u odnosu na njih, a onda Skupština je tu da kontroliše i rad Vlada, ali i vaš rad, poštovani Zaštitniče.

Dužni smo, a na to nas dodatno obavezuju i zaključci koje ćemo, verujem, usvojiti, ja bih volela i kamo sreće da ih usvojimo jednoglasno, bez obzira na to da li smo vlast ili opozicija. Na žalost, opozicije nema u parlamentu …

(Milorad Mirčić: Kako nema?)

Pardon, kolege iz SRS, izvinjavam se. Ne mislim na kolege iz opozicije koje ne bojkotuju rad parlamenta, već na kolege iz opozicije koje bojkotuju rad parlamenta, što je malo nelogično, naročito kada govorimo o ljudskim pravima i građanskim slobodama, ali dobro.

Dakle, naš posao, u skladu sa predloženim zaključcima, je da pratimo sa dužnom pažnjom rad izvršnih organa sa stanovišta poštovanja preporuka Zaštitnika građana i da zahtevamo da nas Vlada redovno izveštava o njihovom sprovođenju. Zaštitnik je, kao što sam već i rekla, utvrdio niz preporuka, gotovo u svim oblastima života, u kojima se obrazloženo predlažu i dopune i izmene Zakona o Zaštitniku građana i donošenje novih, kao što je npr. Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Pamtim, još iz vremena kada sam kao novinar i urednik iščitavala izveštaja Zaštitnika građana i pratila skupštinsku raspravu o tome, da nikada nije bilo jednostavno, niti prijatno slušati kritike i ocene o svemu onome što građani doživljavaju kao ozbiljnu prepreku u ostvarivanju ličnih prava i sloboda u odnosu na organe vlasti, odnosno u neposrednom kontaktu sa državnom upravom. Verujem da nekima nije prijatno ni danas, naročito onima na koje se odnose preporuke iz vašeg izveštaja, ali smatram da je to dobro. Nije prijatno.

Iako od uspostavljanja institucije Zaštitnika građana, dakle, 2005. godine, pa do danas, Srbija je izgradila razgranat pravni okvir za zaštitu ljudskih prava. Postojao je, postoji i uvek će postojati nesklad između visokih zakonskih standarda koje uspostavljamo svakodnevno i prakse. Zašto? Iz prostog razloga što poštovanja zaštite i unapređivanja ljudskih prava i sloboda nikada nije dosta. Njihovo unapređivanje nikada ne prestaje. Zato verujem da je važno i dobro da nekima ni danas nije prijatno, jer su to upravo ona mesta koja daju priliku za dodatno poboljšanje i unapređivanje rada državnih organa, odnosno državne uprave.

Hoću još da kažem, mislim da je važno zbog građana, da pitanja ljudskih i građanskih prava i sloboda ne treba ceniti kroz naša politička opredeljenja i u odnosu na to da li smo vlast ili opozicija. Sloboda i ljudska prava, njihovo uvažavanje, poštovanje i zaštita su najviše vrednosti jednog društva i države i za njihovo kršenje ne bi smeli da postoje dupli standardi u odnosu na to ko ih krši. Na ljudska prava ne sme se gledati po principu – kakvo sedište, takvo gledište. Neophodno je da svi zajedno, bar u ovom domu, i vlast i opozicija, ali je neophodno da kao društvo u celini zajednički radimo na jačanju institucija.

Često zaboravljamo da i u mnogo razvijenijim demokratijama, zemljama sa dugom demokratskom tradicijom građani takođe imaju probleme i sa korupcijom i sa političkim, finansijskim zloupotrebama, slobodom medija itd, koji treba da se rešavaju upravo onako kako danas mi na ovom mestu pokušavamo da uradimo.

Socijaldemokratska partija Srbije i ja lično verujemo da je konstruktivna kritika i zdrava polemika izuzetno značajna i korisna. Ja tako vidim ovaj izveštaj, ali i ovu raspravu. Vidimo i pohvale i kritike izveštaja, i to, kao što sam već rekla, jeste pravi način da zajedno definišemo prostor za dalje unapređenje zaštite prava građana, kako bismo ojačali demokratiju i vladavinu prava.

Za kraj puna podrška poslaničke grupe SDPS za vaš dosadašnji rad i za izveštaj koji ste nam dostavili. Kasnije u raspravi govorićemo još detaljnije o delovima iz vašeg izveštaja. Želimo vam sreću u daljem radu. Zahvaljujem i toliko za ovo prvo javljanje.

Reč ima Aleksandar Martinović, po Poslovniku.