Dvadeset peta posebna sednica , 11.07.2019.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se formalno po Poslovniku zato što nemam drugi način da dobijem reč. Želim da objasnim o čemu se radi.

Gospodine Pašalić me je pre nekoliko dana zamolio da dođe u Narodnu skupštinu u 12,30 časova, pošto je u 11,00 časova imao jedan veoma važan sastanak koji skopčan sa određenim međunarodnim obavezama Republike Srbije. Ja sam o tome obavestio ljude koji su u rukovodstvu Narodne skupštine. Čini mi se da je došlo do nesporazuma.

Želim da se izvinim gospodinu Pašaliću zbog eventualnih neprijatnosti koje je danas doživeo i moguće da je krivica na meni, odnosno da ja nisam dobro preneo sadržinu našeg dogovora, ali prosto želim da obavestim i narodne poslanike i građane Srbije da gospodin Pašalić nije imao nikakvu lošu nameru, da na bilo koji način diskredituje parlament i narodne poslanike i raspravu o njegovom izveštaju.

Prihvatam odgovornost da sam verovatno nedovoljno kvalitetno i nedovoljno jasno obavestio one koje sam trebao da obavestim da gospodin Pašalić ne može da dođe na sednicu Narodne skupštine nakon postavljanja poslaničkih pitanja, nego tek od 12,30 časova. Da ne bi bilo nikakve zabune oko toga da je gospodin Pašalić imao bilo kakvu nameru da svojim ne pojavljivanjem u 11,00 časova, odnosno nakon završetka postavljanja poslaničkih pitanja od strane narodnih poslanika, diskredituje ovaj visoki dom.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
Obzirom da ste ukazali na povredu Poslovnika, moram da vas pitam da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni u ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne.)
Reč ima Vjerica Radeta, pravo na repliku.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dešava se s vremena na vreme kolegama narodnim poslanicima iz vlasti da kažu da u Narodnoj skupštini nema poslanika opozicije i prosto svaki put moramo da reagujemo, bez obzira što se koleginica ispravila na našu intervenciju, ali stvarno želimo da naglasimo i svaki put to kažemo da je SRS najveća opoziciona politička partija u Narodnoj skupštini.

Mi smo stranka koja ozbiljno radi svoj posao, mi smo sistemska stranka, konstruktivna, mi ne želimo da rušimo državu i ne učestvujemo u tome poput nekih koji ovde ne dolaze, što je apsolutno njihova stvar i njihov problem. Mi, prosto, moramo svaki put da naglasimo, pre svega radi javnosti, da mi jesmo opoziciona stranka, da se mi ne bavimo politikom i ne rušimo državu da bismo dobili nešto za sebe, već da ovaj posao radimo u interesu države, u interesu građana. Mi jesmo opozicija, mi želimo da srušimo vlast, ali želimo da to uradimo na izborima.

I još jednom, molim sve kolege narodne poslanike da nas ne tretiraju, ne znam na koji način, ako neko kaže da nema opozicije u Narodnoj skupštini, a mi ovde najvredniji i najozbiljnije radimo svoj posao, onda to zaista jeste na neki način i uvredljivo.

Bez obzira što u raspravi može da se kaže i nešto što čovek baš i ne misli, ovo je suviše ozbiljno da bi vam se više dešavalo. I zato molim i predsedavajuće, sve koji predsedavaju, da o tome vode računa i da na vreme te nesporazume eventualne raščišćavamo. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Nisam želeo koleginicu Mihailović Vacić da prekinem u toku izlaganja. Ja mislim da nije imala lošu nameru. Naravno da je vaša prisutnost vidljiva i pored vas, naravno, tu je još kolega iz opozicije Đorđe Vukadinović, pa da se ne bi javljao po istom osnovu za repliku.
Dakle, da, prisutan je, naravno, deo opozicije i najveća opoziciona politička opcija jeste prisutna i učestvuje u radu parlamenta. Zahvaljujem.
Koleginice Vacić, vi želite repliku? Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Nataša Mihailović Vacić

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Ne toliko repliku, samo možda kao malo pojašnjenje.

Zapravo, poenta onoga što sam htela da kažem je da je izuzetno važno da kada govorimo o građanskim i ljudskim pravima i slobodama, da nas ovde bude prisutno 250 poslanika. To je moj lični stav i u odnosu na to sam se referisala.

Poslanici vlasti su tu i jako je važno da kada govorimo o građanskim pravima i slobodama postignemo što je moguće širi konsenzus, i u parlamentu, a tako i u društvu. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice.
Da li želi reč još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa?
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SNS, narodna poslanica Sandra Božić. Izvolite, koleginice Božić.
...
Srpska napredna stranka

Sandra Božić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi zaštitniče građana, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, jako mi je žao što smo danas propustili priliku da gospodine Pašaliću, kao Zaštitnik građana ovde, ne ispred nas poslanika, svoj izveštaj predate i iznesete, već zbog javnosti i građana Srbije, jer smatram da ste svakako u ovom Izveštaju imali šta da kažete i da prikažete građanima Srbije danas u ovom narodnom domu.

Nadam se da ćemo imati prilike u budućnosti, ili možda kroz neku narednu polemiku, da čujemo šta je to Zaštitnik građana radio u prethodnoj, 2018. godini, do nekih detalja, koji budu zanimljivi poslanicima.

Dakle, pre nego što dam svoj osvrt i komentar na pomenuti Izveštaj, imam potrebu građanima preciznije da predstavim i predočim šta to institucija Zaštitnika građana zaista znači, jer smatram, iako su moje kolege pre mene koje su govorile negde dotakle tu temu, mislim da je jako važno reći da je institucija Zaštitnika građana u prošlosti ostala građanima gotovo nejasna.

Snažan je utisak da je u bliskoj prošlosti ona bila u potpunosti otuđena, politizovana i politički zloupotrebljena od prethodnog, ja moram reći, takozvanog Zaštitnika građana, Saše Jankovića, jer ne znam kako bih ga drugačije u ovom momentu nazvala.

Umesto da bude nezavisni regulatorni organ, institucija Zaštitnika građana od strane Saše Jankovića je politički zloupotrebljena. Služila je kao svojevrsna platforma za kandidovanje na mesto predsednika, emancipaciju lične politike, itd.

Primera na koje je sve to činjeno i kako je zloupotrebljena institucija Zaštitnika građana u jednom veoma značajnom periodu od 2007. do 2017. godine je zaista bezbroj. Ti primeri bi mogli možda da posluže za neki naučno-fantastični film, za neki scenario ili, možda, neki loš rijaliti, s obzirom da su pojedini koji su režiseri takve vrste rijalitija koji imaju neki manir čeprkanja po ljudskim sudbinama i podržali u smislu jedne samoproklamovane elite upravo tu nameru kandidature za predsednika Srbije sa mesta Zaštitnika građana Saše Jankovića. Prepoznaće se verovatno oni koje sam mislila da spomenem ovom prilikom.

Dakle, od Zaštitnika koji češće krši zakon nego što mu je on služio da građanima ukaže na njihova prava, do afere "Pištolj" i do predsedničke kampanje, zaista je bio čudnovat put. Iz mnogo očiglednih razloga potrebno je napraviti distancu od ove privatizovane i zapravo zloupotrebljene uloge Zaštitnika građana, te ukazati na sve ono što institucija Zaštitnika građana predstavlja i kako to ona građanima Srbije, i zbog građana Srbije, postoji i njima na usluzi, potrebno je vratiti oduzeti integritet i depolizovati ono što po Ustavu jeste moralo ostati nezavisna institucija.

Način na koji je to radio bivši Zaštitnik građana, svakodnevnim komentarisanjem i davanjem političkih ocena i izjava u javnosti, svakako to nije bio i urušio je ugled institucije Zaštitnika građana i doveo u sumnju sve one građane koji su se Zaštitniku građana obratili i u ovoj instituciji tražili zaštitu u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonima, a podsetiću vas da je institut Zaštitnika građana ušao u pravni poredak Republike Srbije 2005. godine, a 2007. godine, dolaskom jednog pojedinca, pa sve do 2017. godine, ovaj čovek je uspeo da ovu instituciju devastira, privatizuje, zloupotrebi i na kraju unizi.

Iz svega što je spomenuto i sa čim je svakako i šira javnost upoznata, još jednom ponavljam da je Zaštitnik građana Republike Srbije nezavistan, samostalni državni organ, kojem Ustav i zakoni zabranjuju bilo kakvo političko angažovanje i delovanje.

Vaš zadatak, kao Zaštitnika građana po Ustavu, određen je dvostruko, da štitite građane Srbije, njihova prava i slobode, da kontrolišete zakonitost i pravilnost rada organa vlasti, kao i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja.

S tim u vezi, gospodine Pašaliću, hvala vam što ste za ovako kratak period vratili poverenje građana u ovu instituciju.

Takođe, želi da istaknem da u praktičnom radu Zaštitnika, mora da se rukovodi zaštitnik načelno pravičnosti, naravno u okviru pozitivnog prava i njegova uloga je daleko veća od pukog formalnog poštovanja zakona.

Zaštitnik građana je takođe dužan da ispituje etičnost, savesnost, nepristrasnost organa, kao i poštovanje dostojanstva građana i ostale karakteristike javne uprave. Sa punim pravom građani očekuju da one, koje kao poreski obveznici plaćaju, očekuju da ove karakteristike i budu ispunjene.

Što se uloge nas, narodnih poslanika tiče, imali smo priliku i u prethodnim izlaganjima kolega, da još jedno ponovimo da narodni poslanici biraju i razrešavaju Zaštitnika građana, a po onoj kontrolnoj funkciji imaju pravo da vrše nadzor. S tim u vezi, analizirajući ovaj vaš izveštaj danas, za 2018. godinu, moram priznati da je ispred vas stavljen jedan težak, ali očigledno ne nesavladiv zadatak koji ste vi, uz probleme koje ste nasledili iz prošlosti, zaista uspeli da prebrodite.

Upoređujući statistiku koju ste nam u izveštaju predočili, mislim da je jako važno, primetan je veliki broj nerešenih slučajeva, odnosno predmeta iz prethodnih godina. Dakle, preciznije, nasledili ste 2.720 starih predmeta. Poređenja radi, u 2018. godini broj primljenih predmeta iznosi 3.338. Dakle, ako sam ja dobro razumela, vi ćete me ispraviti, po ovim podacima, kada ste preuzeli odgovornost Zaštitnika građana, ova institucija je već gotovo godinu dana bila u zaostatku.

Iz tog razloga, posebno bih istakla pojedine kampanje koje ste odmah po preuzimanju dužnosti sami inicirali, to su i podstakli, kampanja „Otvorena vrata Zaštitnika građana“ u Beogradu, kampanja „Dani ombudsmana unutrašnjosti Srbije“, koje su u potpunosti zaživele i opravdale svoj cilj, a upravo cilj ima veze sa ovim što sam prethodno rekla, a to je potreba da se smanji broj građana, broj predmeta koji su ostali u potpunosti bez odgovora Zaštitnika građana.

Takođe, način rada moram ovom prilikom da pohvalim, jer smatram da neposredan razgovor i neposredan kontakt sa ljudima jeste ono upravo što vraća i garantuje da će se poverenje građana vratiti u ovu instituciju, što ujedno, ja mislim, omogućava jednu bolju efikasnost.

Takođe, formiranjem Odeljenja za hitne intervencije smatram da ste postali dostupniji građanima, a posebno je to dragoceno kada su u pitanju najosetljivije grupe stanovništva, a imali smo prilike u Izveštaju da vidimo i na kakve ste sve situacije nailazili i gde ste imali potrebu da intervenišete vrlo brzo.

Sagledavajući ovaj vaš izveštaj, u nekoliko segmenata dotakli ste se apsolutno svih prava i sloboda koje su zagarantovane Ustavom Republike Srbije i zakonima Republike Srbije. Osvrnuću se na nekoliko segmenata koje ste istakli.

Pre svega, želim da razgovaram sa vama i da razmotrimo deo koji se tiče stanja prava deteta jer, kao neko ko učestvuje u radu skupštinskog Odbora za prava deteta u ovoj problematici, smatram takođe brigu o deci i o našim najmanjim i najdragocenijim stanovnicima jednom od najvažnijih tema kojom jedna država, ozbiljna država, ozbiljna vlast moraju i imaju obavezu da se ozbiljno bave.

Vi ste podneli poseban izveštaj vezano za ovu temu. Moram napomenuti, zarad javnosti, s obzirom da ste se kritički u ovom delu Izveštaja osvrnuli na postojanje dečijih i ranih brakova, kako smo to nazvali, da je država Srbija, a vi to znate, ali zarad javnosti ovo moram da istaknem, odreagovala na ovaj problem i osnovala Nacionalnu koaliciju za okončanje dečijih brakova, koja će raditi na otklanjanju ovih institucionalnih, društvenih, različitih prepreka koje postoje u ovoj problematici, kako bi u potpunosti dečije brakove na teritoriji Republike Srbije iskorenili.

Institut Zaštitnika građana, kažem i napominjem, ovo zna, jer učestvuje, pored ostalih predstavnika Narodne skupštine Republike Srbije, Vlade Republike Srbije, Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, nevladinog sektora, različitih udruženja, itd, Zaštitnik građana učestvuje takođe u ovom problemu vrlo aktivno.

Ono što bih još dodala kao reakciju države na prepoznatu izuzetnu potrebu za brigu o deci jeste zakon koji je trenutno u proceduri javnog slušanja, to je zakon o imenovanju zaštitnika za prava deteta, dakle posebno za prava deteta. Smatram to još jednim korakom u prepoznavanju značajnosti ovog problema i jednog sistemskog odgovora gde ćemo zaista sveobuhvatno imati priliku da se kroz još jednu instituciju zaštitnika brinemo o problemima onih koji su nam, kažem, najdragoceniji. Takođe, verujem da ćemo u sledećem izveštaju imati priliku i da konkretnije razgovaramo na ovu temu, s obzirom da ćemo već imati u toku 2019. godine rezultate.

Takođe, deo koji mi je bio zanimljiv i volela bih da se osvrnem na njega, jeste vaš Izveštaj koji se odnosi na deo rodne ravnopravnosti, odnosno vidim da je trend izvršenja preporuka Zaštitnika građana u ovom delu 83,33%, što je u apsolutnim brojkama u stepenu izvršenja zaista, nadam se da će biti visok taj stepen izvršenja i u narednom periodu, jer vidim da se mišljenja Zaštitnika građana izvršavaju i uvažavaju, što je jako važno u ovom segmentu. Jer, pored činjenice da je po ovim pitanjima Srbija daleko odskočila, što se tiče i regiona i Evrope, po temi rodne ravnopravnosti, s tim u vezi učešća žena u politici, mislim da je i dalje, a tu ste u pravu, u Izveštaju kada ste kritički rekli da je ipak na lokalnim samoupravama da odreaguju, ja se tu moram složiti sa vama. Lokalne samouprave jesu te koje moraju osnažiti pitanje rodne ravnopravnosti kroz formiranje obavezno saveta za rodnu ravnopravnost i kroz veću podršku koju moraju ovom telu dati.

Ono što je jako bitno i važno napomenuti, a svakako jeste nešto što je ova Vlada inicirala jeste Nacionalni akcioni plan zapošljavanja, u skladu sa opštim i posebnim protokolom za zaštitu žena od nasilja, koji propisuju subvencije za zapošljavanje lica iz kategorije teže zapošljivih lica, gde upravo spadaju žene žrtve porodičnog nasilja. To je veliki doprinos Vlade, resornog ministarstva, predstavlja meru aktivne politike Vlade u rešavanju ovog značajnog i velikog problema, gde moram napomenuti, kada je u pitanju problem konkretno prevencije nasilja prema ženama, nasilja u porodici, nasilja prema deci, nijedna vlast do sada nije preduzela ovoliko konkretnih mera i zauzela apsolutnu nultu toleranciju prema nasilju, prema bilo kom obliku nasilja, pogotovo nasilja prema deci, nasilja u porodici i nasilja prema ženama.

Međutim, da ne ispadne da vas ovo hvalim, imam i jednu vrstu jedne male kritike, a možda nisam u pravu, pa ćete me vi ispraviti ukoliko nisam. U Izveštaju nisam mogla da pronađem nijednu vašu osudu, niti bilo koji deo koji se odnosi na učestale napade na žene koje participiraju u politici, a smatram da ste možda samoinicijativno imali nekoliko osnova da to učinite. Tu pre svega mislim na napade na predsednicu parlamenta Maju Gojković, predsednicu Vlade Anu Brnabić, kojoj je čak bilo prećeno smrću, silovanjem i vešanjem, i na mnoge druge žene koje participiraju i aktivne su kao nosioci javne vlasti i javnih funkcija, a trpele su verbalno nasilje od strane muškaraca koji takođe vrše javnu vlast. Ispravite me, kažem, tu ako sam pogrešila i ako sam možda negde propustila u sredstvima javnog informisanja da čujem vašu osudu i vašu ocenu, ali svakako, ako ste to i učinili, smatram da je ova pojava trebalo da se nađe u ovom vašem Izveštaju.

Takođe, ono što je dosta olakšalo rad Zaštitniku građana i smatram kao nešto što je vrlo važno, u čemu je ovaj parlament učestvovao donošenjem Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, a vama dosta olakšalo rad, koji je usvojen 2018. godine, predstavlja takođe jedan dobar primer, prepoznat primer potrebe građana, društva, jer smo imali jednu veliku barijeru u pristupu besplatnoj pravnoj pomoći za većinu ili veći deo onog dela stanovništva koje predstavljaju osetljivije grupe stanovništva. Ovo je u velikoj meri olakšalo rad Zaštitnika građana, verujem, i svakako, ako ništa drugo, upotpunilo je pravni okvir u postupanju i delovanju istog.

Takođe, ne mogu da se ne osvrnem na deo Izveštaja koji ste predstavili, a koji se odnosi na probleme sa kojima vam se javljaju pripadnici nacionalnih manjina. S obzirom da je moje mišljenje po mnogim izveštajima koje pratim u okviru parlamenta da nacionalne manjine, pogotovo u Srbiji, zaista imaju sva prava, sve mogućnosti zagarantovane Ustavom i zakonima, u ovoj oblasti moram podvući nešto što ste vi takođe sami istakli, to je značaj usvojenih izmena zakona koji se odnose na poboljšanje kvaliteta života pripadnika nacionalnih manjina koji su takođe ovde u setu zakona u parlamentu pre izvesnog vremena u 2018. godini i usvojene.

Vi ste se osvrnuli na mađarsku nacionalnu manjinu, na pripadnike mađarske nacionalne manjine. Ja sa ponosom mogu reći da je saradnja između Srbije i Mađarske na istorijskom vrhuncu i da ove dve zemlje nikada nisu imale ovako visok i napredan nivo bilateralne saradnje, a na tome možemo da zahvalimo samo jednom čoveku, to je Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, koji izuzetno, jednom strateškom i zdravom politikom neguje spoljne odnose i spoljnu politiku generalno.

Koliko je visok nivo saradnje između Mađarske i Srbije govori možda upravo izjava koju je dao šef mađarske diplomatije juče Peter Sijarto, koji je izjavio da je Srbija primer za brigu o nacionalnim manjinama, jer ljudska prava su jezik osnovnih ljudskih prava i njihovo poštovanje i zaštita utiču na svakodnevni život građana i na njihov standard. Iz tog razloga smatram da su ove ocene koje stoje u vašem izveštaju vrlo blizu onoga što jeste zaista realnost, dakle, imamo jako dobar odnos sa svim pripadnicima nacionalnih manjina, a posebno moram istaći pripadnike mađarske nacionalne manjine.

S obzirom da kritički kontrolni pristup jeste nešto što je dragoceno svakoj vlasti, gde se neposredno može sagledati efekat svih aktivnih politika koje vi pružate kao sistem, vaša pozicija kao Zaštitnika građana u ovom smislu je zaista dragocena i neprocenjiva, jer vašom reakcijom mi imamo mogućnost da prepoznamo probleme u sistemu i da sistem menjamo i unapređujemo u skladu sa potrebama građana. Nijedna vlast kao ova, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, nije bila bliža narodu, nije bila bliža građanima i aktivno radila na rešavanju problema običnih ljudi, sve u cilju toga kako bi životni standard bio veći i kvalitetniji.

Upravo je ta posvećenost svakom pojedincu vidljiva na svakom koraku danas. Pojedinac je u sferi interesovanja politike Vlade, politike predsednika Srbije Aleksandra Vučića, celokupne politike SNS, zdrava, pristojna Srbija, Srbija u kojoj se otvaraju nova radna mesta, zidaju nove fabrike, zidaju bolnice, posle desetina decenija se ulaže u infrastrukturu, ulaže se u nove puteve. Zamajac razvoja se tu ne zaustavlja.

Videli ste iz sredstava informisanja, predsednik Aleksandar Vučić je najavio jedan novi investicioni ciklus od 10 milijardi evra, a koliko se vodi računa o svim segmentima društva, predstavlja i činjenica da će od ovih 10 milijardi dve milijarde evra čak otići isključivo i samo za one koji čine budućnost Srbije, a to su mladi ljudi.

Takođe, ne mogu da propustim priliku da kažem da je Srbija u prošloj godini imala rast od 4,1%. Druga smo zemlja u Evropi po nivou privrednog rasta, a investicije su premašile strane direktne investicije od 3,3 milijarde evra, a predikcije su da će one biti u budućnosti i veće. Srbija se gradi, Srbija vodi balansiranu spoljnu, unutrašnju politiku, sa tačnom vizijom i strategijom razvoja.

Sve gore pomenuto, sveukupno je bitno i važno kada pričamo o pravima i slobodama građana i o brizi o pojedincu. S obzirom da institut Zaštitnika građana radi u okviru preporuka, mišljenja i zakonodavnih inicijativa i vrši i zadužen je da štiti i unapređuje poštovanje sloboda i prava građana u odnosu na organe i organizacije koje vrše javna ovlašćenja, na taj način se Srbija opredelila za jedan demokratski pristup, demokratski odnos između građanki i građana i između vlasti.

Krajnji zajednički cilj svake demokratske vlasti i Zaštitnika građana jeste doprinos ostvarivanju prava i sloboda, principa jednakosti i očuvanju, pre svega, dostojanstva građanki i građana. S tim u vezi, izveštaj koji ste podneli pokazuje da institucija Zaštitnika građana živa i vraćena građanima gde joj je oduvek i bilo mesto. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Božić.
Reč ima predstavnik predlagača mr. Zoran Pašalić.

Zoran Pašalić

Zahvaljujem.
Veliko mi je zadovoljstvo da posle četiri godine u ovom formatu u plenumu predstavim Izveštaj Zaštitnika građana za 2018. godinu. Ubeđen sam da će se u ovom formatu i nadalje Izveštaj Zaštitnika građana prezentovati, biti dat poslanicima republičkog parlamenta na uvid, i svakako, biti podložan svakoj vrsti diskusije, uključujući i svaku vrstu kritike na rad institucije Zaštitnika građana.
Jedino što mi je žao, to je što narodni poslanici parlamenta Republike Srbije nisu ovde danas u većem broju, razlozi su ti, i sami ste ti rekli, hvala vam, a to je da u ovom izveštaju i o postupanju institucije Zaštitnika građana nema politike, nema političkih afiniteta i animoziteta, da moje koleginice koje sede sa mnom, moje kolege iz institucije i ja, smo obavili razgovor sa hiljadama građana, gledajući ih oči u oči i da smo mi institucija koja najbolje poznaje ono što smeta građanima Srbije u svakodnevnom životu i da to ne može biti politička tema, već suštinski tema koja treba da interesuje sve, kako građane Republike Srbije, tako sve one koji participiraju vlasti, bez obzira ko je od te tri grane vlasti.
Iz poštovanja prema građanima Republike Srbije, prema vama poštovani narodni poslanici, ja ću uvodnu reč svog Izveštaja pročitati, jer nisam ubeđen da građani Republike Srbije, i ako ona postoji, nalazi se ceo izveštaj na platformi, na sajtu Zaštitnika građana, mnogi su ga preuzeli, da su sa njim upoznati. Tako da ću, hvala vam na razumevanju, tako da ću vam oduzeti vam par minuta da pročitam uvodnu reč, Izveštaja Zaštitnika građana za 2018. godinu.
Stajaću iz poštovanja prema građanima koji su me preko vas, narodni predstavnici birali, i koji zajedno sa vama prate moj rad i očekuju rezultate toga rada.
Ljudska i manjinska prava i slobode, temeljna su vrednost na koje se pored vladavine prava i socijalne pravde, načela građanske demokratije i pripadnosti evropskim principima i vrednostima zasniva Republika Srbija. Za vladavinu prava može se reći da uvek u sebi sadrži dve univerzalne funkcije. Prva, da je to čuvar individualnih sloboda i autonomije građana, kao i da je to isključivo vezano za mogućnosti i stabilnosti poretka jedne države ili jedne zajednice.
Titulari ljudskih prava su građani, a obaveza države da se prava i slobode utvrđene Ustavom i zakonom ne krše, već poštuju. To su ujedno i osnovni postulati u našem radu pretočeni u Izveštaj koji predstavlja presek stanja o poštovanju ljudskih i manjinskih prava u postupanju organa javne vlasti u Srbiji prema građanima i dokument o načinu i rezultatima rada ove nezavisne kontrolne institucije.
Ovo je 12 redovni godišnji izvešta Zaštitnika građana, a drugi koji podnosim od kada obavljam ovu funkciju. U skladu sa Zakonom godišnji izveštaj sadrži podatke o aktivnostima Zaštitnika građana, uočenim nedostacima u radu organa uprave kao i predloge za unapređenje položaja građana pred organima uprave.
Imajući u vidu da Zakon o Zaštitniku građana posebno akcentuje značaj specijalističkih oblasti Izveštaj sadrži pregled po ovim oblastima i to: prava deteta, rodna ravnopravnost, prava nacionalnih manjina, prava osoba sa invaliditetom i starijih i prava lica lišenih slobode. Pored toga tzv. resori dobre uprave grupisani su u tri kategorije: građansko politički, ekonomsko imovinski i socijalno kulturna prava.
U toku izveštajne godine Zaštitniku građana se obratilo preko 9000 građana, a primljeno je skoro 3400 pritužbi u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava. U toku 2018. godine Zaštitnik građana je ukupno uputio 297 preporuka organima uprave, od ukupnog broja upućenih preporuka najveći broj 144 odnosi se na rodnu ravnopravnost. Najveći broj pritužbi građana u 2018. godini odnosio se na rad predstavnika izvršne vlasti, posebno ministarstava oko 20% svih pritužbi, dok je procenat pritužbi koje se odnose na rad jedinica lokalne samouprave oko 13% svih pritužbi. Takođe, građani su prituživali i na rad pravosudnih organa 11% svih pritužbi. U najvećem broju građani su se prituživali na kršenje prava u oblasti dobre uprave te ekonomsko-imovinsko, socijalnoj i kulturnoj sferi. Pritužbe građana govore o egzistencijalnim problemima i nezaposlenosti ali i o neefikasnoj državnoj upravi koja ćuti kada treba da postupi u korist građana. U radu organa uprave učestalo dolazi do povrede ili uskraćivanja prava građana kao i ponavljanje istih ili sličnih problema u radu.
U ovom izveštajnom period Zaštitnik građana beleži intenzivnije aktivnosti Vlade na modernizaciji rada državne uprave kroz razvoj i primene različitih elektronskih servisa koji se ogleda u stalnom proširenju i uvođenju novih e-usluga za građane i privredu. Napredak se ogleda u ozbiljnom pristupu i učestalijim aktivnostima usmerenim na usavršavanje kadrova iz oblasti dobre uprave.
Kampanje „Otvorena vrata“ Zaštitnika građana u Beogradu i „Dani ombudsmana“ u unutrašnjosti Srbije u potpunosti su zaživele i opravdale svoj cilj. U nameri da vratim instituciju Zaštitnika građana njenim građanima i efikasnije ih zaštitim od potencijalne zloupotrebe vlasti, kampanju iz Beograda proširio sam i na druge gradove i opštine Srbije, kao što sam i obećao u svom uvodnom izlaganju prilikom izbora.
Tokom izveštajne godine, u redovnim i vanrednim terminima sastao sam se lično, sa skoro dve hiljade građana u Beogradu i drugim gradovima i opštinama u Srbiji. Građani su upozoravali na loše iskustvo sa javnom administracijom, prituživali se na dugotrajni proces dobijanja javnih isprava, zloupotrebe u postupanju izvršitelja koje ih dovode na rub egzistencije, ukazivali na probleme sa inspekcijom, žalili na efikasnost sudske uprave, lokalne samouprave, poreske službe i zdravstvene administracije. Praksa prijema građana pokazala se kao veoma dobra, budući da građani su lično želeli da mi izlože svoje probleme koje su kako upozoravali u procedurama birokratskog lavirinta građani se „ne vide“, građani se „ne čuju“, još manje razumeju.
Meni i mojim saradnicima, su takvi razgovori omogućili precizniji uvid, ne samo u probleme građana, u ostvarivanju njihovih prava, već i u radu državnih organa i njihove eventualne propuste.
U skladu sa svojim nadležnostima, razgovarao sam sa predstavnicima državnih organa i lokalnih samouprava, na čije propuste su se građani prituživali i traži se uočene nepravilnosti isprave.
Drugi prioritet u radu bila je osnaživanje kapaciteta Zaštitnika građana, što je delimično učinjeno usvajanjem Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Zaštitnika građana.
Novom sistematizacijom u decembru 2018. godine, formirano je odeljenje za hitna postupanja, koje po pozivu na osnovu pritužbe, dostupnih informacija, ali i sopstvene inicijative, hitno reaguje u rešavanju problema građana.
Ovom organizacionom jedinicom stručna služba postaje efikasnija i dostupnija građanima o čemu govore njeni prvi rezultati u rešavanju problema. Prvenstveno zaštite prava deteta, osoba sa invaliditetom i starijih, kao i imovinsko-pravnih odnosa. Takođe posebna organizaciona jedinica u okviru službe Zaštitnika građana, koja obavlja posle nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, ojačana je povećanjem broja izvršilaca, koji će raditi na unapređenju i zaštiti prava lica lišenih slobode i sprečavanju torture.
Namera mi je da ovo odeljenje u skladu sa svojim pojačanim kapacitetima poveća broj poseta, posebno nenajavljenih mestima gde se nalaze ili se mogu nalaziti lica lišena slobode, kako bi se pojačao nadzor po svim zatvorskim institucijama i odeljenjima.
Iako položaj osuđenika kao i lica na policijskom zadržavanju, ostaje i dalje u fokusu ovog odeljenja, u budućnosti jednaka pažnja će biti usmerena na institucije socijalne zaštite i psihijatrijske klinike, njihova zatvorena odeljenja u kojima se nalaze najosetljivija kategorija građana, poput psihijatrijskih bolesnika, starijih, dece, odraslih sa mentalnim i intelektualnim poteškoćama, u kojima takođe može doći, a svedoci smo sve češće i dolazi do slučajeva ozbiljnog kršenja prava korisnika i pacijenata. O tome će institucija Zaštitnika građana, vama poštovani poslanici, podneti na vreme poseban izveštaj.
Osim toga, odeljenje nacionalnih mehanizma za prevenciju i torturu će nastaviti i produbiti saradnju sa udruženjima koji se bave zaštitom ljudskih prava, ali će uspostaviti saradnju i sa akademskom zajednicom i sprovesti istraživanje u cilju dobijanja celovite slike položaja svih osetljivih kategorija. Predstoji usvajanje i izmena i dopuna Zakona o Zaštitniku građana, što je obaveza i koja je predviđena i akcionim planom za Poglavlje 23. pregovorima sa EU.
Izmenama i dopunama Zakona trebalo bi ojačati mandat i garancije nezavisnosti institucije.
Izveštajnu godinu obeležilo je i potpisivanje Memoranduma o razumevanju sa kolegama iz četiri države. Bilateralni sporazumi potpisani su sa Ombudsmanom - Bugarske, Turske, Slovačke i Rusije. U međuvremenu još četiri bilateralna sporazuma sa Rumunijom, Grčkom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom.
Da pojasnim. Ovi sporazumi omogućuju bez želje da institucija Zaštitnika građana preuzima nečiji, tuđ posao, prvenstveno da radi poslove koje radi uobičajeno diplomatija, da brže, efikasnije i na veće zadovoljstvo građana reši probleme naših građana ili njihovih porodica koji žive, rade ili se nalaze u zemljama koje sam pomenuo i svim drugima u koje se naši ljudi nalaze, žive, rade ili trenutno borave.
Postoji niz primera, spreman sam da odgovaram na pitanja u vezi sa tim, gde su se oni u praksi pokazali kao jako dobri. Njima je predviđeno ne samo saradnja, već i jačanje prijateljskih odnosa i uzajamne saradnje između institucija u oblasti zaštite ljudskih prava i sloboda. Memorandumima su definisani postupci i saradnja Ombudsmana u slučajevima kršenja ljudskih prava i sloboda državljana Srbije na teritoriji druge strane, zemljice potpisnice i obrnuto.
Postoje kritike koje kažu da sama saradnja Ombudsmana je u samom otpisu onoga što se smatra ovlašćenjima Ombudsmana. Mišljenja sam i pokazalo se u praksi da ova dvostrana saradnja, odnosno ta bilateralna saradnja je pokazala daleko veće efekte samo od momenta kada su krenulo u takvu vrstu kontakata i formalizacije tih kontakata za vrlo kratko vreme, radi se nekoliko meseci.
Dogovorena je razmena iskustava najboljih praksi i informacije koje se odnose na postupanje po pritužbama i održavanje zajedničkih događaja na komunikacijskim platformama međunarodnog instituta Ombudsmana i evropskog instituta Ombudsmana i drugih organizacija i mreža.
Planirano je i u određenom broju slučaja sprovedeno zajednički projekti i programi organizovanje uzajamnih poseta, stažiranja, obuka i pružanja praktične pomoći u oblasti zaštite ljudskih prava.
Ombudsmani, odnosno zaposleni u institucijama za zaštitu ljudskih prava bez obzira na njihovo ime, su boravili u Republici Srbiji, koristeći iskustva naših institucija u pogledu zaštite ljudskih prava, a takođe su zaposleni iz institucija Zaštitnika građana, takođe imali obuke koje su unapredile, siguran sam, i rad institucije Zaštitnika građana u Republici Srbiji.
Inicirao sam formiranje mreže Ombudsmana Balkana, radi boljeg, i povezivanje institucija ombudsmana u državama regiona kao i identifikovanje zajedničkih problema sa kojima se balkanske države suočavaju. Zašto je bilo bitno imati ovu vrstu kontakata?
Balkan je geografski plan ali svakako i kurtuloški, svakako spada i u ono što zovemo mentalitet jedne oblasti sa malim razlikama i odstupanjima u pogledu razmišljanja o rešavanju pojedinih problema sa istom ili sličnom ili istorijom koja dodiruje ove narode. Ono što je u ovom trenutku najvažnije, a to je sa velikom fluktuacijom građana iz ovih zemalja koje geografski pripadaju Balkanu među sobom.
Sve to je imalo značaja da se njihovi problemi, jer cilj je bio rešavanje njihovih problema, sa ne malim brojem primera gde su građani kako Republike Srbije tako i ostalih zemalja balkanskog poluostrva, imali probleme koje su preko ovih institucija brže i efikasnije rešavali, baš u ovom trenutku se rešavaju problemi građana koji se nalaze u Republici Srbiji, a koji su inicirale kolege iz institucija Zaštitnika ljudskih prava u ovim zemljama.
Od novembra 2018. godine, u Sofiji su ove oblasti prepoznate i na tom sastanku je dogovor da se ovakva jedna mreža eventualno, eventualno naglašavam, formira zbog upravo onog što sam naveo to je specifičnost istorije mentaliteta kulture, ekonomskog razvoja, često između zemalja koje se nalaze na balkanskom poluostrvu.
Ukratko, ovo su osnovne aktivnosti koje su obeležile prošlu godinu. Ponovio bih da mi je posebno zadovoljstvo što danas razmatramo godišnji Izveštaj Zaštitnika građana i nadam se da će organi javne vlasti uzeti u obzir kritičke ocene, koje smo joj uputili u cilju njihovog efikasnijeg rada i zaštiti i unapređenja ljudskih i manjinskih prava. Zahvaljujem na pažnji.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem predstavniku predlagača, magistru Zoranu Pašaliću, Zaštitniku građana.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč povodom razmatranja redovnog godišnjeg Izveštaja Zaštitnika građana za 2018. godinu, dakle tačka 2. dnevnog reda.
Reč ima najpre narodni poslanik Muamer Zukorlić. (Nije prisutan.)
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. (Nije prisutan.)
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. (Nije prisutan.)
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite, kolega Komlenski.