Na temu pitanja šta je za građane Republike Srbije važno i u kojoj meri mi dajemo neku vrstu ispravnog odgovora na potrebe, između ostalog, i potrebe mladih i ne tako mladih ljudi u ovoj zemlji i na pitanje otvaranja različitih perspektiva, između ostalog, i da se u ovoj zemlji radi, da se u ovoj zemlji živi i da se u ovoj zemlji ostaje, značajno bolje nego što je to bio slučaj u godinama, pa ništa neću pogrešiti, ako kažem i decenijama unazad, sigurno ste primetili, a nemoguće je ne primetiti, mnogi su o tome govorili danas da je jedan od važnih aspekata ovih zakona o kojima pričamo jesu i ti međunarodni standardi, ali i odgovarajuća modernizacija.

Kada pogledate zašto je to važno, mi o tome govorimo često. Upravo ta vrsta modernizacije, evo tu su i ljudi čija se stranka zove "Stranka moderne Srbije" ili modernizacije i oni će verovatno učestvovati u ovoj raspravi, pa mogu i oni da kažu šta misle o tome, dakle ta vrsta modernizacije predstavlja baš pravi odgovor na pitanje potreba u savremenom trenutku, pravi odgovor kako mladi ljudi mogu da rade iz Srbije, kako da im budu dostupnija i svetka tržišta, o kojima ste govorili maločas, gospodine Periću.

Dakle, ako neko može da stvara u Srbiji na način da plasira odavde ono što stvori, a to može biti, recimo, rezultat nekog intelektualnog rada, može da bude izvesna usluga u čuvenom IT sektoru. To je dobar okvir da taj neko kaže: „Ja sam zadovoljan pozicijom na kojom se nalazim. Ne moram da putujem nigde, ne moram da idem u zemlju u koju je prosečna plata dva ili tri puta veća nego u Srbiji, sve ono što sam planirao da radim tamo, mogu da radim ovde, a pri tom da mi troškovi života budu manji.“ Mnogi već razmišljaju na taj način.

Kada pogledate šta kažu ljudi koji su se sa tim stvarima bavili na drugim mestima, u drugim državama, ja sam skoro čitao jednu izjavu čoveka koji je bio jedan od potpredsednika slovenačke Vlade, oni su inače u toj vrsti modernizacije i razvoju ovih čuvenih E-servisa dosta napredovali, on kaže - Ako hoćete da pravite uspešno društvo koje se danas takmiči potrebno je nekoliko tih, tzv. ekosistema da razvijate. Jedan, svakako jeste tehnološki. Dakle, da uvodite tu vrstu servisa koji omogućava da se stvari rade daljinski, lako, brzo, efikasno, primenom ovih savremenih telekomunikacija koje je zaista danas teško ispratiti, koliko se brzo i dinamično razvijaju.

Važan je i takozvani ekosistem međunarodne saradnje. Kada pogledate kako Srbija danas stoji, pa recimo na tom planu, dovoljno vam je da se osvrnete na to šta se u Srbiji dešava ovih dana, videli ste na koji način je uvažena, recimo od jedne Francuske, da mi danas možemo sa ponosom da konstatujemo da se pokazuje poštovanje prema Srbiji.

Uporedite tu vrstu odnosa sa bilo čim što je dolazilo pre Aleksandra Vučića, SNS, znam da mnogi skoče kada ja pomenem tu stranku i to ime, ali to je činjenica, ko je pokazivao tu vrstu uvažavanja prema Srbiji, a imali smo takvu vrstu visokog uvažavanja i od strane Ruske Federacije, kada je dolazio njen predsednik ovde i od strane Narodne Republike Kine, sećate se, njen lider je bio ovde i svi su govorili – Srbija ima svoje mesto su svetu. Kada to posmatraju neki koji bi trgovali sa Srbijom, ili mladim sposobnim ljudima i drugim sposobnim ljudima, ne moraju biti mladi, koji rade u Srbiji, oni kažu – Da, ovo je zaista dobro mesto. I, da, ja mogu i svoj kapital da uložim tamo i taj kapital će tamo biti bezbedan. Na taj način mi obezbeđujemo posao sebi.

Dakle, ova vrsta modernizacije i ova vrsta međunarodnog uvažavanja kakvu danas imamo, to su pravi odgovori na pitanja koja ste postavili, naravno, kada se njima pristupa na pravi način. Ne mislim da je pravi način da se postupa, na način na koji to čini, recimo, danas Dragan Đilas sa svojom ekipom, videli ste da su ti ljudi pokušavali čak i posetu predsednika Makrona da zloupotrebe, pa pokušali da mu se obrate sa nekim zahtevom za sastanak, a videli ste koliko je to bilo diletantski i smešno.

Pisali čoveku na dan kada dolazi u Srbiju, pri tom, na engleskom jeziku, izvređali ga da laže, objavljujući kako nije bilo onako kako Makron kaže, nego kako oni tvrde i vrhunac te priče je bio danas kada su mu uz neko izvinjenje ili konstataciju – možda smo se mi to malo zbunili oko datuma, i još spočitali i optužbu, zamislite šta su rekli, to stoji na sajtu Đilasove organizacije, da je Makron sa Vučićem pravio neke privatne poslove za njihove firme.

Dakle, to nije pravi način, ali šta jeste? Onaj koji otvara tržišta, to ste ispravno napomenuli, onaj koji otvara mogućnost da se lakše u Srbiji, ali i iz Srbije radi i to je definitivno ono što je realnost u Srbiji danas. Zbog toga mi tvrdimo da je Srbija mnogo uspešnija nego što je bila pre Aleksandra Vučića i SNS i Srbija, naravno, mnogo više vodi računa o sebi. Nas više ne zanimaju računi kao što su tuđ džep, stotine miliona na Đilasovim firmama i znate već, sve ono što predstavlja najdublji, najcrnji mrak prošlosti ove zemlje.

Pravo na repliku, narodni poslanik Sreto Perić.

Gospodine Orliću, ovo je 21. vek i nijedna država, ma koliko ekonomski bila jaka, imala razvijenu demokratiju, ne može sama da postoji. Saradnja je neophodna, ali je obaveza svake vlasti, obaveza svakog režima da prvenstveno vodi računa o svojim interesima kako privrednim, industrijskim, tako i o interesima svojih građana.

Ponosni smo na mlade stručnjake Srbije koji mogu da rade iz Srbije i ostaju u Srbiji. Nemamo ništa ni protiv onih koji odlaze, pa sa znanjem se vraćaju ponovo u Srbiju, da bi ubrzanije razvijali Srbiji. To je sve njihova stvar. Ali, mi ovde nismo prepoznali, ja sam govorio o tome da kada je u pitanju međunarodna trgovina, ona se može kvotama kontrolisati i štititi domaće tržište i domaća proizvodnja. Kako prilikom uvoza, tako mogu da se uvedu i izvozne kvote ili subvencije za izvoz. Nama to nedostaje. Ja ne znam, vi verovatno imate kontakt sa građanima Srbije čije je isključivo zanimanje poljoprivredna proizvodnja. Oni se suočavaju sa više problema, koje ne mogu da reše ni oni, niti im pomoć u ovom trenutku može neko da pruži. Šta je to? Nesigurna otkupna cena, nesiguran plasman i nemogućnost da obezbede radnu snagu, koja nije komplikovana i nije zahtevna, ali je nema.

Ja sam se više puta uverio i budem prisutan kada pokušavaju moji poznanici i prijatelji da obezbede berače malina ili neke druge učesnike u tim sezonskim poslovima i to je nemoguće. Na tom planu mi bi morali više da uradimo i morali bi da znamo kada se roba uvozi kakav status će biti naše domaće robe.

Vrlo često se kaže ovde - mi uvozimo ono po čemu smo do sada bili najpoznatiji i možda najbolji ili među najboljima, a to uvozimo.

Ovo što se sada više stranaka sa nekim zvučnim popularnim imenima, između ostalog i sa moderna Srbija, što više takvih stranaka, građani Srbije žive sve teže.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Jeste, svakako je poljoprivreda jedan od važnih sektora o kojima je apsolutno naša obaveza da vodimo računa, ali i tu moram da vam kažem da danas Srbija daje ovu vrstu ispravnih odgovora o kojima sam ja govorio malo čas. Ja ne mogu da se setim da li je bilo primera u vreme onih za koje mi pouzdano znamo da nisu nikada brinuli ni za poljoprivrednog proizvođača, ni za bilo kog drugog čoveka u Srbiji do za sebe same, naravno, svoje neposredno okruženje, mislim tu i na Đilasa i na Jeremića i na ove njihove prateće dveraše, sve pripadnike žutog preduzeća, da li se u njihovo vreme dešavalo da se Vlada mesecima unapred bavi pitanjem potreba malinara, pre nego što do problema dođe? Vi znate, pričali smo o tome ovde, danas je to realnost. Danas se zajednička rešenja prave.

Subvencije za poljoprivrednike, ja ne mogu da se setim da li je bilo kontrapodatka u odnosu na one koje smo mi iznosili ovde, danas su dosta bolje nego u njihovo vreme.

Da li ljudi hoće da rade, a posla ima ili možda posla nema, to je stvar o kojoj sigurno možemo da pričamo malo duže, jer ja se bojim da se Srbija danas, pa recimo i u tom sektoru susreće sa jednom interesantnom pojavom, da posla ima više nego zainteresovanih ljudi da se njime bave. To se odnosi i na ove sezonske poslove o kojima ste vi govorili.

Nije to jedini problem, postoji problem koji se tiče organizacije rada, ali i tu, moram da vam kažem ponovo, danas mi dajemo prava rešenja upravo kroz ove programe modernizacije o kojima smo govorili tokom današnjeg dana, a na kojima sam ja insistiramo malo čas.

Da li znate da smo uveli servis koji omogućava da ti sezonski radnici budu adekvatno prijavljeni? Šta znači adekvatno? Da se premoste sve one teškoće koje ima poslodavac, a prirodno ima, kada angažuje, recimo, par stotina ljudi da neki posao obave čisto sezonski na deset dana, a onda ima potrebu da potpiše par stotina ugovora, izvrši par stotina prijava, pa dan pred posao padne kiša, pa onda treba da vrši izmena ugovora ili da se pravi da se ništa nije desilo, preskoči dva dana i mnogi su, nažalost, nalazili rešenje u tome da se uopšte nikakvim prijava ne bave.

Mi smo sa 3.000 do 3.500 ukupno prijavljenih ljudi, samo zato što smo uveli moderan sistem, elektronski sistem koji omogućava fleksibilne prijave, pre početka bilo kakvih radova, digli broj prijavljenih za trećinu, a tek sada pratimo koliki će biti domašaj ili dimenzije ukupnog pozitivnog efekta koji smo ostvarili.

Dakle, još jednom, može što šta da se napravi, što šta pametno i uspešno može da se napravi, ali kada se o tome ljudi staraju na pravi način, kada im je stalo da taj rezultat naprave, kada hoće da uče od drugih i da se trude da ih nadmaše. Naravno, to je, još jednom, strašna razlika u odnosu na ono što smo imali nekada u Srbiji.

Koji ste bilo kakav servis, ne mora da bude elektronski, a da je na korist građana mogli da konstatujete u vreme tog Đilasa koji je, naravno, stotine milione evra preusmerio na račune svojih firmi, a dug u gradu Beogradu samo povećavao, koji dan danas ne može da objasni? Kako je moguće, počneš da se baviš politikom, kažemo, go ko pištolj, a da nemaš ništa konkretno, ništa opipljivo, sam prijaviš da nemaš ništa, a završavaš tako što prijavljuješ desetine miliona evra u nekretninama samo? Dakle, to su pitanja odnosa da li je danas nekome važno da napravi nešto za državu, da napravi neko pametno rešenje, da se ne stidi da uči i da svakog dana napreduje? Jeste. Da li ste imali takvo ponašanje? Pa, ne. Dakle, kod onih koji su se samo bogatili takvih primera bilo nije. Zbog toga je Srbija tada bila tako devastirana i tako upropašćena i zbog toga je Srbija danas toliko uspešnija nego što je bila.

Pravo na repliku, narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Gospodine Orliću, ti koje vi prozivate danas ili možda unazad par meseci od kako ne dolaze u ovaj parlament ili, u najboljem slučaju, od 2016. godine, mi smo ih označili kao loš sistem vlasti 2000. godine i nikad nismo mogli da revidiramo svoje stavove po tom pitanju, jer oni nisu ostavili takvu mogućnost nama.

Mi nemamo problem ako se neko promeni u pozitivno smislu i da kažemo - da, u redu je, imaćete podršku SRS, ali oni svoj kurs od 2000. pa nadalje nisu menjali uopšte. Osnovni cilj je bio da oni žive što bolje, da uzmu što više para građana Srbije.

Mi želimo da vršimo kontrolu nad vama i da izvršimo određeni pritisak da bi vi radili bolje, a u interesu građana Srbije. Kad god radite dobro mi vam nismo protivnici, nećemo ni biti. Čim vidimo da ima prostora za bolji i angažovaniji vaš momenat, to je u ovom momentu. To je tako sada. Možda na sledećim izborima situacija bude potpuno drugačija, ali o tome neka sude građani Srbije, a mi ćemo njihovu volju i tada, kao i bezbroj puta pre toga, da poštujemo.

Možemo da budemo možda nezadovoljni izbornim rezultatom, ali nismo ljuti na građane Srbije. Nismo se dovoljno predstavili, nismo dovoljno pokazali na najbolji način ono što želimo. U tome je problem.

Određenim sistemskim rešenjima i merama koje sprovodi ovaj režim ne kažem da se nešto nije pokušalo, da i Zakon o sezonskom zapošljavanju nije možda ostavio pravni okvir da se nešto reši, ali verujte da u praksi to nije zaživelo mnogo upravo iz razloga što i za njihovo angažovanje ne postoje dobri uslovi. To nije problem u ravničarskim mestima, gde taj sezonski radnik može da odlazi od svoje kuće i da se vraća uveče svojoj kući, da boravi u njoj, da spava, ali tamo gde treba da mu se obezbedi smeštaj i ostalo, pitanje je i standarda života. Možda neko ima potrebu da zaradi dodatno neki novac, ali uslovi smeštaja, uslovi putovanja ili slično mu ne odgovaraju i možda veština koju je potrebno pokazati prilikom radnog angažovanja nije u njihovoj moći, to su neki drugi razlozi, ali na tome treba poraditi i još mnogo može da se uradi.

Svejedno, evo, sada pričamo da nema inflacije. Ovo je baš u najdirektnijoj vezi sa ovim Zakonom o trgovini. Da li znate gde sam ja video tu inflaciju? U početku su neke čokolade bile pakovane neto težina 100 grama, pa su sišle na 90 grama, a cena je ostala ista. Sada imamo 80 grama i cena je ista. Da li znate šta je za mene tu inflacija? Ne procenat, nego 20 grama čokolade.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Gospodine Periću, dakle, to što ste vi sada pomenuli je, ako na toj ambalaži i dalje piše 100 grama, a gramaža se promenila, pitanje kršenja zakona, a ne pitanje inflacije. I to je posao za inspekcije, za koje moram da primetim, opet ako ćemo da pravimo poređenje sa nekim prethodnim vremenima, mnogo bolje i ozbiljnije rade i to govore zvanični podaci i koliko je različitih poseta inspektora obavljeno na godišnjem nivou i kakvi su efekti. Mislim da je o tome i prisutni ministar govorio mnogo puta u javnosti. Nije problem da se tih stvari prisetimo.

Nešto mnogo važnije. Vi ste sada kazali da nije bilo efekta, da nemamo izmereni efekat ovih mera o kojima sam ja govorio malopre, ali niste u pravu. Rekao sam vam, za trećinu je povećan efekat u startu. Dakle, tri meseca bukvalno od dana stupanja na snagu tog zakona koji je omogućio elektronsku evidenciju, mi smo u proseku 3.500 prijavljenih sezonskih radnika digli na 4.200 i to je pre počinjanja sezone, dakle, pre samih poslova. I mi ćemo tek da vidimo, na to sam ukazivao malopre, koliki je pun i pravi efekat, a da ga već sad ima i da se već sada isplati, to je potpuno jasno. Pri tom smo napravili moderan sistem. Sećate se, pričali smo o tome. Hrvatska je važila za nekoga ko je imao najbolje rešenje u tom smislu, ali su njihova rešenja bila lepljene određenih kupona ili tačkica u radne knjižice, a mi uveli sve elektronski, sve potpuno digitalizovano, sve najmodernije.

Ja mislim da je to dobra stvar. I, u pravu ste, treba uvek opominjati i tražiti više i bolje. Uostalom, mi na tome insistiramo, mi insistiramo na toj vrsti radne etike, koja kaže – nije sramota raditi. Naprotiv, čast je, dobro je raditi. Treba čovek da želi da radi. Ne treba da izbegava poslove tamo gde ih ima zato što misli da mu možda nisu dovoljno dobri, a reč je o dobrim poslovima. Nije alternativa za to sedeti kod kuće, ako možeš da biraš. A, danas u mnogome možeš da biraš, drastično više možeš da biraš nego u ono vreme kada je na stotine hiljada ljudi, sećate se, Đilasovo, Jeremićevo, vreme žutog preduzeća, na stotine hiljada ljudi je ostajalo bez posla i ništa nije moglo da se bira, alternative nije bilo ni jedne.

Danas kada se u stotinama broje nove firme koje dolaze u Srbiju, čovek može da kaže – da, želim da radim u toj firmi, za tu platu ili ne, možda želim u onoj drugoj, za malo veću platu ili nije veća plata, ali je lepši i lakši posao. Dakle, tu vrstu alternative mi danas obezbeđujemo građanima.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Ovo je poslednja rečenica.

Ovo je samo jedan od primera. Pogledajte šta smo učinili u sektoru građevine, kako smo napredovali na „Duing biznis listi“ Svetske banke samo zbog toga što smo ovu vrstu modernizacije uveli i videćete Srbija napreduje i to je naše mišljenje i to je mišljenje sveta.

Pravo na repliku, narodni poslanik Sreto Perić.