Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, pred nama su tri zakona iz oblasti trgovine, turizma i telekomunikacija. Naravno, Srpska napredna stranka u danu za glasanje podržaće sva tri zakona, zato što oni jesu u interesu i proizvođača, ali u interesu i potrošača.

Ja ću se ovde osvrnuti na jedan poseban segment ovih zakona, a to je zaštita posebno osetljivih i ranjivih grupa, odnosno pre svega dece i maloletnika. Moram da istaknem da ova Vlada, odnosno da od odlaska SNS i te kako vodi računa o svakom građaninu Republike Srbije, o ekonomskoj razvoju Republike Srbije, o miru, bezbednosti i razvoju Republike Srbije, o boljem životnom standardu svakog građanina Republike Srbije, ali poseban akcenat stavlja i na zaštitu posebno osetljivih, odnosno posebno ranjivih grupa.

U tom smislu, posebno želim da naglasim značaj Zakona o elektronskoj trgovini, gde se kao novina uvodi uklanjanje nedopustivog sadržaja sa interneta. Naime, moram da kažem da internet može da predstavlja vrlo opasnu zonu bezbednosti kada su u pitanju deca i maloletnici i da često korišćenjem interneta mogu da budu ugrožena nekada i osnovna ljudska prava, a kada su u pitanju deca, mogu da budu izložena na najgrublji mogući način različitim pornografskim sadržajima na svojoj internet stranici i različitim vidovima zlostavljanja i zanemarivanja.

Ono što moram da naglasim da se prvi put uvodi ovaj mehanizam u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini. Takođe, moram da naglasim da je otvoren i nacionalni kontakt Centar za bezbednost dece ne internetu i samo u prošloj godini bilo je 7.000 prijava, kada su u pitanju zloupotreba dece na internetu. Takođe, moram da naglasim da od tih 7.000 prijava, pokrenuto 155 krivičnih prijava. Moram da naglasim da Vlada vrlo odgovorno prilazi ovom problemu, pa se određuje rok hitnog postupanja nadležnih organa, a taj rok je dva dana. Takođe su predviđena i zakonske sankcije za ne postupanje i one za pravna lica idu do milion i po dinara, a za preduzetnike do 300.000 dinara.

Ono što takođe moram da naglasim da je zaštita od nedopustivih sadržaja na internetu jedno među resorsko pitanje, da i ovde sem Ministarstva trgovine i te kako je uključeno Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, kada je u pitanju zaštite dece na internetu, da i ovde i te kako je uključeno i Ministarstvo unutrašnjih poslova i moram da naglasim da je Ministarstvo unutrašnjih poslova u junu mesecu ove godine dobilo opremu u vidu poklona od Norveške ambasade u vrednosti od 900.000 evra, a to je u stvari nabavka opreme za Nacionalni centar za kriminalistiku radi otkrivanja i analiziranja sadržaja na internetu, koji se odnosi na sprečavanje kriminala i korupcije.

Znači, u pitanju je koordinisana aktivnost više različitih ministarstava, takođe i koordinisana aktivnost i sudova i tužilaštva, jer samo u koordinisanoj aktivnosti možemo da zaštitimo na najbolji i najefikasniji način decu na internetu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je iniciran ubrzanim procesom elektronske modernizacije u Republici Srbiji, koji je sastavni deo modernizacije Republike Srbije, koju provodi Vlada Republike Srbije, a motor zamajac, ubrzana je modernizacija Republike Srbije, naš uvaženi predsednik, gospodin Aleksandar Vučić. Ovaj zakon doprinosi i suzbijanju sive ekonomije.

Sektor trgovine je veoma bitan element ukupne ekonomike naše zemlje, on je veoma značajan i s aspekta ukupne zaposlenosti u Republici Srbiji, jer sektor trgovine zapošljava jednu petinu ukupne u zaposlenosti Republike Srbije.

Poštovane i dame i gospodo, moram da kažem da bivši režim nije vodio računa o unapređivanju trgovine, već samo o ličnom bogaćenju, dokaz za to je i njihov ministar trgovine Slobodan Milosavljević, koji je uhapšen, kako znate, kao ministar trgovine i ne samo on, sedam ministara bivše vlasti je uhapšeno i dva pomoćnika ministara. To su: Slobodan Milosavljević, Oliver Dulić, Jasna Matić, Saša Dragin i ministar Bubalo i dva pomoćnika. Kako vidite, to je bila jedna grupa, tako da kažem lopova i prevaranata, koji su pljačkali pljačkaškom privatizacijom, devastirali ekonomiku i industriju naše zemlje infrastrukturu i ukupni potencijal naše zemlje. I, gle čuda, evo ih opet, udružili su se u nekakav Savez za Srbiju, tu je ponovo na čelu jedan od vođa, Dragan Đilas, u narodu znani kao Điki mafija. Zašto? Jer, je u politiku ušao kao običan gologuzan, a izašao je iz politike kao mafija sa 700 miliona evra i zato ga narod tako i zove.

Tu je i njegov pajtos Vuk Jeremić, zvani Vuk potomak, vođa međunarodne bande lopova i prevaranata, i ne samo on, tu je i Sergej Trifunović, jedan od vođa, kao jedan od vođa protesta. Šta o njemu reći? Šta da ja kažem, o njemu je najbolje rekla njegova koleginica Biljana Srbljanović, citiram – neoprani i lažljivi Sergej. To vam je taj vođa, uvek je bio podmukli lažov, uvek mi se ulizivao, bio zlatna medalja u uvlačenju u dupe, uvek lagao, uvek smrdeo, uvek se grebao za novac, obrok i piće, nikada se nije prao, uvek je varao kolege, završen citat, 20.1.2019. godine.

Tu je do njega i čuveni akademik Dušan Teodorović zvani glavotres. Zašto ga zovu? Narod ga zove glavotres zato što čim se spomene ime predsednika Republike Aleksandra Vučića, on trese glavu od mržnje. Do njega su tu i ostale vođe Saveza za Srbiju, Janko Veselinović zvani Janko stanokradica, taj je ukrao stan Milici Bači u Obrovcu u ulici Braće Kurjaković 9. Tu je do njega i kravoubica Dušan Petrović, a danas je neko govorio o stočarstvu, a on je naredio kao ministar poljoprivrede da se pokolje 250 hiljada krava od ukupnog fonda koliko je Republika Srbija imala.

Poštovane dame i gospodo i poštovani građani Srbije, da ih dalje ne nabrajam, o njima je najbolje rekao, na kraju da kažem, njihov DS Svetislav Basara koji je bio ambasador, on je rekao, citiram – Demokratska stranka u svim varijantama je samoupravna interesna zajednica muljatora i lopuža, završen citat, Svetislav Basara, 22. juna, gospodnje 2019. godine. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko to svoje pravo nije iskoristio iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodi poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne tako davno, možda pre godinu dana, u Švajcarskoj je sproveden referendum, da li svi građani, baš svi građani i bogati i siromašniji, da od države mesečno dobijaju 2500 švajcarskih franaka, što je nešto oko 2400 evra. Bio je referendum i švajcarci odbili. Zašto su odbili? Zamislite da sam ja neka veća vlast i da mi neko ponudi deset milijardi na poklon. Deset milijardi na poklon s jedne strane, da mogu da potroše, odnosno da građani Republike Srbije mogu da potroše.

S druge strane, da mi neko ponudi da napornim radom dovedem investitore i da zaradim tih deset milijardi evra. Šta bi većina Srba odabrala? Verujem da bi odabrali ono prvo da im se pokloni deset milijardi. Mislim da bi ovi iz stranke bivšeg režima odmah od tih deset, devet uzeli sebi, a možda devet i devetsto, jer to su prihodi iz privatizacije bili negde 51 milijardu po procenama međunarodnih organizacija. To je ono što se Srbi polakomili da pojedu društveni kapital, bukvalno da ga pojedu. To je kao kad mi seljaci kad bi pojeli seme pšenice šta bi posejali, šta bi niklo. Ja kao neko ko živi na poljoprivrednom gazdinstvu, ja bih između toga da dobijem deset milijardi na poklon i deset milijardi u investicijama da naporno radim, odabrao ono drugo da se naporno radi.

Španci su svojevremeno dok su imali gomile zlata iz Latinske Amerike i tako dalje, odabrali da sve kupuju. To su dobili kao onaj poklon i kad su sve kupovali zanemarili su svoje zanatstvo i privatnu delatnost. Kad je nestalo zlata, zemlja se našla u rasulu.

Takvo rasulo smo mi zatekli, jer su to zlato iz ćupova povadili oni pre nas. Više se nije moglo živeti od prodaje kapitala i od zaduživanja, moralo se zarađivati.

Njihov proizvod je bio dug, naš proizvod treba da bude proizvodnja. Neko je rekao sledeće – pravljenje profita nije greh, greh je pravljenje gubitka. To su oni tamo koji danas nisu u klupama, koji su želeli Makrona sms porukom da pozovu, ali nisu shvatili, mada tamo imaju Vuka potomka Jeremića, da se tako ne radi u međunarodnoj politici, da se tako ne pravi ni politika, ni pare.

Profit je, a to je neko još rekao - anlaser koji pokreće motor ekonomskog napretka jedne zemlje i mi se za to moramo zalagati.

Da bi tržišna ekonomija uspela, gospodine ministre potrebno je i oglašavanje. Oglašavanje uljem koje podmazuje bržu trgovinu i profit. To je sigurno. E, sad da vidimo te medijske usluge i usluge oglašavanja, da vidimo da su svi na našem tržištu ravnopravni ili su neki drugi malo ravnopravniji. Pošto je reč o trgovini da vidimo trgovinu medijskim uslugama i ne prevaziđenog Dragana Đilasa i Dragana Šolaka, Dejvida Petreusa, „Bi–Si partners“, KKR i kako se zovu svi ti njihovi investicioni fondovi.

Zamislite da uđemo u Francusku, registrujemo fiktivno ovde neke medije kablovske, elektronske medije, odemo u Francusku i zakupimo studio i počnemo da proizvodimo program u Francuskoj, protiv francuske Vlade, francuske politike, uz francuske reklame da piratski to radimo i kažemo – mi smo prekogranična televizija. Mi reemitujemo program, mi ga ne proizvodimo u Francuskoj.

Ja vas pitam, gospodine ministre, koliko bi mi bili na slobodi? Koliko bi trajalo to reemitovanje? Da vas podsetim, reemitovanje po Međunarodnoj konvenciji, koju smo potpisali u Savetu Evrope, o prekograničnim televizijama i po našem Zakonu o elektronskim medijima, reemitovanje, istovremeno emitovanje u zemlji gde je sedište i u nekoj drugoj državi koja pripada Savetu Evrope.

Televizija „N1“ i „Nova S“ televizija koje pripadaju Junatajted grupi, odnosno Junajted mediji, ne reemituju program. One dolazi iz Luksemburga, oni tvrde prvo da su slovenački kanal, slovenački regulator, kaže – ne, oni nisu naš kanal. Oni su luksemburški kanali. Da li mislite da Olja Bećković reemituje program iz Luksemburga i Ivan Ivanović? Da bi trgovina medijskim uslugama bila poštena, svi moraju da budu na ovom tržištu jednaki.

Međutim, Šolakovi i Đilasovi prekogranični kanali, za razliku od „Rai uno“ ne znam koliko tih kanala ima prekograničnih, koji su stvarni prekogranični kanali su u povlašćenom položaju, pripadaju SBB, Junajted grupi, itd.

U toj Junajted grupi je i „Dajrekt medija“, da li vam to zvuči poznato, odnosno u podgrupi Junajted medija? Tu je i KAS medija, koja se bavi reklamama.

Gospodine ministre, oni domaće reklame emituju u ovoj zemlji. Ne reemituju se, nisu sastavni deo izvornog programa iz Luksemburga. Oni uzimaju hleb domaćim medijama. Domaći mediji, koji su registrovani plaćaju od REM, RATEL SOKOJ, itd, svima plaćaju naknade, ovi lažni prekogranični kanali ne plaćaju nikom ništa.

Domaći mediji koji se gledaju 80% na „SBB“ ne dobijaju nikakav novac od „SBB“. Koristi se njihova proizvodnja, njihovi režiseri, njihovi montažeri, njihova tehnika, njihove kamere, itd. Za taj korišćeni program oni ne dobijaju ništa. Oni su primorani da svoje usluge daju besplatno „SBB“, a „SBB“ povezano je sa Junajted mediji, povezanih 20 lažnih prekoganičnih kanala iz Luksemburga. Njima „SBB“ iz pretplate, srpski pretplatnika, izdvaja po nekoliko evra po korisniku, a imaju 900 hiljada korisnika i po par miliona evra dobijaju razne televizije i zato je moje pitanje – ima li neko snage i petlju da proveri koliko para se ispumpava na lažne prekogranične televizije od pretplatnika, srpskih pretplatnika? Ako „Telekom“, koji zauzima dva puta manje tržište uplaćuje u budžet dobit od 150 miliona, a SBB odnosno Junajted grup i Junajted medija godinama prikazuju gubitke i jasno vam je da se novac ispumpava kroz lažne prekogranične kanale.

Kako onda „Bi–Si partners“, koji je kupio, navodno kupio, od Šolaka, Đilasa i Petreusa Junajted grupu i Junajted medije. Kako su oni platili 2,6 milijardi evra ako to pravi gubitke? Ko na zapadu kupuje firmu koja ne pravi profit? Rekao sam već šta je profit. Ko daje tolike pare za gubitaše?

Jasno je svima u ovoj sali, jasno je i vama da Šolak, Đilas, Petreus i ekipa ispumpavaju pare. Mi tome moramo stati na put, on je neovlašćeno emituju reklame i dodatno uvažavaju domaće medije, em im niša ne plaćaju, ovim drugima plaćaju. Ovi domaći kanali plaćaju za emitovanje naknade, ovi ne plaćaju i na kraju domaći mediji žive od tih reklama, oni im uzmu na tržištu reklama godišnje 20 miliona evra.

Neovlašćeno emituju reklame i prekrajaju izvorni program preko graničnih televizija. Te reklame nisu sastavni deo izvornog programa u Luksenburgu, to je jedna laž i velika prevara.

Toj laži i velikoj prevari mi moramo stati na put da oni ne bi stali nama, jer kad zadobiju medijsko tržište u Srbiji, vlada će Republike Srbije koja tad bude vladala, ili biti privezak ili će biti uklonjena.

Bolje da mi uklonimo ovu nepravdu, ovu pljačku, Šolakovu, Đilasovu, nego da dopustimo da oni uklone državu. Pravo države Srbije mora da bude pravo da ona postoji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već u nekom proteklom periodu, kada se razmatraju sad teme iz oblasti privrede, trgovine itd. mi možemo da identifikujemo isti okvir, isti obrazac po kojem se zakoni donose i po kojem se postupa u procesu donošenje zakona u Narodnoj skupštini iz ovih oblasti.

Dakle, u obrazloženjima zakona skoro kod svakog stoji identična jedna rečenica – u skladu sa pregovaračkim okvirima u procesu pridruživanja Srbije i članstva EU, tako i ovde kaže, pod naslovom: „Razlozi za donošenje zakona o zvaničnim dokumentima EU ističe se da maloprodaja predstavlja ključnu vezu između proizvođača i finalnih potrošača, ali i da takođe ima glavni uticaj na okruženje obezbeđujući direktne veze između razvoja ruralnih i urbanih područja na korisnike i ponuđače logističkih i transportnih usluga na upotrebu energije, na subjekte koji se bave otpadom, pa i na međugranične kupce proizvoda.

Taj obrazac možemo da vidimo u svakom zakonu, tj. u svakom obrazloženju zakona, u proteklih četiri godine i ranije.

Dakle, ono što radi izvršna vlast u predlozima zakonskih akata nije identifikovanje osnovnih problema i najvećih prepreka koje postoje u oblastima o trgovini, već samo ispunjavanje forme da bi se zadovoljili neki kriterijumi iz pregovaračkih poglavlja.

Sve to što možemo da čujemo pohvalno o našem izuzetnom napretku, kako je Srbija danas izvoznik stabilnosti, kako se utrkuju investitori da ulažu u našu zemlju i da je očigledan pokazatelj da smo mi na dobrom putu i da ćemo 2025. ili već koje godine postati punopravni članovi EU, to je samo zavaravanje ovoga što se radi, kao i u prethodnih 19 godina, ne samo vezano za ovu vlast, a to je bespogovorno ispunjavanje diktata koji dolaze iz inostranstva, od najmanjih, kao što su neke zakonske izmene u pojedinačnim oblastima, do onih velikih i značajnih, kao što su razgovori o suverenitetu, tj. podrivanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta na bilo koji način. Eto, to je ono kroz šta mi prolazimo kroz proces donošenja zakona i uopšte rasprava u Narodnoj skupštini.

Ako mi treba da razgovaramo i da vidimo koji su najveći problemi na ovom polju u Srbiji, onda bismo, pre svega, trebali da uzmemo u razmatranje SSP, koji je potpisala Vlada Republike Srbije pre deset godina, koji je, faktički, uništio našu privredu. Ono na šta se mi sad ovde pozivamo, a to je zaštita od nelojalne konkurencije da se omogući poštena tržišna utakmica, to je glavni problem SSP zato što smo mi došli u situaciju da je nama proizvod iz inostranstva povlašćen na srpskom tržištu u odnosu na proizvod koji je proizveden u Srbiji isti i to je ono što je nenormalno i što će na dugi rok da upropasti našu privredu, a mi posledice toga vidimo i danas, kada pojedini poljoprivredni proizvodi, koji su proizvedeni u Srbiji, su skuplji nego što su oni koji dolaze iz inostranstva.

Gde mi to možemo da kontrolišemo? Gde možemo mi da kontrolišemo damping proizvode i dampiške cene? Ne možemo. Mi primenjujemo SSP jednostrano tako što smo omogućili da uvoznički lobi radi šta god hoće na tržištu Republike Srbije.

Tadašnji ministar koji je potpisao, to jest parafirao SSP, tog momenta je rekao kako je to penkalo kojim je on to potpisao da će to penkalo da uđe u istoriju, jer je omogućilo da Srbija na kraju puta, na kraju tunela kada bude videla svetlost, postane jednog dana član EU.

Znate, svi se okupacioni potpisi pamte, nije to loše rekao gospodin Đelić, ali hajde da vidimo šta se za ovih poslednjih 10 godina, to jest sedam godina kako je nova vladajuća većina u Skupštini i nova vlast u Srbiji, šta se to promenilo? Imamo li mi neke promene vidljive? Da li se pokazuje raskid sa praksom vlasti DOS-a i svih njihovih recidiva do 2012. godine? Ja mislim da ne.

Mi imamo u Srbiji forsiranje stranih investitora, to jest privrednika koji dolaze iz inostranstva na uštrb domaće privrede. To je tako i do te mere dovedeno da mi ne samo što dajemo nekad i više od 10.000 evra po radnom mestu da bi taj privrednik zaposlio nekoga u Srbiji i faktički plaćamo njegovu radnu snagu, što dajemo sve moguće dozvole za izgradnju objekata ili adaptaciju, bilo da su u pitanju grinfild ili braunfild investicije, po ubrzanoj proceduri i zemljište je besplatno. Kako mi onda možemo da pričamo o uspehu naše privrede?

Sad imamo i ograničenja na tom polju, da može da nam se kaže od strane Brisela, to jest EU i evropske administracije gde i šta ćemo mi da proizvodimo i kako ćemo tu robu da plasiramo, sve do detalja.

Meni je jako žao što ministar Rasim Ljajić danas nije tu. Baš bih voleo da objasni kako to može jedna zemlja da donosi suvereno odluke ukoliko u vreme sankcija EU, to jest kada su prvi put uvedene sankcije EU Ruskoj Federaciji, kada je on izlagao plan na konferenciji za štampu, povećanje našeg poljoprivrednog izvoza u Rusiju, kako je to sada naša šansa koju mi treba maksimalno da iskoristimo, pogotovo u svetlu tih ugovora koje imamo potpisane sa Rusijom, šta ćemo da uradimo. Ne, predstavnik EU u Srbiji donosi njemu diplomatsku notu kojom se kaže da ne bi bilo pametno i poželjno za Srbiju da u ovom momentu donosi neke suverene odluke koje nisu u interesu briselske administracije, već bi trebalo postepeno da oglašava spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU ukoliko želi da postane član.

Proces pridruživanja Srbije EU je jedan proces bez konačnosti, gde ne postoji rešenje, a to rešenje svakako neće biti učlanjenje Srbije u EU punopravno.

Videli smo šta je rekao predsednik Makron. On je rekao da su za Francusku i Evropu Kosovo i Srbija dve nezavisne zemlje i mi sad treba da se pomirimo sa tim unapred? Nije on to rekao u Parizu nego je to rekao u Beogradu, svestan šta je rekao i šta to znači.

Dakle, mi bismo trebali da se pomirimo sa tim da Srbija prizna nezavisnost Kosova kao što je to uradila EU, a podsetiću vas da je EU priznala Kosovo čim sa njima vode bilo kakve pregovore, da bismo onda postali član EU. To treba da bude valjda jasno, a ne da mi tumačimo ovde, naši ministri ili neki nezavisni eksperti i stručnjaci za diplomatiju i međunarodne odnose itd, koji se pojavljuju na televizijama da nam tumače reči francuskog predsednika. Valjda to nama treba da bude dovoljno.

Francuski predsednik je na plenumu evropskog parlamenta rekao da se EU neće širiti, jer mi ne znamo šta da radimo sa ovih 27 članica sada, a ne da primamo nove. Prvi put poslednji saziv Evropske komisije nema komesara za proširenje. Imao je komesara za susedstvo. To je bio gospodin Johanes Han. To treba da bude nama pokazatelj šta i kako misli EU, a ne da mi mislimo da smo uradili nešto i da smo ostvarili neki napredak zato što smo uzeli neki zakon, preveli ga sa engleskog na srpski i onda smo u tom polju ostvarili neke standarde koji se nazivaju danas evropskim, kao što se u poslednjih 20 godina sve što je vezano za EU naziva evropski. Evropska unija ima monopol na taj termin. To nije tako.

Da zanemarimo to što treba da priznamo nezavisnost Kosova, što je osnovna i jasna činjenica i treba da bude razlog za prekid pregovora u učlanjenju, ako mi samo pogledamo države koje su uporedive sa Srbijom u svim segmentima, u ekonomiji, u socijalnoj politici ili bilo čemu drugom, koje su ušle nedavno u EU, na primer Bugarska. Bugarska je imala za ključnog spoljno-političkog partnera do momenta članstva u EU Rusku Federaciju. Oni su sve što su mogli da proizvedu veoma uspešno izvozili u Rusiju. Od trenutka članstva to je njima bilo dekretom zabranjeno i onda im je glavni spoljno-trgovinski partner bila Nemačka, a umesto suficita koji su ostvarivali u trgovinskoj robnoj razmeni sa Rusijom, oni danas imaju više milionski deficit sa Nemačkom. To su uporedive stvari. Evropska unija diktira položaj i pravce u svim sferama društva u državama članicama i to nisu nikad saveti i usmeravanja na korist te države.

Jedan od najskorijih primera jeste slična situacija kao što je sa Srbijom sada i tzv. Kosovom, gde se traži pravno obavezujući sporazum.

Imali smo priliku da vidimo da su grčki i makedonski premijer potpisali tzv. sporazum iz Prespe, kojim je Makedonija promenila ime u Severna Makedonija. Dakle, oni su se odrekli svog imena, preimenovali se, sve zato što je od njih to tražila Evropa i zato što su oni to predstavili kao odličnu stvar i otklanjanje prepreke u daljim evroatlantskim integracijama Makedonije. A, onda smo nedugo zatim posle mesec dana videli da EU ipak nije otvorila sa Makedonijom. Džabe sporazum.

Nema razloga da takav isti slučaj ne bude i sa Srbijom, ukoliko potpiše pravno obavezujući sporazum sa tzv. Kosovom. Isto tako će biti, samo novi uslov. I uvek će biti novi uslov. Onda sve ovo što radimo na ovom polju je varka.

Što se tiče konkretnih stvari, u protekloj nedelji, tj. pre desetak dana mi smo ovde usvojili Zakon o komunalnoj miliciji. Sada imamo komunalnu miliciju koja ima nenormalno velika ovlašćenja, koja kao paralelni aparat sile može da ide po Srbiji i da zavodi red. Niti znamo ko to kontroliše, niti smo vodili računa o mogućnosti zloupotrebe komunalne milicije, a ovde im dajemo neka ovlašćenja koja treba da ima inspekcija, tj. tržišni inspektori. Zašto to? Hoćemo da dozvolimo da komunalna milicija sada i ove srpske privrednike može da maltretira? Jer, ne verujem da će komunalna milicija da uđe u neke kompanije stranih investitora u Srbiji, nego je ovo samo usmereno na naše privrednike i preduzetnike.

Dakle, mi imamo situaciju da je na srpskom tržištu diskriminisan domaći proizvođač i domaći privrednik, na svaki mogući način. A, plus na sve to, problem se ne rešava, nego se produbljuje tako što se ovakva ograničenja postavljaju i ovakve stvari unose u zakonodavstvo, kao što je slučaj sa komunalnom milicijom.

Što se tiče elektronske trgovine, mi imamo sada jednu raširenu pojavu, a to je prodaja robe preko društvenih mreža i preko interneta. Nikakvu mi nemamo sigurnost na tom polju. Ništa ne znamo ni od koga se kupuje, ni kolika je vrednost i da li je to taj proizvod koji mi vidimo na slici i posle toga nikakvu nemamo sigurnost da će taj proizvod koji je kupljen elektronskim putem doći na odredište i da će to biti taj proizvod, da neće biti hrpa starih novina ili cigla u kutiji ili šta već ne.

Ukoliko mi hoćemo da rešimo potencijalne probleme, mi treba da regulišemo onako kako bi to odgovaralo našem sistemu, a ne ono što piše na engleskom jeziku iz akata briselske administracije, registrovanje fizičkih lica koji prodaju preko interneta, a onda posle toga da postoji neka kontrola i neka odgovornost i kontrola kvaliteta i sprečavanje mogućnosti prevare, uvesti ih u poreski sistem Srbije na taj način. To treba da nam bude cilj.

Mi mislimo da uvođenje uopšte komunalne milicije posebno na ovom polju može da napravi mnogo velike probleme, zato što ne postoji način da se to kontroliše i da se to ograniči. I ostavljamo prostora da neka paralelna grupa, paralelni sistem fizičke prinude maltretira male privrednike u Srbiji, tj. trgovce. Samo na njih će to biti usmereno, na one koji prodaju na pijacama, koji imaju samostalne radnje, radionice itd, samo na njih.

Zato, ako postoji interes da se naša privreda zaštiti, onda treba da bude valjda osnovno ukidanje ovakvih stvari, a ne produbljivanje ovlašćenja novim zakonima. To treba valjda da bude pravac u kome se razmišlja u Vladi Srbije.

Ono što je očigledno jeste da u svakoj demokratskoj državi treba da bude, da postoji slobodno tržište bez nelojalne konkurencije, sa što većom informisanošću i onog koji prodaje i onog koji kupuje o proizvodima i svemu ostalom. Ali, mi imamo sada stvar da slobodno tržište znači, kada se posmatra od strane EU, da je slobodno tržište ako posluje investitor iz EU ili sa zapada, a narušavanje slobodnog tržišta je onda kada ima bilo kakvu prednost domaći privrednik. To znači slobodno tržište iz njihove perspektive, a ne ono što treba da bude i što treba da bude cilj uspostavljanja privrede u Srbiji.

Zato, pre svega, problemi treba da se reše na izvoru, a ne da se zadovoljavamo izmenama zakona da bismo zaokružili i ispunili neki kriterijum. Treba valjda da razmišljamo na dugi rok kako da što više poboljšamo položaj i da olakšamo privrednicima u Srbiji da posluju, a ne da budu u sopstvenoj zemlji diskriminisani. To treba da nam bude cilj, a pre svega, treba da razmotrimo ponovo SSP.

Podsetiću vas, ako je jedan mali Island, sa 300.000 stanovnika, mogao da donese suverenu odluku da članstvo u EU nije u njihovom interesu zato što ne žele da im se iz inostranstva govori i šta i kako treba da rade i da posluju, ne vidim zašto to nije mogao da bude slučaj i sa Srbijom. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Radojević.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o trgovini i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini.

Ono što je pokazalo istraživanje USAID, to je da među firmama koje posluju u Srbiji tri četvrtine nude svoje usluge onlajn, a kao najveću prepreku za dalji razvoj u ovom sektoru kompanije su navodile nedovoljnu edukaciju kako prodavaca, tako i potrošača.

Zakon o elektronskoj trgovini je svakako modernizacijski zakon i treba istaći da bi ovi zakoni trebalo, pre svega, da podstaknu mala i srednja preduzeća, odnosno naglasak bi trebalo biti na podsticanju građana Srbije da se što lakše uključe u preduzetničke vode i ponude svoje robe i usluge na onlajn tržištu.

Ono što moramo iskoristiti, a to je napredak čovečanstva i to da smo danas u mogućnosti da svoje poslovne ideje sprovedemo u delu zahvaljujući jednom kompjuteru i stalnoj internet mreži.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini definiše ugovor na daljinu, odnosno ugovore preko interneta i u njemu su uglavnom napravljeni terminološko usaglašavanje sa novim Zakonom o trgovini.

Ono što je dobro je da je u izradi nacrta zakona učestvovala i neformalna grupa pružalaca usluga informacionog društva, odnosno najznačajnija imena na polju internet trgovine kod nas.

Kao što imamo prilike da vidimo iz priloženog, za dobre zakone je neophodno konsultovati se i uvažavati mišljenja onih na koje se određeni zakon i odnosi. Ovakvu praksu potrebno je uvesti i negovati u ostalim slučajevima, posebno kada su predmeti zakona neke osetljivije stvari, poput medija, slobode izražavanja i individualnih prava.

U skladu sa ovim ću u danu za glasanje podržati ovaj zakon, ali bih pozvao članove većine u ovom parlamentu da obrate pažnju i usvoje amandmane koje su podneli poslanici Srpske radikalne stranke, jer smatram da su svojim dobrim amandmanima na dosta mesta popravili ovaj zakon.

Moja kritika ide ka tome da je ovaj zakon trebalo i ranije da dođe na dnevni red, jer smo svedoci da se sve ovo vreme na internetu obavlja prodaja robe, i to pre svega na Fejsbuku i Instagramu. To dalje znači da su preduzetnici poslovali u nekoj vrsti sive zone.

Važna stvar je što ovaj zakon predviđa da kupci koji pazare preko interneta dobijaju mogućnost da, ako nisu zadovoljni kupovinom određenih proizvoda, vrate proizvod u roku od 14 dana, bez obrazloženja.

Takođe stoji činjenica da će u narednih par godina u svetu onlajn trgovina iznositi više milijardi dolara, a i da mnogi svetski trgovinski lanci ukidaju svoje maloprodajne objekte i prelaze na ekonomičniju onlajn prodaju.

Zbog ovoga smatram da bi Vlada Republike Srbije i resorna ministarstva trebalo da ulože dodatne napore kako bi približili građanima Srbije ove mogućnosti i ohrabrili bi građane da izađu na tržište, jer smatram da je put do slobodnog društva uslovljen negovanjem i razvijanjem preduzetničkog duha.

Danas smo na ovom mestu od pojedinih kolega čuli i zahteve za dodatnim ekonomskim zaštitama i dotacijama za određene proizvode, robe, proizvođače, pa bih se osvrnuo i na taj deo zakona.

Ovo, nažalost, nije trend samo u našoj državi ili u državama EU, već je to deo negativnog globalnog trenda koji načela slobodne trgovine, koji nas je i doveo do ovog stupnja razvitka na kojima se danas nalazimo, žele da tržišta sve više zatvaraju i okreću protekcionizmu.

Ono što otvara ovu problematiku u ovom zakonu je član 40. o trgovini pod nazivom - Podsticajne mere, u kome se kaže: "U cilju unapređenja i razvoja trgovine i elektronske trgovine u Republici Srbiji, Vlada može da odredi podsticajne mere koje se naročito odnose na određenu kategoriju trgovca ili pružalaca usluge, određene robe ili usluga, oblik i vrstu trgovine, kao i način obavljanja trgovine."

Kao neko ko čvrsto veruje u načela slobodnog tržišta, smatram da je ovaj stav u nesuglasju sa članom 4. ovog zakona, koji pod nazivom - Načelo slobodne trgovine, kaže: "Trgovina se na tržištu obavlja slobodno", i člana 5. koji kaže da su trgovci ravnopravni i imaju jednak položaj na tržištu. Zabranjen je svaki oblik diskriminacije u pogledu uslova za obavljanje trgovine ili narušavanja ravnopravnosti trgovaca na tržištu.

Dozvolite mi da na ovom mestu, za vreme dok je francuski predsednik Makron u poseti Srbiji i dok se podsećamo velikih stvari koje smo umeli da zajedno radimo u Prvom svetskom ratu, iskoristim priliku i da se podsetimo nekih francuskih velikana koji su znali da budu veliki u miru. Njegovo ime je Fredrik Bastija, francuski ekonomista iz 19. veka koji je, primećujući sve veću potrebu države da se meša u ekonomske odnose i kako bi pokazao sav besmisao protekcionizma, dao jedan apsurdni i komičan predlog. On je, naime, tada pozvao da se napiše peticija proizvođača sveća i njihovih industrijskih saradnika protiv nelojalne konkurencije. On je pod nelojalnom konkurencijom u tom smislu podrazumevao Sunce. Znači, on je zamolio francuski parlament da izglasa zakon o zabrani otvaranja vrata, prozora, svetionika, bilo kojih otvora i pukotina kroz koje bi mogla da prođe sunčeva svetlost. Dakle, zamislite blagoslov koji bi stigao od svećara i njihovih industrijskih saradnika zbog povećanja prometa.

Naravno, to nije funkcija tržišta koje nepogrešivo deluje po principima ponude i tražnje.

U drugom delu, Bastija se zapitao - Dokle će nas dovesti iluzija da nam država može dati što nije uzela od nas? Šta je konkretno mislio? Znači, svaki dinar koji država da na subvencije i potroši na subvencionisanje neke robe ili proizvoda, morala je prethodno da na nekom mestu uzme od građana, najčešće kroz poreze. Dakle, povećanjem potrošnje države u egzibicijama protekcionizma i subvencionisanja na duži rok dovodi se do povećanja troškova življenja. Najbolji podsticaj koji država za pojedinca i za privredu može da da jeste smanjenje poreskog opterećenja i vladavina prava, odnosno jednaka tržišna utakmica za sve.

To možemo da vidimo i kada pogledamo u čemu smo najuspešniji. Najuspešniji smo u sportu. Zbog čega? Zato što tamo postoje jednaka pravila, koja se jednako poštuju, za sve, koja su jasna i kojih se svi takmičari pridržavaju.

I da zaključim, čvrsto verujem u sposobnost naših ljudi i domaćih proizvođača i prodavaca, tako da, obezbedimo im jednake šanse, fer utakmicu i videćete genije srpskog preduzetnika na delu. Hvala.