Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

2. dan rada

OBRAĆANJA

Zoran Đorđević

Prvo, radi informisanja javnosti, nije tačno da imaju različito vreme, ni da postoje različiti uslovi za jedne i druge. Potpuno su identični uslovi i iste uslove imaju i strani i domaći. Potpuno jednaki pred našim zakonom su i jedni i drugi.
Što se tiče sezonskih radnika, svakako ja razumem šta je vaša, da kažem, primedba. Mi svakako gledamo na svaki način da obezbedimo sva njihova prava. Verovatno postoji prostora i ideja i ovakva razmena, da kažem, naših mišljenja upravo dovodi do toga da neko sledeće rešenje bude efikasnije upravo u tome. Svima nam je cilj da zaštitimo te ljude koji rade, da i oni imaju sva prava koja imaju i svi drugi zaposleni, i treće da zaštitimo i te poslodavce od onih koji ne čine na taj način i na neki način uskraćuju njima pravo, tim radnicima, ali i prave nelojalnu konkurenciju. Svakako, kažem vam, biće uskoro taj zakon u skupštinskoj proceduri, biće proširenje na neka druga zanimanja, biće otvorena rasprava o tome i verujem da ćete uzeti učešće i da dođemo do još kvalitetnijeg rešenja.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Duško Tarbuk. Izvolite kolega.
...
Srpska napredna stranka

Duško Tarbuk

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre sa svojim saradnicima, uvaženi građani Srbije, usvajanjem Zakona o robnim rezervama postiže se njegov osnovni cilj, a to je uspostavljanje savremene robne berze kao organizatora pravičnog, transparentnog, efikasnog tržišta, nestandardizovanih i standardizovanih tržišnog materijala.

Takođe, jedan od ciljeva koji treba da postigne donošenje ovog zakona jeste uspostavljanje institucionalnog okvira za robne berze. Zakonom se jasno definiše institucionalni okvir u domenu robne berze kao nadzor nad institucijama tržišnim učesnicima kroz definisanje jasnih uslova za osnivanje organizacija i funkcionisanja robne berze poput kadrovske, organizacione i tehničke osposobljenosti. Zakon omogućava viši stepen sigurnosti trgovanja.

Na robnoj berzi moći će da trguju domaća, strana pravna lica, poljoprivrednici koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva i svako ko ispunjava uslove iz zakona moći će da osnuje akcionarsko društvo na robnoj berzi. Zakon će unaprediti sistem garancija u trgovanju, što je naročito bitno za unapređenje položaja malih i srednjih preduzeća.

Donošenjem ovog zakona se bolja i veća podrška izvozu. Uzimajući u obzir da izvoz žitarica dominira u strukturi ukupnog izvoza Republike Srbije u trgovanju poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, beleži suficit od 1,6 milijardi američkih dolara, dok je izvoz poljoprivrednih proizvoda čini skoro 12% od ukupnog izvoza. Izvozom će biti pružena mogućnost da unapred znaju kad mogu da ugovore cenu robe, žitarica, industrijskog bilja, đubriva i svega ostalog što će im omogućiti da precizno planiraju poslovanje i da se zaštite od rizika na isti način kao njihovi inostrani konkurenti.

Usvajanjem Predloga zakona o robnim berzama uređuje se robno berzansko tržište koje je indikator sigurnosti i konkurentnosti određene privrede, kao i način eliminisanja netržišnih rizika u načinu poslovanja.

Berza je tekovina modernog poslovanja i ona se pokazala kao najbolji i najefikasniji i najpošteniji privredni subjekat. Ja sa obadve ruke podržavam svaki zakon koji će poboljšati rad berze i, onako, precizno i rad na berzi još bolje precizirati. Tako da, moje poštovane kolege, u danu za glasanje, molim da podrže ovaj zakon, naravno ako budu imali snage i vremena. Zahvaljuje.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese odluke iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljaku stranku, izabran sa liste SNS.

Ja sam, zajedno sa mojim kolegama, u poslaničkom klubu Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka, gde mi u našem klubu podržavamo sve ove predloge zakona, ali stavljamo akcenat uvek na ljude koji žive na selu, za ljude koji žive od sela, za radnike i za sve one koji žive u svim delovima naše zemlje Srbije.

Inače, ja ću podržati Predlog ovog zakona, Zakona o trgovini. Konkretno, elektronska trgovina je veoma aktuelna u ovom prethodnom periodu, a ima dosta nedostataka, ima dosta stvari koje su pod znakom pitanja, gde te sve stvari na neki način rešavamo, stavljamo zakonske okvire. Ali, s druge strane, mi moramo staviti akcenat i na ono što je bitno, da veliki broj naših sredina, kao što je opština Svrljig, Gadžin Han, Bela Palanka, Babušnica i veliki broj opština na jugoistoku Srbije gde žive ljudi u seoskim područjima u kojima je teško da se radi poljoprivredna proizvodnja, u kojima nema ni internet, a s druge strane vrlo teško se radi i elektronska trgovina, što ne znači da mi tamo moramo raditi da obezbedimo iste uslove života, kao što su život naših poljoprivrednih proizvođača, naših ljudi koji žive u centralnoj Srbiji, u Beogradu, u beogradskim opštinama normalno i na severu Srbije.

Ja sam se zalagao i zalagaću se uvek da se sredinama u poljoprivrednim gazdinstvima, kao što je opština Svrljig, te opštine gde ja dolazim, da tim ljudima obezbedimo adekvatne uslove za poljoprivrednu proizvodnju. Malopre je i moj kolega, Sreto Perić, rekao određene stvari koje se tiču baš tih ljudi proizvođača, čiji proizvodi sutra, oni ga proizvedu na njivi, da li je to svrljiško jagnje, da li je višnja, da li je malina, da li je breskva, nije bitno, ti ljudi tu robu proizvedu, urade, a kada dođe da se proda oni tu robu prodaju mnogo jeftinije nego ti koji tom robom trguju, odnosno ti prekupci, natkupci ili kako se to kaže.

Mislim da naši poljoprivrednim proizvođačima moramo dati veću podršku u ruralnim područjima, moramo dati veće subvencije i da zajedno sa svima njima radimo na tome da se obezbede prvo elementarni uslovi za život, da svako selo ima svoju trgovinsku radnju da mogu da obezbede svoje proizvode, da kupe nešto za šta je njima potrebno, ali s druge strane normalno obezbediti i internet da mogu da rade trgovinu na ovakav način gde sad ima tzv. berza i lokalne berze koje mogu imati mogućnost da se tu prodaju prodati proizvodi.

Još jednom, ja kao poslanik USS i predsednik USS podržaću predloge ovih zakona, s tim što uvek napominjem da moramo obezbediti više sredstva za sredine koje su, kao što je opštine odakle ja dolazim, nerazvijena područja na jugoistoku Srbije, da se više izdvoji za naše poljoprivredne proizvođače u takvim selima, jer bez njih, verujte mi, jeste, to je naš kvalitetan proizvod, ali taj proizvod nikad ne može da dobije cenu, već onaj što to kupi od njih preproda, on ima veću zaradu.

Još jednom, USS i ja kao predsednik, podržaću sve ove predloge zakona zato što su korektni, dobri i tako treba da bude.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Belačić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Aleksandra Belačić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Sve teme koje su danas na dnevnom redu su izuzetno interesantne za raspravu – i Predlog zakona o trgovini i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini i Predlog zakona o robnim berzama.

Odlučila sam da svoje vreme na današnjoj sednici iskoristim za diskusiju na temu elektronske trgovine. Uslovi za razvoj elektronske trgovine u Srbiji stekli su se tek nakon 2000. godine, kada dolazi do bržeg i uspešnijeg razvoja komunalne infrastrukture, što je dovelo do brzine protoka interneta i samim tim eksponencijalnog povećanja broja korisnika. Sa komercijalnim pružanjem internet usluga u našoj zemlji započelo se tek 1995. godine, a sve do 2000. godine naša infrastruktura bila je nedovoljno kvalitetna, jednim delom i oštećena tokom bombardovanja, tako da je internet pristup u Srbiji prvih pet godina ostvarivan isključivo putem kablova iz Mađarske. Ovaj zakasneli razvoj interneta u Srbiji i kašnjenje od par godina u prelasku sa dajl-ap na ADSL i kablovski internet umnogome je uticao i na kašnjenje u samom razvoju elektronske trgovine.

Na svetskom nivou elektronska trgovina razvijala se mnogo brže. U SAD 1994. godine osnovana je kompanija „Amazon“, koja je prvobitno osmišljena kao internet knjižara, da bi za svega par godina ovaj poslovni projekat prerastao u globalnu internet prodavnicu knjiga, muzičkih diskova i svih ostalih vrsta robe. Godine 1995. pokrenuta je kompanija „Ibej“, u pitanju je zapravo aukcijski sajt osmišljen radi razmene određenih figurica, koji je takođe vrlo brzo postao vodeći aukcijski sajt za kupovinu najrazličitijih roba. Danas imamo situaciju da se na ovom sajtu dnevno obavi više od milion aukcija, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom i internacionalnom nivou.

Dakle, kada je u Srbiji tek započelo komercijalno korišćenje interneta, u svetu su se već razvijali i funkcionisali internacionalni giganti u domenu elektronske trgovine. To početno kašnjenje i dalje se oseti. Statistički podaci navode da u Srbiji 2006. godine čak 88,4% građana nikada nije kupovalo preko interneta. U desetogodišnjem periodu, dakle do 2016. godine, broj građana Republike Srbije koji nikada nisu kupovali preko interneta pao je na 54,6%. Najnoviji podaci kojima raspolažemo su iz 2018. godine i možemo se pohvaliti time da je broj građana koji nikada nisu kupovali robu ili usluge preko interneta pao na ispod 50% i iznosi otprilike 45%. Približno 55% građana Srbije ima makar jedno iskustvo sa kupovinom preko interneta, a svega 30,9% građana koristilo je elektronsku trgovinu prošle godine, što govori o tome da elektronska trgovina u Srbiji, iako poslednjih godina beleži rast, još uvek nije dovoljno razvijena.

Građani su rezervisani prema elektronskoj trgovini iz dva razloga. Pre svega, tu je strah od zloupotrebe njihovih ličnih podataka i podataka sa kreditnih kartica, a postoji i strah od toga da realni proizvodi neće odgovarati stanju prikazanom na internetu. Zbog toga u našoj zemlji građani internet prodavnice najviše koriste da se informišu o proizvodima koje potom fizički kupuju u prodavnicama gde su oni dostupni.

Potrebno je urediti zakonski okvir na taj način da prvenstveni cilj bude zaštita potrošača i njihovih prava. Predlozi zakona o kojima danas raspravljamo pokušali su da reše ovu problematiku, ali mi iz SRS smatramo da se moglo i malo dalje otići sa svim tim merama. Pre svega, novi zakon definiše pojmove elektronske prodavnice i elektronske platforme i sam pojam dropšipinga, ali propušta da definiše brojne druge oblike elektronske trgovine koji se odvijaju kroz elektronske nabavne centre velikih preduzeća, elektronske sajmove, aukcije i elektronsko posredovanje koje zapravo predstavlja posredovanje između potrošača i dobavljača, gde potrošači postavljaju svoje zahteve, a posrednik prihvata ponude od dobavljača i bira najpovoljniju gde se prihod, dakle, ne ostvaruje direktnom prodajom, već se ostvaruje iz članarine i naplaćivanjem procenta po obavljenom poslu.

Propustom da definišete sve ove različite vidove elektronske trgovine praktično je otvoren prostor da određeni vidovi elektronske trgovine prođu bez zakonske regulative. Istovremeno, Predlogom zakona definiše se pojam tajnog kupca, koji će imati zadatak da suzbija sivu ekonomiju u domenu internet trgovine, odnosno cilj je da se inspekciji da mogućnost prikrivene kupovine, kako bi došla do dokaza o nelegalnoj prodaji. Nelegalna prodaja u našoj zemlji uglavnom se odvija putem društvenih mreža, najčešće preko „Fejsbuka“ i „Instagrama“, gde se uglavnom prodaje roba naručena iz Kine – kozmetika, garderoba, tehnologija, dečje igračke itd.

S obzirom da je najavljeno da je cilj donošenja zakona zaštita potrošača i povećanje poverenja u elektronsku trgovinu, mislim da zakonske odredbe nisu u potpunosti adekvatne i usmerene isključivo na rešavanje tog problema.

Kada pogledamo trenutnu situaciju u elektronskoj trgovini, potrošači bivaju oštećeni na tri načina. Jedan od načina je kada poručena roba uopšte ne bude isporučena, a drugi način je kada se isporuči roba koja u realnom stanju ne odgovara fotografijama prikazanim na internetu i treći način zloupotrebe je kada podaci potrošača kasnije bivaju zloupotrebljeni tako da njih kontaktiraju navodno za različite nagradne igre, kol centre itd. Ono što je dobro je da do sada nije bilo zabeleženo slučajeva zloupotreba podataka sa kartica i otuđenja tuđih novčanih sredstava. Kako bi se poverenje potrošača, odnosno kupaca povećalo, potrebno je da se spreči svaka mogućnost prevare od strane onih koji isporučuju proizvode, prodaju nešto što je nekvalitetno ili čak ne isporučuju.

Samim tim, mi mislimo da borba protiv sive ekonomije u ovom obliku ne bi trebalo da bude glavni prioritet, jer ukoliko želimo da podstaknemo elektronsku trgovinu i da dostignemo evropski i svetski nivo, onda bi država trebalo da podstiče apsolutno svaki vid trgovine koji nije štetan po kupce. To što vi nazivate sivom ekonomijom, odnosno prodajom putem interneta, ne bi trebalo u samoj ovoj početnoj fazi da bude zabranjeno.

Otvaranje elektronske prodavnice ili bilo kakve elektronske platforme iziskuje značajna novčana sredstva. Pre svega, potrebno je zakupiti domen i ime, potrebno je zakupiti hosting ili klaud na kom će se nalaziti server, potrebno je kupiti neku e-komerc platformu preko koje će prodavnica biti napravljena, bilo da je to Magento servis, bilo da je Open cart, Shopify, šta god, to sve košta. Mislim da ne bi bilo loše ostaviti građanima mogućnost da u početnoj fazi pokušaju tu trgovinu preko društvenih mreža, kako bi videli da li im se isplati da u nekom daljem stadijumu ulože sredstva i počnu time da se bave na profesionalni način.

Naravno, izazov da se spreči prevara, koja je mnogo lakša kada se posluje na društvenim mrežama, svakako postoji, ali to je moglo da se reši i na drugi način, a ne isključivo zabranom. Mogli ste, na primer, da oformite javni registar trgovine na društvenim mrežama i da sankcionišete samo one prodavce koji se ne pridržavaju pravila, odnosno koji varaju kupce. Takođe ste mogli da pratite stanje na računima lica koja se bave trgovinom na društvenim mrežama i da ih tek kada ostvare određenu dobit uslovite time da otvore formalne prodavnice čije će održavanje svakako morati da plaćaju iz meseca u mesece.

Naš stav je da ukoliko želimo da podstičemo elektronsku trgovinu, moramo da dopustimo svaki njen oblik i da se pomirimo sa činjenicom da naši građani trenutno nemaju svi novca da pokrenu profesionalne trgovine i da im treba dopustiti da do određenog iznosa, ukoliko pošteno posluju, ne plaćaju porez, kako bi svako mogao da pokuša da se na neki način probije u tom svetu internet trgovine, a uz to je naravno potrebno obezbediti različite vrste edukacija, tehničko-tehnološku pomoć itd.

Najavili ste da je u pripremi akcioni plan za razvoj elektronske trgovine i ja se zaista nadam da će tim akcionim planom ove manjkavosti biti malo rešene, tako što će se omogućiti donekle liberalniji odnos našim prodavcima koji nemaju profesionalne prodavnice, jer u pitanju su ljudi koji ne obrću velika novčana sredstva, već često prodaju knjige ili neke svoje lične stvari i sitnice kako bi preživeli i mi bi u tome trebali da ih podržimo, a svakako ne da ih sprečavamo.

Što se tiče građana koji na internetu prodaju usluge, oni te usluge uglavnom prodaju u inostranstvu. U pitanju su građani koji su prilično tehnološki obučeni, koji znaju da obavljaju neke poslove, bilo da je u pitanju programiranje, kreiranje aplikacija itd. Mislim da je situacija sa tim građanima mnogo lakša i povoljnija u odnosu na građane koji prodaju robu.

Građani koji prodaju robu u inostranstvu suočavaju se zaista sa mnogim problemima. Pre svega, stiče se utisak da zakonodavci ne znaju da veliki broj onlajn radnji u Srbiji koje posluju sa inostranstvom nemaju adekvatne procese naplate, upravo usled nedoumica inostranih procesnih sistema za plaćanje, zbog toga što, eto, vi znate, mi smo tek pre par godina dobili „Pej pal“. Mnogi drugi servisi još uvek nisu dostupni u Srbiji. Imamo probleme da je preko nekih servisa moguće, na primer, samo poslati novac, ali ne i primiti, dok se strancima svakako ne isplati da kao globalni operateri za plaćanje uvode naš srpski dinar, koji nije konvertibilan, na svoja tržišta. Pored toga što se radi na domaćem nivou, trebalo bi svakako uložiti mnogo više napora u pregovore sa strancima, kako bi se ukinule određene barijere za našu državu i kako bi našim građanima poslovanje na međunarodnom nivou bilo daleko isplativije. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Sa ovim bismo završili sa prepodnevnim radom.
Određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata i nastavljamo sa radom u 15.00 sati.
(Posle pauze)
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Reč ima Stanislava Janošević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Stanislava Janošević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege poslanici, poštovani sugrađani, uvažavajući dnevni red i tačke dnevnog reda, kao i zakone koji se nalaze na dnevnom redu, ja ću se na njih osvrnuti i komentarisati ih u današnjoj debati.

Međutim, pre nego što počnem, ne mogu da se ne osvrnem na prethodni period, gospodine predsedavajući, gde su na domaćim elektronskim medijima, ali pisanim, koji su instruisani od strane Saveza za Srbiju, pominjani isključivo poslanici vladajuće koalicije. Pominjan je dr Aleksandar Martinović, dr Vladimir Orlić, Marijan Rističević, gospođa Stanija Kompirović, Vladimir Đukanović i mnoge moje kolege. Moram citirati način na koji je to rađeno. Rekli su sledeće: "Poslanici vladajuće koalicije se utrkuju ko će bolje i kvalitetnije da pohvali predsednika Republike". Molim vas, kakav je to rečnik?

Ja sada koristim priliku da pitam svoje kolege i da konstatujem - da li se mi to utrkujemo? Dozvolićete da prva dam odgovor na to pitanje - ne utrkujemo se, iz više razloga. Pre svega, mi nismo atletičari. To su doktori nauka, prava, inženjeri, ekonomisti, poljoprivrednici, koji su delegirani u ovom visokom domu da iznose svoje mišljenje i da vode debatu ovde, na razne teme.

Drugo, mi jednostavno nismo zastupnici gospodina Aleksandra Vučića. Ali, predsedavajući, vi ste primetili da kada se god neka stranka pomene, ili njen predsednik, predsednici poslaničkih grupa se javljaju kako bi odbranili njihov stav i predsednika stranke. Jel hoćete da kažete da ovde svi imaju pravo nekoga da odbrane i nešto da kažu, samo Aleksandar Vučić može da bude napadan? E, pa, gospodo, ne može. Žao mi je.

Moje kolege iz SNS, kao i naši koalicioni partneri, uvek ćemo zastupati ono što je ispravno i ono što omogućava građenje sigurne budućnosti Srbije. Aleksandar Vučić je taj koji je obezbedio stabilnost, ekonomski napredak i sigurno da brine o nacionalnom pitanju svih građana Republike Srbije.

Međutim, kao što sam i rekla, u nastavku ću govoriti o tačkama dnevnog reda, dakle o Zakonu o elektronskoj trgovini kao i o robnim berzama. Smatram da su veoma dobro skrojeni.

Zakon o elektronskoj trgovini donet je 2009. godine, 2013. je izmenjen. Dakle, pravni okvir samog sprovođenja elektronske trgovine je u potpunosti utvrđen i smatram veoma bitnim to da je neophodno definisati precizno sve obavezne informacije pre samog zaključenja ugovora u elektronskom poslovanju, kako bi bilo sigurno za sve učesnike elektronskog poslovanja.

Mimo toga, jedan bitan i veliki iskorak u celoj priči jeste da mi sada imamo sprovođenje skrivene kupovine od strane državnih inspektora i to je veoma dobro, jer će uticati na smanjenje sive ekonomije.

Naš ovlašćeni predstavnik Ana Čarapić je veoma lepo obrazložila kako su to definisani postupci u prodaji, da ćemo sada decidno znati šta je to rasprodaja, šta je to sezonsko sniženje a šta akcija, prosto da kupci ne bi bili na neki način obmanuti. Jer, ne može neka roba koja je bila u prodaji nakon rasprodaje da se vrati opet na istu cenu i u rafove. Znači, jednostavno će ta cena ostati onakva kakva je i snižena.

I ono što je ključno u samom poslovanju na robnim berzama, smatram da je najbitnije za mala i srednja preduzeća, ali i za poljoprivrednike, jer će oni postati konkurentni na tržištu.

Obzirom koliko su dobro spremljeni ovi predlozi zakona i kako će uticati na razvoj elektronske trgovine, zasigurno ću ih podržati i pozivam svoje kolege da to učine. Hvala vam.