Zahvaljujem koleginice Petrović.
Kolega Radojeviću, vi ste u sistemu, po kom osnovu želite?
Ne možete sada govoriti kao ovlašćeni. Kada iscrpimo listu redosleda narodnih poslanika, onda možete iskoristiti svoje vreme. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Đorđeviću, sa saradnicima, svedoci smo ubrzanog razvoja elektronske trgovine u Srbiji, a samo prošle godine 1,8 miliona ljudi je kupovalo robu preko interneta, što je rast od 50% u odnosu na 2015. godinu.

Ovako velike promene u trgovini i prelazak na internet kao mesto kupoprodaje ukazuje na neophodnost regulisanja ove vrste trgovine i smatram da je pravo vreme za novi zakon o trgovini, kojim se reguliše elektronska trgovina i elektronsko poslovanje. Posebno se definišu sledeći oblici elektronske trgovine: prodaja preko elektronske prodavnice, e-prodavnice u kojoj trgovac nudi robu i usluge i prodaju robe i usluga preko elektronske platforme.

Preciziranje obaveza trgovaca koji obavljaju elektronsku trgovinu, kao i sticanje podataka o trgovcu i robi koja se prodaje je jedan od važnih razloga za donošenje ovog zakona. Nepreciznost obaveza koju su e-trgovci morali da ispune su stvarale probleme kojih nakon donošenja ovog zakona nadamo se neće biti.

Takođe, ostvariće se i važan cilj, smanjenje nivoa sive ekonomije zbog broja ne registrovanih subjekata koji vrše prodaju preko interneta. Takođe, uspostavljaju se i mogućnosti da tržišni inspektor može obaviti prikrivenu kupovinu robe "misteri šop", radi utvrđivanja činjenica za nelegalnu trgovinu i tako se stvara način da se sprečava siva ekonomija i nelojalna konkurencija.

Industrija e-trgovine poseduje sve uslove i osobine izuzetno privlačnog tržišta, veliko je, rastuće i profitabilno. U Srbiji je kao i za svako malo tržište karakteristično da globalne trendove u novim tehnologijama i novim metodama, kao što je elektro trgovina, prvo prihvataju potrošači. Zatim, najčešće za jednu do dve godine trendovi zažive i u lokalnoj trgovini.

Očigledno je da se ovi trendovi zaživeli kod naše trgovine, pa ovaj Predlog zakona sa jedne strane podsticaj za brži i sigurniji razvoj lokalnih e-trgovaca, a sa druge strane zaštite potrošača kod kojih je očigledna namera da sve više koriste e-trgovinu.

Međutim, smanjivanje iznosa transakcija pokazuju između ostalog i nedostatak poverenja u nove tehnologije i nove metode kupovine i plaćanja. U svetu će u naredne tri godine elektronska trgovina biti utrostručena, a po nekim predviđanjima, što donošenjem ovog zakona, da je dodatni značaj. Samo u Evropi iznos prodaje kod e-trgovine prelazi 600 miliona evra, a u Srbiji bilo četiri miliona evra transakcija preko interneta uz oko milion građana koji su koristili ovu vrstu trgovine. Uz ovaj zakon očekujem da domaća preduzeća budu ohrabrena, da koriste mogućnosti i svoju trgovinu prebace on-lajn.

Takođe, omogućiće se da se zna koje su e-prodavnice od poverenja, gde će ljudi moći slobodno i bez straha da trguju. Nažalost, danas je samo oko 1.500 trgovaca u Srbiji „onlajn“, a mogućnost za prelazak na elektronske platforme većeg broja trgovaca u Srbiji je nakon donošenja ovog zakona zaista velika.

Guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković, je još 2017. godine, rekla na otvaranju konferencija - elektronska trgovina u Srbiji, siguran put za kupovinu na internetu, da je važno pružanje doprinosu u daljem razvoju elektronske trgovine u našoj zemlji, kako bi ona, kao u zemljama poput Kine, gde ona postaje inače star koncept, konačna postala deo svakodnevnog života.

U tom smislu je i odluka Narodne banke Srbije o uklanjanju jedne od najvećih preko prepreka, tzv. „inter čejndž fi“, kao osnovni generator visokih provizija za trgovce kod kartičnih plaćanja. Kao sledeća mera, uvedeno je instant plaćanje. Ciljeve korisnici usluga imaju veći izbor, bolje profilisane usluge i niže cene, trgovci pristup većem tržištu da banke postaju produktivnije uz niže troškove transakcija i veću operativnu osposobljenost, finansijske usluge da postanu inkluzivnije, a ljudi informisani pri donošenju finansijskih odluka.

Ovakav pristup Narodne banke Srbije, višestruko se isplatio prvo građanima, pa i privredi. Kako dolazim iz Leskovca, grada koji ima nagli razvoj posle 2012. godine, mogu da istaknem nekoliko trenda koji su u korelaciji sa predlogom ovog zakona. U poslednjih šest godina u Leskovcu je došlo do otvaranja 6.000 novih radnih mesta u stranim i domaćim firmama, posebno u firmama „Džinsi“, „Autostop“, „Falke“, „Jura“, a sada i „Aptiv“. Širili su se i kapaciteti domaćih firmi i tako dok smo pre 2012. godine imali vrlo nerazvijenu trgovinu gde uz dve lokalna, samo jedan trgovinski lanac koji posluje na teritoriji Srbije bio je prisutan Leskovcu, dok u poslednje vreme smo svedoci bukvalno buma trgovini u Leskovcu.

Pored „Rode“, i „Idea“, koja je izgradila novi trgovinski objekat ove godine u Leskovac su došli „Lidl“, „Maksi“, „Aman“, i izgrađen je „Kapital park“.

Leskovac je postao vrlo snabdeven grad i zbog konkurencije koja je nastala, cene su niže, a građani imaju velik izbor. Važan elemenat novog zakona unapređenje zaštite potrošača dolazi u pravo vreme, razvoj trgovine i veća trgovačka ponuda nameću potrebu za regulacijom termina, za obaveštavanje kupaca o sniženjima, popustima i slično.

Ovim zakonom se definišu osnovni oblici sniženja, akcijska ponuda, sezonsko sniženje i rasprodaja i svaka od njih ima posebna pravila, a sve u cilju da se onemogući nepoštena praksa dovođenje kupaca u zabludu o popustima i sniženjima, jer su korišćeni različiti termini.

Na kraju, politika SNS, Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, kao politika zaštite građana i unapređenju uslova života i poslovanja, potvrđena je i ovim zakonom ministre uz potvrdu u vidu velike podrške koju ova politika ima kod građana Srbije.

Naravno, u danu za glasanje podržaću ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Bogatinoviću.
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani koji pratite prenos ove skupštinske debate, mi danas raspravljamo o tri zakona koja se odnose na oblast trgovine.

Još jedanput, treba pomenuti da je praktično jedan zakon nov, a to je Zakon o robnim berzama. Drugi zakon, odnosno Predlog zakona o trgovini je isto nov, ali moram reći, podsetiti, da je postojao zakon donet 2010. godine, međutim, moje kolege su ilustrovale i rekle da komisija, odnosno radna grupa koja je formiralo Ministarstvo trgovine i turizma i telekomunikacije, kada je analiziralo sve elemente što se tiče tog zakona, pokazalo se da bi trebalo više od 60% članova u tom zakonu menjati i da je pravo rešenje doneti nov zakon. Tako da je ovaj zakon koji je donet može potpuno da se smatra kao jedan jedinstven nov zakon, koji se odnosi na trgovinu. Treći Zakon o elektronskoj trgovini, to su u stvari izmene i dopune osavremenjavanje prethodnog zakona.

Ono što treba reći, što verovatno većina poslanika ovde koji diskutujemo, iako nismo direktno u branši trgovine, jeste da taj Predlog zakona o robnim berzama mi tek sada prvi put donosimo u Srbiji. Tako da je to nešto što do sada regulativa pravna, zakonodavna, koja se tiče robnih berzi, nije postojala. Sada se prvi put ovim zakonom ta oblast reguliše. Čim nije postojala, praktično nisu postojali ni bilo kakvi regulatorni mehanizmi ili neko regulatorno telo koje bi izdavalo dozvole za rad, koje bi moglo da kontroliše robnu brzu, kao i apsolutno odsustvo zaštitnih mehanizama koji garantuju u tim odnosima s jedne strane isplatu, prodavca, s druge strane dalje isporuka robe kupcu na odgovarajući način izvršena.

Tako da je to oblast koja se sada na pravi način uređuje, koja je pogotovu značajna, jer se odnosi na poljoprivredu. Formiranjem i donošenjem ovog zakona robnoj berzi se daju veća ovlašćenja, ali s druge strane ima i veću obavezu da kontroliše i garantuje sve transakcije preko berze. Znači, sada imaju veća ovlašćenja, ali sasvim logično povećanu odgovornost.

Produktna berza koja je funkcionisala u Novom Sadu, praktično je funkcionisala kao neka vrsta brokerske kuće i uopšte nije bilo u funkciji preko te produktne berze stranaca. Zato što nije bilo zakonskih regulativa, nije raspolagala bilo kakvim glavnim mehanizmima kojim bi mogla da garantuje odgovarajuće funkcionisanje.

Sledeća novina kroz ovaj zakon je da će svi učesnici ubuduće u transakcijama na ovim robno-berzanskim, pardon tržištu, a to su s jedne stranke kupac, prodavac i robna berza, morati da polože garancije, pri čemu garancije same produktne berze su osnivački ulog od 50 miliona dinara, a sada kupcu, odnosno prodavcu će robna berza da određuje visinu garancije koju će oni morati da polažu na posebni namenski račun berze u tom poslovanju. Ta namenska sredstva služe za slučaj da je prodavac ili kupac ne ispunjavaju svoje obaveze, da na taj način mogu da se namire računi.

Ono što je isto značajno u ovom Zakonu o robnim berzama jeste da je uvedena Komisija za hartije od vrednosti kao regulator. Tako da je sada Komisija za hartije od vrednosti regulator koji će kontrolisati rad kako berze same, tako i svih transakcija koji članovi berze preko nje obavljaju. Na taj način će direktno uticati na povećanje sigurnosti celokupnog sistema i eventualno i otklanjanja i predupredivanja zloupotreba kao što bi moglo da bude eventualno nameštanje cena u toj robnoj berzi.

Peta stvar koja je značajna, koja zbog odsustva regulative, pomenuo sam ranije, nije bila moguća, da će sada na berzi moći da trguju domaća i strana pravna lica, kao individualni poljoprivredni proizvođači. Pomenuta ta produktna berza, koju sam pomenuo, u Novom Sadu praktično preko nje nije postojala bilo kakva trgovina stranih kompanija zato što, rekao sam, nije bilo garancija, odnosno nije postojao sistem kojim bi omogućio tim stranim preduzećima isporuku robe istog kvaliteta u velikim količinama.

Pomenuta Produktna berza u Novom Sadu, praktično preko nje nije postojala bilo kakva trgovina stranih kompanija zato što, rekao sam, nije bilo garancija, odnosno nije postojao sistem koji bi omogućio tim stranim preduzećima isporuku robe istog kvaliteta u velikim količinama, tako da će sada tu, pored domaćih, i strane kompanije moći da funkcionišu. Formiranje ovih robnih berzi sasvim logično predstavlja i značajno je za unapređenje i povećavanje izvoza, pogotovo poljoprivrednih proizvoda, a sa druge strane isto tako Srbija sada može da se pozicionira kao regionalni centar za trgovinu poljoprivrednim proizvodima.

Šesta stvar je da će u robnoj berzi praktično uvek biti prisutna pouzdana informacija o kretanju cena, odnosno uvek će postojati posebno mesto u berzi gde će biti i u svakom trenutku se uporediti i utvrditi reperna cena koja će da bude javno dostupna.

Zbog toga što su moje kolege obradile prethodno druga dva zakona, malo više sam pričao o ovom Predlogu zakona o robnim berzama. Druge kolege će reći i rekle su kvalitativno novim rešenjem o Zakonu o trgovini i o Zakonu o elektronskoj trgovini. U danu za glasanje, naravno, podržaću ovaj zakon, kao i moje kolege iz SNS. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Kneževiću.

Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su izuzetno dobri i kvalitetni zakoni. Zbog velikog interesovanja javnosti i građana za ovu temu, želim da ponovim da su u Zakon o trgovini i izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini rađeni u saradnji resornog ministarstva sa privredom. Tako da su u izradi učestvovali Privredna komora Srbije i firme oko nje, Nacionalna alijansa za ekonomski razvoj, predstavnici državnih organa, predstavnici relevantnih institucija i organizacija, tako da su svi zainteresovani imali mogućnost da iznesu svoje primedbe, sugestije i predloge i da iste budu razmotrene, a mnogo toga je i inkorporirano u predloge zakona.

Kada govorimo o Predlogu zakona o trgovini, kao centralnom zakonu, pri čemu ne umanjujem značaj ova dva zakona koja su na današnjem dnevnom redu, jer se jednostavno međusobno dopunjuju i povezani su, treba reći da je u pitanju potpuno novi zakon koji detaljno i temeljno uređuje oblast trgovine. Na taj način želimo da se obezbedi nesmetano funkcionisanje tržišta.

Ako se ima u vidu činjenica koju ste i vi izneli, da je u trgovini zaposleno oko 19 do 20% od ukupnog broja svih zaposlenih i da je udeo trgovine u BDP naše zemlje oko 10%, onda je sasvim jasno da su ovi zakoni od izuzetne važnosti za što efikasniji tržišni ambijent i za tržišnu privredu. Dakle, ovi i ovakvi zakoni, moderni zakoni su prekopotrebni i neophodni.

Što se tiče Zakona o trgovini, predloženo je dosta novina i dosta izmena. Izmene se odnose na preciziranje odgovarajućih termina, u smislu da ih je novi zakon učinio razumljivim, jasnijim, a u zakonu imamo i nove pojmove koji ne postoje u sadašnjem zakonu, poboljšana je postojeća terminologija i definicije, tako da sve te novine doprinose pravnoj sigurnosti svih onih koji se bave ovim poslom, tj. trgovinom.

Zakonom o trgovini na sveobuhvatan način uređuje se celokupan promet, nabavka i prodaja i ponašanje svih učesnika u tom prometu. Novi zakon i njegova primena će doprineti da tržište funkcioniše na jednostavniji i transparentniji način, da privreda funkcioniše efikasnije, što je i cilj. Želimo jaku, snažnu, zdravu konkurenciju u trgovinskom sektoru koja će doprineti snižavanju cena i dobrobiti potrošača, tj. građana.

Želimo još brži razvoj ekonomije i društva i ova Vlada i predsednik države gospodin Aleksandar Vučić maksimalno su posvećeni tom putu i mi im dajemo punu podršku u tome. Mi radimo ne samo na harmonizaciji našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, već radimo i utičemo na razvoj preduzetništva, na razvoj fer tržišne utakmice i na ravnopravnost trgovaca, a sve u cilju uspešnog razvoja i modernizacije trgovine u Srbiji, jer želimo napredak, želimo boljitak na našu zemlju i za naše građane i želimo, naravno, da idemo ukorak sa svetom.

Zakonom je detaljno regulisana internet prodaja, o kojoj je do sada dosta bilo reči, i vi ste o tome pričali u uvodnom izlaganju, a i moje kolege narodni poslanici.

Na kraju izlaganja želim samo kratko da rezimiram. Zakon o trgovini uređuje uslove i načine za obavljanje trgovine na jedinstvenom tržištu Republike Srbije, doprinosi unapređenju i modernizaciji trgovine, doprinosi zaštiti tržišta, kako bi ono bilo stabilno i snabdeveno. Sprovedena je reforma inspekcijskog nadzora, što će obezbediti pravnu sigurnost subjekata u prometu i jačati preduzetničku kulturu u Srbiji i, naravno, doprineće suzbijanju sive ekonomije, čime se brani interes Republike Srbije.

U danu za glasanje poslanička grupa SNS će podržati sve predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Mrdaković Todorović.
Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević.
Izvolite, kolega Kneževiću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, osnovni cilj ovog zakona je da obezbedi stabilno i snabdeveno tržište uz što manje mešanje države, kako bi se obezbedila što efikasnija tržišna privreda.

Primena prethodnog zakona je pokazala da određene odredbe treba preispitati i iz tog razloga Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je 2016. godine formiralo Radnu grupu za izradu analize propisa iz delokruga rada Ministarstva, a naročito propisa koji uređuju funkcionisanje tržišta. Izvršena analiza je pokazala da je potrebno uraditi izmene velikog broja članova kako bi se obezbedila pre svega efikasnija primena zakona i nesmetano funkcionisanje tržišta.

Takođe, u cilju boljeg razumevanja zakona bilo je potrebno uraditi novu sistematiku i podelu zakona, napravljena je nova podela trgovine koja je usklađena sa pravima i obavezama u Zakonu o zaštiti potrošača i naravno ekspanzijom drugih vrsta prodaje, pre svega, kako su rekle i kolege, internet prodaje, koja ima sve veće učešće u ukupnom maloprodajnom prometu i javila se potreba za njenim detaljnijim regulisanjem. Naravno, sa ubrzanim razvojem države, dolaskom velikog broja stranih investitora u našu zemlju, razvojem tržišta, menjaju se i uslovi poslovanja svakako na bolje, pa tako i u trgovini. Sa napretkom je bilo potreno doneti određene izmene u ovoj oblasti.

Dok ova Vlada donosi nove zakone iz ove oblasti, u skladu sa ubrzanim razvojem i napretkom Srbije, moramo da podsetimo kako je trgovina izgledala nakon 2000. godine. Dakle, nakon 2000. godine imali smo trgovinu, ali pre svega trgovinu ljudskim životima i ljudskim sudbinama, i to kroz pljačkaške privatizacije koje su sprovođene, kada je stotine hiljada građana ostalo bez posla, a njihove porodice ostale bez egzistencije. Takođe, odlično su trgovali i sa ponosom srpskog naroda, srpskom vojskom, koju su bacili na kolena, uništavajući sve što je bilo na dnevnom redu, pre svega vojnički kadar, a naravno i naoružanje, topeći ga u železari i na taj način slabili borbenu gotovost Srbije. Tu imamo i ovog odličnog trgovca Vuka Jeremića koji je pocepao državu Srbiju i Crnu Goru za sedmodnevno noćenje u 29 apartmana na Svetom Stefanu za njega i njegovu svitu. Takođe imamo veoma uspešnog trgovca Dragana Đilasa, koji je ušao u politiku, kako kaže, sa 74.000 evra, a onda posle par godina prijavio 25 miliona evra, a ukrao 500 miliona evra.

Trgovali su i sa Kosovom i Metohijom, uveli granicu između Srba i Srba. Tadić, Đilas, Jeremić i Borko Stefanović dogovarali su priznavanje nezavisnosti Kosova, ali umolili Šiptare da to bude par dana nakon izbora, jer su smatrali da će pobediti Boris Tadić. Trgovali su i celom državom, jer su se nemilosrdno ophodili prema njoj i krali narodne pare, pljačkali i 2012. godine doveli državu do bankrota.

Danas kada svakodnevno imamo afere Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, ogrezlih u kriminalu posegli su za najopasnijom vrstom trgovine – izdajom. Svuda i na svakom mestu u svetu nude sve i svašta od nezavisnosti Kosova, od prijema Srbije u NATO i ko zna šta još samo da im se pomogne, a to im je i glavna stavka u pregovorima da se nasilno sruši vlast Aleksandra Vučića, da bi se oni domogli vlasti, da bi nastavili sa pljačkom i rasparčavanjem Srbije.

Ne smem da zaboravim da ovoj družini pridodam i gradonačelnika Šapca Nebojšu Zelenovića, koji kada god dođe neko od stranih diplomata u Šabac, on im se nudi. Ovom jednom je, kako prenose mediji, nudio ispred Saveza za Srbiju da prizna genocid u Srebrenici i da uvede Srbiju u NATO pakt, a zauzvrat da nasilno sruše Aleksandra Vučića sa vlasti i dovedu njegovu ekipu na vlast i nastave sa pljačkom države.

Zato moramo stalno da govorimo i podsećamo šta je sve učinila prethodna vlast da se ne zaboravi kakve su štetočine vladale Srbijom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem kolega kneževiću.
Reč ima narodni poslanik Andrijana Avramov. Izvolite.
Molim vas samo da se prijavite ponovo.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani, ovim zakonom uređuje se način za obavljanje trgovine na tržištu Republike Srbije i samim tim novi Predlog zakona unapređuje trgovinu i štiti potrošače, ali istovremeno i tržište. Republika Srbija obezbeđuje uslove za održavanje stabilnosti i snabdevenosti tržišta, naročito kada je u pitanju roba ili usluga od egzistencijalnog značaja za naše građane. Svi mi građani smo korisnici različitih vidova trgovine, jer drugačije ne bismo mogli da egzistiramo iz tog razloga je važno regulisati prava i obaveze države prema krajnjim kupcima.

Država Srbija, na čelu sa nadležnim ministarstvom, intenzivno radi na podsticajima za domaće i strane investitore koji ulažu u Srbiju. Od juna 2018. godine iz budžeta Republike Srbije je odvojeno 18.000.000 evra a vezano za podsticaje. Navedeni novac je namenjen projektima kojima je planirano zapošljavanje preko 100 radnika, ali isto tako i velikim investicionim projektima od posebnog značaja za Republiku Srbiju i za naše građane.

Takođe, ovim podsticajima su obuhvaćena mala i srednja preduzeća gde smo raspisali javne pozive na osnovu kojih će mala i srednja preduzeća preduzetnicima staviti na raspolaganje čak 1,7 milijardi dinara bespovratnog novca. Navedeni programi jesu programi podrške vezano za razvojne projekte za početnike u poslovanju i nabavku opreme.

Važno je napomenuti da je konkursna dokumentacija sve jednostavnija, a raspoloživa sredstva zahvaljujući finansijskoj stabilnosti i budžetu naše države su sve veće. Trgovina predstavlja segment privrede u kome je sve veća konkurentska borba. Svesni smo da je mnogo teže prodati, nego proizvesti robu, pa je i ovo jedan od razloga što želimo da izmenimo prethodni zakon o trgovini.

Država Srbija je omogućila edukacije iz različitih vrsta oblasti, vezano za trgovinu, gde zapravo pomažemo našim građanima iz privatnog sektora kako i na koji način još unaprediti i pospešiti prodaju, privući nove potencijalne klijente, kako primeniti biznis plan, koje su važne marketinške aktivnosti i mnoge druge.

Smatram da je to od izuzetne važnosti, jer ja svakako potičem iz privatnih voda, zapravo, pre nego što sam postala narodna poslanica i to je jako važno privatnicima i malim i velikim preduzećima. Ukinuli smo i neke nametnute takse od prethodne vlasti, a sve u cilju da bi rasteretili i dodatno pomogli malim i srednjim preduzećima. Razlozi za novo unapređenje ovog zakona jesu i zbog velikih zloupotreba, posebno trgovina uticajem, kojih je bilo u prošlosti.

Volela bih da se zajedno podsetimo kako je za vreme naših prethodnika tzv. demokratske vlasti, kroz malu retrospektivu događaja funkcionisala tadašnja Vlada Republike Srbije.

Naime, EU je 2001. godine omogućila Srbiji izvoz šećera proizvedenog u našoj zemlji, a zatim uvela sankcije na izvoz šećera 2003. godine, iz razloga što je utvrđeno da je u Srbiji potrošeno izvezeno od 100-300 hiljada tona godišnje šećera, koji zapravo ne postoji ni u proizvodnji, ni u legalnom uvozu. Još tada je traženo hitno utvrđivanje odgovornosti 2003. godine.

Zatim je Savet zemalja EU tražio izveštaj 2004. godine, pa zatim i 2005. Tada je donet Zaključak Saveta u saradnji sa Upravom za borbu protiv organizovanog kriminala, da su aktivnosti tadašnje Vlade zapravo doprinele daljem zataškavanju šećerne afere, da se industrija šećera u Srbiji nije oporavila i da je tadašnji način privatizacije industrije šećera doveo do propasti dve najveće šećerane, beogradske i zrenjaninske.

Već sam govorila o Agenciji za privatizaciju koja je našom srećom ugašena. To je dragi građani klasičan primer trgovine uticajem. U navedeno vreme, Agencija za privatizaciju je u potpunosti bila izdvojena od konteksta institucionalnih i ekonomskih reformi i svesno su pravljene nepreciznosti u propisima i samim tim su stvarane velike i opširne mogućnosti za zloupotrebu trgovine i korupcije.

Imamo slučaj „Sartida“ dostavljen Vladi 10. maja 2004. godine. Zapravo, Trovinski sud je prodajom „Sartida“ sa pet zavisnih preduzeća iz stečaja napravio dogovor sa predstavnikom tadašnje vlasti i sa privilegovanim kupcem uz drastično kršenje prava poverilaca i naravno na štetu države, naše Srbije.

Sam način prodaje navodi na sumnju trgovine uticajem u kojoj su bili uključeni najviši organi izvršne vlasti. Imamo izveštaj o koncesiji za auto-put Horgoš-Požega, zapravo, analiza za dodelu koncesije za finansiranje projektovanje, izgradnju, korišćenje, održavanje auto-puta Horgoš-Požega je primer kako tadašnji političari i izvršna vlast u Srbiji koriste javna dobra u cilju ostvarivanja partijskih interesa, što se ogleda u činjenici da se javni put gradi do izborne baze tadašnjeg ministra iako njegovo odredište nema veći privredni, finansijski ni socijalni značaj sa stanovišta opšteg interesa Republike Srbije. Zaključenjem navedenog ugovora tadašnja Vlada Srbije prekoračila je svoje nadležnosti što predstavlja klasičan primer trgovine uticajem.

Postoji mnogo primera kako i na koji način su zloupotrebljene nadležnosti predstavnika vlasti, naravno prethodne vlasti, kako je zloupotrebljena trgovina uticajem, koliko se državnih firmi prodalo u bescenje, koliko je radnika ostalo tada na ulici bez posla, a samim tim i njihove porodice bez mesečnih primanja. Paradoks u celoj priči jeste to što je u to vreme tadašnja vlada najviše zadužila građane Srbije, a korupcija i punjenje džepova je bilo najzastupljenije.

Kada se saberu svi dugovi, pozajmljeno je 18,5 milijardi eura. Toliko je, dragi građani, iznosio javni dug Srbije. Tadašnja analiza Saveta EU ukazuje na ozbiljne propuste u suzbijanju korupcije i trgovini uticajem koji su doveli do velikih poremećaja u svakom segmentu našeg društva. Još tada su preporučene mere za suzbijanje korupcije da bi se zaštiti građani od strahovit posledica jer ovakav sistem i način rada sprečava i strane investitore da ulažu u našu zemlju.

Zbog navedenih zloupotreba trgovine uticajem raznih kompanija došli smo do najočiglednijeg primera sprege između krupnog kapitala i izvršne vlasti i stvorena je ozbiljna sistemska korupcija i devastirano je i uništeno sve što smo godinama stvarali i stekli.

Pravo pitanje i najvažnije pitanje danas jeste šta se od tada promenilo? Osnovni cilj ovog zakona je da obezbedi stabilno i snabdeveno tržište, ali istovremeno uz poštovanje i primenu državnih nadležnosti. Donošenje novog zakona predstavlja sprečavanje trgovine uticajem, zapravo i modernizaciju određenih propisa, i njihovo unapređenje, posebno kada je internet prodaja u pitanju. Istovremeno olakšava trgovcima i na neki način rasterećuje iste. Donošenje novog zakona neće nametnuti nove troškove privredi, što je jako važno napomenuti.

Politika naše Vlade jeste rast i potrošnja. Ušli smo u istoriju kao zemlja koja je najbrže izašla iz užasno teške krize i koja je postigla odlične rezultate u gotovo nemogućim uslovima. Imamo rast zasnovan na investicijama i izvozu, povećana je minimalna zarada, plate i penzije, i mi radimo i dalje. Zahvaljujući takvom načinu borbe javni dug je smanjen, imamo novca da pomognemo našem narodu i oporavljamo našu privredu.

Zahvaljujući našem predsedniku gospodinu Aleksandru Vučiću i SNS otvorene su fabrike i samim tim i nova radna mesta, nove škole i vrtići, bolnice i domovi zdravlja, stanovi, ustanove kulture, novi putevi, novi mostovi. Imamo značajno mnogo novih investicija, uspostavljen je ekonomski napredak. Imamo veliku realizaciju infrastrukturnih projekata, ekonomske rezultate i ulažemo u obrazovanje naše dece.

I za kraj. Svakako ću podržati navedeni zakon. Nije bilo lako. Teške mere su donošene, ali sve držimo stabilno. To je izjavio naš predsednik Srbije gospodin Aleksandar Vučić, koji za razliku od prethodnika tačno govori šta smo uradili i šta planiramo još da uradimo. Hvala na pažnji.