Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, ceni ministre sa saradnicima, kolege poslanici, pred nama se danas, na dnevnom redu nalaze tri izuzetno važna zakona, koja će poslanička grupa PS-NSS-USS u danu za glasanje podržati.

U odnosu na trenutno važeći Zakon o trgovini i Zakon o elektronskoj trgovini, predlozi novih Zakona o trgovini i izmena i dopuna Zakona o elektronskoj trgovini, detaljnije uređuju elektronsku trgovinu i njene modele, kao i obaveze trgovaca koji na ovaj način posluju. To je pre svega odraz trenda rasta elektronske trgovine i njene ekspanzije, pre svega na svetskom, ali i domaćem tržištu.

Pohvalno je to što je resorno Ministarstvo za trgovinu i telekomunikacije, prepoznalo značaj i potrebu da ovaj oblik trgovine detaljnije uredi, pre svega unapređenjem zakonodavnog okvira u ovoj oblasti. Ono što je takođe za pohvalu, jeste činjenica da su nacrti zakona rađeni u bliskoj saradnji sa privredom, to je što su u radoj grupi za izradu zakona učešće uzeli predstavnici Privredne komore, Nacionalne alijanse za ekonomski razvoj, kao i neformalna grupa najznačajnijih pružalaca usluga u oblasti elektronske trgovine u Srbiji.

Opšte je poznata činjenica da broj korisnika računara i interneta u Republici Srbiji neprestano raste. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2018. godini preko tri miliona i 750 hiljada lica koristilo je računar u poslednja tri meseca, što čini 70,7% građana. Za 3,3% se povećao broj korisnika računara u odnosu na 2017. godinu, za 4,5% u odnosu na 2016. godinu, a za 5,9% u odnosu na 2015. godinu. Porastao je broj plaćanja transakcija kupovine robe i usluga putem interneta, beleži se povećanje sa dva miliona i 750 hiljada transakcija u 2015. godini na deset miliona i 200 hiljada u 2018. godini. U 2015. godini plaćanja su vršena platnom karticom i na domaćim sajtovima je realizovano 26,86% transakcija dok je ne inostranim 73,14%, a u 2018. godini plaćanja su vršena pored platnih kartica i upotrebom e-novca kao i elektronskim bankarstvom. Na domaćim sajtovima je realizovano 32,27% transakcija dok je na inostranim 67,73%.

Mislim da nije zgoreg napomenuti da kurirske službe beleže sve veći porast pošiljki naručenih preko interneta, prevoz pošiljki u oblasti elektronske trgovine ima učešće u čak 25%. Pored svih ovih rezultata naša realnost je da smo se ipak u praksi susretali sa ogromnim nepoverenjem građana u elektronsku trgovinu te zato više od 40% interneta u Srbiji nikada nije kupovalo online, takođe da veliki broj elektronskih prodavaca nije poslovalo po propisanim zakonima u vezi sa klasičnom e-trgovinom, kao i da postoje veliki problemi u troškovima distribucije proizvoda naročito u segmentu prekogranične trgovine, što nam govori da je za dalji razvoj elektronske trgovine uz donošenje novih propisa neophodno da se poveća poverenje građana u taj oblik kupoprodaje kao i da se maksimalno radi na sprečavanju sive ekonomije u ovoj oblasti što se ovim predlogom zakona u velikoj meri i omogućava.

Gledajući tekst predloženih zakona moram pohvaliti to što se u prvim članovima predloženog Zakona o trgovini uvode potpuno novi pojmovi, a koji između ostalog po prvi put definišu elektronsku prodavnicu i elektronsku platformu. Elektronska prodavnica ili veb šop predstavljao oblik trgovine u kom potrošači naručuju robu direktno od trgovca, odnosno sa njegove internet prezentacije, a trgovac tu robu isporučuje iz svog magacina to jest skladišta. Kod elektronske platforme sa druge strane potrošač je ugovornom odnosu sa trgovcem ali procedura naručivanja plaćanja, isporuke ne obavlja se od strane trgovca nego putem platforme koja je takođe u ugovornom odnosu sa trgovcem iako platforma ima i mogućnost direktne prodaje robe potrošačima. Ona se najčešće javlja u opisanom obliku, odnosno samo kao spona između trgovca i potrošača.

U daljim članovima zakona predložen je potpuno novi sistem podele trgovine. Prvo je izvršena osnovna klasifikacija trgovine na veliko, trgovine na malo i pružanje usluga, a u daljem članovima i detaljnija podela trgovine na malo prema načinu obavljanja. Tako bi od usvajanja novog Zakona o trgovini, trgovina na malo bila podeljena na trgovinu na prodajno mesto, trgovinu ličnim uvođenjem i daljinsku trgovinu. Pod trgovinu na prodajnom mestu potpadala bi trgovina koja se odvija u fiksiranim objektima što su prodavnice i boksovi ali i ona koja se obavlja u prenosivim objektima kao što su kosci, tezge i automati. S obzirom na to da u važećem Zakonu o trgovini ne postoji definicija koska, tezge i automata, predloženim zakonskim odredbama kao i podzakonskim aktima koji će kasnije biti doneti konačno bi se tačno odredio njihov pojam na našem tržištu čime bi se otklonile nedoumice i olakšao inspekcijski nadzor.

Što se tiče daljinske trgovine, odnosno trgovine putem sredstava komunikacije na daljinu, njene regulacije, u predloženom Zakonu o trgovini posvećena je posebna pažnja. Cilj detaljnog uređenja bio je zaštita potrošača koji zbog fizičke udaljenosti nemaju mogućnost neposrednog uvida u predmet kupovine i ponudu trgovaca. Predloženo je da se daljinske trgovine podele na elektronsku trgovinu i ostalu trgovinu putem drugih sredstava. Elektronska trgovina je oblik daljinske trgovine koja se ostvaruje tako što se roba ili usluga nudi, naručuje, prodaje preko interneta, a što može da se izvrši na različite načine. Prvo postoji mogućnost prodaje preko elektronske prodavnice, elektronske platforme o čemu sam već govorio.

Sa druge strane, postoji mogućnost prodaje putem elektronske prodavnice i platforme, ali tako da se potrošaču iako je u ugovornom odnosu sa trgovcem koji je vlasnik elektronske prodavnice ili platforme roba ne isporučuje iz magacina trgovca, nego direktno iz magacina proizvođača tj. veletrgovca.

Što se tiče ostale trgovine u nju bi spadala sva daljinska trgovina koja se ne obavlja putem interneta, već putem drugih sredstava masovne komunikacije, kao što su kataloška prodaja, TV-prodaja, trgovina posredstvom pošte, reklamnih materijala, telefona, tekstualnih i multimedijalnih telefonskih poruka i govornih automata.

Ono što nam novi zakon o trgovini, takođe donosi, a što do sada nije bilo precizno regulisano, odnosi se na uređenje posebnih tržišnih institucija. Tako predloženi zakon predviđa i jasno definiše koje sve posebne tržišne institucije mogu postojati, te ih deli na robnu berzu, sajam, privredne izložbe i tradicionalne manifestacije, pijace, Veletržnice i aukcijske kuće, uz jasno propisanu odredbu da ove posebne tržišne institucije ne mogu da učestvuju ni kao prodavci, ni kao kupci u trgovini čiji su organizatori.

Zanimljivo je da za razliku od važećeg Zakona o trgovini predloženi zakon o trgovini precizira da će organizatori privrednih izložbi, tradicionalnih manifestacija imati obaveze da istaknu: ime, trajanje manifestacije, ubeleže prostor, vode evidenciju lica koja izlažu ili prodaju robu, kao i da obezbede uslove za prisustvo i rad nadležnih inspekcija.

Razlozi za bliže uređenje ovih tržišnih pravila su velike zloupotrebe koje su prisutne u praksi. Ideja da se na takvim manifestacijama prodaje isključivo roba koja je u skladu sa običajima vezanim za odvijanje takvih aktivnosti i to za to područje, ali da ona bude legalna.

To u praksi znači da će razne tradicionalne manifestacije, poput „Roštiljijada“, „Kobasicijada“, i drugi, vašari, festivali i sve one manifestacije na kojima su u sklopu kulturnih muzičkih, sportskih i drugih aktivnosti prodaje određena roba morati da ima i jasno propisane obaveze trgovaca koji prodaju robu na njima, a koje zadovoljavaju propise za svaku drugu trgovinu na prodajnom mestu.

Novim zakonom o trgovini precizirana je prodaja sa sniženom cenom koja može da bude: rasprodaja, sezonsko sniženje ili akcijska prodaja.

Kod rasprodaje predloženim zakonom se propisuje obaveza trgovca da fizički izdvoji robu koja je predmet rasprodaje od prodaje robe pod redovnim uslovima. Od dana objavljivanja rasprodaje do kraja njenog trajanja trgovac neće smeti da naručuje, uključuje rasprodaju nove količine robe koja je predmet rasprodaje.

Sezonsko sniženje predstavlja prodaju robe po sniženoj ceni nakon proteka sezone i zakonski je regulisano u 10 zemalja članica EU. U tim zemljama održavanje sezonskog sniženja je uglavnom predviđeno dva puta godišnje, zimi i leti. Tako, recimo, u Slovenija ima dva utvrđena termina – zimsko, koje ne može početi pre prvog radnog ponedeljka u januaru i letnje, pre drugog radnog ponedeljka u julu i ne smeju trajati duže od dva meseca.

Francuski trgovci, takođe mogu imati samo dva sezonska sniženja godišnje i oni ne mogu trajati duže od šest nedelja.

U skladu sa ovakvom praksom u drugim zemljama i ovaj Predlog zakona o trgovini koji je pred nama propisuje sezonsko sniženje najviše dva puta godišnje. Ono će započinjati u razdoblju između 25. decembra i 10. januara zimsko, i 1. i 15. jula letnje i moći će da traje najviše 60 dana po sezonskom sniženju.

U skladu sa svim napred navedenim, kao što sam već rekao na početku svog obraćanja, poslanička grupa PS, NSS i USS, u danu za glasanje će podržati sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Torbica.
Reč ima ovlašćena predstavnica SDPS narodna poslanica Slavica Živković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.

Pred nama se danas nalaze izuzetno važni zakoni, nov zakon o trgovini i Predlog nacrta izmene i dopuna Zakona o elektronskoj trgovini, kao i Predlog zakona o berzama. Ja ću u svom izlaganju govoriti o prve dve tačke dnevnog reda. To će o Zakonu o berzama govoriti moje kolege kroz dalji tok sednice.

Dugogodišnja primena važećeg Zakona o trgovini, pokazala je da određene odredbe treba menjati. Potreba da se odgovori zahtevima prakse koji su se pojavili tokom primene, uslovili su potrebu za donošenjem jednog osavremenog propisa.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, formirali je radnu grupu 2016. godine, sa ciljem preispitivanjem postojećeg propisa i snalaženje načina da se taj postojeći propis osavremeni.

Kako je u toku rada konstatovano da više od polovine članova postojećeg zakona zahteva suštinsku izmenu, doneta je odluka da se uradi jedan potpuno nov zakon, koji će konačno obezbediti nesmetano funkcionisanje tržišta.

U skladu sa novim Zakonom o trgovini, uslovljene su i određene izmene Zakona o elektronskoj trgovini, imajući u vidu da su ovo dva komplementarna propisa koji na sveobuhvatan način uređuju tržište roba i usluga.

Važeći Zakon o elektronskoj trgovini sadržao je nedovoljno jasne odredbe, koje su stvarale izvesne prepreke pravnom razumevanju i primeni u praksi. Izmenama i dopunama vrše se ispravke i pojašnjenja određenih instituta, kako bi se izbegla tumačenja koja se u praksi mogu pojaviti i uneti pravnu nesigurnost.

Osim toga, Predlog zakona predstavlja nastavak procesa pravne harmonizacije sa evropskim zakonodavstvom, odnosno sa Direktivom o elektronskoj trgovini.

Kako je tržište elektronske trgovine u konstantnom rastu i razvoju, izradi izmene i dopune ovog zakona prethodilo je i istraživanje o elektronskoj trgovini u Republici Srbiji u okviru projekta "Jačanje elektronske trgovine u Republici Srbiji".

S tim u vezi, izmene i dopune ovog zakona sačinjene su u simbiozi svih prethodnih aktivnosti, uporedno pravnih analiza i ekonomskih analiza tržišta, kao i sumiranja svih sugestija zainteresovanih strana u procesu izrade ovog zakona.

Činjenica da 45% korisnika preko interneta nikada nije kupovalo ili poručivalo robu ili usluge onlajn, ukazuje na to da je potrebno uložiti napon u razvoj ove oblasti, pre svega na unapređenju zakona, tako i jačanja poverenja potrošača u ovaj vid trgovine sa ciljem podsticanja bržeg razvoja elektronske trgovine.

U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija formiralo je Međuresornu radnu grupu sa zadatkom da identifikuje prepreke u razvoj elektronske trgovine i pripremi akcioni plan za unapređenje elektronske trgovine u Republici Srbiji.

Jačanje elektronske trgovine u Srbiji u okviru projektne saradnje podrazumeva prepoznavanje i otklanjanje barijera koji otežavaju i usporavaju razvoj elektronske trgovine na domaćem tržištu sa ciljem dostizanja konkurentne prednosti domaćeg tržišta u regionu, ali i daljeg razvoja u skladu sa trendovima i izazovima koji karakterišu najveća svetska onlajn tržišta, poput kineskog tržišta i tržišta SAD.

Predviđanja su da će se do 2030. godine, više od 85% preduzeća globalno baviti elektronskom trgovinom i da je neophodno da Srbija razvija ovu oblast kako bi iskoristila sve tehnološke potencijale za ekonomski progres.

Najveći izazov u jačanju elektronske trgovine u Srbiji je kako da se poveća poverenje građana u taj oblik kupovine i prodaje i spreči siva ekonomija u toj trgovini.

U februaru mesecu 2019. godine, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija sprovodilo je javno rasprave o Nacrtu zakona o Trgovini i izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini.

Bila sam jedan od učesnika na ovim javnim raspravama, jer radeći posao u Industriji građevinskog materijala, naravno, ozbiljno se bavimo i tržištima i svim vidovima unapređenja trgovine u Republici Srbiji.

Veliki broj prisutnih je dovoljan pokazatelj koliko je ova oblast izuzetno važna u Republici Srbiji, a znajući koliki broj ljudi je trenutno zaposleno u sektoru trgovine i koliko ljudi živi od trgovine u Republici Srbiji i da 10% BDP se obezbeđuje iz sektora trgovine.

Tokom diskusija razmatrana su mnogobrojna pitanja i sugestija učesnika, a koje su se prevashodno odnosile na potrebu detaljnijeg i naprednijeg regulisanja elektronske trgovine u Srbiji.

Iz tog razloga, najveći deo unesenih izmena u oblasti trgovine, odnosi se upravo na ovo pitanje, odnosno pitanje elektronskog poslovanja.

Ja ću naglasiti neke od značajnih izmena koje novi Zakon o trgovini donosi, a za koje smatram da su važne za građane Republike Srbije.

U prvim članovima predloženog Zakona o trgovini uvedeni su potpuno novi pojmovi, koji, između ostalog, po prvi put definišu elektronsku prodavnicu i elektronsku platformu.

U daljim članovima predložen je potpuno nov sistem podele trgovine i izvršena je osnovna klasifikacija na trgovinu na malo, na veliko, na trgovinu na malo i pružanje usluga u daljim članovima i detaljnija podela trgovine na malo prema načinu obavljanja. Tako bi, od usvajanja ovog Zakona o trgovini, trgovina na malo bila podeljena na trgovinu na prodajnom mestu, trgovinu ličnim nuđenjem i daljinsku trgovinu.

Što se tiče daljinske trgovine, odnosno trgovine putem sredstava komunikacije na daljinu, njenoj regulaciji je u predloženom Zakonu o trgovini posvećena posebna pažnja. Cilj detaljnog uređenja bio je zaštita potrošača koji zbog fizičke udaljenosti nemaju mogućnost neposrednog uvida u predmetu kupovine i ponudu trgovaca.

Ono što novi Zakon o trgovini, takođe donose, a što do sada nije bilo precizirano i regulisano, odnosi se na uređenje posebnih tržišnih institucija. Tako predloženi Zakon o trgovini predviđa i jasno definiše koje sve posebne tržišne institucije mogu postojati, te ih deli na robnu berzu, sajam, privredne izložbe i tradicionalne manifestacije.

Zanimljivo je da, za razliku od važećeg Zakona o trgovini, predloženi Zakon o trgovini precizira da se na tradicionalnim manifestacijama ne može prodavati svaka roba, već samo ona koja je predmet pomenute manifestacije.

Ja bih ovde naglasila velike izmene koje novi zakon donosi, a tiče se oblasti prodajnih cena, jer sam sigurna da će se građani Srbije sa time svakodnevno susretati. U cilju potrošača kao slabije strane na tržištu više neće biti dovoljno da se istakne samo cena u jedinici mere u kojoj se roba već nalazi, već će biti nužno i da se istakne koja bi cena bila kada bi se roba prodavala u drugim jedinicama mere, kao što su, na primer, metar, kilogram, litar. Na taj način potrošač će imati mogućnost da uporedi cene različitih veličina robe, te da napravi za njega najpovoljniji izbor.

Drugo, cena robe koja se prodaje i usluga koja se pruža elektronskim putem više ne mora da bude istaknuta u domaćoj valuti, već može da bude istaknuta u stranoj valuti. Ovim izmenama potrošači iz svih zemalja sveta imaju mogućnost da prodajna cena kompletne ponude trgovaca bude prikazana u valutama koje inače koriste.

Nešto o novom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini. Važeći Zakon o elektronskoj trgovini u velikom delu je već harmonizovan sa direktivama EU. Međutim, uprkos modernim rešenjima u važećim odredbama, od usvajanja poslednjih izmena proteklo je skoro šest godina, te se javila potreba za njihovim unapređenjem i daljim usaglašavanjem sa direktivom EU o elektronskoj trgovini.

Imajući u vidu napredna rešenja važećeg Zakona o elektronskoj trgovini, Predlog o njegovim izmenama i dopunama sadrži znatno manje novina od predloga novog Zakona o trgovini. Promene se, pre svega, odnose na preciziranje već postojećih formulacija zakonskog teksta, kao i razrešenje već postojećih definicija, a koje su do sada dovele do nejasnoća ili nejednakosti prilikom primenjivanja.

Izmenjene su definicije korisnika i pružaoca usluga, kao i komercijalne poruke. Uvedena je definicija operatera elektronskih komunikacija. Takođe, neki pojmovi, kao što je pojam potrošač, promenjeni su kako bi se terminološki usaglasili sa pojedinim odredbama važećeg Zakona o trgovini.

Pored već pomenute potrebe za modernizacijom, sve opisane izmene bile su potrebne i radi povećanja pravne sigurnosti. Kao što je poznato, internet je veoma podložno tlo za razvoj sive ekonomije, te je nužno što preciznije zakonsko uređenje, kako bi organi nadzora mogli da sprovode što uspešniju kontrolu tržišta u Srbiji, uključujući i elektronsko tržište.

U Srbiji je u prošloj godini milion i 800 hiljada ljudi kupovalo ili poručivalo robu i usluge elektronskim putem, dok je 73% građana koristilo internet. To je veliki pomak u odnosu na prethodne godine, što govori o tome da, iako elektronska trgovina u Srbiji poslednjih godina beleži rast, ona još uvek nije dovoljno razvijena.

Na osnovu nekih istraživanja koja su sprovedena u našoj zemlji, korisnici interneta u Srbiji u velikoj meri zaostaju u potrošnji, a to je najveći problem u razvoju elektronskog oblika kupovine i prodaje.

U našoj zemlji postoje i velike barijere na strani ponude, kao što su strah i neznanje. Mnogi bi se uključili u elektronsku trgovinu, ali se boje da li će na pravi način znati da je koriste.

Prema istraživanju o elektronskoj trgovini, koja je sprovedena u okviru projekta jačanja elektronske trgovine u Republici Srbiji, najčešći korisnici i kupci su mladi. Među potrošačima koji imaju sumnju u ovakvu trgovinu je 43% ispitanika. Oni se i dalje plaše da će dobiti pogrešan proizvod.

Ja bih ovde morala da navedem jedan primer iz privrede kada govorimo o stanju tržišta i promenama koje nam multinacionalne kompanije donose svojim ulaskom na naše tržište.

Ja radim u Industriji građevinskog materijala Srbije i intenzivno se bavim analizom tržišta, kada govorimo o proizvodnji, prodaji i izvozu, koji služe kao osnov za planove za naredni period.

Ono što je bilo primećeno u prethodnom periodu jeste da je došlo do vlasničkih transformacija u ovom delu privrede, da je nekoliko fabrika privatizovano od strane multinacionalnih kompanija.

Ulazak ovih kompanija na prostor Republike Srbije podrazumeva i prenos određenog načina rada. Ovde je izuzetno važno kada govorimo o ponudi i prodaji određenog proizvoda. I pored sugestije postojećeg menadžmenta da nije moguće u potpunosti na tržište Srbije preneti prasku koju imaju multinacionalne kompanije, ipak se insistiralo na ovakvom vidu prodaje. Međutim, već posle prvog kvartala došlo je značajnog pada u prodaji. Pojavio se onaj čuveni minus koji predstavlja alarm da svi akteri u ovom lancu sednu i pokušaju da nađu rešenje kako bi se ovaj problem prevazišao.

Naravno, rešenje je bilo u miksu onih naprednih načina prodaje i ovih tradicionalnih koji su postojali na tržištu Republike Srbije. Ono što je izuzetno važno, nije se odustalo od ovakvog načina prodaje, već je akcenat ostao na elektronskoj prodaji i daljeg jačanja svih potrebnih resursa u cilju potpunog prelaska na elektronski način prodaje, jer to je vid prodaje koji vlasniku štedi i vreme i novac, a to je jedino što svakog vlasnika interesuje.

Mišljenja sam da se u narednom periodu moramo truditi da uklonimo sve prepreke koje otežavaju razvoj elektronske trgovine u Srbiji kako bi srpsku privredu uspeli da razvijemo u skladu sa trendovima najvećih svetskih elektronskih tržišta, kao što su kinesko i američko.

Po Međunarodnom indeksu digitalne ekonomije društva, Srbija je sa 45. mesta u 2013. godini uspela da skoči na 34. mesto. Elektronska trgovina je mnogo više od jednostranog načina za potrošače da ostvare kupovinu i prodaju. Ona je važan pokretač ekonomskog i društvenog razvoja, a pogotovo razvoja malih i srednjih preduzeća.

Mi sa jedne strane imamo ulazak multinacionalnih kompanija i prenos znanja koji oni svojim dolaskom na srpsko tržište pokušavaju da prenesu na naše tržište i pokušavaju da edukuju postojeći menadžment u cilju usvajanja znanja koje primenjuju na evropskom i na svetskom tržištu. Naravno, on je vrlo brzo prelaze na svoje sisteme prodaje. Ono što jeste problem jeste problem kod malih, srednjih i mikro preduzeća, koji ovakav vid edukacije i ovakav vid podrške nemaju. Stoga, smatram da je potrebno uraditi sve potrebne edukacije, radionice, pružiti na svaki mogući način potrebno znanje u ovom delu, jer mislim da je u domenu elektronske trgovine nedovoljno znanja u svim sektorima.

Topla preporuka Ministarstvu, Privrednoj komori Srbije i udruženjima trgovinskih lanaca, ima ih da li po vlasničkoj strukturi ili po veličini, da se u narednom periodu morati uraditi svi potrebni napori u cilju edukacije, što u podizanju nivoa svesti kada govorimo o elektronskoj trgovini, što kao podstrek preduzetnicima i pomoć da što pre pređu na savremen način trgovine koji je vrlo važan i koji je osvojio svet.

Ukoliko ne uhvatimo korak sa naprednim zemljama, ne mogu da kažem okruženja, jer smo mi iznad zemalja okruženja, ali ukoliko ne uhvatimo korak sa zemljama Evrope i sveta, doći ćemo u situaciju da ćemo izgubiti svoje tržište. Na tome moramo intenzivno raditi u narednom periodu.

Stoga, sva podrška i Ministarstvu trgovine na svim naporima koji su urađeni u proteklom periodu i verujem za sve ono što se planira za naredni period, a znam da su u planu kampanje koje će imati za cilj podizanje svesti kod stanovništva o elektronskoj trgovini, i mislim da moramo biti svesni broja ljudi koji zavise od trgovine danas u Srbiji, u ime svih onih ljudi koji rade u trgovini i onih koji se ovim ozbiljno bave, moramo se time baviti jako odgovorno.

Poslanici SDPS će u danu za glasanje podržati set zakona koji se nalazi na dnevnom redu današnjeg zasedanja. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Živković.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da)
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SNS narodna poslanica Ana Čarapić.
Izvolite, koleginice Čarapić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Đorđeviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dva potpuno nova Predloga zakona i to je Predlog zakona o trgovini, Predlog zakona o robnim berzama i jedan zakon gde imamo predložene izmene i dopune postojećeg zakona, to je Zakon o elektronskoj trgovini.

Kada je reč o Zakonu o elektronskoj trgovini, cilj je da se postojeći zakon uskladi sa zakonodavstvom EU, ali i sa savremenim uslovima poslovanja.

Sva tri predloga zakona, o kojima ćemo danas raspravljati, prošla su javnu raspravu, odnosno bili su dostupni na internet stranici resornog ministarstva, tako da su predstavnici državnih organa, predstavnici privrede, stručna javnost i ostale zainteresovane strane mogle da se izjasne o samim zakonima i dobar deo tih predloga i sugestija postao je sastavni deo zakona. Uostalom, Vlada Republike Srbije i sva ministarstva jesu zapravo servis građana, tako da se zakoni usvajaju i donose kako bi se unapredio život građana i olakšalo poslovanje privrede.

Takođe, usvajanje zakona, o kojima upravo raspravljamo, neće izazvati nikakve troškove ni kod privrede, ni kod građana, nasuprot tome, uticaće na smanjenje troškova i na unapređenje života i uslova poslovanja.

Kada je reč o Predlogu zakona o trgovini, dakle, reč je o potpuno novom zakonu, koji ima za cilj zakonsko regulisanje celokupnog prometa u Republici Srbiji, zakonsko regulisanje nabavke i prodaje i odnosa između učesnika u tom prometu.

Pre svega, bilo je neophodno da se postojeći zakon usaglasi sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o opštem upravnom postupku, što je ovim Predlogom zakona i učinjeno.

Jedan od razloga za donošenje novog zakona je taj da postojeći zakon nije precizno regulisao elektronsku trgovinu, koja je sve više zastupljena u ukupnom prometu. Novim zakonskim rešenjima je to pitanje precizno regulisano. Novina Zakona o trgovini je ta da će inspektori moći da obavljaju prikrivenu kupovinu, kada je u pitanju elektronska trgovina, što će omogućiti otkrivanje i nelegalne trgovine i suzbijanje sive ekonomije i nelojalne konkurencije. Dakle, krajnji potrošači, odnosno mi kupci imaćemo mnogo veću sigurnost kada obavljamo onlajn trgovinu, odnosno kupovinu.

Novina je i ta da ćemo prvi put imati precizno definisanu rasprodaju, sezonska sniženja i akcijsku prodaju. Znaće se tačno da dva puta godišnje imamo sezonska sniženja odeće i obuće, i to letnje u razdoblju od 1. do 15. jula i zimsko od 25. decembra do 10. januara, u trajanju do 60 dana. Kada je u pitanju rasprodaja, ona se prevashodno odnosi na robu koja se prodaje po nižoj ceni od postojeće i to u slučajevima potpunog prestanka rada trgovca ili prestanka rada u određenim objektima ili prestanka prodaje određene robe, tako da trgovci neće više moći da uključuju i naručuju rasprodaju nove količine robe.

Ono što je značajno je da će trgovci imati obavezu da popunjavaju određene obrasce koji sadrže podatke koji se zapravo ne mogu prikupiti iz postojećih evidencija. To su podaci koji se tiču maloprodajnih objekata, odnosno podaci koji se tiču gde se nalaze maloprodajni objekti, koje su površine. Ovo je, pre svega, značajno zato što će i resorno ministarstvo i Vlada Republike Srbije imati adekvatne podatke kako bi mogli da sprovode makroekonomsku politiku u našoj zemlji.

Ono što mi je posebno privuklo pažnju, a stoji u obrazloženju samog zakona, je podatak da je 2005. godine u Srbiji evidentiran rekordan broj malih prodavnica, i to 109.212, a navodi se da je u 2017. godini 61.185. Dakle, imamo manje za 48.000 prodavnica.

Da se razumemo, broj malih prodavnica je smanjen, a broj radnika zapošljen u trgovinskim lancima je povećan, zato što su prisutni supermarketi i marketi. Po mom mišljenju, to je odličan napredak i odličan pokazatelj da je došlo do rasta životnog standarda. Očekivano je da u 2005. godini imamo toliko veliki broj malih prodavnica, jer tada su bile u jeku pljačkaške privatizacije, ono čuveno otpuštanje preko pola miliona ljudi, zatvoreno je preko 2.000 fabrika itd.

S obzirom da narod nije imao para, popularne su bile prodavnice u komšiluku i kupovina na tzv. recku. To je izgledalo otprilike ovako – odeš u prodavnicu, uzmeš hleb i nešto uz hleb, čisto da prehraniš porodicu tog dana, a pri tom, odlično poznaješ vlasnika prodavnice ili trgovca, pa nećeš platiti odmah, nego ćemo platiti kad budemo imali novca. Platićemo kad primimo neku crkavicu, kako bi naš narod rekao, ili neku socijalnu pomoć ili ako slučajno uspemo da prodamo nešto što smo stekli pre dolaska dosovskog režima. Jeste da su cene u takvim prodavnicama bile mnogo veće, ali mi zaista nismo imali izbora.

Sada kada ljudi rade, kada smo uposlili na stotine hiljada novih radnika, kada smo otvorili preko 150 novih fabrika, kada je prosečna neto zarada u Srbiji značajno povećana, odnosno u 2012. godini iznosila je 330 evra, sada iznosi 463 evra, normalno je da se u Srbiji otvaraju trgovinski lanci, poput nemačkog „Lidla“ i drugih. Naravno da građani kada rade i imaju primanja, žele da kupe kvalitetniju robu po povoljnijim cenama, zato što će tu robu moći odmah i da plate, bez glavobolje i drugih oboljenja koje smo svi mi imali počev od 2003. godine, pa sve do dolaska SNS i Aleksandra Vučića na čelu države.

Dosovski režim beležio je stopu nezaposlenosti od 27%, a mi smo uspeli da za samo par godina više nego prepolovimo stopu nezaposlenosti i ona iznosi 11,9%.

Naravno da se u poslednjih sedam godina radi i gradi, otvaraju se šoping centri, poput „Kapitol parka“, koji je otvoren u Šapcu, Somboru, Rakovici, Zaječaru, nedavno i u Leskovcu. Zatim, tu je austrijski „Stop šop“, pa je septembra 2017. godine otvoren tržni centar „Rajićeva“, nedavno i „Ada mol“. U toku je izgradnja tržnog centra na Zvezdari, odnosno u ulici Vojislava Ilića. U toku izgradnja i najvećeg tržnog centra u regionu koji će biti, to je u sklopu projekta „Beograd na vodi“.

Pa, ne dolaze strani trgovinski lanci u Srbiju zato što Srbija ima lepe oči, već zato što je kupovna moć svih građana u Srbiji povećana. Veća je tražnja i za robom široke potrošnje i za luksuznim dobrima, ali i za investicionim dobrima.

U obrazloženju zakona se navodi da je u trgovini zaposleno 19,3% od ukupnog broja zaposlenih i da trgovina učestvuje sa 10% u stvaranju BDP-a, a ja ću samo dodati da u svim šoping centrima koji se grade u Srbiji angažovana su naša domaća građevinska preduzeća i ugrađuju se naši domaći građevinski materijali, što zapravo znači da se jedan čitav lanac pokreće.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2019. godine ukupna registrovana zaposlenost je povećana za 2,7% u odnosu na isti kvartal 2018. godine, odnosno uspeli smo da za nešto manje od godinu dana zaposlimo preko 55.000 ljudi, od toga u 2019. godini zaposlili smo 29.399 radnika u sektoru prerađivačke industrije, znači, industrija nam zaista dobro radi i funkcioniše, zatim, 10.144 radnika u sektoru građevinarstva, 7.763 su stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, zatim, 7.213 radnika nam više radi u sektoru trgovine na veliko i malo itd.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini, osim što postojeći zakon usklađujemo sa zakonodavstvom EU, cilj je da se otklone nepreciznosti i nejasnoće postojećeg zakona. Novo zakonsko rešenje predviđa punovažnost elektronskih ugovora, osim ako neki drugi zakon ne predviđa drugačije, dakle, osim ako neki drugi zakon ne predviđa da potpisi ugovarača moraju biti overeni i takav je slučaj, na primer, sa Ugovorom o jemstvu koji ne može biti zaključen u elektronskoj formi.

Takođe, zakon reguliše i slanje komercijalnih poruka koje će biti moguće samo uz pristanak lica, odnosno primaoca poruka. Do sada smo svi mi imali situaciju da nam neprestano stižu SMS poruke, mejlovi promotivnog karaktera, više to neće moći zato što će pošiljaoci takvih poruka morati da prate opozive od strane lica koja ne žele da primaju poruke promotivnog karaktera, odnosno od nas koji ne želimo da primamo poruke komercijalnog tipa. Ukoliko pošiljaoci takvih poruka ne prestanu da nam šalju takve poruke, biće kažnjeni, predviđena je novčana kazna od 100.000 dinara ako se radi o pravnom licu, odnosno 20.000 ukoliko je reč o preduzetniku.

Takođe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini predviđa uklanjanje nedopuštenih sadržaja sa interneta. Dakle, ovde se vodi računa o ljudskim pravima i slobodama, kao i pravima maloletnika. Dakle, zakonskim rešenjima se omogućava nadležnim organima da usvoje podzakonske akte kako bi nedopuštene sadržaje uklonili u roku od dva dana. Predviđene su kazne, ukoliko se to ne učini, do milion i po dinara za pravna lica, odnosno 300.000 dinara za preduzetnike.

Za razvoj elektronske trgovine i sve veće učešće internet prodaje veliku zahvalnost dugujemo prevashodno Narodnoj banci Srbije i Ministarstvu finansija. Gospođa Jorgovanka Tabaković je sa svojim timom u saradnji sa Ministarstvom finansija, ne samo da je uspela da održi nisku stopu inflacije koja je prošle godine iznosila 2,2% na godišnjem nivou, a u vreme žutih je išla i do vrtoglavih 13%, ne samo da imamo stabilan devizni kurs, priznaćete da se u poslednjih par godina ne menja devizni kurs, već imamo izuzetno veliku sigurnost kada koristimo naše platne kartice.

Zahvaljujući softverskim aplikacijama koje nas štite od zloupotreba prilikom plaćanja putem interneta i što u slučaju zloupotreba naše platne kartice, ukoliko imamo novca na platnoj kartici, šteta do 3.000 dinara ide na naš teret, odnosno na teret klijenta banke, preko 3.000 dinara ide na teret, dakle, poslovne banke. Setimo se samo da je do jula prošle godine to bilo drugačije, odnosno u slučaju zloupotrebe platnih kartica na naš teret je išlo 15.000 dinara, na teret banke preko tog iznosa. Zato što smo zaštićeni maksimalno prilikom korišćenja platnih kartica zato imamo značajan napredak kada je u pitanju onlajn trgovina.

Takođe je značajno, kada usvajamo ovakve zakone, u pogledu praćenja savremenih trendova, mi danas pratimo savremene trendove, a nekada, setimo se, kada se govorilo o onlajn trgovini to je gotovo bilo nezamislivo u Srbiji, odnosno onlajn trgovina nam je bila mrtvo slovo na papiru.

Kada je reč o Predlogu zakona o robnim berzama, dakle, reč je o potpuno novom zakonskom rešenju koje na celovit način reguliše berzansko poslovanje u Republici Srbiji. Osnivanje robne berze ne samo da ima za cilj sučeljavanje ponude i tražnje za određenim materijalima, već nudi brojne pogodnosti kako za članove berze, tako i za učesnike na robnim berzama. To su, na primer, olakšavanje prilikom zaključivanja ugovora, formiranje tržišnih cena, pružanje veće pravne sigurnosti učesnicima, uostalom, stimuliše se i podstiče se ukupan privredni razvoj u Republici Srbiji.

Kada smo kod pravne sigurnosti značajno je da će proizvođači u toku samog procesa proizvodnje unapred znati cene svojih proizvoda i ukoliko to žele moći će da zaključe eventualnu prodaju svojih proizvoda. Zakonom je predviđen i sistem garancije u trgovanju, odnosno otvaranje namenskog dinarskog i deviznog računa, i to u cilju obezbeđenja izvršenja ugovorenih obaveza. Tako da proizvođači koji unapred ugovore prodaju proizvoda, kod kojih je proizvodnja još uvek u toku, maksimalno će biti osigurani. Ovo je posebno važno za mikropreduzeća, za mala i srednja preduzeća, jer zapravo politika Vlade Republike Srbije je podsticanje razvoja baš malog preduzetništva.

Zakonom je predviđen način osnivanja robnih berzi, predviđeno je da robna berza bude osnovana kao akcionarsko društvo gde će osnivači, odnosno akcionari moći biti, kako domaća, tako i strana pravna lica, ali i poljoprivredni proizvođači i ovo je posebno važno zato što je upravo cilj Republike Srbije da postanemo regionalni centar za trgovinu poljoprivrednim proizvodima. Na ovaj način se stimuliše i veći izvoz poljoprivrednih proizvoda.

Kada je reč o poljoprivredi, mogu slobodno da kažem i da napomenem da je Vlada Republike Srbije maksimalno posvećena razvoju poljoprivrede, pa imamo podsticaj za mlade bračne parove, za kupovinu kuće i okućnice na selu. Nedavno je položen kamen temeljac za izgradnju fabrike za preradu voća u Arilju. Tu su i sredstva iz IPARD fondova koji su namenjeni našim poljoprivrednim proizvođačima za investiranje u poljoprivrednoj proizvodnji. Agrarni budžet nam je iz godine u godinu sve veći i veći, što je zaista za svaku pohvalu.

Dakle, opredeljenje Vlade za podizanje poljoprivredne proizvodnje na viši nivo prati Zakon o robnim berzama, kako bi poljoprivredni proizvodi imali sigurno tržište po najpovoljnijim cenama.

Dok članovi Vlade i predsednik Vučić neprestano rade kako bi građani Srbije svakim danom živeli sve bolje i bolje, ovi iz nekakvog Saveza za Srbiju se bave lažima i klevetama, pominju nekakve diplome, njihovu validnost, da li su validne ili ne, a sa tim lažima sami sebe zakopavaju. Zašto nisu pominjali diplomu u njihovo vreme? Šta su radili tada? Verovatno ništa, osim što su nas pokrali.

Ukoliko diploma ministra Stefanovića nije validna, onda nisu validne na desetine hiljada diploma mladih ljudi koji su upravo stekli diplome na fakultetu koji oni stalno pominju. Znači, reč je o dvostrukim aršinima. Kada su oni pozicija, sve je validno, a kada su opozicija, ništa nije validno.

Gospodin ministar Stefanović je diplomu stekao na akreditovanom fakultetu i kako mi se čini na tom fakultetu predavanja su držali tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić i Boris Tadić i mnogi drugi. Da li je diploma gospodina ministra Stefanovića validna ili ne? O tome govori njegova stručnost i rezultati rada u resornom ministarstvu koje on vodi, a bogami kao i potpredsednik Vlade ima fantastične rezultate i značajan doprinos daje. Džabe ovim iz Saveza za Srbiju sve diplome ovog sveta kada su nas pokrali, kada su ojadili našu zemlju i naš narod.

Baš zato što su nam ministri stručni i obrazovani imamo dobre rezultate i boljitke u svim sferama društva. Da li smo imali ikada veći broj poseta od strane stranih zvaničnika iz mnogih zemalja sveta? Da li smo imali veći broj poseta od strane predsednika mnogih zemalja sveta? Da li bi francuski predsednik Makron došao u Srbiju da mu bezbednost nije zagarantovana? Da li bi ruski predsednik Putin, turski predsednik Erdogan ili kineski predsednik Si Đinping posetili Srbiju da im bezbednost nije zagarantovana? Ko se brine o našoj bezbednosti i bezbednosti svih onih visokih zvaničnika iz stranih zemalja koji žele da posete Srbiju? Naravno, Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Da li bi imali rekordan broj noćenja stranih turista u našoj zemlji da Srbija nema šta da ponudi i da se strani turisti u Srbiji ne osećaju bezbedno i sigurno? Da li bi imali toliki priliv stranih investicija da Srbija nema najpovoljnije uslove za strana ulaganja i kada je u pitanju brzina izdavanja građevinskih dozvola, i kada je u pitanju stručan kadar koji imamo u Srbiji, i kada su u pitanju novi autoputevi? Samo za nekoliko godina, odnosno za pet godina izgrađeno je 460 kilometra novog autoputa. Ovima iz Saveza za Srbiju zaista preporučujem da se bave ozbiljnijim temama, a ne dečijim igrama, kao npr. ko je dobio veću ocenu iz matematike. To je zaista neozbiljno.

Poštovani ministre, želim vam puno uspeha u daljem radu, želim vam da donosite i da predlažete još puno ovakvih zakona koji doprinose privrednom razvoju u Republici Srbiji. Poslanička grupa SNS podržaće ove i sve ostale zakone koji su dobri za građane Srbije. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Čarapić.
Da li želi još neko reč od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa? (Ne.)
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 3, 4. i 5. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, cenjene koleginice i kolege, ovi zakoni su izuzetno važni. Obzirom da dolazim sa područja koje je tradicionalno vezano za trgovinu i gde je trgovačkih duh izuzetno bitan, za nas su ovakvi zakoni, možemo reći od veoma velikog uticaja za svakodnevni život običnog čoveka.

Osvrnuću se ovde na nekoliko stvari vezanih za trgovinu i za neke zakone i zakonske akte koji su uzročno-posledično povezani sa ovim načelnim Zakonom o trgovini i preneti neke konkretne, da kažem utiske, pa i probleme i dileme građana Sandžaka vezano za određen odluke.

Prvi je kao što znate prošle godine prilikom dolaska predsednika Republike Turske Erdogana u Novi Pazar, zajedno sa predsednikom Vučićem, obećano i potpisano je to da će se 5.000 tona govedine izvoziti iz Sandžaka. Tada je doslovno kazano da će ta junetina biti podrška ili pomoć poljoprivrednicima Pešteri, da jednostavno mogu obnoviti stočni fond kvalitetnim mesom koje će dalje biti distribuirano prema Turskoj. Međutim, evo godinu dana posle ni jedan poljoprivrednik nije doživeo bilo kakvu vrstu otkupa svoje žive stoke za te namene, pa je logično pitanje svih tih poljoprivrednika koji su bili obradovani ovakvom vrstom obećanja turskog predsednika, a mi kao država potpisali, ratifikovali taj Sporazum o izvozu 5.000 tona govedine sa ovog područja prema Turskoj – da li je uopšte krenuo taj proces i da li se izvozi meso za Tursku, obzirom da se iz Sandžaka sa Pešteri zaista ne izvozi?

Druga važna stvar je vezana za taj poseban Sporazum sa Turskom o određenim vrstama olakšica u trgovini, jer mala i srednja preduzeća iz Sandžaka i te kako imaju problema, a vezano je za uvoz gotovih proizvoda iz turskih firmi koje ne plaćaju carine, ne plaćaju nikakve vrste obaveza prema Republici Srbiji, posebno tekstilna industrija i neki lanci trgovinski, poput „Vaikikija“, koji uvoze gotove proizvode, zatim vraćaju PDV u Turskoj i na taj način naše male proizvođače, male tekstilne firme ugrožavaju zato što oni uvoze repromaterijal, plaćaju određene vrste dažbina državi i ne mogu biti konkurentni. Zbog toga je nekih 30-40% umanjena proizvodnja i umanjena moć domaćih proizvođača tekstilne industrije, jer zahvaljujući tim sporazumima koji su na korist samo Turskoj strani, a protiv su domaćih proizvođača, konkretno proizvođača tekstila iz Sandžaka, oni su sada ugroženi i svoju proizvodnju su morali da smanje za 30%. Tim ugovorima su turski uvoznici povlašćeni da ne plaćaju poreze Republici Srbiji, da PDV koji moraju platiti imaju povraćaj u Turskoj, dok naši proizvođači nemaju te povlastice i uz to iako su kvalitetniji, nisu konkurentni sa cenama za te proizvode. Na taj način se polako guše i dolazi do pada njihove proizvodnje što uzročno-posledično dovodi do toga da se broj zaposlenih u toj vrsti industrije smanjuje.

Vrlo nam je interesantno i to da se u građevinskoj industriji pojavljuju, recimo iz Turske, firme, konkretno u Novom Pazaru, koje možda u jedinom zdravom segmentu naše industrije gde naši vredni poslodavci dobro rade, posluju, čak se desilo da jedna firma se recimo zaduži kod nabavljača domaćih za pravljenje određene zgrade i nakon završetka te zgrade i prodaje stanova jednostavno se pokupi i ode za Tursku, a svi ti dobavljači uopšte ne budu ispoštovani, isplaćeni. Na taj način se ugrožava dodatno celo njihovo poslovanje i moć da i dalje budu konkurentni na tržištu. Zato je logično pitanje nas iz tih krajeva – da li ovim zakonskim rešenjima štetimo mi kao država, a posebno firme koje se bave srednjim i malim biznisom, naročito u tekstilu, pa i u poljoprivredi, a u poslednje vreme i u građevinarstvu? Hvala.

Zahvaljujem kolega Fehratoviću.
Reč ima narodni poslanik Moamer Bačevac. Nije prisutan.
Reč ima narodna poslanica Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala kolega Milićeviću.

Ja ću se u nekoliko minuta osvrnuti na jedan od ova tri zakona koja su na dnevnom redu danas, a to je Zakon o trgovini, uz naravno jedan komentar, a to je da čestitamo i Vladi na sva tri predložena akta koja su vrlo kvalitetna i u duhu vremena u kome živimo.

Sam Zakon o trgovini i o tome jeste bilo reči danas, je zakon koji je dobio jednu novu sistematiku, nova podela trgovine koja je usklađena, nova pravila u prodajnim postupcima i druga usklađivanja sa našim zakonodavstvom i sa direktivama EU.

Prema novoj podeli trgovina na malo je podeljena na prodajno mesto, lično nuđenje i daljinska trgovina. Ova treća, daljinska trgovina je definisana kao trgovina putem sredstava komunikacije. To podrazumeva i katalošku prodaju trgovine putem pošte, TV prodaju, telefonsku prodaju, štampani i reklamni sadržaj koji imamo prilike svaki dan da vidimo, ali i elektronsku trgovinu.

Učešće u ukupnom maloprodajnom prometu u Srbiji se iz dana u dan uvećava, a samim tim internet trgovina je nešto što zahteva našu dodatnu pažnju i detaljnije regulisanje. Zakonom se detaljnije definišu najčešći oblici trgovine, najzastupljeniji modeli elektronskog poslovanja na digitalnom tržištu, što jeste normalno jer se svakog dana pojavljuju novi modeli i novi kanali za oglašavanje.

Potpuno je jasno zašto postoji i na koji način funkcionišu reklame i odavno nije naše poštansko sanduče jedino koje je puno, već i naši inboksi imejlova i inbuksi naloga na društvenim mrežama. Internet oglašavanje je odavno naša realnost i deo svakodnevnice, što potvrđuje da Republika Srbija iz dana u dan razvija svoje informatičko društvo.

Na koji način se naši podaci koriste, iz kojih izvora se izvlače i kako se odbraniti od svakodnevnog bombardovanja reklamnih sadržaja, posebno na društvenim mrežama, jedno je od pitanja. Naravno, ovo pitanje reguliše neki drugi zakon, Zakon o oglašavanju i drugi zakoni, ali kako internet zajednica iz dana u dan postaje brojnija, tako i kontrola mora biti veća, ne samo bezbednost, već i kontrola platnog prometa.

Pored pitanja kako se odbraniti od reklamnog sadržaja, postavlja se pitanje kako kontrolisati prodaju, odnosno razmenu dobara koja se odvija ovim putem? Većina oglašivača prodaju vrši pouzećem, što može biti rizik za prodavca, ali istovremeno i rizik za kupca. Naravno, postoje zvanični zalozi zvaničnih firmi koje transparentno u skladu sa propisima nude proizvode i svoje usluge i njihovo sveobuhvatno poslovanje može biti kontrolisano. Postoje i oni oglašivači, odnosno prodavci koji su u sivoj, odnosno u crnoj zoni poslovanja. Ovo polje sive ekonomije jeste polje 21. veka i ni jedno društvo, ni jedna država nije imuna.

Novim zakonom su predviđeni i podzakonski akti, nekoliko njih. Za nas poslanike taj sadržaj još uvek nije dostupan, ali verujem da će kroz podzakonske akte biti obuhvaćeno i ovo poslovanje, odnosno ova siva zona. Potpuno je jasno da ne možemo rešiti sve, niti obuhvatiti sve kanale, ali verujem da ćemo iz godine u godinu posebno podzakonskim aktima moći da pojedine nove modele ipak pokrijemo.

Ono što je novina, rekla sam na početku, a značajno je za naše građane, jeste novina u slučaju prodajnih postupaka koja obuhvata akcijsku prodaju, sezonsko sniženje i rasprodaju. Ovo je nešto što je važno posebno, jer smo svakodnevno suočeni sa primerima zloupotreba prodavaca, posebno kada istaknu rasprodaju ili sezonska sniženja, a nakon izvesnog vremena vrate cene onih proizvoda koje su bile na početku.

Drugi zakon je Zakon o elektronskoj trgovini. On se oslanja na ovaj Zakon o trgovini i usklađuje sa njim. Najvažnija izmena tiče se ugovaranja u elektronskom obliku, regulisanje slanja komercijalnih poruka. Predviđen je i prekršajni nalog. Mi mislimo da je to dobro rešenje. Uskladili ste i sa Zakonom o oglašavanju čuvanje samih podataka. Dalje, uklanjanje neprimerenog i nedopuštenog sadržaja, uz obaveze pružaoca usluga da taj sadržaj uklone u roku od dva dana i mislimo da je to dobro rešenje.

Ono što je poslednje, a mislim da je važno, jeste prekogranično pružanje usluga elektronske trgovine. Ove odredbe su u skladu sa direktivama Evropske unije, a njihova je primena odložna, odnosno biće primenjive pristupom Srbije EU.

U svakom slučaju, još jednom čestitke na kvalitetnim zakonima i glasaćemo u danu za glasanje za sva tri. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Miladinović.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. (Nije prisutan.)
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović. Izvolite.