Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branimir Jovanović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici Vlade, koleginice i kolege, od svih propisa koji uređuju promet robe i usluga, Zakon o trgovini zauzima centralno mesto. Ovaj zakon, osim što reguliše celokupan promet, on reguliše i ponašanje svih učesnika na tržištu.

Dva su osnovna zadatka države - da obezbedi stabilno i snabdeveno tržište, kada govorimo o ovoj oblasti. U tržišnom obliku privređivanja država ne sme da se meša i ne sme da direktno utiče na tržišna kretanja.

Naš zadatak je da stvorimo jedan pravni ambijent gde će svi učesnici na tržištu imati jednu pravnu sigurnost i na osnovu toga moći će da predvide buduća dešavanja i da donose najpovoljnije poslovne odluke. To, naravno, podrazumeva i da mi donošenjem propisa predupredimo svaki vid nelojalne konkurencije, odnosno da bilo koji privredni subjekat, uz pomoć nelojalne konkurencije, stekne dobit.

Zdrava konkurencija je osnov svakog tržišta i to i očekujem od ovog Zakona o trgovini, da bude osnov za jednu zdravu konkurenciju. Jer, ukoliko imamo zdravu konkurenciju, takve poslovne aktivnosti, u tom ambijentu, pozitivno utiču i na povećanje produktivnosti i na kvalitet usluge i na bolju ponudu, a samim tim i na niže cene. Zato je očuvanje zdrave konkurencije i prevencija nelojalne konkurencije od velike važnosti za razvoj svake privrede.

Za nas iz SDPS veoma je važno što ovim Zakonom o trgovini se postiže napredak u onoj oblasti gde se štite prava potrošača. To se odnosi na onaj deo gde se regulišu sniženja, odnosno prodaja sa sniženom cenom, prodajni podsticaji i oglašavanje prodajnih podsticaja.

Podsetiću da i važeći Zakon o trgovini, koji je sada na snazi, formuliše da je trgovac obavezan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i lako čitljiv način istakne prodajnu cenu. Isto tako, sadašnji zakon reguliše da prilikom sniženja bude istaknuta cena koja je snižena, ali i cena koja je bila pre sniženja.

Međutim, novine koje donosi ovaj novi Predlog zakona su u tome što se sada predviđaju samo dva sniženja u toku godine - zimsko i letnje sniženje. Zimsko sniženje može da počne u periodu od 25. decembra do 10. januara, a letnje od 1. do 15. jula i mogu da traju po 60 dana. Takođe, novim zakonom je predviđeno da akcijska prodaja može da traje najduže 31 dan.

Na ovaj način preciziraćemo ovu jednu oblast, u smislu da neće biti zablude kod kupaca. Dakle, kupac će tačno moći da razgraniči kada je u pitanju sniženje, a kada je u pitanju neka regularna cena. Jer, mi smo i sada svedoci, ja često zapazim da, posebno kod određenih radnji koje se bave prodajom sportske opreme, na primer, imamo prolećno sniženje, pa dolazi letnje sniženje, pa jesenje sniženje, pa opet novogodišnje sniženje, kako ga nazivaju, i onda je prosto kupac zbunjen, da li su te cene regularne ili su cene na sniženju. Na ovaj način znaćemo da imamo godišnje dva sniženja i to će biti precizno definisano zakonom.

Takođe, važno je i što ćemo regulisati ovu oblast, jer se dešavalo i da kupac kupi određeni proizvod u radnji koji je bio oglašen kao rasprodaja, a da kasnije taj isti proizvod bude u rafovima te radnje, ali u onom trenutku kada rasprodaje više nema. Ova praksa je primenjena u nekim zemljama članice EU i dobro se pokazala.

Još jedna novina, ali koju predviđa Zakon o elektronskoj trgovini, a koja se odnosi upravo na zaštitu potrošača, jeste ta što se proširuje nadležnost tržišnoj inspekciji. Naime, uvodi se mogućnost da inspektor može da obavi tzv. prikrivenu kupovinu. Šta to znači u praksi? To je jedan alat, još jedan u nizu borbe protiv sive ekonomije i znači da ako inspektor posumnja da se neko bavi određenom delatnošću, da nije registrovan ili da ne izdaje račun, može da obavi inspekcijski nadzor a da pri tom ne najavi kontrolu i da pri tom ne pokazuje službenu legitimaciju. On u tom postupku prikuplja dokaze i kada prikupi dovoljan broj dokaza zbog čega je sumnjao, on te onda pokazuje legitimaciju i govori da je u pitanju bio inspekcijski nadzor.

Ovo je inače i predviđeno Zakonom o inspekcijskom nadzoru, koga smo doneli u ovom domu krajem 2018. godine i to je još jedan od razloga zašto je bilo neophodno uskladiti Zakon o trgovini, pre svega sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i sa Zakonom o opštem upravnom postupku.

Jedna od uočljivih tendencija na tržištu je i porast trgovine putem interneta, tzv. internet prodaja. Očekuje se da će ova vrsta trgovine zauzimati sve više mesta u ukupnoj trgovini, u ukupnoj prodaji. Zbog toga je važno da se novim zakonom detaljno reguliše ova oblast i da se utvrde mehanizmi da bi se suzbile eventualne zloupotrebe u ovakvoj vrsti trgovine.

U savremenom društvu trgovina dobija nove oblike i važno je da budemo u korak sa modernim tokovima.

Mi smo u oktobru 2017. godine usvojili Zakon o elektronskom dokumentu, o elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. I zato mislim da je Zakon o elektronskoj trgovini još jedan u nizu koji će upotpuniti ovu oblast.

Vrlo je bitno da mi preciziramo uslove poslovanja, a imam utisak da još uvek stepen svesti kod naših građana nije na tom nivou i da ne uviđaju koje su prednosti u elektronskom poslovanju, odnosno prednosti elektronske trgovine i čini mi se da nema još uvek dovoljno poverenja. Zato je važno da ovim zakonima preciziramo i definišemo oblast elektronske trgovine.

Smatram da ćemo tako stvoriti jedan pravni okvir koji će pre svega podići poverenje kod građana, a sa druge strane i dati neke olakšice u poslovanju trgovaca. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Reč ima narodna poslanica Vesna Ivković. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Vesna Ivković

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, osnovni cilj Zakona o trgovini je da obezbedi stabilno i snabdeveno tržište, kako bi se obezbedili uslovi za što efikasniju tržišnu privredu.

Razvoj trgovinskog, a posebno maloprodajnog sektora privrede ima direktan i indirektan efekat na ostale ekonomske sektore i njihove učesnike.

Važeći zakon svojom primenom u praksi pokazuje nedostatke i ukazala se i neophodnost donošenja novog zakona, jer bi dopunama i izmenama starog bilo potrebno menjati više od polovine zakonskih rešenja.

Trgovina je okosnica i motor koji treba da vuče našu privredu napred. Zato treba raditi na njenoj modernizaciji, postizanju konkurencije i dati podršku malim i srednjim preduzećima.

Trgovina je proces razmene robe i usluga. Pod trgovinom u užem smislu se podrazumeva komercijalna ponuda robe u zamenu za platežno sredstvo, odnosno novac ili za drugu robu, odnosno robna razmena.

Prava trgovina postoji u slučaju kada u njoj posreduje treća osoba, odnosno trgovac, koji je posrednik između proizvođača i kupca.

U članu 10. ovog Predloga zakona data je precizna definicija trgovine – ona je privredna delatnost koja predstavlja skup poslovnih aktivnosti u vezi sa nabavkom i prodajom robe, kao i pružanje usluga sa ciljem ostvarivanja dobiti. U članovima od 11. do 13. urađena je osnovna klasifikacija trgovine, kao trgovina na veliko, trgovina na malo i pružanje usluga potrošačima.

Informatičko doba nameće standarde koje će svi morati da primene u modernom poslovanju. Internet trgovina je sastavni deo elektronskog poslovanja. Imajući u vidu da internet prodaja ima sve veće učešće u ukupnom maloprodajnom prometu, javila se potreba za njenim detaljnim regulisanjem. Da bi se razvila trgovina putem interneta potrebno je ispuniti neke preduslove, a to su pre svega pravna regulativa, poslovna orijentacija, kulturni i tehnološki aspekti tržišta i drugo. Prednosti internet trgovine u odnosu na klasičnu je njena dostupnost 27 časa sedam dana u nedelji, ali postoje i mnoga pitanja koja zbunjuju u vezi ovog načina trgovine. Broj potrošača koji je ovim putem kupovao robu u 2018. godini bio je oko milion i 800 hiljada, međutim, ovi podaci nisu najprecizniji, jer jedan broj trgovaca koristi internet kao jedan ali ne i jedini kanal prodaje, pa se iz raspoloživih baza ne mogu videti precizni podaci.

U Agenciji za privredne registre registrovano je preko 400 privrednih društava za obavljanje kupovine putem pošte i interneta. U budućem periodu treba očekivati značajan rast učešća modernih maloprodajnih formata. Ovim Predlogom zakona napravljena je nova podela trgovine koja je usklađena sa pravima i obavezama u Zakonu o zaštiti potrošača. Bilo je neophodno regulisati gde se u sistemu nalazi prodaja putem tezge, štandova, kioska, specijalnih vozila i slično. Opravdanost donošenja zakona je u tome što su u međuvremenu usvojeni horizontalni propisi kojima se na opšti način reguliše postupak inspekcijskog nadzora i pravila opšteg upravnog postupka, pa je bilo neophodno usklađivanje sa ovim zakonima. Podaci o trgovinskoj mreži do nivoa objekata neophodni su ne samo za potrebe analize trgovinske mreže, već i za potrebe upravljanja trgovinom i njenim planiranjem na teritoriji cele zemlje.

Novim zakonom regulisani su osnovni oblici internet trgovine, kao najzastupljeniji model elektronskog poslovanja. Propisane su obaveze organizatora privredih izložbi i tradicionalnih manifestacija, propisani su uslovi i način nuđenja robe i usluga, detaljno regulisanje internet prodaje i prodaje preko drugih društvenih mreža, suzbijanje sive ekonomije, modernizacija trgovinskog sektora, usklađivanje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, usklađivanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku i druge pozitivne mere, što ukazuje na to da treba usvojiti ovaj Predlog zakona.

Trgovina je inače delatnost koja beleži najveći broj novoosnovanih firmi. U trgovini je zaposleno oko 20% radno aktivnog stanovništva Republike Srbije, a udeo u BDP-u se kreće oko 10%. Trgovina predstavlja segment privrede u kome je sve veća konkurencija. Naime, mnogo je teže prodati nego proizvesti robu. Propisi kojima se uređuje tržište treba da omoguće fer i jednake uslove poslovanja. Jasni i transparentni uslovi će olakšati poslovanje i otvaranje novih privrednih subjekata u ovoj oblasti, a samim tim i povećati broj zaposlenih i dovesti međunarodne trgovinske lance.

Na samom kraju, možemo zaključiti da je zakon dobar i da u danu za glasanje treba glasati za isti, što će poslanička grupa SPS i učiniti. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Ivković.
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković.
Izvolite, kolega Jelenkoviću.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Predrag Jelenković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, poštovane koleginice i kolege, iz materijala smo mogli da vidimo da inicijativa za izradu zakona o robnim berzama je, u stvari, potekla od većeg broja privrednih subjekata, i to najčešće iz sektora poljoprivrede, prehrambene industrije i izvoznika. Iako danas većinsko mesto zauzima proučavanje efektnih berzi, treba obratiti pažnju na čitav spektar zanimljivosti koji se vezuju za robne ili produktne berze, na kojima se trguje različitim proizvodima. To pre svega imajući u vidu istorijsku činjenicu da su berze u početku bile pijace na kojima su se okupljali ljudi i izjašnjavali o kupoprodaji roba.

Pre nego što kažem nešto o ovom Predlogu zakona, a u kontekstu istorijskih činjenica, treba se podsetiti da formiranje berze u Srbiji nije novina i datira još iz 19. veka. Berza takođe ima veliku vaspitnu i moralnu moć, ona utiče i na širenje svesti, upućujući svakoga, bez razlike, da radi i da svoje poslove vrši brzo, povoljno i pouzdano. Zato ministar Ljajić, resorno ministarstvo i Vlada vrlo odgovorno pristupa ovoj oblasti, kako bi aktivnosti dobile na značaju i kako bi se izbegla ta nepotrebna tumačenja o samom pojmu berze.

Tako, na primer, prvu formalnu ideju za stvaranje berze pojedini autori koji su se time bavili vide u pismu Pante Hadži Stoilova, koji je još 1830. godine, podstaknut pre svega nestabilnim novčanim sistemom, predložio osnivanje ustanove koja bi imala ulogu kontrolisanja kretanja tokova novca. Sve prethodne aktivnosti koje su uticale na nastanak Beogradske berze svoj vrhunac dostižu 3. novembra 1886. godine, kada je Narodna skupština donela Zakon o javnim berzama.

Iako je pravni osnov uspostavljen, iako je u nekoliko navrata uvaženi tadašnji ministar Mijatović pokušao da osnuje berzu, Beogradska berza je tek donošenjem Statuta osnovana 3. oktobra 1894. godine, znači osam godina kasnije, i jedna je od najstarijih u jugoistočnoj Evropi. Poziv trgovcima da se upisuju za članove berze imao je odličan odziv u to vreme, jer su se upisali svi ugledniji trgovci iz Beograda, ali i unutrašnjosti. Te iste godine 21. novembra održana je i prva osnivačka skupština. U jednom vrlo zanimljivom govoru tadašnji prvi predsednik Dimitrije Stamenković je rekao: „Zasluga za otvaranje ove berze pripada pre svega trgovcima okupljenim oko Srpskog trgovačkog društva, koji su smatrali da je izraz moći jedne države u blagostanju njenog naroda, koja se opet sastoji u dobro uređenoj trgovini i naprednoj narodnoj privredi, bez čega jedna država ne može napredovati, niti biti jaka“.

Po istom Zakonu o javnim berzama iz 1886. godine osnovana je 1921. godine i Novosadska produktna berza.

Segment koji je takođe karakterističan za ovo razdoblje, razvoj Beogradske berze, jeste uspostavljanje kontinuirane saradnje sa drugim berzama. Tako, na primer, za ovaj period razvoja Beogradske berze vezuju se, po prethodno obavljenim razgovorima, predstavnici Peštanske, Bečke i Beogradske berze i stvaranje Delegacije berze srednje i jugoistočne Evrope iz 1927. godine. Značaj ovog tela bio je višestruk. Njeno delovanje imalo je za cilj olakšavanje i unapređivanje trgovine, standardizaciju postojećih trgovačkih običaja, ali i odbranu od konkurencije, od jeftinih proizvoda sa američkog kontinenta i Rusije.

Jedan od najvažnijih rezultata tada je bio tzv. Dunavski ugovor i berza bi i dan-danas trebala biti, kao što je to bila u svojoj prošlosti, inicijator privrednog razvoja u Srbiji koji pokreće i privatnu i javnu inicijativu. Robna berza jasno daje mogućnost stvaranja strateške sigurnosti za poljoprivredne proizvođače pre svega, ali i za prerađivače i trgovce. Donošenje zakonske regulative će stvoriti preduslov za razvoj domaćeg berzanskog tržišta koji će imati pozitivne efekte i na stvaranje tog regionalnog centra za trgovanje robom, gde se nadamo da će sastav članova i zastupljenosti u odborima biti decentralizovana, u smislu uključivanja privrednika i van Beograda.

Na samom kraju, berza je veliki politički faktor i njen značaj je utoliko veći ukoliko su privredni interesi jednog naroda više angažovani u međunarodnoj utakmici. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Jelenkoviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, trgovina je važna stvar, ali ako trgujete tuđim novcem, za tuđu robu, onda vi fiktivno možete da pokažete i rast BDP. Udruženi zločinački poduhvat stranke bivšeg režima su pravo to uradile, prihod od prodaje kapitala, koji mi nemamo, prihod od prodaje Mobtela, i kredite koje su povukli, iz kredita isplaćujući penzije, dižući potrošnju, je u originalu značilo, za tuđi novac kupujemo tuđu robu, pri tome, prodali su fabrike, industrijski prsten oko Beograda, Zmaj, IMT, FOB, Železnik, dve Rakovice, itd, su nestale. Nestala je proizvodnja robe, ali su oko Beograda umesto industrijskih fabrika nikli su šoping molovi, trgovinski centri, kako se to već zove, instalirani su strani trgovinski centri, ili veliki domaći šoping molovi za stranu robu. Tako smo odustali od proizvodnje, prešli na trgovinu, a pošto nismo imali dovoljno zlata, i nekih rudnih bogatstava, naša privreda je doživela kolaps i otpušeno je 400 hiljada ljudi i sa prihodovne strane prebačeno na rashodnu. Umesto da proizvode ljudi su postali socijalni slučaj.

Male zemlje, a tu uključujem i našu, ne mogu da opstanu bez ofanzivnog izvoza. Moraju da proizvedu robu i da je izvezu da bi mogli da servisiraju dugove, one dugove koji nisu poslužili da se napravi izvoz za vraćanje duga, a taj zločinački poduhvat je uradila stranka bivšeg režima.

Nama je ostalo da dovedemo investitore, ne samo da bi proizvodili robu, već da bi obnovili nove tehnologije, nove standarde u proizvodnji i napravili i proizveli robu koju možemo da izvezemo, prodamo. Kad strani investitori dođu mnogi prigovaraju njima, ne želeći da priznaju da nam oni donesu u komad tržišta svog za tu robu koju proizvode ovde.

Tako je ova zemlja krenula u pravom pravcu i na pravom je putu da proizvodimo našu robu, da izvozimo, a da kroz strane investicije zanavljamo nove tehnologije i da tako ovu zemlju vučemo napred. To stranka bivšeg režima nije uradila, i zato smo zatekli potpuno zapuštenu, napuštenu zemlju, bez ikakve šanse za sadašnje i buduće generacije.

Mi izvozom robe treba da servisiramo dugove, da servisiramo izgradnju auto-puteva, i infrastrukture. Ta infrastruktura i ti auto-putevi treba da služi ne samo da se provozi kao za vreme stranke bivšeg režima, strana roba do stranih trgovinskih lanaca, da kredite uzimamo od stranih banaka za koje garantuje država. Ta infrastruktura treba da posluži da sirovine brže ulaze u Srbiju, a da gotovi proizvodi brže izlaze iz Srbije na njihova tržišta, a da od tog novca, sem egzistencije stanovništva servisiramo dugove, nabavljamo vojnu opremu, visoke tehnologije. Tu ne treba štedeti. Imamo mali broj ljudi, mala smo mi zemlja, ne treba da žrtvujemo nijednog vojnika, treba da nabavimo tehniku i da obučimo ljude da ruku tom tehnikom.

Zato će Vlada Srbije za koju mislim da će u ovom ili onom sastavu, na ovim idejama vladati i dalje, imati uvek punu podršku mene i ne baš moje velike stranke, i zato vam želim, a govoriću i na kraju ove tačke, zato vam želim da ovim putem o kome sam ja govorio da nastavite i dalje, i da ova država ekonomski napreduje, da se vojno dobro opremimo da bi mogli da se branimo, da možemo da ponesemo teret vojnih i ekonomskih pritisaka i da sve bude u korist blagostanja našeg stanovništva. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, kolega Periću.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, evo ponovo su tri tačke spojene u jednu, mada oni su komplementarne i možda može da se raspravlja kao jedna tačka dnevnog reda, ali bi rasprava bila sigurno kvalitetnija da su odvojene.

Zakon o trgovini, odnosno Predlog zakona o trgovini nije dugo u pravnom saobraćaju u Srbiji, deset godina, nije punih ni deset godina, 2010. godine je donet, 2013. godine su bile izmene i 2018. godine su bile druge izmene ovog zakona. Sad neko od kolega je rekao, to doduše stoji i u ovom obrazloženju ovog zakona da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija 2016. godine formiralo Radnu grupu koja će izvršiti analizu svih propisa koji se tiču ovog ministarstva i dati određene predloge za dalje rešavanje. Pa, se ovamo kaže da su izmene i dopune Zakona o upravnom postupku koji je donet 2016. godine i Zakona o inspekcijsko nadzoru 2015. godine uticale da dođe do promene ovog Zakona o trgovini, ali smo imali izmene 2018. godine i to je trebalo uključiti u izmene, a onda se poziva i na Zakon o zaštiti potrošača, što ne bi trebalo da bude osnov za ove izmene i dopune zakona.

Međutim, kada pogledamo detaljno ovaj zakon, mi srpski radikali, smo očekivali da će on ići malo na ruku subjektima i Srbiji i nismo mogli da pronađemo nijedan ozbiljan razlog za izmene i dopune, odnosno one mogu da uslede ali ništa se ne popravlja, ništa se ne čini. Treba imati u vidu da trgovina možda posle oblasti građevinarstva podstiče na indirektan ili direktan način i druge privredne aktivnosti. Činjenica da je oko 19% zaposlenih u Srbiji angažovano u sektoru trgovine, naravno, tu se misli na trgovinu na malo, trgovinu na veliko i popravka automobila koja takođe po ovom zakonu ima tretman trgovine, odnosno ovog zakona. Učešće u stvaranju BDP sa 10%, to ukazuje da je trgovina vrlo ozbiljna oblast i svaki zakon koji reguliše ovakvu jednu živu materiju on je prilično kompleksan.

Samo da se podsetimo da je prva roba sa kojom se trgovalo, istina, tri hiljade godina pre nove ere, bio kremen. Kremen su tadašnji stanovnici planete koristili za paljenje vatre, ali da je ozbiljnija trgovina se pojavljivala, odnosno pojavila se kad su ti stanovnici u to vreme počeli da proizvode stoku i kada je nje bilo viška, a najozbiljnije je krenula sa pojavom novca kao ekvivalenta novo stvorene vrednosti.

U početku su prvi trgovci bili proizvođači, a kasnije se ona definisala kao moderna trgovina i kao učešće trgovaca koji imaju zadatak da povežu proizvođače i krajnje korisnike tih roba, odnosno kupaca. Danas se zato kaže da je mnogo lakše proizvesti nego prodati, i ako je to tako, onda je pristup ovom zakonu, regulisanju ove materije trebao da bude mnogo ozbiljniji nego što vi nudite u ovom predlogu zakona. Mi nismo mogli ni uz najšire tumačenje, uz najbolju želju da potpuno razumemo odredbe ovog zakona da pronađemo želju predlagača da zaštiti domaće proizvođače, pre svega domaće proizvođače, a onda i trgovce.

Nije tako davno bilo kad je prvi objekat „Ikeja“ otvoren u Srbiji i od 9.900 i nešto artikala, koji su se našli u njihovom prodajnom asortimanu, samo tri proizvoda su bila iz Srbije. Ako nemamo jasno definisane zahteve tržišta Srbije i potrebe građana Srbije, onda donošenje zakona ne predstavlja ono što građani očekuju.

Neko od kolega je govorio i o potrebi da se poljoprivredna proizvodnja ozbiljnije tretira kroz Zakon o trgovini. Zbog čega ozbiljnije, kroz ovaj zakon? Zbog toga što najveći broj poljoprivrednih proizvoda ide tržištu i ako ono odlazi na tržište, onda moraju da se definišu neke stvari, da bi se motivisali proizvođači da imaju ozbiljan pristup tome.

Znate, ako u podređenom periodu ne uradi država nešto što je bila dužna i obavezna, onda treba da prođe mnogo vremena da bi se te posledice otklonile. Vidite, sada Kinezi podstiču rađanje više od jednog deteta. Sećate se da samo pre možda jednu deceniju je donet Zakon o ograničenju. Oni su to iskoristili a sada je već problem sa brojem stanovnika koji oni žele da imaju. Pa, i mi zakonskim propisima možemo na najdirektniji način da utičemo i na broj stanovnika i na populacionu politiku.

Za mene, ali to govorim iz razgovora sa građanima Srbije, prodajni objekat, prodavnice ili maloprodaja, to nije samo ono mesto u koje vi uđete, vrata vam se sama otvaraju, uzimate kolica, idete da kupite željenu robu, to je mesto gde se u selima Srbije, ljudi prvo sreću ujutru, mnoge njihove kuće, mnogo naših stanovnika živi udaljeni jedni od drugih i po nekoliko kilometara i dolazak u prodavnicu, u maloprodajni objekat, za njih je početak jednog dana.

Ovamo nisam video, nisam ni prepoznao uopšte da se poklanja pažnja takvima. Ministre, verovatno je trebalo da bude podsticano od strane države, na neki način prodajna vozila. Pominje se ovamo da postoji mogućnost prodaje robe i putem prodajnih vozila, možda i to da bi se izašlo u susret starim licima u Srbiji. To je moguće, znam potrebe u Mačvanskom okrugu, takvih ima dosta sela, gde bi takav vid trgovine dobro došao i nije Mačvanski okrug izuzetak, takvih je u Srbiji sigurno više od pola, ali vi kažete da sa ovakvim zakonom o trgovini uspešno ćemo suzbiti sivu ekonomiju.

Mi srpski radikali jesmo za to da se poštuju svi propisi i ako je obuhvat veći kad je u pitanju finansijsko zahvatanje, odnosno poreske obaveze, onda one mogu da budu pojedinačno manje za svakog učesnika u prometu, ali nemojte da vam osnovni cilj bude balkanski špijun Ilija Čvorović, i slični junaci iz tih serija. Mi imamo problem, odnosno imaćemo problem i kada je u pitanju rad veletržnica i kada je u pitanju rad pijaca, jer ne postoje uslovi…

Neke opštine, kao što je grad Loznica, su na relativno dobar i uspešan način rešile prodaju na zelenoj pijaci, tim što nema više vozila koja su bila van voznog stanja u kojima je držana roba, nego su napravljeni dobri objekti, ali uslovi za držanje takve robe nisu dobri. Naveo sam samo jedan primer, u nekima nema ni takvih uslova, nema ni minimalnih uslova.

Posebno treba imati u vidu da u veletržnicama gde se odvija promet sezonskih proizvoda i uglavnom njihova prodaja ide u dane kada su temperature izuzetno visoke, i oni bi morali da imaju hladnjače, ULO hladnjače ili odgovarajuće hladnjače u kojima bi mogla da se skladišti ta roba. To je prepušteno privatnoj inicijativi, gde se traži isključivo profit, ali to je kroz ovaj zakon moglo da se bar u naznaci vidi.

Negde oko 15 članova je posvećeno kontroli odnosno radu tržišnih inspektora, pa se sad uvodi nadležnost komunalnih inspektora, pa vi to lepo razdvajate, a ako je intervenisao komunalni inspektor, prihod koji on bude obavezao kontrolisano lice da plati biće prihod lokalne samouprave, ako to budu to tržišni inspektori, pošto su oni organizovani i nalaze se u ministarstvu trgovine, onda će to biti prihod centralne države.

Sve u svemu, bez ovog i ovakvog zakona, apsolutno se moglo. Ja ne znam šta je ovde dobro, šta je ovde toliko za pohvalu, zaista sam se trudio da pronađem nešto što bi moglo da se pohvali, ali takvog nema.

Ima mnogo razloga da se ovaj zakon povuče i da se bar neke od sugestija koje smo vam ovde ponudili, a i građani Srbije sigurno, ugradite u takav zakon da bi on mogao da reši neke probleme koji stoje pred građanima Srbije. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Pravo na repliku. Izvolite.