Pa, opet pitanja, istog od malo pre, a što se onda sa takvima sarađuje? Tim koji, kako se kaže, krši Ustav. Da li je tu koaliciju u Starom gradu čini ko god je bio u DS, plus u SRS koalicija DSS, Dveri, SDS, LDP i tako dalje. Nešto mi se čini da je to taj sastav.

Šta je radio Aleksandar Vučić? Da li je moguće da sam i to pitanje čuo. Pa, borio se, zauzimao se tamo gde nije smeo niko drugi. Tamo gde nije smeo niko drugi, a tamo nije otišao da se izvinjava za razliku od Borisa Tadića i ove ekipe koja je nekad oko Tadića obigravala, sad oko Đilasa obigrava, pa drže Stari grad zajedno sa ovima čija sam imena pročitao.

Dakle, išao je tamo da radi, da se bori za interes ovog naroda, da učini da mi možemo da imamo mnogo bolju i pametniju budućnost nego što smo imali prošlost onu i onakvu, sa ovima što su se izgleda sada na Starom gradu okupili i udružili sa onima koji su spremni da u tom njihovom kontinuitetu učestvuju, izgleda da su to jedini koji su spremni da u tome učestvuju i niko više na ovom svetu ne postoji.

Nije 11 veće od 13, neće nikad ni biti, da se oko toga razumemo odmah. Kao što nije 15 veće od 50. Tih 15 miliona koji su skočili odlukom Bastaća i ove ekipe koja sa njim čini vlast na Starom gradu, na 50 miliona, to je veći trošak za građane tog dela Beograda.

Evo, još dva jednostavna pitanja, a mislim da ćemo odgovore da dosegnemo odmah. Da li je 20 veće od 100, pošto 20 miliona čini mi se da je bio minus tog sportskog centra koji je sada skočio na 100 miliona i da li je nula veća od četiri miliona. Nula je opravdano od četiri miliona koliko je potrošeno na jednu uslugu samo u jednom mesecu, samo na toj opštini. Da li je to kontinuitet poštenja i na kraju da li je to kontinuitet hrabrosti kada kažem, poslednja rečenica, gospodine predsedavajući, da se mi za razliku od drugih ne libimo da odemo na teška mesta, i to je najbolje pokazao Aleksandar Vučić odlaskom u Srebrenicu. Šta nam se nudi kao kontra argument sa druge strane? To što će da izgovori neko kome je očigledno najteže mesto na kom je bio ova Skupština na kojoj mora da odgovori šta je veće od dva broja. Rekao bih, da to ne može da se poredi.

Zahvaljujem.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pošto već sat vremena imamo već krug replika, u skladu sa članom 112. Poslovnika, određujem pauzu u trajanju od pet minuta.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.

Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Nataša Jovanović.

Izvolite koleginice.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, smatrali smo da ova tačka koju predlažemo svakako treba da ima značajno mesto u ovom članu 41. gde se govori o nelojalnoj konkurenciji, a tiče se napada na drugog trgovca i rušenje njegovog ugleda, što će kasnije da ima nesagledive posledice po njegovom poslovanje.

Nedavno smo imali izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije i mogli su narodni poslanici da vide da su pokrenuti određeni velike vrednosti sporovi između kompanija koje su tražili zaštitu konkurencije. Međutim, šta prethodni tome? Prethodne napadi, naručeni medijski napadi, članci u novinama, pa i razni drugi oblici delovanja kako bi se jedna kompanija dovela u težak položaj i kako bi se od strane nekoga ko misli da je jači na tržištu izvršilo njeno preuzimanje. Veoma često stručnjaci za oblast marketinga i strateškog poslovanja u trgovine koriste izraz neprijateljsko preuzimanje.

Šta to zapravo znači? Dođete u situaciju da ste neki vodeći tajkun u Srbiji, kao što su svi oni koji nisu procesuirani, a koji su imali privilegovan položaj na tržištu pod dosovskom vlašću i oni sada ove male preuzimaju, ne na način da objave mogućnost da neko proda svoje akcije, već direktnim pozivima i nuđenjem tim akcionarima da daju ispod cene, ili da na neki način ih uslove da oni postanu vlasnici te firme.

Mi imamo situaciju da ministar u Vladi, potpredsednik Vlade, Zorana Mihajlović direktno blati kompanije u Srbiji. Kako pojedina putarska preduzeća da su nesposobni, ovakvi, onakvi, što znači njima smanjuje mogućnost da sutra budu konkurenti na tržištu, kao i vlasnike kompanije „KarGo“ koja vrši prevoz putnika u Srbiji putem aplikacije koju korisnici i te kako imaju i već do sada oko 400.000 ljudi je preuzelo tu aplikaciju. Pa kako ćete onda da od nelojalne konkurencije zaštitite bilo koga drugog kad to radi ministar u Vladi.

Sad se postavlja pitanje, koji je njen interes da napada „KarGo“? Koji je njen interes da napada domaće putarske firme, određene građevinske firme. Znati ljudi su se iz tih strukovnih udruženja više puta javnosti obraćali ali evo je način, možda da pokušate da zaštitite i trgovce, jer trgovci koji treba da posluju na vrlo surovom tržištu, gde vlada surova tržišna konkurencija, moraju da imaju i zakonsku zaštitu.

Zahvaljujem.
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član govori o zabranjenim radnjama, o špekulacijama, o bitnom menjanju ponuda itd.

Špekulacije. Naime ja tvrdim da upad u RTS od strane grupe koju je predvodio Boško Ljotić žutić zvani jenki koji je sada rado viđen gost u američkoj ambasadi, nije bio ni spontan, ni neorganizovan, a čini mi se da je bio dogovoren i sa ljudima unutar RTS. Cilj je bio da se ne menja odnos snaga u REM ili ako se menja, zato je to drugi zahtev opozicije, ili ako se menja da ne bude na štetu Đilasa, Šolaka, a bogami i žutog Bujketa koji ozbiljno sarađuje sa njima.

Po svojoj nadležnosti REM treba da omogući da najznačajniji sportski događaji obavezno moraju da budu prenošeni na kanalima koji pokrivaju celo tržište. Očigledno da se žuti Bujke uopšte ne buni što se to pravilo ne poštuje, čak naprotiv. Ukoliko se to kojim slučajem emituje na državnom javnom servisu onda je to sportski događaj koji nije kupljen od organizatora, nego ga je RTS kupio od Junajted medije, Dajrak medije i firmi povezani sa Đilasom i Šolakom.

Takođe, žutem Bujketu ne smeta što suprotno Zakonu o medijima član 100. kanali nisu poređani tako da Nacionalni servis bude na prvom kanalu, već se nađe tek na trećem. Uopšte se čovek glasno ne buni. Očigledno da mu odgovara da Đilasovi i Šolakov biznisi idu, niti mu smeta što lažni prekogranični kanali nezakonito emituju reklame i time umanjuju prihode RTS. Đilasov, Šolakov, a verovatno i Bujketov novčanik je sve deblji, a zaposleni u RTS imaju bedne i mizerne plate, upravo zato što i RTS preko REM, lažnim prekograničnim kanalima eksploatišu u svoju korist Đilas, Šolak, a boga mi i žuti Bujke. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nadovezaću se, član 42. pa i amandman počinju rečenicom – zabranjene su radnje, odnosno posledica značajan poremećaj na tržištu.

Kada smo kod poremećaja i posledica, kada smo kod upada u RTS, imali smo prilike da u medijima proteklih dana vidimo i naslove „Hapšenje na RTS zbog Đilasa“. Dakle, nekadašnji čelnici državnog javnog servisa, omogućili su Đilasu da trguje sekundama RTS i još piše da je RTS oštećen za više od 650 miliona dinara, da je Đilas kupovao sekunde, a zatim ih preprodavao, čime je naneo štetu. Dragan Đilas je na ovo rekao - nemam komentar.

Dakle, za iznos od 650 miliona dinara, za koji je RTS oštećen, „Dajrekt medija“ je stekla protiv pravnu imovinsku korist i to u periodu od 2009. do 2018. godine. Kompanija na čijem je čelu u spornom periodu bio Dragan Đilas, koji je sada na čelu Stranke sloboda i pravde, vidimo u čemu se njegova sloboda sastojala, izgleda u pljačkanju, a pravda će valjda biti zadovoljena po završetku istrage.

Ovaj svojevrstan primer protivzakonite trgovine, obuhvata trgovinu uticajem, reklamnim prostorom, zloupotrebe položaja, kriminal, korupciju i sve ono što našem sistemu nikako nije potrebno. Đilas na ovo ćuti. Sa druge strane, Đilas ćuti i na prozivke koje dolaze od Jove Bakića koji mu kaže: „Bravo majstore! Bićeš super kada dođeš na vlast, pošto si već prethodno pokazao koliko ti je stalo do medijskih sloboda sa preprodajom minuta na RTS“. Ovo sam citirala.

Predlažem, prema tome, novinarima N1 da ga pozovu u neku emisiju, da vidimo, možda Đilas bude proširio svoj tužbeni zahtev i na Bakića, da mu se odredi privremena mera, da prestane da priča o njemu. Pošto je podneo tužbu i protiv Aleksandra Vučića i protiv Ane Brnabić i protiv još mnogih koji su o njemu i o njegovim aferama govorili.

Valjda je sledeće da nam se zabrani da mislimo, da se pretvorimo u neke zombije koji će valjda Dragana Đilasa pratiti kao nekog vođu. Međutim, on mora da bude svestan da se to ni na filmu neće desiti.

Ali, ono što se još dešava u Srbiji danas, isti taj Jovo Bakić je izjavio da je oružana sila jedini način smene vlasti, da je važno da bude što manje krvi i da treba razmišljati o načinu na koji će se to uraditi.

I šta sad mi da radimo koji smo u Srpskoj naprednoj stranci? Da zaboravimo na uvrede koje nam se konstantno plasiraju preko tih televizija kojima se diriguje preko N1, preko raznih emisija, preko Utiska nedelje? Da ne reagujemo na ovakav poziv na linč u listu "Danas"? Šta sad mi treba da radimo koji smo članovi SNS? Da se osvrćemo kad hodamo ulicom?

Ja ću ovo izlaganje završiti samo tako što ću reći da očekujem da državni organi na ovako nešto reaguju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, kolega Periću.

Član 44. Zakona o govori o praćenju tržišta i trgovine.

Stav 1. tog člana kaže: "Ministarstvo pribavlja od trgovaca i državnih organa podatke o trgovini i trgovinskoj mreži, radi iniciranja praćenja efekata mera ekonomske politike u oblasti tržišta i trgovine." I to bi bilo u redu.

Ovaj stav nije uopšte preciziran, nije definisan. Kasnije se razrađuje ovaj član, pa se kaže kada su obaveze do 31. marta tekuće za prethodnu godinu, da to dostavi. Mi smatramo da je to suvišno i da uopšte nije trebalo sa ovim članom ići, zato smo i predložili da se on briše. Jer, Zakon o državnoj upravi, član 13. kaže šta treba da rade državni organi uprave - prate stanje u oblasti za koju su oni zaduženi, iniciraju preko Vlade rešavanje tih problema ili sami to rešavaju zavisno od njihovih mogućnosti, odnosno ovlašćenja po određenim zakonima, u ovom slučaju zakona o ministarstvima.

Ministarstvo nadležno za trgovinu, turizam i telekomunikacije treba da prati stanje u ovoj oblasti. Ali, staviti u zadatak trgovcima da oni ovo obezbeđuju, još uz to predvideti i kaznene mere u slučaju da to ne urade, pa nisu u Srbiji samo "Metro", "Idea", "Ikea" i da ne nabrajam dalje, trgovinski lanci. Tamo postoji i mnogo malih trgovinskih radnji koje sigurno ovo ne mogu da urade ni blagovremeno, a ni kvalitetno. I onda će oni doći pod udar zakona, jer je član 67. predvideo kaznene mere tako što će se pravno lice kazniti od 50 do 200 hiljada ukoliko ovo ne uradi, ili ne uradi blagovremeno, a niko u ovom trenutku, ministar nije tu, ja pretpostavljam da ste vi pratili ovu problematiku, da ni vi sad u ovom trenutku ne znate koji će to biti podaci koji će biti traženi. Analize u određenoj oblasti da se prave, to ima smisla.

Kad se kaže da je sad negde oko 60 i nešto hiljada otvorenih radnji, a 2005. godine je bio neki istorijski maksimum, da kažem, u novijoj istoriji, što bi predsednik rekao, bilo ih je blizu 200 hiljada. Jel znate zašto je onda bilo 200 hiljada? To je bilo neposredno posle onih pljačkaških privatizacija, još jednom da se podsetimo, i što su mnogi pokušali svoje egzistencijalno pitanje da reše putem otvaranja trgovinskih radnji ili trgovinskih subjekata uopšte.

Ali, trgovina je jedna vrlo ozbiljna disciplina, gde se podrazumeva dosta i znanja i veštine. Mi još uvek nismo toliko osposobljeni, odnosno ljudi koji se bave ovom aktivnošću nisu toliko osposobljeni a vi im stavljate još neke namete, a ni vi sami niste sigurni ni šta će to biti, ni u kom roku to treba uraditi, a predvideli ste kaznenu politiku koja će sankcionisati te ljude.