Hvala, predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, ovde se radi o tome da li treba da postoji humanitarni fond ili ne, odnosno da li roba može da se prenese na neke druge državne organe. Konkretno, na lokalne samouprave.
To je izuzetno dobar primer prakse. Ja dolazim sa opštine Voždovac. Mi smo pobedili 2010. godine, Zemun i mi i kada smo došli to je bila jedna potpuno devastirana opština. Znači, 400 hiljada ljudi je bilo otpušteno 2008. godine. Masa ljudi, to nije 400 hiljada, to je milion ljudi bez sredstava za život. Ne može centar za socijalni rad da pokrije potrebe tog naroda koji je ostao bez posla. Tato je većina ljudi počela da dolazi u opštinu Voždovac.
Otprilike neki peti, deseti dan od kako smo ušli, od kako smo se konstituisali GO Voždovac je napravila ili jedinice lokalne samouprave, osnovala humanitarni fond, na čijem čelu sam bila ja. Taj tim je počeo odmah da radi. Mi smo zbrinuli mnogo mnogo ljudi. Kako? Upravo tako što smo od firmi, potrošača koji su robu imali, nisu znali šta će sa njom zato što je zaplenjena, zamolili, dobili, na osnovu papirologije naravno, jer je svaki treći, peti dan od tada bila inspekcija.
Tu nema pronevere, ali smo pomogli ljudima. Vrlo je bitno da postoji humanitarni fond, tako nešto se nikada ne treba ukinuti, a svi ljudi koji imaju višak robe, čija je bila zaplena ili šta god, treba da daju jedinicama lokalne samouprave. Potpuno je transparentno da pomažemo ljudima. Mi smo tada pomogli velikom broju građana. Bilo je davanja odeće, obuće, hrane, praškova, ulja, šećera, svega, elementarnih uslova za život.
Zato se ovaj amandman „briše“. Ja se nadam da će svaka lokalna samouprava koja ima iole svesti o tome da treba da pomaže, jer centar za socijalni rad ne može da obradi toliko predmeta, da pomaže. Hvala na pažnji.