Na temu različitih pritisaka i apsolutno neprihvatiljive prakse, nije to dame i gospodo, samo pitanje onoga što smo mi od presuda tog tribunala, odnosno kako se danas krsti, mehanizma, imali prilike da vidimo i onoga što nismo imali prilike da vidimo, odnosno što je izostalo. To je takođe i pitanje svega onoga što je učinjeno sa očigledno jasnom namerom, da do nekih presuda ne dođe nikada, da se apsolutno onemogući, da se spreči po svaku cenu, pa čak i onu najveću i najbrutalniju, da do nekih presuda dođe ikada.
Na šta mislim pre svega? Na činjenicu da je iz Republike Srbije, dakle, za koju i dan-danas postoje tvrdnje koje su čisto političke ocene i čisto sredstvo političkog pritiska i ucene, da nije htela da sarađuje na odgovarajući način, dolazila je ne 10 puta, ne 100 puta, već sigurno hiljadama puta odgovarajuća stranica dokumenata, odgovarajuća svedočenja, odgovarajući podaci, zvanični podaci o tome ko je sve odgovoran, na koji način je odgovoran, a kada je reč o onim zločinima koji su počinjeni prema srpskom stanovništvu.
Mi smo mogli da se uverimo na mnogo slučajeva, a jedan, slučaj Ramuša Haradinaja, možda je najdrastičniji, najslikovitiji primer šta se onda dalje dešavalo, da je ta dokumentacija ne samo neretko nestajala, nego je služila kao osnov da nestanu i živi ljudi. Slučaj Ramuša Haradinaja, ljudi koje je identifikovala Srbija, o kojima je podatke dostavila tom tribunalu su nestajali, svedoci, njih brojem čini mi se 19 progutao je mrak.
I šta se dalje dešavalo? Svi drugi ljudi, svi drugi potencijalni svedoci, svi očevici, oni koji su mogli da podele svoja saznanja o tome da je lično Ramuš Haradinaj odgovoran za zverstva nad ljudima, ali zverstva, shvatite bukvalno, dakle, sve one stvari koje ne možete da zamislite da živ čovek učini drugome, on je u tome učestvovao. Ostali su se povukli. Kada vide da je jednog slučajno pregazio automobil u centru grada, drugog pogodi zalutali metak, treći nestane i više se nikada ne javi, a svi su identifikovani kao ljudi koji su mogli da svedoče protiv Haradinaja, nestanu i svi ostali. Dakle, to je jedan veliki problem i veliki teret, kada mi govorimo o odnosu Srbije sa tim tribunalom.
Kada govorimo o odnosima u aktuelnom trenutku, čuli ste jasan stav izgovoren od strane ministarke pravde gospođe Kuburović. Neprihvatljivo je, baš zbog te istorije odnosa, da se danas na bilo koji način uslovljava bilo koji proces za Srbiju važan, pa i proces evropskih integracija, nekakvom saradnjom sa tim i takvim tribunalom. To je čisto politički kriterijum, to je nešto što je za nas neprihvatljivo, jer ni tužilaštvo, ni taj mehanizam, kako god se zvao danas, za tu ulogu nema mandat. A mi sa svoje strane moramo sve vreme, konstantno, i ovi slučajevi na to ukazuju, da vodimo računa kako mi svoje interese štitimo, jer kada smo imali na vlasti, a nažalost jesmo u nekom periodu, ljude poput Borisa Tadića, Vuka Jeremića i njihove svite…
(Predsedavajući: Hvala.)
Poslednja rečenica, i da znamo da u odnosima sa tim i takvim tribunalom i tim i takvim odnosima na međunarodnom planu mi dozvolimo da se ljudi poput Tadića i Jeremića i njima sličnih za nešto pitaju, onda nije ni čudo što i čak i kada se ukaže najmanja moguća šansa da neki ljudi jasno odgovorni odgovaraju za to što su učinili srpskom narodu, ti i takvi Tadići, Jeremići i slični pošalju SMS poruku ili neki imejl i postaraju se da npr. Ejup Ganić ne odgovara nikada, a to je moglo da se desi.