Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Petnaesto vanredno zasedanje

03 Broj 06-2/190-19

4. dan rada

25.07.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Đorđe Milićević

Sednica je trajala od 10:10 do 19:05

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Predsednice, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Narodne skupštine
Vratiću se samo kratko na neke od komentara prethodnog narodnog poslanika. Dakle, rekli ste mi da ne razumete napade na N1 televiziju. Ja nisam napala N1 televiziju i nemojte da menjamo teze. Dakle, apsolutno nisam napala N1 televiziju. Pričala sam o SBB-u, kao distributeru medijskog sadržaja. Što se tiče N1 televizije, ja se ne mešam u njihovu uređivačku politiku, nek rade ovo ili ono, nek pričaju ovo ili ono. Dakle, potpuno koji su im prioriteti uopšte niti želim, niti jesam, niti imam nameru. Dakle, nisam napala N1 televiziju, nisam ih pomenula apsolutno bilo kako, osim da kažem da su na SBB-u, kao distributeru medijskog sadržaja, sa 53% tržišta oni broj jedan kanal, pa dva Nova S, pa je tek tri onaj kanal za koji je nezavisno telo reklo da mora da bude kanal broj jedan. Rekla sam - SBB direktno i nedvosmisleno krši Zakon o elektronskim komunikacijama Republike Srbije. To što vi dajete znak jednakosti između SBB-a i N1, ja to nisam uradila, to ste uradili vi. Ali, to što ja mogu ili što možemo onda papirima svakako, posredno i neposredno da utvrdimo znak jednakosti između SBB-a, odnosno Šolaka i Đilasa, to takođe možemo, ali ja N1 pomenula nisam i nisam ih napala i neću ih nikada napasti.
Ako pričamo o napadu, a vi bi to trebali da znate, ali nisam čula da ste se naročito glasno oglašavali povodom toga, napad na medije direktno i nedvosmisleno možemo da vidimo kada se napadne RTS i novinari RTS-a, fizički napadnu, polome vrata, uleti neka rulja tamo, preti novinarima, zahteva svojih pet minuta, hoće uređivačku politiku, iako opoziciona. Pa zamislite kako bi to danas izgledalo, kako je izgledalo pre, a kako bi tek danas izgledalo, da su na vlasti, kad u opoziciji fizički prete da oni uređuju Dnevnik RTS-a. Tako izgleda napad. Može biti i verbalni, ali ovako izgleda direktni nedvosmisleni fizički napad na javni servis i novinare, sve one, i novinare i tehničare i sve druge ljude, šminkere koji tamo rade i koji su tamo radili to veče.
Dakle, ja nisam napala N1, neću ih nikad napasti, potpuno nemam nikakvo interesovanje da ih napadam, to nije u skladu sa politikom Vlade Republike Srbije koju vodim i našim vrednostima i našim principima.
Sa druge strane, videli smo kako izgledaju napadi na medije kada smo imali Savez za Srbiju i Đilasa i Boška Obradovića i sve ostale koji se danas hvale da su ušli tamo i pretili ljudima. Videli smo kako izgleda napad na Pink, kada smo imali fizički napad na dve devojke novinarke Pinka. E, tako izgledaju napadi na medije, surovi, fizički napadi na medije, sa čijom uređivačkom politikom se ne slažete, samo zato što se sa njihovom uređivačkom politikom ne slažete.
Mi takav manir nemamo. Mi naše poštovanje prema medijima, i onima koji imaju drugačiju uređivačku politiku, odnosno uređivačku politiku koja ne podržava ono što mi radimo, naše projekte, ne vole naročito da pričaju o našim rezultatima, podržava neke druge ljude, što je sve legitimno u jednom demokratskom društvu, mi naše vrednosti, naše principe pokazujemo svaki dan na javnim događajima, na pres konferencijama koje organizujemo time što svakog od njih pozivamo i stojimo koliko god treba da odgovorimo na koliko god pitanja i pod pitanja. Što ponovo, apsolutno paralelno, kao u ogledalu možete da vidite kada odete na pres konferenciju Saveza za Srbiju, gde kada neko ko se njima ne sviđa, postavi pitanje, oni kažu - neću da vam odgovorim vi niste mediji. Ko ste vi da određujete koje mediji? Jel to je sloboda medija? To je vladavina prava? To je moderna Srbija? Evropska Srbija, to je ono što oni obećavaju građanima Republike Srbije.
I onda kažu nama, vi napadate medije. Mi napadamo medije? Sedimo, stojimo, odgovaramo na sedam pitanja, 17 potpitanja iz dana u dan, svaki dan. Privatna, državna, koja se tiču generalno porodica, ne postoji šta nam nisu rekli, ne postoji šta nam nisu rekli, hajde ne nama ovde što se bavimo javnim poslom pa smo to zaslužili, to smo tražili, to smo dobili, nego porodicama, maloletnim licima, koji nikakve veze nemaju sa tim, ničega se ne libe, ničega. Ne postoje danas, kao što je ministar Lončar rekao, ne postoje nažalost danas u politici crvene linije.
Da li znate ko je to uveo? Nismo mi, to su uveli oni istraživački mediji, takozvani istraživački mediji i opozicionari koji se nisu libili da prvo upere prstom na brata, tadašnjeg premijera Vučića, pa na oca, pa na sina, pa nije ni bitno ni koliko ima godina, ni koliko je mlad, ni koliko je star, ni da li ima veze sa istinom, nema veze sa istinom, bez i jednog jedinog dokaza, paušalne tvrdnje i onda je to postalo normalno. To je onda bio brat Ane Brnabić, otac Nebojše Stefanovića, sin ne znam kog ministra, brat Siniše Malog, supruga, beba, ma nema ni veze sada, zato što je to postalo normalno.
Ja se ponosim što mi to ne radimo i nećemo nikada ni raditi. Da li smo napali porodicu? Čiju smo porodicu napali? Kada smo napali fizički nekog novinara? Kada smo napali verbalno novinara, osim verbalno da raspravljamo da nemamo iste stavove. Ja se time ponosim. Građani Republike Srbije znaju i ko napada medije i da ne pričamo o sivoj zoni. Da li sam ih ja napala? Ne, fizički, udri šamarčinu devojci, pošto je novinarka Pinka. U redu je to, zašto ne? Jel Dragan Đilas rekao da oni nisu mediji. Nego šta su onda? A, ko je on da određuje ko su mediji? Fizički napad na RTS, hoću mojih pet minuta, ja ću da uređujem Dnevnik, gde je ovde studio? Pa, čekajte ljudi, stanite. Da li je to Srbija koju zastupamo, Srbija koju želimo, to je evropska Srbija?
Dakle, nisam napala N1, molim vas, nisam napala čak ni SBB, rekla sam da krše zakon. Krše ga. Da li želite da kažem da ga ne krše, da ne smemo o tome da pričamo, da ne bi bilo nemojte to je ugrožavanje slobode medija. Ne, ovo je poštovanje vladavine prava. Evo, neka kažu da ne krše. Evo, neka kažu da numeracija nije onakva kakva je REM trebao. Evo, mogu večeras da promene numeraciju i da poštuju zakone Republike Srbije i neka nastave onda svaki dan, 24 časa, da pričaju o vladavini prava i kako ovo država, ova Vlada ne poštuje vladavinu prava.
A, vi gospodo? Mi menjamo zakone, trudimo se. Da li ima još puno stvari koje treba da se urade? Ima još mnogo mnogo stvari. Da li idemo brzo? Pa, ne idemo dovoljno brzo, možemo i brže. A, vi gospodo, koliko je vama teško da poštujete zakone Republike Srbije i vladavinu prava? Evo, pozivam vas da poštujete numeraciju, u skladu sa zakonom, odnosno da poštujete to što je nezavisno telo dalo. Koliko je to teško?
Sada, što se tiče konkretnijih tema, od narodnog poslanika, Poglavlje 30, Svetska trgovinska organizacija. Želim samo da vam kažem da je ovo užasno važna tema, od koje mi ne bežimo i vi ste u pravu, ostalo je samo još jedna otvorena tema, to su izmene Zakona o GMO. Nažalost i vi to znate, ovo je tema koja se bespotrebno politizuje i to je tema na kojoj ćemo svakako videti i vi ćete se uveriti u to, jedan potpuno neprimereni politički oportunizam, zato što je ovo važno za Srbiju, bitno za Srbiju, nama izuzetno važno da budemo članice Svetske trgovinske organizacije i čim otvorimo, a otvorićemo temu izmene i dopuna Zakona o GMO, videćete sve ljude koje baš briga i za GMO i za naše poljoprivrednike i šta će u stvari pisati. To što ćemo predložiti mnogo bolje rešenje nego što imamo trenutno, biće samo važno da ponovo spinuju stvarnost i da optuže nas da želimo da otvorimo Srbiju za ovo, što ovo nije poenta.
Srbija je i pre 2009. godine imala zakon koji je nama bio dovoljno dobar da postanemo članica STO. Godine 2009. je taj zakon izmenjen da je nama blokirano članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, nažalost. I jeste teme, i želim da vas uverim da je tema koja je visoko na listi naših prioriteta i kojima ćemo se baviti i bavimo se već, ali bavićemo se još više u narednom periodu.
Želim sve, uključujući i vas ili možda pre svega vas, da zamolim za podršku sa tom temom koja će biti bez obzira na stranku podrška vladajućoj većini, Vladi ili ne, zato što je ovo tema koja je važna za Srbiju. Zato što svi zajedno treba ozbiljno da se pozabavimo ovom temom.
Takođe, želim da vam kažem da mi imamo odličan odnos i što je još važnije imamo stalnu komunikaciju sa predstavnicima Svetske trgovinske organizacije, pa čak je i jedna osoba, a savetnica u mom kabinetu koja je radila, otišla je i sada je predstavnik Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što čini mi se makar indirektno govori o kredibilitetu koji mi imamo u STO. Mogu vam reći da i oni generalno očekuju izmene zakona kako bi brzo i efikasno mogli da dovršimo ovaj proces.
Što se tiče CEFT-e Protokola 5 i 7, vi znate da smo mi, odnosno na inicijativu Vlade i Skupštine ratifikovali Protokol 5. Privremene institucije u Prištini su jedine u regionu koje još nisu ratifikovale Protokol 5 CEFT-e o Protokolu 7, mi raspravljamo, našli smo rešenja za neka otvorena pitanja, ali je nažalost CEFT-a, kao CEFT-a suspendovana kršenjem, direktnim kršenjem CEFT-e od strane Prištine, uvođenjem taksi od 100% za robu za centralu Srbiju i BiH. Tako da u ovom trenutku CEFT-a kao takva nažalost ne postoji, odnosno na ledu je.
Ono što ćemo mi raditi u interesu Srbije, regionalne stabilnosti, regionalne saradnje, bolje regionalne trgovine, je to da ćemo mi sada, dok je CEFT-a praktično suspendovana, ići na što više i na što pre direktnih bilateralnih sporazuma. Na kraju krajeva i na dnevnom redu Skupštine je i ratifikacija Sporazuma sa Severnom Makedonijom. Očekujem da ćemo čak u prvoj nedelji avgusta mi potpisati da ćemo imati jedno šalterski granični prelaz, odnosno sistem i da ćemo međusobno mi sa Severnom Makedonijom bilateralno ratifikovati ono što se zove AEO, odnosno povlašćeni ekonomski privredni operateri. Tako da ćemo mnogo brže ići u razmenu između Srbije i Severne Makedonije, a onda bilateralno i sa svim ostalima, odnosno sa što više zemalja zapadnog Balkana i to je jedini način na koji mi odgovorno u ovom trenutku možemo da se borimo. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Aleksandar Stevanović. Izvolite.
...
Stranka moderne Srbije

Aleksandar Stevanović

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
Nije da smo baš hteli da idemo hronološki, ali tako je jednostavno ispalo. Drugo pitanje Stranke moderne Srbije, se odnosi upravo na Poglavlje 31. Poglavlje 31. ima jednu dozu koja unosi jedan osećaj odbojnosti u delu naših građana u Srbiji. To se zove usklađivanje, zajednička, spoljna i bezbedonosna politika.

Mi ćemo to morati uraditi u nekom momentu, a taj momenat se približava, barem se ja nadam da je tako, da nije to momenat koji nam beskonačno ide i da ga nećemo dočekati u nekim poznijim godinama života što ne bi bilo dobro za razvoj ove zemlje.

Dakle, u 2017. godini mi smo imali usklađenost od 53% sa spoljnom politikom EU. Paradoksalno, čak i pre što smo otpočeli pregovore, ta usklađenost je bila na sličnom nivou i to je nešto što nas čeka, da se moramo uskladiti. Mislim da nije poenta da godinama to izbegavamo jer to kasnije može izazvati posledice koje mogu biti neugodne.

Ja mogu razumeti zbog tradicionalnih odnosa i pogotovo zbog nekih savezništava koja su nam koristili da mi imamo različite stavove, recimo kada je u pitanju odnos sa Ruskom Federacijom, ali mi je jako teško razumeti različite odnose po pitanju zemalja koje nama nisu bitne u spoljnopolitičkom smislu, npr. kao što je Venecuela ili kao što je nekoliko puta bilo podržavanje Irana kontra politici EU

Dakle, postoji jedna doza zabrinutosti u stranci Moderne Srbije, da mi težeći da imamo što više oslonaca ne izgubimo onaj oslonac za koga su glasale naše firme i naši građani svojim novčanicima kada smo odabrali da nam 80% trgovinskih tokova, kapitala bude sa zemljama Evropske Unije.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Stefanović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

| Ministar odbrane
Da ne ostane da smo ostali dužni odgovora na nekoliko pitanja, pre svega pitanje je vezano za ovo što se naziva omča.
Dakle, ljudi moraju da razumeju da se vode operativne obrade i kada država, a naravno da ima uvek onih koji žele da naškode interesima svoje države i da štite svoje interese i nije njima, tim određenim stranim službama i silama, nije njima u najboljem interesu naš nacionalni interes već njihovi.
Kada se ti interesi ne poklope, naravno da postoji delovanje tih sila da ostvare svoje interese. Dokle će ići zavisi od mnogo faktora. Nismo imali samo jednom, javnost je o tome upoznata, imali smo hapšenje u ovoj zemlji stranih državljana kod kojih je pronađeno oružje, koji su ovde bili očigledno sa oružjem koje je brušeno, na kome nema serijskih brojeva i nisu sigurno dolazili u našu zemlju da se interesuju o GMO ili kako će najbolje da investiraju, nego su dolazili da počine neko teško krivično delo.
Ono što javnost mora da zna, o tome tužilaštva i bezbednosne službe vode računa, ne može se izlaziti u javnost ni sa preliminarnim rezultatima, ali ni sa rezultatima istrage koje su u toku, prosto tu postoje razlika, ljudi ne razumeju. Mi kada govorimo o istragama, mi govorimo o istragama koje su tužilački završene, koje imaju početak i kraj, gde su dokazi obezbeđeni i gde se ide u sledeću fazu krivičnog postupka.
Dok je to u istražnoj fazi, ne možete govoriti - e, da radimo ovo, ili ne radimo ovo, najbolje da obavestimo sve one koji su pod merama obrade državnih organa vezanih za potencijalni terorizam ili organizovani kriminal, da mi sagledamo vaš kriminal. Naravno da to ne možemo da uradimo.
Dakle, ono što jeste dobro, to je da bezbednosni aparat dobro funkcioniše, da Republika Srbija ima službe koje mogu da izađu na kraj sa organizovanim kriminalom, sa potencijalnim terorizmom i sa onima koji hoće da ugroze našu sigurnost.
Zahvaljujući tome, i naravno, pre svega ekonomskoj stabilnosti zemlje mi imamo mir u našoj zemlji, mi u našoj zemlji imamo stabilnost, imamo mogućnost da naša zemlja napreduje.
Hoću samo da kažem ljudima da imaju poverenje, da će državni organi svaku stvar istražiti do kraja i da će na kraju građani imati informaciju šta se dešavalo i kako se dešavalo.
Što se tiče drugog pitanja gospodina Vukadinovića, znate teško je uvek komentarisati izmišljene afere jer vi možete da ih fabrikujete na dnevnom nivou i onda očekujete da to neko komentariše. Ja razumem da vam se ne sviđam ja, ne sviđa vam se moj fakultet, ne sviđa vam se studijski program, ne sviđa vam se profesor sa fakulteta, džaba izađe i akademik Rakić kaže – da, od tada u skladu sa svim zakonima urađeno je sve u skladu sa zakonom.
Fakultet uradi najviše što je mogao. Otvori svoje arhive, pokaže vam svu dokumentaciju, dakle ne Indeks, nego vam pokaže zapisnike sa položenih ispita, prijave ispita i sve ostalo, ali to, naravno, nikada neće biti dovoljno. Zašto? Zato što onda bolje je da se govori o tome, nego da se govori o lopovluku i pljački. Ne može da se govori o Đilasovom novcu. Da se ne bi govorilo o Đilasovom novcu, kada pomenete Češku dobijete jednu aferu, kada pomenete nešto drugo dobićete drugu aferu.
Samo da se ne govori o tome i to je tema koja je prethodno nastala. Nije ova tema nastala juče, to je tema koja je nastala o kojoj se ne govori već godinama, o kojoj ne sme da se govori godina, ne sme da se govori o odnosima između RTS i Đilasovih kompanija. Prosto, ne sme da se govori o tome. Zašto? Pa, zato što je bilo sve regularno i čisto. Nije, nego da vidimo kako je to RTS, kome, po kojim uslovima davao te ugovore, da vidimo da li je to bilo u skladu sa zakonom, da vidimo kako je to i ko odlučio da ovima da ogromne milione evra, kao što je bilo 30 miliona evra u saradnji samo sa Telekomom.
Razumem zašto pokušavaju da pobegnu, a da se o tome ne govori, neće da govore o pljačkaškim privatizacijama. Neće da govore o tome kako da dođe do praćenja šestomesečne bebe. Znate, kad dođe do teme, svi beže, evo i ovaj heroj što neće da se javi, taj što je pratio bebu, sad se zabio u neku mišiju rupu, ne sme da mrdne, ne sme nos da promoli, ne znamo ni ko je, naći ćemo i ko je taj, ko je heroj koji se odlučio da prati šestomesečnu bebu. E, to je skandalozno.
Izvinite, da prate vašu šestomesečnu bebu, svako od vas u ovoj sali bio bi šokiran, osećao bi se uplašeno, osećao bi se užasno grozno, užasno bi se osećao u ovoj zemlji, u svakoj zemlji. Ali, nekima je to dozvoljeno i to rade sa sladostrašćem, izmišljaju stvari, fabrikuju ih, imaju fabriku za proizvodnju, svaki dan nešto novo. Opet da se ne govori o novcu, o onome što se dešavalo, kako su isisavane pare iz zemlje, jer u to vreme, 400.000 ljudi je ostalo bez posla, u to vreme su se zatvarale fabrike, nije bilo novih radnih mesta, tad se na satu merilo koliko smo gubili poslove na sat.
Razumem da to ne razume ovaj Obradović, on je i sa azbukom imao problem, on je stigao do „č“, tu je stao, ali ja razumem da ovi koji su ozbiljniji u tome, koji fabrikuju sve ovo, oni to rade upravo iz razloga da se ne bi pričalo o ovim temama, da se ne bi govorilo o tome kako je neko od toga da je prijavljivao, da je postao milijarder u Češkoj, doneo 74.000 evra iz Češke i onda postao multimilioner u Srbiji za vreme vršenja vlasti i za vreme dok je njegova stranka sve vreme bila na vlasti.
Nema odgovora na to pitanje, ne sme da se pokrene kao tema jer bi oni da se vrate na vlast. Oni bi da se vrate na vlast, ali ne da se vrate na vlast da bi nešto dobro uradili, jer to nisu uradili ni kad su bili na vlasti. Meni je stvarno smešno kada neko u čije vreme je minimalna plata u Srbiji bila toliko niska, da je bila skandalozna, da je prosečna plata bila 320 evra, minimalna plata, ukoliko se dobro sećam 159 evra. I, onda, ti ljudi kažu – Nedovoljno je sada. Sad nije dobro. Nije dobra prosečna plata od 462, 465, 467 evra, koja raste i, Bogu hvala, dobrim radom i predsednika Vlade imaćemo priliku da ponovo povećamo i plate i penzije. Nije dobro skoro 500 evra, ali bilo je dobro naših 300 evra - to vam kažem iz razloga što bilo ko u Srbiji, čini mi se, nema iluziju da kad bi se oni vratili na vlast da bi to nešto bilo dobro po građane, oni se na vlast vraćaju zbog sebe, zbog svoje kase i da ako bi mogli Miška ponovo vrate u igru, to bi bilo super.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, lepo.
Reč ima ministar Dačić. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

| Ministar unutrašnjih poslova
Ja sam se malopre javio povodom ovog pitanja koje se odnosi na Poglavlje 31 - usklađivanje spoljne, bezbednosne i odbrambene politike Republike Srbije sa politikom EU.
Tačno je da iz godinu u godinu je različit procenat naše usklađenosti. Trenutno je ta usklađenost oko 62%, 63%. Međutim, to je pitanje na koje se ne može odgovarati statistički i procentualno, jer mi treba da budemo načisto sa jednom stvari. Jeste da smo mi postavili kao svoj strateški cilj članstvo u EU, ali imamo mi i druge strateške ciljeve čije ostvarenje ne možemo da ugrozimo time što bismo se pridruživali nekim stavovima, deklaracijama, rezolucijama i osudama nekih zemalja koje nam pomažu u realizaciji naših nacionalnih i državnih interesa, tako da je to pitanje veoma kompleksno i to svi u EU znaju.
Ko je taj ko bi izvršio sopstveno političko samoubistvo, osim, naravno, dela opozicionih stranaka kod nas, ali govorim o međunarodnoj političkoj sceni? Govorim o tome kako vi sada možete da se obraćate Kini, Rusiji, Indiji, Indoneziji ili bilo kojoj drugoj zemlji za pomoć kada je reč o našem teritorijalnom integritetu i suverenitetu, a da vi njima na prvoj političkoj krivini uvedete sankcije? To jednostavno nije moguće.
Kada je reč o Venecueli, Venecuela je jedna od zemalja koja je najsnažnije i najjače podržavala Srbiju i naš teritorijalni integritet. Gvaido je kontaktirao sa Pacolijem i Pacoli je priznao Gvaida. Nije valjda naš interes da u Venecueli na vlast dođu oni koji će priznati Kosovo? To, na kraju krajeva, nije naša stvar. Naša stvar nije da se mešamo u unutrašnje stvari Venecuele i drugih zemalja. Mi nikada nismo podržali Madura kao Madura, nego nismo podržali Gvaida kao predsednika koga nije izabrao narod. To je suština svega. Ne možete vi prihvatiti… Mi kao zemlja mi ne priznajemo vlade nekih zemalja, nego priznajemo države.
Uostalom, kada je reč o Iranu i tako dalje, Iran je glasao, kao što znate, protiv članstva Kosova u Interpolu. Mi ne možemo sada tek tako glasati protiv Irana. Bilo je to tako u vreme prethodnih vlasti, pa smo imali sa njima velike probleme u smislu glasanja.
Podsetiću da su naši nacionalni državni interesi zbir naših spoljnopolitičkih prioriteta. U vreme Tadića, Koštunica i ostalih procenat pridruživanja, iako nas na to niko nije terao, je bio veći od 90%.
Kažu da u nekim zemljama bivše Jugoslavije u službi u ministarstvima spoljnih poslova i u misijama pri UN ili EU gotovo da nisu potrebni diplomatski službenici tih zemalja, da sve što stigne na mejl ili na faks se automatski podrži. Mi, nažalost ili na sreću, nismo u toj situaciji zato što ne znamo šta će stići na mejl, odnosno faks i zato što mi nismo zemlja koja tako reaguje, već imamo svoje nacionalne i državne interese. Prema tome, ništa što je na našu štetu nećemo prihvatiti, a to znači da ćemo voditi računa o našim nacionalnim i državnim interesima.
Naše prijatelje ne možemo da osuđujemo. Uostalom, oni ne daju da se osude njihovi prijatelji, kao što su teroristi sa Kosova. Takođe, videli ste da je Pacoli juče rekao na nas se vrši strašan pritisak da mi prestanemo sa povlačenjem priznanja Kosova, da pustimo Kosovo da uđe u međunarodne organizacije, a oni su se ponovo prijavili za članstvo u Interpolu. Oni su se prijavili za članstvo u drugim međunarodnim organizacijama, u Svetskoj carinskoj organizaciji.
Juče je Pacoli objavio da je za Kosovo veliki dan, uspostavili su diplomatske odnose sa Antigvom i Barbudom, koja ih je inače priznala još pre dve-tri godine.
Znači, oni će da rade, a nama ne daju. Sa time je gotovo. Evo, ja upozoravam sve, sutra i preksutra će imati reakciju na to, mi nastavljamo našu borbu za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova. Šta to znači? Da mi gledamo sada kako će oni… Šta treba, da aplaudiramo da oni uđu u Interpol?
Zato će pred Nebojšom Stefanovićem i Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvo spoljnih poslova biti velike aktivnosti u oktobru. U Čileu će biti ponovo konferencija Interpola, gde će oni ponovo da se kandiduju. Da li će biti na dnevnom redu ili ne, videćemo.
Kada je reč o Briselskom sporazumu, samo bih vas podsetio, ja sam potpisao. Briselski sporazum nigde ne definiše da Kosovo treba da bude član međunarodnih organizacija. Nije to definisao Briselski sporazum, to su definisali sporazumi pre Briselskog sporazuma koje je potpisao Borko Stefanović, a to je učešće Kosova u regionalnim inicijativama, organizacijama, ali i to na način kako je dogovoreno, a to znači sa zvezdicom i fusnotom.
Prema tome, svaki sadašnji pokušaj Kosova, odnosno odbijanje Kosova da pod tim znacima učestvuje u regionalnim forumima kazuje da je to tada njima bilo prihvatljivo, a danas više nije i da oni insistiraju na tome da toga ne bude.
Tako je bilo sada u Sarajevu. Nisu došli. Tamo je bila premijerka. Ja sam bio na tom ministarskom nivou, proces saradnje u jugoistočnoj Evropi, iako je prva takva konferencija kada su oni ušli u ovaj proces održana u Albaniji pod istim tim uslovima, a ti uslovi danas više za njih nisu prihvatljivi. Ako nisu prihvatljivi, ni za nas nije prihvatljiv povratak na nešto o čemu se nismo dogovorili.
Znači, Briselski sporazum apsolutno ne obuhvata nikakvo članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, a naročito u onim međunarodnim. Reč je o inicijativama, čak i kada se Srbija saglašavala sa tim. Reč je o regionalnim inicijativama po kojima je potpisan sporazum i naveden čak spisak, a to je potpisao Borko Stefanović.
Kada je reč o UN, OEBS-u, Savetu Evrope, Interpolu, UNESKO-u i svemu ostalom, o tome ne postoji nikakav sporazum, nikakav dogovor. Oni stalno hoće da kažu – mi ćemo da ukinemo takse, a vi nas pustite u te organizacije. To ne dolazi u obzir, jer to su jednostrani akti koji ne smeju da budu razmatrani uopšte kao deo pregovaračkog procesa, tako da jeste dijalog u problemu, ali je dijalog blokiran pre svega zbog nerazumnih poteza Prištine.
Na samom kraju želim da… Predsednik Vučić je rekao da, mislim da je juče ili prekjuče bio na televiziji, gde je rekao da će pozvati Vladu Srbije, odnosno premijerku da pozovemo ODIR za izbore. Oni koji to ne prate, ODIR je specijalizovano telo, odnosno institucija OEBS-a, koja se bavi praćenjem izbora i ja na to nisam do sada video ni jednu reakciju od strane ovih stranaka koje su se do sada zalagale za stvaranje uslova za izlazak na izbore.
Znate, 1991. ili 1992. godine, kada se mnogi nisu ni rodili ovde, nažalost, ja jesam, je bio dijalog vlasti i opozicije. Maja i ja smo tada bili najmlađi, a sada smo već pred penzijom. Tada je Nikola Milošević, ugledni akademik, koga sam mnogo poštovao, učestvujući u ime Srpske liberalne stranke, rekao onako iskreno, ne vodeći računa kakve će to reakcije da izazove: „Ma, dobro bre…“. Mi smo pričali o različitim uslovima - koji izborni sistem, kako će to da se kontroliše i tako dalje, izborna komisija i onda je u jednom momentu rekao: „Ma, neću da pričam, bre. Ne postoje ti uslovi pod kojima ću ja da izađem na izbore.“ To je suština i politika ovde nekih stranaka.
Znači, ne postoje uslovi, ne postoje ti uslovi pod kojima će izaći na izbore zato što će videti koliko u stvari nemaju glasova. I to je velika razlika. Inače bi danas ovo što je gospodin Lončar malopre rekao, inače bi danas predstavnici tih stranaka sami, bez bilo kakve kritike, se ogradili od ovih pretnji i sramnih poruka koje idu ka predsedniku Vučiću i njegovoj porodici, jer to nije politička borba i o tome zaista politički ne treba uopšte da razgovaramo.
Reakcija za to se zna, to je hapšenje i o tome nema šta da se vodi politička borba. Ja zaista pozivam one koji se time bave da se time stvarno bave. To nije politika.
(Nebojša Stefanović: Bave se.)
Pa, dobro, ako se bave da vidimo rezultate.
Hoću da vam kažem da zaista mislim da to prevazilazi sve oblike političke borbe, jer to nije politička borba i o tome ne treba uopšte da diskutujemo. Od toga treba da beže i da se ograđuju svi oni koji žele da se bave politikom.
Zukorlić je otišao, a želeo sam samo njemu još da dodam, dijaspora, oni ne razumeju o čemu se tu radi, nije dijaspora samo srpska dijaspora. Po zakonu, dijaspora su svi građani Srbije koji žive u inostranstvu. Tako da, postoje dve vrste konkursa za udruženja i za organizacije, mogu i udruženja i organizacije da se jave na konkurse zavisno od programa, ne mora da bude samo srpska dijaspora.
Ako je to dovoljno, mi smo spremni da, pošto to sada po nekoj reorganizaciji pripada mom ministarstvu, ali to je sasvim normalno da će i bošnjačka dijaspora, ukoliko smatra da je Srbija matična država, imati ravnopravan status kao i srpska.
Sutra dolazi na primer Nikaragva. Evo, sad ste me vratili ponovo na to. Ministar iz Nikaragve večeras dolazi, sutra imam sastanak sa njim. Nikaragva je glasala za nas. Nikaragva, protiv nje se sada daju, treba mi da se pridružimo osudi Nikaragve. Šta ćete da radimo? Razumete? To je nešto što svaka zemlja vodi računa o svojim interesima.
Oni da nemaju dvostruke aršine, sigurno ne bi priznali Kosovo, jer reč je o potpuno jednom aktu koji se ne može primeniti na druge zemlje, jer oni kažu da je to sui generis, znači da je to jedan posebni pojedinačni akt.
Ovde oni zbog svojih interesa priznaju Kosovo, a mi sada treba da povlačimo poteze koji će nama naneti političku štetu. Ja se izvinjavam, ali bez obzira na EU, EU je cilj strateški, ali je i dovoljno strateški da je daleko, a ovo nam je nešto što se dešava danas. Mi imamo obavezu do ulaska u EU da izvršimo korekciju, odnosno usklađivanje naše spoljne i zajedničke politike, a kad ćemo ući u EU i da li će ta EU da opstane dotle videćemo, na dalekom štapu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Želite komentar? (Da)
Izvolite.
...
Stranka moderne Srbije

Aleksandar Stevanović

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
Jedina stvar koja je kada birate prijatelje što u nekom momentu se moramo odlučiti između toga koji su nam prijatelji bitniji, a koji su nam manje bitni. Jednostavno, svet je dosta surov i takav je kakav jeste i treba uvek da gledamo naše interese i da nikada ne pogrešimo oko toga šta nam je bitno danas, šta je bitno za godinu, šta je bitno za pet dana, jer takve greške nekada mogu ispostaviti veliku cenu.
Nije sporno, dok god imate mogućnost da imate i malo neobičnije prijatelje koji su od koristi, male zemlje s dobrom diplomatijom to treba da koriste, ali treba imati jednu lepu meru i pogotovo izračunati gde su to koristi za nas danas, a gde su mnogo veće koristi u budućnosti. Nema tu egzaktne matematike, ali može se dosta dobro planirati ta stvar.
Tu mi se u stvari nametnula jedna stvar, koja neće biti zaključak ne daj Bože kao neko poklapanje ili slično, to je bez veze inače u normalnoj raspravi o budućnosti, o ključnim problemima koji postoje u Srbiji, a to je jedno pitanje da stalno kada govorimo o našim budućim tokovima i uopšte kada raspravljamo upravo o ovim pitanjima EU, nekako stalno zaboravljamo na jednu stvar. Tačno je da mi ćemo imati tamo korist i troškove, ali u našim raspravama, to nek bude pitanje za razmišljanje, ko želi o tome razmišljati, ključno pitanje danas na koje mi trebamo dati odgovore a šta ćemo mi kao Srbija tačno tamo uneti, zbog čega ćemo mi biti dobrodošli?
Šta je kvalitet specifični koji mi unosimo, koji možemo doprineti našoj budućoj kući? Da li je to samo poštovanje onoga što moramo usvojiti da bismo bili deo jedne velike kuće? Imamo li mi nešto da ponudimo što će tu kuću da unapredi? I to jedno pitanje o kome se malo razmišlja, a stalno smo zauzeti pričama koje ćemo imati koristi i koje troškove samim time što prihvatamo nešto što je u našem najboljem interesu.