Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, studenti koji su upisali studije do 10. septembra 2005. godine obratili su se i ove jeseni predsedniku Republike i Vladi Srbije sa molbom da se izađe u susret njihovoj potrebi da dobiju nešto dodatnog vremena da završe svoje školovanje, dodatnog vremena u vidu dve školske godine i predlog koji je uputilo nadležno ministarstvo predstavlja pozitivnu reakciju na ovu molbu.
Dakle, Ministarstvo je u ime Vlade dostavilo predlog koji predstavlja svojevrsno rešenje i SNS, naši narodni poslanici će pomoći da se ovo rešenje realizuje. Studenti, dame i gospodo, treba da završe svoje studije i mi smo o tome u ovoj sali govorili mnogo puta, pre svega, zbog sebe samih, zbog svojih porodica, zbog svojih životnih planova i obaveza, i nema nijednog razloga da se to ne završi na uspešan način, i kada je reč o onima koji su upisali svoje studije do 2005. godine, ali i onima koji su na magistarskim studijama, odnosno na doktorskim studijama. Dovoljno je samo da se osvrnu sami bez da im bilo ko od narodnih poslanika, političara, koga god hoćete, bilo šta sugeriše. Sami najbolje vide koliko je drugih bilo uspešno na tom planu i to je najjasniji pokazatelj da to mogu i oni sami.
Dakle, u Srbiji svakako ima mesta za svakoga, u Srbiji danas postoji značajno više dobrog prostora da čovek, mlad čovek sebi gradi perspektivu. Srbija danas, između ostalog, može da se pohvali činjenicom da podstiče ne samo, mlade ljude u njihovim naporima da sebi obezbede budućnost, tako što će posao sa uspehom pronaći, ne samo tako što dodatno stimuliše na sve moguće načine, i strane investitore, ali i domaće poslodavce, da zapošljavaju ljude. Ne samo time što unapređuje poslovne prilike, i o tome govore različite one, svetske liste, koje nas rangiraju u tom smislu, i ovi čuveni izvori, poput, „Fajnešl tajmsa“, govore koliko je Srbija u tom pogledu danas drastično uspešnija nego što je bila ikada ranije.
Srbija se danas iskreno stara o svojim građanima, i primera radi, Srbija danas, evo, baš na dan današnji, ima sredstava zato što se ozbiljno, odgovorno i temeljito radi, da obezbedi dodatna sredstva da se primanja u javnom sektoru dodatno povećaju. Danas je vest u Srbiji da će već za dva meseca od danas, biti značajno povećana primanja u različitim delatnostima. Pročitaću vam samo nekoliko, planirano je povećanje od 15% za medicinske sestre, 10% za kulturu, 9% za policiju, vojsku, socijalni sektor, nastavnike sve, za sudije, kao i za mnoge druge. Stručnjaci kažu – svako ovo povećanje i svaki gest ove vrste automatski povlači i, kao svojevrsnu pozitivnu reakciju i povećanje plata u privatnom sektoru.
Srbija dana, dakle, ima ovu vrstu realnosti, o ona je jedan od dobrih pokazatelja za mlade ljude da treba da se bave svojom budućnošću, hitno treba da rade na tome da, već koliko sutra, konkurišu na tržištu rada, ako već nisu. Ima ih mnogih koji jesu, ali oni koji nisu da znaju, danas u Srbiji za njih ima drastično više pozitivnog prostora, dobrog prostora koji se može iskoristiti u svakom slučaju, naravno zahvaljujući onim rezultatima koje smo obezbedili, zahvaljujući uspešnoj politici predsednika Republike Aleksandra Vučića, Vlada Srbije koju je podržala SNS, i da tu postoji jasno razumevanje kako je u Srbiji danas, i zahvaljujući kome. Jedan od pokazatelja je i činjenica da su se studenti o kojima govorimo danas, obratili upravo na ove adrese. Dakle, onim ljudima koji su najzaslužniji za taj dobar prostor i perspektivu koju u Srbiji danas imamo, za razliku od onih vremena u kojima su ovom zemljom žarili i palili ljudi koji su, pre svega, isključivo brinuli o sebi, o sopstvenom džepu, o sopstvenim firmama, o sopstvenim milionima, a pronaći ćete među njima i one koji su se zbrinuli u vrednostima koje se mere stotinama miliona, naravno, evra.
Drastična je razlika kada se na taj način ophodite prema državi, kada se na taj način ophodite prema njenoj budućnosti i mladima, ili kada se o istim potrebama iskreno, ozbiljno, ali sa rezultatom koji možete da napravite, ophodite i prema Srbiji, i prema narodu, a pogotovo prema mladima.
Jedan od pokazatelja da je to baš tako i da je Srbija danas drastično drugačija dolazi nam iz sveta. Jedan od dokaza dolazi iz sveta upravo ovih dana zvanično je Srbija proglašena za jednu od najatraktivnijih područja, na planetarnom nivou, za razvijanje inovacija i startap kompanija. Takav je zaključak istraživanje organizacije „Startap Genom“ koji ovu vrstu istraživanja vrši na svetskom nivou, i oni su izdvojili Srbiju.
Svet danas kaže – u Srbiji da se započne biznis postoji mnogo boljih načina i boljih rešenja nego u mnogim državama sveta, u okruženju pogotovo, ali sa svetom se mi takmičimo u ovom pogledu. To ti mladi ljudi treba da znaju i da će biti sigurno još dosta dodatnog prostora da se ovde budućnost gradi. Ne treba imati nikakvu sumnju sve dok se o Srbiji staraju Aleksandar Vučić, SNS. To je jedna poruka koju mi kao članovi te stranke i njeni narodni poslanici želimo da saopštimo danas.
Naravno, za tu vrstu potrebna je ozbiljnost, potreban je rad i to podrazumeva apsolutno sve aktere u društvu. Pitanje ozbiljnosti i adekvatnog odnosa tiče se i odnosa društva prema mladima, društva prema studentima, ali tiče se i odnosa koji pokazuju sami studenti. Nema dame i gospodo nijednog jedinog razloga da ne uložite svaki rad koji je potreban, pa da završite svoje studije i položite ispite. Mnogi od vas su godine koje nisu iskoristili za studije, iskoristi da reše druga važna životna pitanja, kao što su nagomilane porodične nedaće ili za to da zasnuju svoju porodicu ili da vode računa o egzistenciji svojoj ili svoje porodice, da rade ukoliko je to bilo neophodno. To su sve razlozi koje će svaki čovek razumeti.
Međutim, treba pokazati ozbiljnost i vreme predviđeno za studije koristiti upravo pre svega za to, a ne za one stvari koje sigurno ne mogu da se smatraju za korisno utrošeno vreme i za nešto što pomaže u bilo kom pogledu, na bilo koji način čoveku, porodici, a društvu ponajmanje.
Ovo govorim zato što ni danas nije nemoguće da se u Srbiji dešavaju brutalne zloupotrebe mladih ljudi od strane politike i promašenih političara i ovo govorim zato što upravo sada dok mi i ovom zakonu raspravljamo imamo takvu situaciju na Rektoratu.
Pre četiri dana jedna grupa političkih aktivista zauzela je zgradu Rektorata. Upali su tamo. Prvo je bilo saopšteno sa namerom da izvedu neki performans, politički naravno, a to se pretvorilo bukvalno u uzurpaciju zgrade i sprečavanje zaposlenih da u zgradu uopšte uđu i da se svojim poslom uopšte bave. To dame i gospodo apsolutno nikakve veze nema na studentskim pitanjima, potrebama, bilo kakvim studentskim zahtevima ili nečim studentskim u kom god želite ili ne želite, kontekstu.
Reč je o čistoj politici, dnevnoj politici, naravno, vrlo neuspešnoj kao što se do sada jasno videlo u nekoliko navrata, ali ovo govorim zato što niko u Srbiji ne treba da ima ni najmanju dilemu o čemu je reč i to naravno nije dobro.
Reč je o zloupotrebi ljudi od strane onih koji su pokazali da su više nego skloni da druge ljude iskorišćavaju, zloupotrebljavaju za sopstvene potrebe i svoje sebične interese. Reč je o bivšem režimu, okupljenom danas oko tzv. Saveza za Srbiju odnosno kako se isti ti drugačije zovu Đilasov pokret „1od5 miliona“ mislim da mu je tako zvanično ime.
Dakle, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović, Boris Tadić, DS i sve njene podvarijante za koje ste čuli, za koje niste čuli, ovih dana organizuju akciju zauzimanja rektorata, sprečavanja ljudi koji su angažovani da se staraju o Beogradskom univerzitetu da svoj posao obavljaju i imaju političke zahteve, naravno.
Sve to što rade, rade sa, ako neko nije čuo, možda će se nasmejati, sa zahtevom da se vrše personalne promene u Vladi Srbije. Dakle, oni zahtevaju da bude smenjen, kako sada stvari stoje, jedan ministar, mada se ti zahtevi stalno menjaju i pitanje je na šta će se sve svesti. Reč je dakle, o čistoj političkoj aktivnosti sa čisto političkim zahtevima i nema to veze sa studentskim potrebama. Bilo je priče da li se radi o zahtevima da se obezbede bolji uslovi za studiranje, da li je reč o zahtevima da se obezbedi dodatni prostor za rad, da li je reč o zahtevima da se obezbedi kvalitetniji smeštaj, literatura ili šta god vam padne na pamet. Da jeste reč o toj vrsti zahteva, onda bi se razgovaralo o svemu onome o čemu ti ljudi ne žele da se govori.
Na primer da se danas obezbeđuje infrastruktura upravo za visokoškolske ustanove, da je na nivou Beogradskom univerziteta studija izvodljivosti za tu vrstu infrastrukture već privedena kraju i da se očekuju izuzetni rezultati, vredni rezultati i za Elektrotehnički fakultet, i za FON, što je već aktivno, na čemu se već radi i Matematički fakultet.
Vezano za tim pitanjem, da se obezbedi dodatnog prostora i za Građevinski fakultet i za Arhitektonski fakultet, da se obezbede novi smeštajni kapaciteti upravo za studente na Novom Beogradu. Čini mi se, vi ministre znate precizne brojeve, 3500 je broj ležajeva koji se očekuje, toliko kvadrata.
Dakle, Niš, Elektronski fakultet, 7.000 kvadrata, Kragujevac, Novi Sad, sve su to stvari koje su u Srbiji danas realnost i koje se neposredni tiču uslova rada.
Šta se apsolutno ne tiče uslova rada i nema veze ni sa čim studentskim, jesu ti politički zahtevi. Hoćemo ovog ministra, nećemo onog ministra, kako ćemo to da postignemo? Tako što ćemo da kažemo – mi smo studentski predstavnici i mi zaustavljamo život na Beogradskom univerzitetu. Mi, nas 15 ili 20. Petnaest ili 20, dame i gospodo, ljudi koji se sami deklarišu kao predstavnici Đilasovog pokreta, „jedan od pet miliona“. Nema tu, naravno, ništa sporno, reč jeste o ljudima koji su angažovani u tom političkom pokretu, rade neposredno za tu političku opciju. Oni to ne kriju, naprotiv, ovih dana saopštavaju jako im je stalo da se za njihova imena čuje. Žele da se ovenčaju slavom kao prvoborci tog pokreta i tih aktivnosti.
Kada pogledate ljude koji su se tamo zaključali, zauzeli zgradu Rektorata i ne daju ljudima da uđu i rade svoj posao, to zaista jesu, nije tu ništa sporno, predstavnici pokreta „jedan od pet miliona“, kako su se predstavili Moma Kovačević, Miodrag Simović, zaista možete videti oni to i ne kriju, govorili su na njihovim političkim skupovima. Pitanje je šta će ko da zaključi kako je to zvučalo i koliko je to bilo dobro. Naravno, reč je bila isključivo političkim porukama, čuvenim i već mnogo puta saopštenim napadima na Aleksandra Vučića i SNS, ali na tim njihovim protestima, na kojima se danas okuplja po 200, 300 ljudi, baš zato što ih organizuju Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović i zbog toga niko više nema specijalnog interesovanja za ta okupljanja, ali na tim mestima ovi ljudi su i saopštili, njihova politička akcija je upad i zauzimanje Rektorata. Oni su to govorili mesecima unazad i kazali to ćemo mi u septembru da uradimo.
Dakle, čista politika oko koje se ne vredi pretvarati i ne treba se praviti naivan, da ne znamo o čemu je reč. Oni su to najavljivali tim prilikama. Mile Jovanović, svojevrsni portparol, ali naravno ljudi koji su neposredno stranački angažovani zbog onih ljudi koji se pitaju da li ovo ime ili nema veze sa Đilasom, Jeremiće, Obradovićem, a jasno je da ima, dakle jer oni su organizatori tog protesta.
Evo nekoliko podataka. Jedan od tih organizatora Martin Bežinarević, od strane njihovih ljudi, ljudi iz njihovih redova identifikovan je kao čovek koji je politički novinar. Novinar u rubrici jednog dnevnog lista, dakle toliko ova aktivnost ima ili nema veze sa nekom politikom. Da li to radi danas ne znam, ali to su oni sami saopštili, valjda da se pohvale. Valentina Reković, nakon upada u RTS i u tome je učestvovalo dosta ovih ljudi takođe, kažu ljudi iz Nove Varoši, promovisana je u člana DS, verovatno je reč o svojevrsnim zaslugama. Organizator Srđan Marković, za njega ste verovatno čuli, reč je takođe o čoveku koji je stranački aktivista, dugogodišnji član DS, danas verovatno i zvanično član Đilasove nove stranke, da li je to formalizovano ili nije, to ne znam, ali da je to tako, to smo i mi kao narodni poslanici imali prilike da se uverimo pre, čini mi se, pre mesec dana. Isti ovi ljudi okupili su se ispred zgrade Narodne skupštine da održe konferenciju za štampu i tom prilikom jedna novinarka „Foneta“, čini mi se ih je pitala – ali zašto niste promenili tekst, ponovili ste saopštenje koje ste vi kao stranka i čak je imenovala stranku kao SSP, već dali danas? Ovi ljudi koje sam sad pročitao Srđan Marković i koje tu još bio, Reković, pogledali su onako zbunjeno, verovatno nisu znali zašto su dobili isti tekst za dve konferencije za štampu.
Dakle, toliko na temu o kojim se ljudima radi, a da jeste reč o stranačkim aktivistima, još jednom potvrđuju oni koji jesu studenti. Primera radi, Marković, za kog bih rekao da smo sličnih godina, interesantno, ako je on student onda se i na njega odnosi ove mere koju mi treba da izglasamo, da se da dodatni prostor za studije. On isto ima 30 i neku godinu, jer mislim da smo približno godište nas dvojica. On je još 2010. godine, kako saopštavaju njegove tadašnje kolege, bio student koji se bavio politikom i kako kažu njegove tadašnje kolege, uzurpirao mesto studenta prodekana, pri tom se na široko pozivao na svoje veze u DS, na svoje članstvo tamo. Rekao je da predstavlja lično Balšu Božovića, predsednika Demokratske omladine koji mora da se pita na univerzitetu, u vreme kada je Srbijom žarilo i palilo žuto preduzeće. Oni su tada doživljavali da im sve to po pravu pripada, pa da imaju pravo poput Srđana Markovića, da angažuju batinaše kako kažu njegove tadašnje kolege, da gađaju stolicama ljude koji ne žele da podrže njegove fingirane izbore, da u tome učestvuje i Željko Matić, sekretar Demokratske omladine Beograda u to vreme i naravno da se svi pozivaju na vrhovnog lidera Demokratske omladine, Balšu Božović.
Inicijativa - odbrani Filozofski, tada je na sve ove stvari reagovalo i govorilo – ovo su partijski ljudi, ne studentski predstavnici, partijski ljudi tadašnje DS. Isti ti ljudi danas su prepoznati od nekadašnjih aktera inicijative - odbrani Filozofski kao partijski ljudi, danas predstavnici Dragana Đilasa i ovog njegovog udruženja. Da je reč o zloupotrebi mladih ne mora previše da se kaže, ali ja ću vam ipak reći nekoliko stvari.
Ovo je slika Rektorata danas. Na ovoj slici vi vidite šta? Šator. Jedan od onih šatora koji su bili od strane Đilasovog udruženja montirani ovde u parku koji se nalazi između Narodne skupštine i zgrade predsedništva. Kako su im ti protesti propali, mi smo se svi pitali gde je taj šator nestao? Evo, taj šator su danas politički aktivisti uneli u Rektorat.
Naravno, grubo prekršili autonomiju univerziteta i na neprihvatljiv način uneli tamo politiku. Ali, ne samo politiku, ovako izgleda unutrašnjost te zgrade sada. Ovo je pretvoreno u jednu spavaonicu u kojoj vidite haos, smeće na sve strane. Postavlja se pitanje, u kom je interesu bilo kog studenta da ovako izgleda Rektorat? Kakve ovo veze ima sa poštovanjem institucija ili njihovom zaštitom na bilo koji način? Ili ovo, ovo bi možda moglo samo da se poredi sa situacijom koja postoji na deponiji Vinča, a ovi ljudi su to napravili od Rektorata. Ovako to izgleda sada dok mi ovde razgovaramo i time se otvoreno hvale. Ovo su fotografisali, ovo su objavili da pokažu kako oni suvereno vladaju zgradom i kako oni kontrolišu situaciju. Da su im došli u podršku studenti koji imaju iste političke stavove, to je bilo očekivano.
Primera radi, student Srđan Milivojević, nekadašnji narodni poslanik DS, danas ponosni član glavnog odbora, a od skora i izvršnog Odbora DS, evo ga ovde sa ovim Markovićem, verovatno se poznaju iz vremena kada su obojica konkurisali za putovanje na Mars. Za Markovića znamo da jeste, za Milivojevića očekujemo da jeste. Došao je i student, Zoran Lutovac, predsednik DS da pruži podršku ovom neostvarenom putniku na Mars, Markoviću. Ovde ih vidite zajedno. Ne bih mogao da se zakunem, ali rekao bih da su u društvu jedne narodne poslanice pokreta Dveri. Takođe, transfer među studente, peti ili šesti u ovom sazivu, Marinika Tepić, i ona je došla da blokira Rektorat i da podrži studente zato što je to naravno studentska priča i zato što nema nikakve veze sa politikom.
Ako vam je palo na pamet da neko ko je narodni poslanik i potpredsednik Đilasove stranke ima veze sa politikom, onda ste vi verovatno u zabludi, to su sve studenti. Baš kao što je student i Boško Obradović, desna ruka Dragana Đilasa, evo i njega, došao je da izrazi svoju solidarnost, kako kaže, kao student Beogradskog univerziteta.
Šta kažu institucije? Naravno, sve ono što može da se kaže, a da je ozbiljno i da nema veze sa ovim ljudima i ovakvim postupanjem.
Oglasio se rektorski kolegijum Beogradskog univerziteta i kazao da je zloupotrebljena njegova otvorenost i da je ugrožen rad, vodite računa, ne samo 70 zaposlenih kojima je uskraćeno pravo da svoj posao obavljaju, već ugrožen je čitav Univerzitet, stotinu hiljada studenata i više od pet hiljada nastavnika. Dakle, 15 ili 20 političkih aktivista ugrožava stotinu hiljada studenata i oko pet hiljada nastavnika. Oglasili su se u zvanični predstavnici studenata, ali pravi predstavnici studenata. Studentska konferencija univerziteta Srbije, tzv. SKONUS i osudili ovo postupanje. Oglasio se i Nezavisni studentski pokret, koji je rekao da između ostalog, ovo što sada rade u okviru zgrade Rektorata, direktno ugrožava i profesore i studente uključene u programe međunarodne saradnje i mobilnosti koji se realizuju ovih dana.
Bilo bi zanimljivo da čujemo neke od ovih predstavnika bivšeg režima, šta oni misli na temu međunarodne saradnje i mobilnosti. Mi smo ovde, ne jednom, nego 100 puta, slušali predstavnike DS, njihove poslanike, kako govore da se strašno zauzimaju za ovu vrstu programa, kako je to jako važno, da čujemo zašto danas, upravo te stvari ugrožavaju? Oglasili su se, zvanični predstavnici studenata, studenski parlament Univerziteta u Beogradu, koji je rekao da je onemogućeno da se održavaju ispiti, predavanja, konsultacije, podnose dokumenata, da se održavaju sednice, komisije, sastanci, koji doprinose poboljšanju uslova. Dakle, sve ono što bi trebalo da je normalno, da se realizuje bez ikakvih problema, kako bi studenski život, pre svega bio moguć, ne samo lakši, nego moguć uopšte.
Kao, odgovor na ovu vrstu apela, molbi da se ljudi urazume, došli su da svoju podršku izraze i svi pripadnici Bastaćevog klana, na Starom Gradu, zajedno sa njima, kako kažu ovi sa Đilasovih i Šolakovih medija, i različiti profesori, slušajte sada ovo, među kojima su arhitekta Dragoljub Bakić i karikaturista Dušan Petričić, znači veliki profesori, Bakić i Dušan Petričić, karikaturista, Branislav Trifunović, i Teodorović, koji koliko god bio profesor, teško da može da prođe, kao student.
Dame i gospodo, nije prvi put da promašeni političar, da predstavnici bivšeg režima, navikli na to da vode računa samo o sebi, zloupotrebljavaju druge ljude i nije prvi put da zloupotrebljavaju i mlade ljude. Iste ove mlade ljude, terali su na juriš, na RTS. Iste ove mlade ljude, pa i ne tako mlade, ako pričamo o ovome koji je želeo da putuje u svemir, ali nema veze, ljude mlađe od njih svakako, terali su da zauzimaju na juriš zgradu predsedništva. Iste ove ljude terali su da se sukobljavaju sa policijom, da policajce gađaju flašama, da ih napadaju noževima. Iste ove ljude zloupotrebili su svaki put kada je to njima, u nekom momentu politički odgovaralo, kada je trebalo da izazovu sukob, nesreću, nevolju, ali preko tuđih leđa da bude. I nikada, nikada u tim situacijama nisu stajali zajedno sa ovim ljudima, koje su huškali na nasilje, ni Dragan Đilas, ni Vuk Jeremić, ni Boško Obradović. Oni su svoju skupocenu kožu umeli da sklone na vreme.
Zbog toga, poslednje što želim da saopštim ovom prilikom je obraćanje, pre svega tim ljudima, koji su danas ponovo zloupotrebljeni i iskorišćeni od strane lopova, iz bivšeg režima. Nemojte to da dozvoljavate, njima je, tim ljudima koji su vas poslali da ove stvari napravite u Rektoratu, da ovakvu sliku napravite od Beogradskog Univerziteta, njima je interes samo jedan, da dođe do što veće nesreće, ako može. Njima je interes da dođe do sukoba, oni bi želeli da sada tamo upadne policija ili da bude nekog isključenja struje, vode, ali da znate, apsolutno ništa od toga neće se desiti sigurno.
Poslednja rečenica, neće zato što, za razliku od ovih Đilasa, Jeremića, Obradovića, na drugoj strani imate ljude koji poštuju svakog čoveka, koji razumeju i složenost situaciju u kojoj se nalazite, zato što vas je neko ponovo zloupotrebio, ali i onih ljudi koji znaju da su mir i stabilnost Srbiji neophodni, pa u takvoj uspešnoj, mirnoj i stabilnoj Srbiji i vi da završite svoje studije i sutra lepo da radite i dobro da živite sa svima ostalima, a što se tiče nezajažljivih Đilasa, Jeremića, Obradovića, njima nek je daleka lepa kuća, to što im je ponestalo para neka bude najveći problem na svetu, ali samo njima Srbija sa takvima nikada nije imala ništa.