Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka, Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, naše obaveze i dužnosti su posebne. Skupština je najviši organ u zemlji, te poseban organ. Njega čine posebni ljudi koji su izabrani neposredno od građana, da li na izbornim listama, proporcionalnim ili većinskim sistemom. Uglavnom, mi smo poznati građanima kao izabrani predstavnici. Odgovornost nam je velika.

Prvi problem je što uz tu odgovornost ne idu ni privilegije o kojima se u javnosti priča. Mislim da nema parlamenta u Evropi i svetu gde narodni poslanici imaju manja primanja od onih koji ih biraju ili imenuju. To je slučaj samo u Srbiji.

Danas verovatno biramo one koji imaju tri puta veća primanja, a usudiću se reći, i tri puta veće privilegije i čija je funkcija stalna, dakle, sa tri puta većim platama. To nije logično.

Uz naš posao ide i odgovornost. Onda oni koje mi biramo, koji se prvi put biraju na funkcije, predsednici sudova, krše zakon.

Za mene je nedozvoljeno da sudija prekrši zakon, neoprostivo, ali da prekrši zakon i Ustav i da pri tome ostane sudija, to je za mene neprihvatljivo. Neprihvatljivo mi je da i oni koji kontrolišu njihov rad i koji su dužni da ih razreše, za mene je neprihvatljivo da ostanu na svojim funkcijama.

Onaj ko je propustio da sankcioniše sudiju koji je kršio zakon, ne može više da sedi tamo gde se taj sudija prati, nadzire i kontroliše. Šta kaže Ustav Srbije? Član 102. stav 2. – narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost. Na krivičnu ili drugu odgovornost ne može biti pozvan. Pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije. U vršenju svoje poslaničke funkcije. Mi nju ne vršimo samo u sali. Ali, gle čuda. Ova odredba Ustava ne važi za sve.

Imamo Zakon o Narodnoj skupštini, član 38. stav 2 kaže – za usmeno ili pismeno izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije, narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost. E, pa sad, kad sudija prekrši zakon i Ustav, i on važi za sve građane i poslanike, sem za mene, i kada se ja požalim onima koji treba da ocene rad tog sudije, ne desi se ništa, nema veze. Ustav i zakon važe za mene čija je odgovornost daleko veća. Sudija prekrši zakon, nikom ništa. Prekrši Ustav, nikom ništa.

Imate na ulazu, kad prođete, Karađorđa sa svoje desne strane, stvaraoca moderne države Srbije. Levo imate cara Dušana. Malo ga zagledajte. Malo ga pogledajte, svi vi koji prolazite i ulazite u Skupštinu. On drži nešto ovde. Drži neku knjigu, drži Zakonik. Šta drži u levoj ruci? Drži topuz, drži silu, drži moć kojom će da sprovede Zakonik. Kaže – ako ne poštujete zakon i zakonik, ja ću primeniti silu i moć da zakon bude poštovan, da Ustav i zakoni budu poštovani.

Moć bez pravde je tiranska, to je izreka. Pravda bez moći je nikakva. Mi u nekoliko situacija imamo baš to, pravdu bez moći. Zašto je to neko dopustio? Verovatno zato što su neke naše sudije kao članovi isturenog odeljenja DS. Kao - to je preblag izraz, gospodine Martinoviću, kao. To što su oni radili 2009. i 2010. godine, mi ne smemo da uradimo.

Od onih sam koji nije za ustavne amandmane, da se ovakvom pravosuđu dozvoli da budu potpuno nezavisni od nas. I ovako su previše nezavisni. Navešću primere, Sudija Majić.

Visoki savet sudstva me je osudio zbog mog nastupa, verovatno i kolegu Martinovića. Zato što sam komentarisao presudu koja je stara nekoliko godina. Kaže – nisam trebao da komentarišem presudu. Sudija Majić ide u politički angažovane emisije kod Olje Bećković. Onog trenutka kad je ušao u politički angažovanu emisiju, on je prestao da bude sudija. On se, narodni izraz, uneredio na sudijsku funkciju. To pitajte svakog seljaka, on će vam to reći. Nije on ništa meni uradio, on je uradio vašoj profesiji.

Kada je on napao Skupštinu, nije bilo problema. Niko iz VSS nije stao u odbranu parlamenta. Kažu – ljudi, ne možemo mi, možemo na seminaru ocenjivati zakone, predloge, itd. na sudijskim stručnim seminarima, to nije sporno, ali ne možemo u politički angažovanim emisijama komentarisati predloge zakona, što je Majić uradio.

Sada, kada je taj sudija u pitanju, on je osnovao nevladinu organizaciju koja se finansira ko zna odakle. Ima priče da se finansira iz fonda nekog sa Kosova, sa nekom rezervom. Bilo bi u redu da taj njegov Centar za pravosudna istraživanja pokaže šta se radi.

Zamislite sada, kada bi mi osnovali nevladinu organizaciju i sada, onako, tajkuni naručuju zakone, mi to usvajamo i kažemo – pare stižu na NVO, imamo tu projekte i uzimamo neku paricu i kažemo – znate šta, ne, mi nismo, to je na nevladinu organizaciju, to je bilo za projekte, nije to bilo za nas. Tako je sudija Majić primio pare.

Taj njegov centar čiji je on šef ili šta već, u kome su advokati i tužioci i sudije, pa se desio konflikt interesa u slučaju Novakovića. Tu je valjda bio sudija koji je sudio i advokat gospodina Novakovića, koji ga je branio. Vrlo lepo. Sve može, kad se slože.

Sada, sudija Majić oslobodio je 11 terorista, ja to ne zaboravljam, koji su usmrtili 80 Srba, nealbanaca, metodom laganog uzimanja duše. Tih 80 ljudi i 250 mučenih, 80 pogubljenih, mene obavezuje da to iznosim. Nisam predstavnik samo živih, ja sam predstavnik onih mrtvih koji ne mogu da se brane. Ne mogu samo Srbi biti zločinci, a svi drugi da budu cvećke. Valjda i srpske žrtve imaju pravo na suzu i na pravdu. I tu pravdu ja tražim.

To što je sudija Majić ne traži, i Hadžiomerović, to je problem sudija, pravosuđa, to je problem vašeg esnafa. Nije moj. Moj je da branim žrtve i od Albanaca i od vaših odluka. Oni su imali pravo da njihovi zločinci budu sankcionisani, oni su oslobođeni apelacionom odlukom. Znači, dva puta su osuđeni na 100 godina i više robije i onda su ih sudije Majić i Hadžiomerović oslobodili.

Rekli su da eto, to je urađeno posle Kumanovskog sporazuma, pa kao oni ne mogu da budu osuđeni. Sada ne mogu nigde da budu osuđeni, a ja onda kažem da je to nezakonito i VSS me je onako obeležio. Mene i Martinovića, ali gle čuda, nisam ja rekao da je to nezakonita odluka. Ja sam poštovao odluku VKS, koji je po pitanju te presude utvrdio da je nezakonita, da je došlo do kršenja zakona od strane sudija, usvojili su zaštitu zakonitosti, ali Albancima više nije moglo da se sudi.

Jer propis kaže – kada se usvoji zaštita zakonitosti, kada je na štetu države, nema novog suđenja. Tako je napravljena kombinacija između Tužilaštva i sudova. Sudije Majić i Hadžiomerović se oslobodili ove, a Tužilaštvo je izboksovalo odluku VKS, čije sudije sede i u VSS, koji su eto, mene osudili iako su i oni u svom zaključku naveli da su sudija Majić i Hadžiomerović kršili zakon, na štetu oštećenih, u korist OVK terorista. Ja sam to izneo. Sudija Majić je išao od studija do studija nekih televizija. Mene niko nije zvao.

Dakle, mi koji imamo najveću odgovornost, koje narod najviše pljuje, koji za sada potvrđujemo neke izbore, samo, nas može da razapne ko hoće. Sudija koji je kršio zakon, šta kažu drugi zakoni, mora da bude razrešen. To je opredeljujući uslov da neki sudija bude razrešen. Ne, on nije razrešen. On deli moralne lekcije. On organizuje kroz tu njegovu nevladinu organizaciju neki parasudijski organ. Šta je njegova druga presuda? Neznanje ne oslobađa, ni onog sudiju koji meni sudi, ni onog koji sad se priprema da mi sudi. Prilaže video snimak sa Skupštine i ja na sud. Em, ne mogu biti pozvan na krivičnu odgovornost, on je priložio snimak. Pazi, bogati.

Zašto sam tvrdio da je neko dobio pare. Nisu me tužili zato što su dobili pare, već navodno, onaj pokvareni policajac i pokvareni lekar koji vade strancu organ. Stranac nije bio Albanac, nego taj neki film, nego je bio Ukrajinac, ili tako nešto. Kao ja čujem, dobio sam neku tužbu. Video snimak prilaže. Hajde da vidimo šta je, eto, neznanje ne oslobađa.

Šta je Majić uradio? Oslobodio pedofila, je li tako, gospodine Martinoviću. Znači, posle svog tog mog izlaganja, ukazivanja, on oslobađa pedofile. Kaže - nije znao da je pedofil, da je zabranjeno obljubljivati decu, nije znao, pa ga je sudija svojom odlukom oslobodio. Čekaj, jel imaju žrtve neko pravo? On ga je oslobodio, kao eto, čini mi se, rekli su, optuženi je bio Rom. Znači, svaki pedofil ima pravo da se izjasni kao Rom, kao na fakultet kad idu, ko god se upiše na fakultet, izjasni se da je Rom, nema prijemnog, da, ili Vlah, ne znam da li to važi za Vlahe, ali za Rome važi.

Znači, neznanje oslobađa. Pitanje je da li je bilo neznanje, on je to učinio. Da li je on povredo zakon? Jeste vama to smešno, meni nije, samo se vi smejte, ova država ima snage, a vi se smejte. Vrlo brzo će država doći u tu poziciju da će morati tu snagu kao Car Dušan da pokaže. Pokazaće. Ako ne budete sprovodili zakon, država ima moć da to učini, na način na koji je propisan Ustavom i zakonom, a mi možemo da menjamo i Ustav i zakone. Nije uopšte smešno.

Sudija je prekršio zakon. Da li je razrešen? Ne, on je pod zaštitom Amerike. Vi svi mislite Amerika je sveta krava, šta Amerika kaže može. E, neće da može. Može on da ide na američke programe sa Ješićevim Vejvodom, može on Amerikancima da vraća usluge da su njihovi ljubimci Albanci nevini i da ih pušta. Može on to da uradi, ali vi ste u obavezi da to sankcionišete. Kad je povredio zakon, ne jednom, dva puta, nema postupka za razrešenje. Šta je on? Sveta krava.

Pitam vas, gde su vam ovde na spisku Obradović, gde vam je Boško Obradović na spisku? On sudi. On preti da će da sudi. Što ga ne stavite na spisak onda? Imate političara koliko hoćete. Majić je malo manji političar od Boška Obradovića. Jel, preti da će išamarati predsednika? Jel pokrenut postupak za to? Šta onaj drugi preti da će šamarati Vesića. Ne može da ga stigne, težak mu onaj ranac sa parama. Neće moći da ga stigne, još ako bude u metalu ima da se prevali ovako. Mora u krupnim apoenima da mu evre ubacuju spolja, da se plaćaju neredi po Srbiji.

Da li je neko odgovarao za čupanje saobraćajnih znakova? Pa, taj Bastać kriminalac vam je pregradio ulicu u Beogradu. Ko mu je sudio? Pa, moji seljaci se čude što ste mu to dopustili. Ne možemo mi da pokrećemo postupak, da mi tužimo, sastavljamo optužnice i sudimo. I, kad komentarišemo, odmah kažu – e, vi hoćete da nam sudite. Ne, nećemo da sudimo, hoćemo da vas nateramo da vi sudite onima koji su činili prekršaj ili krivično delo.

Da li su znakovi čupani? Da li se u RTS-u vitlalo testerama? Da li su nosili maske? Da li je gađano kamenjem? Da li je tamo neko u RTS-u prefarbao sve ono? Da li lepe nalepnice po saobraćajnim znakovima? Koji su to neredi? Da li prete silovanjem predsedniku Vlade ili predsednici Vlade? Prete silovanjem, prete. Da li su nosili vešala? Ne, to je kao… Pa, Đorđe Vlah dođe i kaže – e, pa nemojte da vešate na Terazijama, tamo su vešali Rodoljuba. On kao najmekši. Znači, treba da se obesi na neko drugo mesto.

Da li su pretili streljanjem kao Čaušesku? Da li su rekli da ćemo plivati Savom i Dunavom? Ne, u Savi i Dunavu, nego ćemo plivati Savom i Dunavom. To su radile ustaše, one su Srbe puštali Savom i Dunavom. Da li je neko sankcionisan?

Da li je sankcionisan Sergej Trifunović za uvrede, čuvene uvrede koje je ovde izrekao pred Narodnom skupštinom? Naravno da nije. Za njih važe posebni zakoni, oni su zaštićeni. Ako bi mi pritisli da se njima sudi, nema tu Boška Obradovića, nema Borka Stefanovića. Oni danima prete šta će uraditi sa nama kada dođu na vlast. Oni prete policajcima da neće vršiti svoj posao. Šta to znači? Da će imati oni svoje stranačke neke policije koje će, valjda oni ljudi koji su trčali za Vesićem. Da li je neko odgovarao za to? To je razbojnička družina. To je ekstremistička razbojnička družina. Oni pribegavaju terorističkim modelima.

Boško ljotić žutić vam je rekao, citirao, Dimitrija Ljotića – ne trebaju nam glasači, trebaju nam borci. To se stvara. Šta ljudi više čekamo? Ukoliko pravosuđe zataji, ko će drugi da radi to? Šta čekamo? Šta čekamo da nekog ubiju, kao onog ministra Draškovića itd. Šta treba nekog da izrešetaju?

Šta treba kad pred Skupštinom čovek mene zove da izađem da me ubije, tri puta. Tužilaštvo kaže – nema obeležja krivičnog dela. Šta biva kada Đukanoviću kažu da će ga oražnjiti? Onaj Daško, kako se zvao novinar, Zapad Todorović na svom profilu, da će ga oražnjiti. Oni donesu odluku, kažu – to je bila njegova sloboda izražavanja. Pazi, da sam ja otišao pred zgradu Zagorke Dolovac i rekao – hajde izađi da te ubijem, čekam te pored crvenog automobila, hajde šta čekaš, ne budi p, hajde izađi. Da li bi to onda bilo krivično delo? I te kako bi bilo i tu se slažem, ali kada mene zovu da ubiju, onda to nije krivično delo. Kad ovaj Zapad Todorović, Daško onaj novinar, napiše da će ovog oražnjiti, ne, to nije krivično delo. Pazi bogati.

Znate šta je sada napisao? Sada je napisao da poziva na građanski rat i sukobe. Hoće li ga neko sankcionisati? Naravno da neće, to je to slobodne… itd. Zašto ja slobodno ne bi onda tumačio da su to ekspoziture DS i opozicionih stranaka? Na šta ovo liči? U državi mora da bude red, rad, red i disciplina.

Zato kažem, pozivam se na Cara Dušana – moć bez pravde je tiranska, ali pravda bez moći je nikakva. Ova država će imati moć da pravdu sprovede. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite, kolega Jovanoviću.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažene sudije i kolege, gospođo Gorevica, gospodine Pantiću sa saradnicom, poslanička grupa SPS će nesumnjivo podržati vaš predlog i u mojoj diskusiji ću pokušati da otklonim određene predrasude koje postoje kada je u pitanju vaš rad i predlaganje kandidata za nosioce pravosudnih funkcija sa jedne strane, a sa druge strane ono što smatram jako važnim jeste da se konačno prokomentariše imenom i prezimenom svako od kandidata. Ja to danas neću činiti, ukazaću samo na njih nekoliko sa stanovišta svojih ličnih, profesionalnih iskustava, kao i onoga što je stručnoj javnosti poznato.

Kada su u pitanju kriterijumi kojima se rukovodite, za razliku od medijskih eksploatacija nečega što je apsolutno neosnovano, a to su kritike na vaš rad zbog navodne ne transparentnosti, moram zbog građana Republike Srbije da ukažem na nešto što je zakonom implicitno propisano.

Dakle, radi se o jednoj imperativnoj normi, gde se u članu 69. Zakona o sudijama kaže: „Za predsednika suda može biti izabran sudija koji se nalazi na stalnoj sudijskoj funkciji, u sudu istog ili višeg stepena i koji ima izraženu sposobnost za rukovođenje i organizaciju rada.“ Hajmo da se malo pozabavimo ovim drugim kriterijumom, a to je sposobnost za rukovođenje i organizaciju poslova u sudu.

Imajući u vidu da dolazim iz profesije koja je usko vezana za pravosuđe, moram da kažem da bi se onda ovaj kriterijum mogao vezati samo za one koji imaju u okviru sudova upravo takve poslove. Organizacije posla i rukovođenje, pa su to predsednici građanskih odeljenja, pa su to predsednici odeljenja za suđenje u razumnom roku, pa su to predsednici sudske prakse itd.

Međutim, ovaj deo ili normu, deo norme, kako god hoćete, moramo malo šire tumačiti, ne možemo se samo vezati za njih, već za sve sudije tog suda, gde želimo ili gde vi predlažete, da se kandidat izabere za predsednika suda. Dakle, to može da bude i sudija u kome je na osnovu mišljenja, kolegijuma, sudija predložen, odnosno to mišljenje je važeće jer ima većinu glasova.

Hajmo onda da se pozabavimo i tim kriterijumima, a to je mišljenje kolegijuma suda. Bilo bi jako loše da ste predložili nekoga ko ima mnogo manji broj glasova od strane kolegijuma u odnosu na neke druge kandidate, jer bi onda doveli u sumnju vaš rad, predlaganje kandidata, a nas narodne poslanike, doveli u poziciju da možda glasanjem odlučimo na potpuno pogrešan način, tako što ćemo izabrati kandidata koji ni u kom slučaju ne odgovara po kriterijumima koji treba da se poštuju kada se vrši izbor kandidata za nosioca pravosudnih funkcija.

Na kraju, i ona dva kriterijuma koja se vezuju za dostavljane pisanog programa rada i rešavanja problema u sudovima je takođe nešto što se vrednuje, kao i što se vrednuje razgovor sa kandidatom, u smislu odgovarajuće ocene i kad se sve to sublimira, zbog građana Srbije ovo i govorim, daje se odgovarajuća ocena. Vi ste ocenu iskazali i mi u poslaničkoj grupi SPS se sa tim ocenama apsolutno slažemo.

Šta je najvažnije? Najvažnije je da je kompletan ovaj proces potpuno transparentan, da svako ko želi može da ostvari uvid u bilo koji deo, bilo koju fazu od ovog postupka, postupka ocenjivanja i predlaganja kandidata za izbor nosioca pravosudnih funkcija.

Prema tome, sve ono što je medijski eksploatisano, što se čak i ovde ističe kao vaš teret se ne može prihvatiti, imajući u vidu činjenice koje sam ja istakao, a koje se ne mogu dovoditi u sumnju.

Pre nego što budem nešto rekao o samim kandidatima bi trebalo reći – šta je to što njih čeka kada budu izabrani za predsednike sudova, pošto o njima sada govorim, šta je to što će morati da rade, kako će se suočavati sa određenim problemima i iste rešavati i šta mi od njih očekujemo? Hajde da budemo iskreni, ja prema vama to uvek jesam, u ime mojih kolega poslanika nikad nisam imao ni jedan jedini problem da ukažem, čak i kritički na ono što smatram da osnovano kritički treba istaći, a pohvaliti ono što je, u svakom slučaju za pohvalu.

Pre svega, nezadovoljstvo građana Republike Srbije stanjem u pravosuđu ima svoje utemeljenje i niko ne može biti srećan zbog stanja u pravosuđu ako se posmatraju neke činjenice koje takođe ne mogu biti osporene, ne mogu biti osporene argumentovano.

S druge strane, da li sudovi u tom smislu moraju poboljšati kvalitet svog rada da bi se to nezadovoljstvo, ne samo ublažilo, već i eliminisalo? Naravno da da. Tu ne postoji apsolutno ništa što bi se proklamovalo kao neka velika pamet zbog toga što problemi postoje. Postoje od 2009. i 2010. godine, kada smo imali jedan sunovrat pravosuđa, kada je pravosuđe obolelo od karcinoma koji je metastazirao i dan danas osećamo upravo posledice tog oboljenja. Nikako ga još uvek nismo izlečili, zalečili da, u postupku izlečenja jeste, ali izlečeno nije.

Šta je ono što je jako važno kada govorimo o kandidatima za predsednike sudova? Mislim da svi oni koji su danas predloženi moraju da budu svesni svojih izazova. Ja ne znam da li su to napisali u programima koje su vama dostavili kada su u pitanju njihove buduće aktivnosti u sudovima za koje žele da budu izabrani kao predsednici tih sudova, ali je nesumnjivo da ih čeka jedan ozbiljan rad i ogroman broj problema.

Prvi, rešavanje starih predmeta i eliminisanje starih predmeta iz sudova. Uvažene kolege, Goravica, Pantiću, zamolio bih vas da krajnje dobronamerno prihvatite nešto što ću sada da istaknem, a što sam siguran da će naići na vaše razumevanje jer ne možemo biti nesaglasni u tome, a to je da ovo sada što radimo je po ko zna koji izbor predsednika sudova po redu, a da pitanje rešavanja starih predmeta i dalje stoji i da ga nismo rešili. Kako ga rešavamo, nažalost? Pa, nažalost, rešavamo ga na jedan vrlo loš način, kroz lažnu solidarnost, kroz toleranciju nerada, kroz toleranciju neefikasnog postupanja od strane sudije. Da li smo, kao predsednici sudova, to metaforički govorim, bili u situaciji da znamo da naš kolega ne radi, ali tolerišemo nerad? Jesmo u milion slučajeva. Zašto, postavljam pitanje, po ko zna koji put dolazimo u situaciju da konačno pravosuđe iskorenimo od onih koji ne zaslužuju da budu nosioci pravosudnih funkcija, a afirmišemo one koji to više nego zaslužuju?

Šta mi radimo? Opet kažem metaforički mir, to rade predsednici sudova. Ako je jedan sudija opterećen svojim neradom sa preko 500 predmeta i ne može da postigne ažurnost, ne može da reši priliv, to je za njega misaona imenica, onda predsednik suda uradi nešto što je najgore, umesto podnošenja prijave protiv tog sudije, on izuzme 200, 300 predmeta, pa kaže - evo, ostaviću ti 200 da radiš, valjda ćeš se izboriti sa tih 200, a daću efikasnom sudiji tih 200, 300 njegovih, pa ti njemu nasamari da ne budem pežorativan, trivijalan, bizaran, pa ćeš ti da radiš iako si izuzetno efikasan i ažuran.

Šta je posledica? Ovaj ko nije ažuran on će svojim neradom opet nabaviti, da tako pežorativno kažem, novih 500 predmeta i imaće ih 1000 nerešenih, odnosno u radu, a za to vreme će neko ko je vredan, efikasan, ko želi da radi i da doprinosi radu suda biti opterećen velikim brojem predmeta. Da li je to pravično? Da li je to u redu što se dešava u sudovima? Svakako da nije i nikako da se tome stane na put, samo se postavlja pitanje do kada će se lažna solidarnost u sudovima pojavljivati kao nešto što opterećuje sudove? Do kada će se tolerisati, a tu mora da bude nulta tolerancija, nerad sudija? Pa, nije idilično stanje i mi smo svesni da nije idilično stanje, ali moramo zaštiti dobre sudije od loših sudija.

Što se tiče predsednika sudova njihova prva obaveza jeste da dobro organizuju rad suda, da sastave veća na adekvatan način i to tako što će veća u praktičnom smislu, u svom radu, dati najbolji rezultat, da ukoliko se ukaže problem u radu veća da se odmah interveniše, ali ono što je naša poslanička grupa stalno ukazivala i ovaj put ću ja to ponoviti, uvažene kolege, jeste činjenica da predsednici sudova nose najveći stepen odgovornosti za svoje sudove u smislu njihove ukupne efikasnosti ili nerad.

Pa, građani to najbolje osećaju i znaju ako iz istog suda, po istom činjeničnom i pravnom pitanju, iz dva veća izađu dve različite odluke što determiniše neujednačenu sudsku praksu, građane to mnogo košta, građani to dobro osećaju i koga će prvo da prozovu? Pa neće sudiju ili sudije koje su doprinele neujednačenoj sudskoj praksi, nego predsednika suda. Predsednik suda, u tom smislu, nije kriv. On ne može da utiče na nezavisnost sudije u sudu u njegovom postupanju, jer je taj sudija samostalan, ali je i medijski i u javnosti pred građanima kriv. Zašto kada nema krivice?

Zašto ja ovo govorim? Govorim upravo zbog toga što moramo posebnu pažnju da posvetimo ne samo danas predloženim kandidatima za predsednike sudova, već i o svim onim koje biramo za nosioce pravosudnih funkcija, jer ne može biti predsednik suda kriv za našu lošu odluku. Ako smo mi loše izglasali na vaš loš predlog da neko bude sudija ko ne zaslužuje, onda je to hipoteka i predsedniku suda, jer on tog lošeg sudiju mora negde da rasporedi, a to je veliki problem. Vi to kao dugogodišnji i izuzetno iskusne sudije, koje ja izuzetno poštujem i cenim, i te kako dobro znate.

Milion puta smo postavljali jedno isto pitanje. Sudska praksa kao vrh piramide, kao nešto što je filter, a jeste filter, za sve sudske odluke koje izlaze iz sudova, ima svog predsednika. Da li na mestu predsednika sudske prakse treba da bude predsednik suda? Ja sam uveren, da. Zašto? Pa, zato što je po funkciji najorganizovaniji, najstručniji i po ovim kriterijumima koje ovde deklarišemo, a koje ste vi primenili kada ste nam predložili ove kandidate, on jeste taj koji mora da vrši kontrolu nad svim sudijama.

Zašto on onda nije predsednik sudske prakse ili barem ako imamo izuzetnog stručnog sudiju koji jeste predsednik sudske prakse, onda on mora da podleže kontroli rada od strane predsednika suda i ipak odluka koja je izašla iz sudske prakse, ni u kom slučaju ne bi smela da izađe bez posebne verifikacije, odnosno saglasnosti od strane predsednika suda? To je moje lično mišljenje, možda se vi sa tim mišljenjem nećete složiti, ja nemam ništa protiv i da se sa tim ne složite, odnosno ne saglasite.

Ono što je takođe veoma važno, jeste činjenica da mi imamo situaciju u kojoj, a ovo jeste odgovornost predsednika sudova, da imamo odliv informacija iz sudova, pa stranka dobije informaciju da je odluka urađena i zna kakva je odluka, da li je pozitivna za njega ili negativna i pre nego što je ekspedovana iz suda. Ko je za to odgovoran i da li se sme tolerisati jedan takav pristup u radu da stranka sazna za odluku u kojoj ima legitimaciju, bez obzira koju, tuženog, tužioca, predlagača, protivnika predlagača, ne bitno je, ali je bitno da ta informacija dolazi do njega značajno pre nego što je izvršena dostava presude iz tog suda?

Takvi slučajevi, takve pojave nisu retke, one su izuzetno česte i nažalost opet ih tolerišemo. I pošto ću i kao govornik uzeti kratko učešće kasnije u ovoj diskusiji moram da ukažem i na vaše predloge, a ti su predlozi sadržani u materijalu koji smo dobili.

Ja moram da istaknem činjenicu da su ovo predlozi koji su za uvažavanje, koji su za poštovanje, kako sa stanovišta biografija koje su ovde navedene, tako i sa stanovišta onoga što su ovi kandidati za predsednike sudova za koje su predloženi iskazali u svom radu.

Lično, nemam pravo da komentarišem sve, a mogu da kažem da u ime poslanika SPS podržavamo sve ove predloge zbog toga što smo uvereni da ste prilikom predlaganja imali u vidu njihov kvalitet, što je za nas najvažnije. Sve ostalo što sam govorio je manje bitno u odnosu na ovu generalnu normu, a to je da ste imali u vidu njihov kvalitet. Mi to poštujemo i cenimo zato što smo uvereni da ste taj kvalitet imali u fokusu na prvom mestu.

Ja ću nekoliko imena pomenuti jer sam dužan da ih pomenem zato što i sa stanovišta onoga što radim, a moja je profesija vezana za pravosuđe, upoznat sam sa pojedinim kvalitetima pojedinih kandidata iz ovog predloga. Sudija, do sada vršilac funkcije predsednika Privrednog suda u Užicu, Miljko Mićović, radi se o kandidatu koji nesporno ima sve kvalitete da bude izabran za predsednika tog suda za koga je predložen, a to je Privredni sud u Užicu. Sudija Duška Ilić, sudija Privrednog apelacionog suda, predložena za predsednika Privrednog suda u Kraljevu, nesporno da ima kvalitete da bude izabrana za predsednika Privrednog suda u Kraljevu.

Zadržaću se sada ovde. Oboje kandidata sa stanovišta struke uvažavaju veliko poštovanje. Sudija Mićović koji je svoju edukaciju počeo, mislim na stručnu edukaciju, u sudovima opšte nadležnosti, završio u Privrednom sudu kao respektabilnom Privrednom sudu u Užicu prvog stepena i pokazao se kao neko ko zna da radi svoj posao.

Sudija Duška Ilić, sudija koja je ne samo kroz edukacije, nego i kroz edukovanje sebe pokazala u pravom svetlu. Kako bi se reklo, nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati, a ona je to uspela u svom radu. I ono što uvažene kolege, a prevashodno se odnosi na uvaženu i poštovanu koleginicu Goravicu, i te kako dobro znate, i jeste činjenica da je ovakvom kvalitetu značajno doprineo sistem stručnog osposobljavanja i usavršavanja sudija, koji je promovisao Privredni apelacioni sud, kao sud republičkog ranga sa nesumnjivo najvećim stepenom autoriteta u pravosuđu i savetovanje Privrednog apelacionog suda, koje se tradicionalno svake godine održava na Zlatiboru, daje nam za pravo da svi oni koji to savetovanje prođu jesu dobri pravni stručnjaci, jesu dobri advokati, sudije i svi ostali koji na tom savetovanju i učestvuju u radu savetovanja participiraju.

Sudija Duška Ilić je osim toga i kod Agencije za licenciranje stečajnih upravnika neko ko je prepoznat kao ispitivač za sve one koji polažu za zvanje stečajnih upravnika.

Sudija Radenko Zečević, kandidat koji se predlaže za predsednika Višeg suda u Užicu, nesumnjivo sa kvalitetima koje sam malo pre istakao, a koji zavređuju da bude izabran za predsednika tog suda.

Na samom kraju, žao mi je što ne mogu da pomenem sve ostale kandidate jer bi bilo nekorektno, s obzirom da nemam profesionalno iskustvo kao sa ovim kandidatima koje sam istakao, ali sam uveren da su predloženi na pravilan način i uveren sam da će moći da odgovore zadatku koji ih očekuje u budućem periodu rada. Nešto ću kasnije reći o nečemu što je jako važno i za vas i za građane, a sada zaključujem tako što ću još jednom da potvrdim da poslanička grupa SPS će u danu za glasanje, a to je sutra, podržati vaše predloge. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15 časova i 10 minuta. Zahvaljujem
(Posle pauze)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Da li još neko od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici i uvažena predstavnice Visokog saveta sudstva, na dnevnom redu su danas odluke koje se odnose na sudijske i tužilačke funkcije i na izbor predsednika sudova. Ponovo imamo priliku da govorimo o stanju u pravosuđu, možda da se prisetimo kako je to bilo do 2012. godine, kada je sprovedena katastrofalno loša reforma. Imamo priliku da govorimo o tome šta je u periodu od 2012. godine urađeno, u kom pravcu se razvijao naš pravosudni sistem, ali i o stvarima koje bi trebalo popraviti i šta nas to očekuje u budućnosti u ovoj oblasti.

Ono što je jako važno jeste da mi sada pokušavamo da ukinemo bilo kakav, pa i politički uticaj na pravosuđe. Do 2012. godine sećamo se da je to bilo pravilo, zapravo DS je zato i postavljala svoje stranačke kadrove, da bi mogli da utiču na donošenje oduka.

Koliko možemo mi se trudimo da otklonimo posledice najgore reforme pravosuđa koja se desila 2009. godine, kada je otpušteno 700 sudija, jer su proglašeni nepodobnim, jer nisu bili članovi DS, što je kasnije oštetilo budžet Srbije za više od 30 miliona evra.

Istina je da se i danas provlače ti kadrovi DS koji su došli na sudijske funkcije posle reforme 2009. godine. Ja se samo nadam da je sada njihov odnos prema državi i prema građanima drugačiji, da su objektivni i da su nepristrasni i nezavisni u svom radu i da sude po pravu i pravdi.

Srpska napredna stranka nikoga nije razrešila i ostavila bez posla, niti je sudije i tužioce birala na zatvorenim stranačkim sednicama, na svojim stranačkim organima, kao što je to radila DS. Eto još jedne razlike između nas i njih.

Nažalost, ima i onih koji su ostali isti kada smo kod tih kadrova DS, koji još uvek se provlače. Imamo jednog koji je napredovao u toj reformi pravosuđa od 2009. godine, Miodrag Majić, aktuelni sudija Apelacionog suda, čovek bez dana staža u Okružnom sudu, sada bi to bilo više, neko ko ni jednu odluku nije doneo u postupku po žalbi. Bio je svedok kako njegove kolege gube posao dok je on stigao direktno do Apelacionog suda.

Njegovu karijeru obeležila je sramna presuda kojom je 11 članova zločinačke grupe OVK iz Gnjilana pušteno na slobodu. Oslobođeni su ljudi koji su počinili ratni zločin protiv srpskih civila kada je mučki ubijeno 80 ljudi, a zarobljeno 260.

Tu je pitanje i za nas i za predstavnike Visokog saveta sudstva- šta misle o tome što je sudija Apelacionog suda predsednik Upravnog odbora jedne nevladine organizacije, tačnije Centra za pravosudna istraživanja? Da li je sudijska funkcija spojiva sa članstvom u nevladinoj organizaciji? Da li to dovodi u pitanje nezavisnost i nepristrasnost prilikom donošenja presuda?

Šta se dešava ako se u predmetu u kome on sudi nađe advokat koji je zajedno sa njim u nevladinoj organizaciji, a ima takvih advokata? Da li će onda prevagnuti članstvo u toj nevladinoj organizaciji iz koje Majić uzima pare ili će suditi po savesti? Da li ima savest uopšte čovek koji je bio protiv odluke da se uvede doživotni zatvor za silovatelje i ubice dece?

Onda dolazimo do još jedne sramne odluke kojom je Majić pustio na slobodu dvadesetčetvorogodišnjeg čoveka koji je izvršio obljubu nad trinaestogodišnjom devojčicom, koja je ostala u drugom stanju, što je posledica izvršenja krivičnog dela, a još sramnije je obrazloženje - optuženi je pripadnik romske nacionalne manjine, pa nije znao da je tako nešto zakonom zabranjeno, već je čak imao pravo da misli da je tako nešto dopušteno.

Citiraću sudiju Majića - on nije bio dužan i nije mogao da zna za propis koji određuje zabranu stupanja u polne odnose sa osobama mlađim od 14 godina, već je imao razloga da veruje da je njegovo ponašanje dozvoljeno i čak društveno poželjno.

Kakvu poruku nama sudija Apelacionog suda šalje ako kaže da u okviru romske zajednice je obljuba nad maloletnom devojčicom normalna pojava? Kakve vrednosti propagira sudija apelacionog suda?

Postoji još jedno pitanje, a to je - šta mislite, kako ljudi reaguju kada u novinama pročitaju naslov - tužioci sedeli sa ljudima iz kriminalnog miljea? Građane interesuje zašto se oni druže, a ja pitam da li je to dobra slika koja se šalje? Da li je to jasan dokaz da postoji sprega između tužilaštva i, u najmanju ruku, sumnjivih osoba? Da li to utiče na donošenje odluka u državnim organima u kojima rade i koje predstavljaju? Sve su to, dame i gospodo, pitanja za nas, ali i za članove Visokog saveta sudstva.

Ima i onih koji se sami mešaju u politiku, iako nisu pozvani da to čine, niti smatram da je normalno ili zdravo za društvo da se jedan sudski postupak pretvara u politički samo iz razloga što lideri Saveza za Srbiju nemaju drugi način da se bore za vlast, osim izmišljanja afera i pretvaranjem ljudi u političke osuđenike kako bi pokušali da diskredituju vlast u Srbiji, koju za to optužuju.

Tako imamo situaciju jednu ovih dana koja zaslužuje objašnjenje. Aktuelno je privođenje zaposlenog u fabrici namenske industrije "Krušik" u Valjevu, koji sebe naziva uzbunjivačem, a koji se sumnjiči zapravo da je u poslednjih pet godina nezakonito prikupljao i iznosio iz fabrike dokumentaciju koja se odnosi na poslovanje te fabrike, a nosi oznaku "poverljivo", "strogo poverljivo" ili "vojna tajna". U njegovim računarima pronađena su dokumenta koja se tiču naše vojne industrije i, po pisanju medija, sada se istražuje do koga je to sve stiglo.

Prethodni advokat tog lažnog uzbunjivača je u svojoj izjavi naveo da je on priznao da je to radio, ali onda branioca zamenjuje novi, Vladimir Gajić, pogodan čovek koji će pretvoriti to sve u politički proces, koji će lažnog uzbunjivača pretvoriti u lažnu žrtvu, a potpredsednika Vlade u glavnog krivca i metu. Dakle, opozicija okupljena oko Saveza za Srbiju videla je šansu da izmišljanjem još jedne afere nastavi sa rušenjem ugleda Nebojše Stefanovića da bi preko njega zadavali udarce Aleksandru Vučiću, jer je to jedini način za političku borbu koju oni poznaju.

Da nisu rešili da bojkotuju izbore imali bi šta pametnije da rade. Ovako se drže mešetarenja i politikanstva. Gledaju da utiču na taj narod čiju zapravo podršku nemaju. Hoće da ga slažu, misleći da će tako naškoditi i Aleksandru Vučiću i SNS.

Taj Vladimir Gajić sada i politički istupa javno i u emisijama i na društvenim mrežama. Ovde imamo jedan tvit gde on kaže da ovo što on radi, misli se na Aleksandra Vučića, zove se pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Zašto oni optužuju Aleksandra Vučića? Zato što je rekao da Obradović zapravo nije uzbunjivač. Zato ga ja sve vreme nazivam lažnim uzbunjivačem. A zašto nije? Nije jer se nije javio poslodavcu, nije jer se nije javio ovlašćenom organu. Ako je hteo da uzbuni javnost, on to u stvari nije uradio.

Imate Zakon o zaštiti uzbunjivača, gde se lepo kaže u članu 20. stav 6. - ako su u informaciji sadržani tajni podaci, uzbunjivač ne može uzbuniti javnost. Dakle, on se sada zapravo u svojoj odbrani služi zloupotrebom instituta uzbunjivača, ako uzmemo u obzir sve što njegov branilac priča na televiziji.

Druga stvar, Gajić uporno tvrdi da ministar policije hapsi, i to ne samo da hapsi, nego da hapsi kako hoće, koga hoće, kad hoće. Ovakva tvrdnja, naravno, uopšte nema nikakvo uporište u relevantnim zakonima koji regulišu postupanje policije i nadležnosti ministra.

Imate Zakon o policiji koji po ovom pitanju ne ostavlja nikakvu dilemu, imate Zakonik o krivičnom postupku, gde se kaže da za dela za koja se goni po službenoj dužnosti, ovde jeste takav slučaj u pitanju, javni tužilac je nadležan da rukovodi predistražnim postupkom, odlučuje o nepreduzimanju ili odlaganju krivičnog postupka, sprovodi istragu itd.

Takođe, u istom tom Zakoniku o krivičnom postupku kaže se da policija i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih dela dužni su da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca.

Prema tome, nijedna njihova tvrdnja nema utemeljenje u zakonima ili u činjenicama.

Taj isti Vladimir Gajić je, znate, bio uhapšen 2007. godine, kao bivši generalni direktor firme „Internacional CG“, zajedno sa još nekoliko ljudi sa kojima je bio u poslovnim odnosima. Oni su se sumnjičili, jer su u 2004. godini nezakonito otuđili parcelu građevinskog zemljišta površine 1,2 hektara u Bloku 20 na Novom Beogradu i prodali je bez raspisanog tendera. Na tom zemljištu izgrađeni su objekti površine 25.000 kvadrata. Na taj način, a to je policija utvrdila, pribavljena je protivpravna imovinska korist u iznosu većem od 22 miliona evra za koji iznos je oštećen upravo budžet Republike Srbije.

Tako neko ko je bio osumnjičen za zloupotrebu položaja, sada se nalazi u ulozi advokata lažnog uzbunjivača, koga predstavlja zarobljenikom režima. I Rodoljub Šabić se oglasio po ovom pitanju i rekao je da Obradović formalno-pravno nije uzbunjivač, ali za njega jeste, valjda u tim krugovima više važi subjektivni osećaj nego zakoni Republike Srbije.

Nažalost, to dovodi davanja nepotrebne pažnje sudskim postupcima i od strane medija. Umesto da policiju, tužilaštvo i sud puste da rade svoj posao, sada mediji koji su naklonjeni Savezu za Srbiju govore o detaljima istrage, pa čak i pozivaju zaposlene u „Krušiku“ da podrže lažnog uzbunjivača, tako što će ustati protiv institucija, tako što će ustati protiv države i učestvovati u tom fabrikovanju laži i spinova.

Pravi se lažna slika da država želi da zastraši uzbunjivače kako ne bi prijavljivali korupciju. U stvari, Savez za Srbiju i to udruženje „Jedan od pet miliona“, kome pripada i sam Gajić, pokušavaju na sve načine da pridobiju ljude da bi ih instruirali da napadaju i Aleksandra Vučića i članove Vlade i članove SNS.

Ono što sam ja ostavila za kraj, a odnosi se na ove kandidate koji su danas pred nama, jesu dva kandidata koja ja želim da osporim. Dakle, osporavam Mirjanu Veljković, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Trsteniku, koja je kandidat za sudiju Osnovnog suda u Trsteniku i predlažem da se Skupština posebno izjasni o osporenom kandidatu.

Takođe, osporavam Božidara Stankovića, sudiju Privrednog suda u Nišu i vršioca funkcije predsednika Privrednog suda u Nišu, kandidata za predsednika Privrednog suda u Nišu i takođe, predlažem da se Skupština posebno izjasni o osporenom kandidatu. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, da li je provizorno što danas raspravljamo o imenovanju i izboru novih predsednika sudova i sudija, u danu kada su se skupili na jednom mestu bol i sramota. Bol svih građana Republike Srbije, Balkana, Evrope i sveta, jer su na današnji dan pre 27 godina, 16 građana tada države SRJ oteti i ubijeni u Sjeverinu, opštini Priboj, samo zato što su bili pripadnici druge vere i drugog naroda. Sramota je što sudstvo nije do kraja ovaj slučaj ispratilo, što sudstvo ove države, naše države nije zadovoljilo sve zahteve porodica i što na kraju te porodice nisu dobile ono što im sleduje kao žrtve koje su doživeli kao građani ove države, tragediju i pravo na reparaciju nakon onoga što su njihovi najmiliji doživeli.

Danas, pre nekoliko sati, u Sjeverinu su se okupili svi preživeli članovi širih porodica stradalih, okupili su se građani, i Srbi i Bošnjaci, da posvedoče da zločin i zločinci nemaju ni veru, ni naciju i da zajednički osude sve one koji su na najgori mogući način njihove sugrađane odveli u smrt tada tog 22.10. pre 27 godina.

Verujemo da će imati snage sa svim ovim promenama i sudstvo da se suoči i sa ovim slučajem, da porodice žrtava u Sjeverinu na kraju i dobiju zadovoljenje, da im se prizna status žrtava civilnog rata i da dobiju ono što ih u tom slučaju sleduje, jer su to bili obični radnici koji su oteti iz autobusa kada su išli na svoje radne obaveze, jer su to bili stanovnici ove države i ovih gradova, ljudi koji su se trudili da prehrane svoju decu, koji su išli da zarade ili da prime zarađene plate, kako bi u tom najtežem mogućem periodu, najmračnijem periodu naše savremene istorije uspeli nekako da prežive.

Nažalost, sudstvo nije do kraja i posle 27 godina sagledalo ovaj slučaj, nije do kraja ispoštovalo ni žrtve, čiji, uzgred rečeno, posmrtni ostaci još uvek nisu pronađeni, većine njih, ali ni porodice tih žrtava.

U drugom delu dozvolite mi da se obratim i da iskažem i zadovoljstvo što danas biramo nekoliko sudija Osnovnoga suda u Novom Pazaru. Po prvi put se za sudije biraju deca koja su ponikla u novopazarskom pravosuđu i time se na neki način prekida praksa dovođenja sudija iz drugih gradova u Novi Pazar. To su deca koja su uglavnom bili sudski pomoćnici ili svršenici Pravosudne akademije u Novom Pazaru i verujemo da će na ovaj način početi da se poboljšava kvalitet sudstva u odnosu na sve one senzibilnosti koje ovaj naš prostor ima.

Naravno, da priupitam, zašto još uvek, iako je to zakonom definisano, nije ostvarena jedinica Privrednoga suda u Novom Pazaru, dakle, Privrednoga suda u Kraljevu, s obzirom da sada imamo i dovoljno prostornog kapaciteta, jer je taj sud nadograđen i da je to izuzetno preka potreba građana, posebno onih ljudi koji su iz sfere privrede, odnosno biznisa? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.