Hvala, predsedavajući.

Podneo sam Predlog zakona i izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Republika Srbija se poslednjih decenija suočavala sa velikim demografskim problemima, a jedan od najvećih demografskih problema je nedovoljan broj novorođene dece, broj novorođenih je mnogo niži od broja preminulih, što je dovelo do negativnog privrednog priraštaja, evidentan je veliki broj mladih ljudi koji napuštaju zemlju, pa je izuzetno povećan udeo starog stanovništva u ukupnom broju stanovništva.

Ekonomska situacija u Republici Srbiji je sve lošija pa se veliki broj porodica suočava sa nedostatkom finansijskih sredstava, što se direktno odražava na rađanje i podizanje dece.

Imajući u vidu ove činjenice, neophodno je da država hitno preduzme sve mere kojima bi se stvorili uslovi za poboljšanje finansijskog položaja porodica sa decom i omogućila sigurnost u pogledu davanja države budućim roditeljima.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom uticalo bi se u značajnoj meri na rešavanje jednog od najvećih demografskih problema, a to je nedovoljan broj novorođene dece.

Što se tiče finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje ovog zakona, stav SRS je da treba napraviti trajnu preraspodelu sredstava u budžetu Republike Srbije, i to tako što će se konačno prestati sa finansiranjem raznih nevladinih organizacija i taj novac opredeliti za isplatu dečijeg i roditeljskog dodatka, na način kako SRS predlaže ovim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Usvajanjem ovih izmena i dopuna stvorila bi se osnova za podsticaj rađanja više dece i za finansijsko osnaživanje porodica sa decom, koje bi motivisalo roditelje da ostanu u Srbiji i da se zaustavi trend masovnog odlaska iz Srbije.

Svedoci smo svakodnevnog odlaska čitavih porodica sa juga Srbije iz Jablaničkog, Pčinjskog okruga, odlaze mladi ljudi, mladi bračni parovi sa malom decom i oni koji odu sigurno se više neće vratiti. Ali, treba uložiti sve napore da oni koji su tu, i ostanu. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 11 narodnih poslanika, protiv - niko, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 138 od ukupno prisutnih 149.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dubravko Bojić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Dubravko Bojić želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Bojiću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj Predlog zakona o psihoaktivnim supstancama odnosi se na uništavanje onih psihoaktivnih supstanci koje nisu za dalju upotrebu, a koji glasi: "Ako je period između oduzimanja, tj. zaplene psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i njihovog uništavanja duži od šest meseci, vrši se obavezno ponovno uzorkovanje cele količine, a zatim kvalitativna hemijska analiza", iz prostog razloga, da bi se izbegle sve moguće zloupotrebe.

Drugi član glasi: "Uništavanje uzoraka mora se izvršiti u periodu koji ne sme biti duži od šest meseci".

Kako proizvodnja, promet, upotreba, čuvanje, skladištenje, oduzimanje ili zaplena, tako i uništavanje ovih psihoaktivnih supstanci mora imati svoju strogo kontrolisanu proceduru i protokol.

Uvažene kolege, alarmantno je što je starosna granica za konzumiranje droge sve niža. Ja ću vam ovde izneti neke podatke iz jedne doktorske disertacije na temu "Droga u školama". Da li kroz šmrkanje, špricanje, tablete, kristal, prah i tome slično, na uzorku od 1.200 ispitanika, utvrđeno je da je 17,7% učenika probalo, tj. konzumiralo drogu, da je 6,6% uzima ili prodaje i da su 2% već zapisnici, tako da školska dvorišta postaju na neki način poligoni za konzumiranje i prodaju narkotika. Tim lakše što se u neposrednoj blizini škola nalaze i kafići i kockarnice i kladionice, znači, sve ono što pospešuje i ubrzava zavisnost. Evo jedne ideje i jedan predlog da se u nekoj budućoj promeni Zakona objekti ovog tipa ne mogu nalaziti blizu škole, recimo, na nekih 300 metara, a mislim da je danas ta granica negde oko 100 metara.

Preprodavci čine sve da decu uvuku u ovaj porok, tako da proizvode drogu čiji je i vizuelni dojam takav, tj. upadljiv, u obliku bombona različitih boja i dizajna. Istraživač ih je podelio na tri grupe - radoznalci, rekreativci i zavisnici. Radoznalci su oni koji, da bi zadovoljili svoju znatiželju, probaju drogu, rekreativci uzimaju drogu preko vikenda za bolje raspoloženje i zavisnici su oni koji su se već navukli na ovo zlo. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 15 narodnih poslanika, protiv - niko, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 134 od ukupno prisutnih 149 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Despotović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Despotović želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, predloženim izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju SRS traži da poboljša standard naših poljoprivrednih proizvođača, a posebno u ruralnim sredinama sa otežanim uslovima rada, gde bi poljoprivredni proizvođači proširili proizvodnju i bolji plasman svojih proizvoda. Time bi donekle zaustavili odlazak mlađih ljudi iz takvih sredina, gde bi isti obezbedili sebi pristojan i normalan život, kako bi prehranili svoje porodice.

Strateški, ako Vlada ne uradi nešto po tom pitanju, od ruralne Srbije neće biti ništa. A sve što se kasnije uradi, bojim se, biće kasno. Jer, radno sposobne mlađe generacije se sa sela sele u grad, a pogotovo masovno odlaze u inostranstvo. To je vidno prisutno u sredini iz koje ja dolazim, jugozapadni deo Srbije, opštine Prijepolje, Priboj, Nova Varoš. Ako se nastavi tendencija odlaska za boljim životom van ove zemlje, bojim se da će nam ovakve sredine, koje sigurno imaju i ostali delovi Srbije, biti Srbija staraca, ako već nije.

Ovim Predlogom izmena i dopuna Zakona o podsticajima poljoprivredi i ruralnom razvoju želimo da poboljšamo uslove rada i da oni manji poljoprivredni proizvođači dobiju stimulans da pojačaju proizvodnju i povećaju svoje kapacitete. Zato smo predložili da se umesto 1.500 litara po kvartalu, predaje 1.000 litara, jer uslovi za ostvarivanje veće količine mleka su otežani, skupa hrana, dotrajala mehanizacija i slično. Tako bi poljoprivredni proizvođač sa predlogom od 1000 litara imao veće šanse za premiju i podsticaj.

Naš predlog je da se za premiju za mleko po litru poveća sa dosadašnjih sedam dinara na 10 dinara po litru.

Zatim smo predložili da se poveća podsticaj za biljnu proizvodnju koja se do sada isplaćuje najviše šest hiljada po hektaru, poveća na devet hiljada po hektaru.

Smatram da je ovaj predlog SRS vrlo korektan, a sigurno bi poboljšao standard srpskog poljoprivrednika koji živi od svog rada, ne blokira ulice, ne maltretira svoje građane i ne traži od Vlade i predsednika više od onog što mu pripada i što je realna cena.

Iskoristio bih priliku da podsetim i na kratkoročne i dugoročne kredite iz 2004. i 2005. godine, koji su poljoprivredni proizvođači uzimali u rasponu od 40 do 240 hiljada dinara, jer je to bio jedini vid subvencija tog vremena. Kamata na godišnjem nivou je bila 5%, a krediti su odobravani u bankama pod uslovima propisanih kod ministarstva, uz obaveznu hipoteku na nekretninu.

Takvi nevraćeni krediti na vreme i vrednost duga uzetog kredita za zateznom kamatom premašuje 2,5 puta nominalnu vrednost. Danas u Srbiji takvih zaduženih poljoprivrednih proizvođača ima mnogo, jer taj vremenski period, 15 godina, doneo im je status pasivnog gazdinstva, a o subvencijama i podsticajima od države i od opštine u kojoj žive mogu samo da sanjaju. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Despotoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136 od ukupno prisutnog 151 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Sreto Perić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Sreto Perić želi reč? (Da.)
Izvolite, kolega Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, naši pokušaji da stavimo van snage Zakon o izvršenju i obezbeđenju već su ušli u drugu godinu. Možda smo mi u početku bili malo i naivni, računali smo da će i poslanici vladajuće većine glasati za ovaj zakon, jer je on u najboljem interesu građana Republike Srbije. Vi znate, kod obrazlaganja ovog predloga zakona, uvek smo koristili neke primere, neki su bili onako ozbiljniji, neki manje ozbiljni, ali svejedno, svaki pojedinačni slučaj ima svoju istoriju, ima svoju priču.

Danas ću moje obrazloženje vezano za stavljanje van snage ovog zakona potkrepiti jednim slučajem jednog prote Dragoljuba Stefanovića, koji je odlukom gospodina vladike Lavrentija šabačkog 2007. godine aktom raspoređen, on je, inače, svojevremeno bio i starešina crkve u Šapcu, raspoređen na službu u Ljuboviju, dakle, 2007. godine. Nedavno je dobio zahtev za izvršenje, odnosno za umanjenje njegove penzije za dug iz 2013. godine koji je nastao u toj crkvenoj kući ili parohijskom domu, koji je šabačka crkva prodala jednom graditelju, ako se ne varam. Znači, čovek od 2007. godine ne stanuje u toj kući. Umanjiće mu se penzija za jednu trećinu sve do namirenja ovog duga, a tamo se kaže da je dug nekada dva ili tri meseca iz 2013. godine.

Vama ovo možda ne znači mnogo, ali moram da vas podsetim, nema malog i velikog novca, sve zavisi ko je u pitanju. Za neke, znate one o kojima vi pričate da su prodavali sekunde, nije veliko ni ne znam ni ja nekoliko miliona evra, a za neke je veliko i par hiljada.

Prema tome, ovaj problem treba vrlo ozbiljno shvatiti. Mislio sam da ćemo imati kod vas podršku za to, ali mi je onda bilo jasno, jedne prilike ministar pravde u ovoj Vladi Republike Srbije je izjavila da su sudovi bili nesposobni, da se skupio veliki broj predmeta koji čekaju izvršenje i da su oni nesposobni i da je država morala da interveniše. Poziva se ona na 2011. godinu, kada je režim Borisa Tadića, režim DS prvi put doneo ovakav Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Vi ste imali priliku 2016, odnosno 2015. godine potpuno da ispravite taj zakon, ali niste hteli.

Nedavno, u jednoj televizijskoj emisiji poslanik vladajuće većine, Vladimir Đukanović je rekao Nenadu Čanku da su oni doneli taj zakon, pa sam ja očekivao da je kod vas malo situacija ili, da kažem, svest se menjala i očekujemo da ćete ovaj predlog zakona podržati tim pre što je SRS kao državotvorna i ozbiljna stranka pripremila i novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Periću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 132 od ukupno prisutnih 149 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nikola Savić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Nikola Savić želi reč? (Da.)
Izvolite, kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam da se dnevni red ove Skupštine dopuni tačkom – izmene i dopune Zakona o udžbenicima.

Naime, poslanička grupa SRS smatra da udžbenici po kojima uče naša deca nisu adekvatni i nisu primereni uzrastu naše, pre svega, najmanje dece.

Naime, danas imamo situaciju da udžbenike piše svako, izdaje svako i svako vrši njihov odabir. Tu moramo razlikovati dve kategorije udžbenika. Posebno su osetljivi oni udžbenici koji se odnose na nacionalnu istoriju, na nacionalnu kulturu. Upravo zbog toga sam tražio da se izvrši izmena ovog zakona, jer su to dve stvari koje su najosetljivije za svaku državu i za svako društvo.

Naime, svedoci smo danas da se otima srpska kulturna baština, da se menja naša nacionalna istorija i ako se nešto ne preduzme u ovom pogledu, imaćemo velikih problema u vremenima koja su ispred nas.

Videli smo da se, recimo, u crkvi u Novom brdu, da je istaknuta albanska zastava. To je drevna srpska crkva. Naravno, ja ne osuđujem nikoga zbog toga, jer država Srbija nema sad instrumente da te stvari spreči, ali milion drugih stvari korak po korak se vrše u tom pogledu i polako se prisvaja i otima naša i kulturna i istorijska baština, što je nedopustivo.

Trebalo bi da se svima onima koji pišu udžbenike i koji se tiču nacionalne istorije, nacionalne kulture, a videli smo da su ti udžbenici puni falsifikata, nedorečenih ili pogrešnih činjenica, svima takvima bi trebalo da se oduzme licenca za pisanje tih udžbenika i da se formira jedna komisija koja će striktno da vodi računa o ovome.

Mi nismo za to da vlada monopol, da jedna izdavačka kuća ima monopol u ovoj oblasti, ali jednostavno, ovde ipak mora da postoji neki red. Ne smeju izdavačke kuće iz Hrvatske, Slovenije, koje su pod patronatom Nemačke ili nekih drugih zemalja, posedovati monopol u ovoj oblasti, jer udžbenici su ozbiljna stvar. Naša deca, prva ozbiljna stvar sa kojom se sreću u životu je udžbenik, bukvar ili udžbenik iz neke druge oblasti, i to ostaje trajno zapisano u njihovom pamćenju. I, ako se dopusti da se u toj oblasti vrši improvizacija, svakako da će to ostaviti trajne posledice po naše mlade generacije.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 139 od ukupno prisutnih 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nikola Savić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je podneo Narodnoj skupštini 28. marta 2019. godine.
Da li narodni poslanik Nikola Savić želi reč? (Da.)
Izvolite, kolega Saviću.