Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, danas raspravljamo, između ostalog, i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene. S obzirom da je ovih dana aktuelna u javnosti rasprava i tema, uopšte, o izvozu naoružanja, osvrnuće su se i ja nešto u vezi toga.

Srbija je potpisala međunarodni Sporazum o trgovini naoružanjem, na osnovu kojeg se kao jedan od najvažnijih kriterijuma prilikom uvoza i izvoza oružja uzima da se tim oružjem neće narušavati ljudska prava. To, uostalom, propisuje i naš zakon.

Sistem uvozno-izvozne kontrole u oblasti naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene u skladu je sa međunarodnim obavezama i standardima, u skladu je sa nacionalno-bezbednosnim, spoljno-političkim i ekonomskim interesima Republike Srbije.

Odsek za spoljnu trgovinu kontrolisanom robom i naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene, koji se nalazi u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija vrši, između ostalog, usluge registrovanja lica, pravnih i fizičkih, za obavljanje poslova spoljne trgovine kontrolisanom robom, prijem zahteva i izdavanje pojedinačnih dozvola, izdavanje sertifikata krajnjeg korisnika, međunarodnog uvoznog sertifikata i drugih dokumenata koji prate spoljnu trgovinu kontrolisanom robom, izdavanje mišljenja da li određena roba podleže kontroli, odnosno da li je za njen izvoz, tj. uvoz potrebna dozvola i nadzor i kontrolu spoljno-trgovinskih poslova. Pravo na korišćenje ovih usluga imaju sva pravna i fizička lica, a dozvole za uvoz, tj. izvoz mogu dobiti samo registrovana lica.

Dakle, postoji jasna procedura koju sve domaće firme moraju da ispoštuju pre izvoza. Svako naoružanje i vojnu opremu pre izvoza kontrolišu policija, BIA, VBA, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo odbrane, pa tek onda Ministarstvo trgovine izdaje dozvolu.

Ako se neka zemlja nalazi na tzv. beloj listi, a to znači da nema blokadu UN na uvoz naoružanja i vojne opreme, Srbija će moći da izvozi naoružanje i opremu u tu zemlju. Ako UN obustave izvoz u neku zemlju iz određenih razloga ona neće više biti na toj beloj listi. Tada ni Srbija neće izvoziti naoružanje u tu zemlju. Jasno i nedvosmisleno.

Srbija je prošle godine izvezla vojnu tehniku, oružje i municiju u vrednosti više od 600 miliona dolara, što je oko 14% više nego 2017. godine. Projekcija je da će država od ove delatnosti ove godine zaraditi između 100 i 200 miliona više nego lane. Preduslov za ovakav rezultat jeste nastavak ulaganja i dalji razvoj započetih projekata.

Država je u osam fabrike namenske industrije od 2014. godine do danas uložila više od 130 miliona evra, a dodatnih 50 miliona izdvojeno je za nabavku tehnologije i mašina. Ovaj sektor u Srbiji zapošljava oko 12.000 ljudi, od kojih dobar deo čine i visoko obrazovani stručnjaci.

Prema istraživanju državnog stokholmskog Međunarodnog instituta za istraživanje mira, skraćenica SIPRI, prodaja oružja i vojnih usluga tokom 2017. godine iznosila je u čitavom svetu 398,2 milijarde dolara. Nabrojaću samo neke od najvećih izvoznika: Južna Koreja ima 1,4% učešća, tj. 5.575.000.000; Indija – 7.566.000.000; Izrael 7.964.000.000; Nemačka – 8.362.000.000; Japan – 8.760.000.000; Italija 10.353.000.000 Francuska – 21.104.000.000; Velika Britanija – 35.838.000.000; Rusija – 37.829.000.000; i na prvom mestu SAD sa 57% učešća, tj. 226.974.000.000 dolara.

Srbija je te 2017. godine izvezla vojnu tehniku, oružje i municiju u vrednosti od 498 miliona dolara, što je u odnosu na ukupnu svetsku prodaju oružja i vojnih usluga svega 0,1, 0,2, 0,5%.

Sada se pojavljuje sprska politička opozicija i neke nevladine organizacije da sve to zaustave. Vuk Jeremić je opet pokušao da lansira aferu u Srbiji oko famoznog izvoza oružja, pozivajući se na pisanje inostranih elektronskih medija. Strašno pouzdani podaci. Znači, pozivajući se na pisanje inostranih elektronskih medija.

Za njim to su nastavili Zdravko Ponoš, njegov dugogodišnji bliski saradnik, bivši general, načelnih Generalštaba, školovan uglavnom u inostranstvu i Marinika Tepić, politička preletačica.

Zašto njima smeta izvoz oružja iz Srbije? Zašto se prave da ne znaju ko su glavni igrači izvoznici oružja u svetu? Kako to da Vuk Jeremić, isti onaj političar koji je već umešan u veliku međunarodnu aferu šverca i korupcije priča o tome? Otkud baš da su našli Vuka Jeremića da od svega pokuša da napravi državnu aferu? Da li je to možda Srbija preuzela unosan posao upravo njegovim međunarodnim švercerskim pajtosima? Biće da je to po sredi? Zašto? Zato što ne mogu ponovo da dođu na vlast, da se ponovo vrate u fotelje i nastave da pljačkaju građane Srbije, a to potvrđuju i poslednja istraživanja Javnog mnjenja, što ih čini užasno nervoznim, kao što lepo reče moja koleginica Marija Obradović.

Dakle, ponoviću, apsolutna je laž sve što je potpredsednica stranke Slobode i pravde Marinika Tepić izgovorila u vezi sa navodnom trgovinom oružja. Verovatno su Jeremić, Ponoš i Marinika Tepić nezadovoljni što im ne polazi za rukom da ubede srpsku javnost da je neki tamo Aleksandar Obradović heroj. To je isti onaj, kako ga oni zovu, uzbunjivač, a njegov advokat to negira, koji je punih pet godina snimao i iznosio iz „Krušika“ poverljiva dokumenta i fotografije o poslovanju i predavao ih strancima. Sve je to radio u ime osvete i zarad ličnih interesa jer mu je majka smenjena sa mesta direktora, a danas radi u firmi koja je direktan konkurent „Krušika“.

Toliko o onima kojima smeta napredak Srbije i koji bi hteli da zaustave izvoz vojne tehnike o oružju i municije, kao da je ta privredna grana isključivo rezervisana za neke druge izvoznike i neke druge svetske moćnike.

Smatram da su predloženi zakoni dobri i da treba da ih usvojimo. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, potrebno je veće učešće svih organa tržišnog nadzora koji teže da spreče stavljanje na tržište opasnih proizvoda.

U potpunosti se slažem sa izlaganjem koleginice Ljiljane Malušić, koja je rekla da kazne treba da budu veće, a raspon treba da bude manji.

U okviru projekta kojim je predviđen veći broj inspektora koji će ovo regulisati i kontrolisati urađen softver za upravljanje informacijama u oblasti tržišnog nadzora kojim se unapređuju baze podataka. Na ovaj način Republika Srbija se uključuje u tokove na jedinstvenom tržištu Evrope i podiže nivo zaštite potrošača i drugih korisnika proizvoda.

Takođe, ovaj sistem služi i za informisanje javnosti o opasnim proizvodima. Informacije moraju biti dostupne javnosti bez podnošenja zahteva za dostupnost informacija.

Primena ovog zakona će znatno uticati na sprečavanje nelojalne konkurencije, jer će se za proizvođače i distributere uspostaviti jednostavna i jasna pravila u pogledu proizvodnje, uvoza, distribucije isključivo bezbednih i usaglašenih proizvoda. Građani će biti informisani i o vrsti i ozbiljnosti rizika za zdravlje i bezbednost o preduzetim merama.

Nama tek u narednom periodu predstoji jedna borba da se naši proizvodi usklade i budu istog kvaliteta kao proizvodi u zemljama zapadne Evrope, a o tome ćemo kasnije.

Bezbednost proizvoda je samo jedan od brojnih zahteva koje danas otvara ili zatvara vrata proizvođačima iz celog sveta na tržištima ne samo EU. Postoji čitav niz različitih zahteva koje treba ispuniti u pogledu bezbednosti proizvoda, a to sve zavisi od vrste proizvoda, namene i ciljne grupe kojoj su namenjeni.

Treba podsetiti da je još u starom rimskom pravu postojala regula „caveat emptor“, što u prevodu znači „neka kupac bude oprezan“.

Republika Srbija kroz Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda i Zakona o bezbednosti hrane unapređuje prakse i procedure kojima bi se domaćim potrošačima garantovala opšta bezbednost svih proizvoda.

Unapređenjem ovog zakona obezbeđuje se da se na srpskom tržištu nađu samo kvalitetni i bezbedni proizvodi, čime će biti zaštićeno zdravlje i bezbednost njenih građana.

Kompletna zakonska regulativa koja se odnosi na kontrolu kvaliteta proizvoda treba da bude usaglašena sa zahtevima EU i Svetske trgovinske organizacije, pri čemu će znatno veću odgovornost od države imati proizvođač, koji će i snositi najveću odgovornost za svoje proizvode, a zalažemo se i za što veće kazne.

Srbija iz više razloga mora primenjivati savremene međunarodne standarde u oblasti kvaliteta proizvoda, jer proverena svetska rešenja uklanjaju barijere u trgovini, ali obezbeđuju visok nivo bezbednosti proizvoda i zaštitu.

Standardi kvaliteta treba da budu garanti da na tržište, odnosno do potrošača ne dođe opasan proizvod. Svaka država, pa i Srbija, kada uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju mora, pored ostalog, garantovati kodeks dobrih običaja i standardizaciju.

Od Srbije će se tražiti primena međunarodni pravila i država će biti dužna u delu tehničkih propisa da garantuje nediskriminaciju, da ne dozvoljava neosnovane prepreke trgovini, da promeni zastarele i donese nove propise, što mi ovde i radimo.

Po novom pristupu EU, proizvodi se moraju obeležiti sa znakom C, a osnovni cilj je da se obezbedi visok nivo zaštite potrošača i pravilno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.

Da podsetim koliko su puta npr. bile povučene igračke sa rafova tzv. nepropisnog deklarisanja, ali to nije bio jedini propust trgovaca, odnosno uvoznika i distributera, jer većina od njih nije imala odgovarajuće r ili uverenje o kvalitetu.

Kada je reč o tehničkim uređajima, reč je da je stanje veoma zabrinjavajuće. Dovoljno govori podatak da je samo Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije proteklih godina stigao veliki broj žalbi na ispravnost tih tehničkih uređaja. Naravno, i automobila i u odeljenjima Republičke tržišne inspekcije postoje prijave. Upravo izmenom zakona se žele zaštiti građani Srbije.

Što se tiče prehrambenih proizvoda, situacija je znatno povoljnija nego ranije, ali dalje ne možemo biti bezbedni i spokojni i zato donosimo izmene zakona kako bi bili zaštićeniji.

Sve ovo danas što pričamo vidimo da se svi slažemo u jednom, a to je bezbednost i zaštićenost za nas i našu zemlju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olivera Pešić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda.

Izmene i dopune koje su predložene unaprediće pravni okvir u Srbiji u oblasti zaštite potrošača i javnog zdravlja, koji se odnosi na bezbednost neprehrambenih proizvoda.

Mi danas govorimo o izmenama i dopunama Zakona koji je usvojen 2009. godine, a usvajanje ovih izmena i dopuna važno je i zbog pregovaračkog Poglavlja 28. koje glasi „Zaštita potrošača i javno zdravlje“, obzirom da je Srbija na evropskom putu, ali važno je da građani Srbije znaju da je svrha ovih izmena i dopuna da proizvodi koji se stavljaju na tržište budu bezbedni za potrošače.

Važne izmene su one koje se odnose na pojam proizvoda u smislu ovog zakona. Važeći zakon odnosio se samo na finalne proizvode, a sada će ovim izmenama i dopunama obuhvatiti sve proizvode, uključujući i one koji nisu finalni, a bez kojih se određeni finalni proizvodi ne mogu koristiti.

Takođe, važne izmene su i u delu gde se dopunjuje definicija obmanjujućih proizvoda. Dakle, ovim predlogom zakona, odnosno izmenama i dopunama se detaljno objašnjava koje rizike sa sobom nose obmanjujući proizvodi koji nisu hrana, a koji svojim izgledom i svim svojim drugim svojstvima, mirisom, ukusom, oblikom, podsećaju na hranu i kao takvi mogu biti opasni za potrošače, a pogotovo mogu biti opasni za decu.

Dakle, zakonom se zabranjuje proizvodnja i stavljanje u promet obmanjujućih proizvoda. Cilj svih ovih izmena je da se osigura visok nivo zaštite i bezbednosti zdravlja potrošača.

Takođe, vrše se i dopune u delu kojim se utvrđuju obaveze proizvođača tako što se proizvođaču sada daje mogućnost u vezi sa opozivom opasnih proizvoda, primenom pravila dobre prakse.

Ako privredni subjekt posluje u drugoj državi i ako tamo primenjuje pravilo dobre prakse, ta pravila može da primeni i u Srbiji, bez obzira što tog trenutka takva praksa u Srbiji nije uspostavljena za određene vrste rizika. Da plastično objasnim zarad građana Srbije. Na primer, ako neki privredni subjekat posluje u nekoj drugoj državi i posluje na tržištu Srbije i ako on sa tržišta u toj drugoj državi povuče neke svoje proizvode kao opasne, u skladu sa dobrom praksom, odnosno sa kodeksom poslovanja, on bi trebao da to učini i u Srbiji. Novina je u vezi toga što će nadležni organi podsticati i promovisati delovanje proizvođača i distributera na dobrovoljnoj osnovi, kao što sam rekla, u vezi sa primenom pravila dobre prakse.

Takođe, zakonom se propisuje i da su nadležni organi u obavezi da prime i da uzmu u razmatranje pritužbe od strane potrošača u vezi sa bezbednošću proizvoda, ali i da tim istim potrošačima daju povratnu informaciju.

Što se tiče kaznenih odredbi, novi član propisuje i novčane kazne za fizičko lice proizvođača i distributera. Do sada, po važećem zakonu, nisu postojale kazne, odnosno sankcije za fizičko lice, a za pravno lice se propisuju kazne za privredni prestup.

Sve ove izmene o kojima sam danas govorila osiguraće visok nivo zaštite bezbednosti i zdravlja potrošača i zbog toga će poslanici SNS u danu za glasanje podržati zakonske predloge koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Olivera Ognjanović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kada govorimo o Predlogu zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, prvo se postavlja pitanje šta je bezbedan proizvod zato što treba da ispunjava zdravstvene i bezbednosne standarde kako bi se izbegli svi rizici po zdravlje.

Ono što je najbitnije, neophodan je dobro organizovan inspekcijski nadzor. Zahvaljujući standardizaciji naših propisa sa EU, građani Srbije će biti izloženi manjem riziku kada kupuju robu, tako da više ne bi trebalo da se kod nas mogu nesmetano kupiti proizvodi koji su opasni po zdravlje i koji su u međuvremenu povučeni sa tržišta EU.

U skladu sa time je direktiva opšte bezbednosti proizvoda, koja ima za cilj da se, osim sprečavanja rizika i nadzora bezbednosti proizvoda, obaveštava Evropska komisija o merama preduzetim za ozbiljne i neposredne rizike.

Alarmantni su i zabrinjavajući podaci o omiljenim igračkama naše dece koje stižu u Srbiju švercom. Na primer, Ministarstvo zdravlja je ispitivanjem uzoraka popularne dečije igračke ljigavac pronašlo zabrinjavajuću količinu hemijskog elementa bor. Deca ovaj proizvod neretko stavljaju u usta, što može dovesti do trovanja, stomačnih problema, upale kože, iritacije, povraćanja, glavobolje. Slična je situacija i sa lekovima. Zato apelujem na građane da ne kupuju lekove na pijacama samo zato što su jeftiniji i to bez obzira da li je lekovima istekao rok trajanja. Ovi lekovi su apsolutno nebezbedni i nose rizik od ugrožavanja zdravlja.

Švercovana roba je opasna po zdravlje. Proizvodi koji se prodaju na crno ne prolaze kontrolu kvaliteta i zdravstvenu ispravnost proizvoda. Zahvaljujući strožijoj primeni propisa i kontroli prošle godine je veliki broj proizvoda povučeno sa tržišta. Imamo niz primera. Povučeni su lekovi - eferalgan, ranisan, ranitidin, 2017. godine povučeni su kremovi „Cipiripi“ i niz drugih proizvoda koji su utvrđeni kao štetni po zdravlje građana.

Naravno, najviše pažnje se obraća na bezbednost hrane. Jedno od najosetljivijih pitanja za svako društvo i ulažu se veliki napori da se osigura da je hrana koju jedemo bezbedna, da ne sadrži viruse, bakterije, parazite ili hemijske supstance, izazivajući preko 200 oboljenja od dijareje do kancera. Ipak, svaka se strana može kontaminirati u bilo kom momentu distribucije i zato je bitno da šaljemo mobilne timove koji će kontrolisati ove proizvode.

Kontrola je pojačana i na prelazima, pijacama, marketima, u objektima u kojima se prodaje brza hrana. Ubrzano se radi na stvaranju uslova za razvoj industrije hrane kako bi podigli njenu konkurentnost na zahtevnom svetskom tržištu.

Iz budžeta je izdvojeno tri miliona evra za opremu laboratorija gde se ispituje bezbednost i kvalitet hrane. Zahvaljujući naporima Vlade Srbije, građani vide da se svakodnevno radi na jačanju administrativnih kapaciteta, usklađivanju i edukaciji kako bi se obezbedila puna bezbednost namirnica na tržištu.

Srbija se razvija pravim putem. Ide smerom u cilju podizanja standarda života naših građana. Ja čestitam Vladi na svim postignutim rezultatima.

U Danu za glasanje, SNS će podržati sve predložene zakone. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, pa ću ja svoje izlaganje započeti sa jednom aktuelnom situacijom koja se odnosi na uzbunjivače iz fabrike „Krušik“ u Valjevu. Dosta je mojih kolega već o tome govorilo, jer tu situaciju su stvorile pristalice Saveza za Srbiju, da bi je iskoristile protiv ministra Nebojše Stefanovića.

Naime, u toj fabrici nekoliko godina unazad postoji lice koje prikuplja dokumentaciju o poslovanju fabrike koja je inače tajna i istu tu dokumentaciju dostavlja trećim licima, među kojima su i stranci, među kojima su i strani novinari koji su povezani sa određenim kriminalnim miljeom.

Sada je na nadležnim državnim organima da odrade svoj deo posla kako bi smo znali kakva i kolika šteta je zapravo učinjena Republici Srbiji tim ponašanjem. Do tada mi ovde u parlamentu ne moramo da govorimo o detaljima istrage, ali pošto je ceo slučaj dobio i određenu medijsku pažnju i pažnju javnosti, koja je sada zainteresovana, možemo govoriti o tome na koji način lideri Saveza za Srbiju, zloupotrebljavaju informacije i okreću ih protiv Srbije, protiv vlasti, pa čak i protiv porodice ministra Nebojše Stefanovića.

Ništa, naravno, od onoga što pričaju pristalice Saveza za Srbiju, nije tačno. Na društvenim mrežama oni šire laži kako su Aleksandar Vučić, premijerka i ministri želeli da lažnog uzbunjivača Aleksandra Obradovića tajno uhapse, da ga tajno uklone, ali su se mediji pojavili i spasili ga, a onda njegov branilac, Vladimir Gajić, ode u gostovanje na neku od televizija i kaže kako su pripadnici policije i BIA demonstrirali silu tako što su, zaboga, služenim vozilima došli u fabriku i uhapsili tog lažnog uzbunjivača.

Tako se, vidite, oni vrte u krug, oni se gube u tim sopstvenim lažima jer su jedino i samo zadojeni mržnjom protiv Aleksandra Vučića.

Dalje, kada nemaju argumente oni odmah to sve svaljuju na stranačko zapošljavanje. Sad su tako počeli da pričaju i o „Krušiku“. Zaboga, SNS zapošljava svoje aktiviste. To je taj odnos prema građanima, kad nemamo argumente, onda ćemo optužiti Aleksandra Vučića i SNS.

Idemo dalje, da vidimo ko te neistine iznosi. Prvo, tu je Miroslav Aleksić, a da vas podsetim od njega je Vuk Jeremić kupio stranku, a Vladimir Gajić, advokat lažnog uzbunjivača je kod istog tog Vuka Jeremića, šef tog nekakvog nazovi pravnog tima. On sada Obradovića predstavlja političkim zarobljenikom, a Aleksandra Vučića i Nebojšu Stefanovića, optužuje za njegov politički progon, što apsolutno ne stoji. Njima je valjda normalno da se podriva Srbija, da se tajni dokumenti, da se tajni podaci, iznose. Tajni podaci koji se odnose čak na našu vojnu industriju iznose strancima.

Sredstva njihove političke borbe videli smo i do sada su bila prljava, zasnivala se na lažima i na izmišljenim konstrukcijama, jer njihov jedini krajnji cilj je diskreditovanje Aleksandra Vučića, jer na sve druge načine, osim izborima, oni pokušavaju da ga sruše sa vlasti.

Na izbore, naravno, ne smeju da izađu i ne mogu da izađu, zato što znaju da nemaju podršku građana i onda, naravno, njima ostaje da se tako koprcaju u svojim lažima koje svakodnevno izmišljaju.

Još jedna osoba je tu kog ne mogu baš da nazovem gospodinom, Boško Obradović. On, znate, već duže vreme krši zakone ove zemlje tako što upada u institucije, tako što vređa i maltretira ljude, tako što pravi performanse koji sprečavaju normalno funkcionisanje naših građana, tako što lepi nalepnice na stvarima koje predstavljaju javno dobro.

On je najhrabriji kad preko puta njega stoji žena, jer nas smatra slabijim polom, a ja mogu da mu kažem da u tome mnogo greši. Valjda su mu sad proradili kompleksi pa je objavio kako će da šamara Aleksandra Vučića. On nam svakodnevno pokazuje kakav bi bio kad bi došao na vlast.

Kaže Boško Obradović: „Kolega Vladimir Gajić“, ne znam po čemu su kolege, valjda su kolege po tome što su istog političkog opredeljenja: „Dajte imena ovog tužioca i sudije da ih odmah javno obeležimo kao sigurne za lustraciju i gubitak posla nakon smene ove vlasti“. To je sve što oni mogu da ponude.

Ja ne znam kakav je to progon političkih neistomišljenika smislio Boško Obradović kada bude došao na vlast, obzirom da na vlast neće doći nikad, ali mi ćemo za razliku od svih njih nastaviti da radimo i ovi predlozi će od strane poslanika SNS u danu za glasanje imati našu punu podršku, bez obzira na to što pristalice Saveza za Srbiju svakodnevno rade na tome da za dobrobit Srbije zapravo ne radimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite, kolega.