Shvatio sam, gospođo Radeta, ali kada je u pitanju tender i kada je u pitanju javni poziv, ko hoće da se nadmeće itd, nikada ni u jednom javnom pozivu, niti sada u tenderu, niti će biti u ovim sledećem banjama pominjani. Nemojte da kažete da oni koji su hteli da kupe banje nisu se informisali o tome da mi ne možemo u tenderu da napišemo – prodajemo ili ne prodajemo vodu, raspolažete ili ne raspolažete, već se zna zakon po kome i koje uslove neko ko ima i ko radi u banji ima pravo da eksploatiše tu vodi i pod kojim uslovima.
Tako da ni ovom gospodinu niko nije garantova, niti mu sada garantuje da će on dobiti tu vodu, nego postoji zakon koji kaže šta on mora sve da ispuni, kako i na koji način treba da aplicira i kako i na koji način, eventualno, može da da dođe do toga. Da li će dobiti ili neće, kažem vam sada, to niko njemu ne garantuje, osim ako ne bude ispunio sve u skladu sa zakonom.

Hvala, ministre Đorđeviću.

Reč ima Nataša Jovanović, po Poslovniku.

Izvolite.

Gospodine Marinkoviću, kao približava se neki kraj, pa se malo i vi koncentrišite na predsedavanje i vi ste onda dužni da branite dostojanstvo Skupštine.

Mi imamo stari Zakon o banjama i vi ste trebali sada da se uključite i da kažete, ne možete vi tu sada da držite predavanja, ali morate da budete informisani. Upravo je to problem što ovaj saziv Skupštine, kao ni prethodni, nisu doneli novi zakon o banjama, pa sad će da se licitira da li taj tajku Raičević, će da dobije ili neće da dobije dozvolu.

Dajte, molim vas, prvo saglasnost mu daje opštinska vlast u Kuršumliji, a neće da mu da saglasnost. Je li tako ministre? Tamo su baš neki ljudi koji ga ne vole i na koje on nema uticaj, a onda je sledeća stepenica, da podnese zahtev nadležnim organima u Vladi. Naravno da će da dobije tu saglasnost, ali niste vi došli na vlast, ne obraćam se sada vama konkretno, nego SNS i ova Vlada sa pričom – ići ćemo na javnu ponudu, pa sad, i ako bude manje od procene direkcije za imovinu Vlade. Ne, vi ste rekli – donećemo novi zakon, pa ćemo zbog svih ranijih zloupotreba da ograničimo šta je to dobro u banji, da se kvalifikuje, kao što reče malopre koleginica Vjerica, da to nije samo ta voda kao resurs, odnosno termalni i lekoviti izvori, nego sve drugo što treba da bude omeđeno kao banjsko lečilište.

Mi uopšte nemamo zakon koji je u novonastalim okolnostima definisao za svaku banju u Srbiji – Vrnjačku, Sokobanju, sve druge banje, Koviljaču, tačno šta je to banjsko lečilište. One postoje po nekim ranijim zakonima, a sada imamo i neplansku i razno-raznu gradnju i zloupotrebu tih resursa. Prema tome, vi ste trebali da donesete zakon o banjama, pa onda da uđete u taj proces za koji vi ispravno tvrdite da bi podigao i standard života u tim lokalnim samoupravama i da bi ostali ljudi da rade i da bi dolazili strani turisti, ali pre svega toga ste trebali ovo da uradite.

Hvala, gospođo Jovanović.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni o mojoj povredi dostojanstva. (Ne)

Hvala.

Nastavljamo dalje.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite, kolega Šešelj.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo već i konstatovali, dakle Vlada Republike Srbije, koju čini SNS kao većinska stranka u toj Vladi, nastavlja onu političku praksu Demokratske stranke, sa procesom harmonizacije tj. usvajanja evropskih zakona u srpskom parlamentu, bez bilo kakvog preispitivanja, a imajući u vidu da su to pravni akti koji nisu podesni za naše društvo i našu državu, jer nisu za nas ni pisani, očigledno je da proizvode posle toga negativne posledice na naše društvo, a ne približavaju nas ništa bliže EU.

Ono što smo mogli da čujemo od SNS u kampanji, pre nego što su došli na vlast, jeste preispitivanje glavnih političkih odluka DS i da će se već jednom raskrstiti sa tom praksom, koja je bila za vreme DS. Videli smo potpuno obrnuto nakon 2012. godine. Niko se nije usudio da bilo šta kaže ili da preispita ili da uopšte pokrene pitanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je jedan od osnovnih uzroka naše današnje ekonomske situacije.

Samo jedan podatak treba da bude dovoljan, a to je da pre nego što smo potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji primenjujemo jednostrano, imali smo prihode od carina 829 miliona evra 2014. godine, u vreme tog famoznog naprednjačkog preporoda 295 miliona evra. To su podaci Zavoda za statistiku.

Dakle, to je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Niko ne obraća pažnju na politička uslovljavanja koja dolaze od strane EU u vezi saradnje Srbije sa drugim evropskim zemljama i nekim vanevropskim zemljama.

Dakle, osnovna stvar koja je valjda prioritet svake Vlade, jeste nacionalni interes Srbije. Nacionalni interes Srbije, pre svega, jeste da sarađuje sa zemljama bez ikakvih političkih pritisaka i da se maksimalno orijentiše na Rusku Federaciju. Naravno, pozdravljamo potpisivanje Sporazuma o saradnji sa Evroazijskom unijom, ali to nije dovoljno.

Mogli smo da čujemo ovde od poslanika SNS da čak i ako nikad ne uđemo u EU, trebaju nam ovde evropski standardi. Ni to nije tačno. Pogledajte zemlje u našem okruženju koje su isto tako postali članovi EU, a nemaju taj famozni nemački, švedski ili bilo koji drugi standard, već imaju standard koji je namenjen za balkanske i druge zemlje. To nikako ne može da se poredi sa nekim najbogatijim zemljama EU koje, imajući u vidu čak i 60% budžeta EU ide tim najbogatijim zemljama, a ostalima idu samo mrvice. To su baltičke zemlje, to su bivše zemlje sovjetskog tj. istočnog bloka, zemlje varšavskog pakta i balkanske zemlje.

Više nas čak ni ne lažu da ćemo ikada postati članovi EU, umesto toga nude nam se razne balkanske unije zajedno sa Albanijom, Severnom Makedonijom, tzv. Kosovom i sa kim već ne. Govori nam se o specijalnom partnerstvu između EU i Srbije, a to je ono što je Nemačka ponudila pre desetak godina Turskoj, što je svima bio jasan signal da Turska nikad neće postati član EU i to su Turci shvatili i u skladu sa tim tražili spoljnopolitičke alternative. To se još u Srbiji nije desilo.

Ono što je posledica naše saradnje sa EU jeste prevelika zavisnost od EU. Kada nam se obećaju ti predpristupni fondovi, mi gotovo nikad ne dobijemo taj toliki iznos koliki nam je obećan, a u stalnoj smo zavisnosti od Administrativnog centra u Briselu. Neki bivši ministri finansija u baltičkim zemljama su to stanje nazvali narkomanskom krizom, jer te zemlje poput narkomana su u stalnoj zavisnosti i potpuno njihova budućnost i sudbina zavisi od toga šta će da uradi Brisel sa njima. To je opasnost da se desi sa Srbijom.

Evropska Unija za članstvo Srbije zahteva punopravno priznanje nezavisnosti Kosova i neblokiranje Kosova ka članstvu u UN. To je ono što danas nikog ne zanima. Imali smo prilike da slušamo, SNS pre dolaska na vlast je mnogo češće pominjala Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti, govorila je da će preispitati sve tzv. Borkove sporazume. Desilo se potpuno suprotno.

Imajte u vidu da EU ima dvostruke aršine kada su u pitanju najbogatije zemlje i zemlje koje pretenduju da budu članovi ili predstavljaju periferiju EU.

Mi možemo ovde da se hvalimo koliko god hoćemo našom dobrom saradnjom, ali istina je potpuno drugačija, EU je saučesnik u formiranju tzv. republike Kosovo. Poslala je tamo misiju EULEKS-a da instalira kosovske institucije i ponaša se prema Kosovu kao prema nezavisnoj državi. Evropska Unija nije takav aršin imala kada je bio u pitanju Kipar, iako je postojala tenzija i sukob i Republika Severni Kipar nije bila pod faktičkom kontrolom Vlade u Nikoziji, EU je primila Kipar u svoje članstvo bez političkih uslovljavanja i bez tih zahteva da jedni druge međusobno priznaju. To je danas potpuno drugačija situacija sa Srbijom.

Pogledajte posledice koje imaju zemlje koje su sada članovi EU, vezano za ekonomiju kada je Bugarskoj zabranjeno bilo da svoju ekonomiju i svoj izvoz orijentiše ka Rusiji, kada je trebala da se orijentiše prema Nemačkoj imala je spoljnotrgovinski deficit, a pre toga suficit u saradnji sa Ruskom Federacijom.

Sve te zemlje ubrzano gube stanovništvo, minimum deset posto u razmaku od deset godina. Rumuni dva miliona, Bugari 700 hiljada, u Hrvatskoj više od 450 hiljada je razlika između broja stanovnika pre i posle. Dakle, to su činjenice koje mi treba da imamo u vidu i treba da imamo svojevrsni „plan B“ i alternativu u ovom našem bespuću i toj famoznoj politici koju je SNS osvojila od DS, a to je Evropa nema alternativu.

Mi ovde pričamo o nemačkom rastu koji je veći od nemačkog, švajcarskim penzijama i tako dalje. Jedino što je u Srbiji nemačko jesu cene, ali zato su penzije i plate srpske. Jedini proizvod koji mi vrlo uspešno izvozimo i obezbeđujemo za tržište EU jeste jeftina radna snaga. To će tako da ostane i u budućnosti i neće se to nikada promeniti. Imajte u vidu ove signale koje nam dolaze iz Brisela, treba ih najozbiljnije moguće razmotriti.

Pogledajte šta nam se sve traži na tom putu. Tražiće nam se da postanemo punopravni članovi severno-atlantskog pakta, vojne koalicije koja nas je 78 dana bombardovala, izvršila agresiju na našu zemlju, okupirala našu teritoriju. Tom prilikom načinila više od 100 milijardi dolara materijalne štete i ubila preko 2.500 hiljade ljudi. Tražiće nam se da stavimo poslednji pečat na nezavisnost i državnost takozvane republike Kosovo i članstvo Kosova u UN, tražiće nam se da za sva vremena rešimo pitanje Bosne i Hercegovine, a to znači puna integracija Banja Luke u nešto što bi se zvalo unitarna BiH i likvidiranje Republike Srpske.

To su sve činjenice, to dolazi od strane najvećih evropskih zvaničnika, predsednika država, od pripadnika američke diplomatije uvek dobijamo takve poruke, a nudi nam se nešto što ni ne postoji, a to je evropska perspektiva za zapadni Balkan. Što pre Srbija treba da se orijentiše ka saradnji sa Evroazijskom unijom, ka članstvu u Evroazijskoj uniji, ka članstvu u ODKB-u, ka saradnji sa zemljama BRIKS-a, Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika, danas predstavljaju najperspektivniji, najbogatiji i najveći deo ekonomskog sveta i naša je velika sreća što smo mi sa tim zemljama u dugotrajnim prijateljskim odnosima i možemo sa njima da sarađujemo bez političkih pritisaka.

Ono što je takođe, u situaciji naše saradnje EU i Srbije loše za Srbiju, jeste ne konkurentnost srpskih proizvoda na evropskom tržištu kakav nije slučaj sa tržištima u Aziji, to jest u evro-azijskoj ekonomskoj zajednici. Mi zbog EU imamo ovde režim subvencija kojima dajemo više od 10.000 evra po radnom mestu svakom stranom investitoru, besplatno zemljište i sve potrebne dozvole po ubrzanoj proceduri i besplatno. To će dovesti Srbiju u preveliku zavisnost od lobija stranih investitora koji će da Srbiju ucenjuju svojim potencijalnim odlaskom odavde ukoliko ne bude ispunjavala određene političke odluke koje su u interesu najmoćnijih zemalja EU.

Gospodin Arsić je rekao da smo mi izolacionisti. To apsolutno nije tačno. Srpska radikalna stranka se nikada nije zalagala za izolaciju, za prekid saradnje sa bilo kojom drugom zemljom osim Ruske Federacije i Narodne Republike Kine. Mi želimo da sarađujemo sa evropskim zemljama, ali na bilateralnom nivou bez političkih pritisaka i ne u podređenom položaju, a to je ono što nam omogućava EU, samo podređeni položaj.

To mislim da treba svi, pre svega političari koji su na vlasti u Srbiji da imaju u vidu, a ako se mi budemo pravili da to nije istina, da to nema veze, jako ćemo loše da završimo, a morate da imate u vidu da se Severna Makedonija, to je najskoriji primer, odrekla svog imena da bi otpočela pregovore o učlanjenju Severne Makedonije u EU.

Bilo je čvrstih garancija da će se to desiti, na kraju je stigla blokada od Holandije i Francuske. Dakle, evropska perspektiva je mrtva. Ona više ne postoji. Nema nikakvog razloga da takva situacija isto ne bude i sa Srbijom. Srbija će isto tako da ostane prevarena, a mi ćemo se odreći mnogo više nego onoga što su se odrekli Makedonci i mi ćemo se odreći i naše teritorije, našeg identiteta, a neki od zahteva od strane najvećih evropskih zemalja jesu i priznanje da se u Srebrenici desio genocid i da je Srbija za taj genocid odgovorna što će biti uvod u disoluciju Republike Srpske.

Odgovorna Vlada treba da ima sve to u vidu i preduzima mere i korake da se takvo stanje promeni i da se preispita ta sumanuta odluka okupacione uprave koja je došla u Srbiju 5. oktobra, da je EU jedina budućnost Srbije. Ako je mogao mali Island od 300 hiljada stanovnika da kaže da članstvo u EU nije u njihovom ekonomskom interesu ne vidim nijedan razlog da to isto ne može da uradi i Srbija.

Zahvaljujem se.

Na član 6. amandman sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Već je skoro kraj ove rasprave po amandmanima i nama su neprihvatljiva obrazloženja predlagača ovog zakona resornog ministarstva i Vlade zbog čega ulazimo u izmene i dopune zakona kada su u pitanju uvoz, izvoz robe dvostruke namene, zato što razlog da je obrada preko 700 dozvola godišnje veliko opterećenje za zaposlene u državnoj upravi je potpuno besmisleno. Oni treba da rade svoj posao, a sad što preduzetnici iz Srbije čekaju preko 30 dana to je takođe onda loš rad tog ministarstva.

Ovde se radi o drugoj opasnoj stvari, ako ovi strani investitori počnu masovno kao repromaterijal, ono što im je potrebno za njihovo poslovanje da uvoze robu dvostruke namene, bez pojačane kontrole, pazite gospodine ministre, zaista imamo i mi neka loša iskustva kao država ali i druge zemlje, vi ste bili ministar vojni i pored vas je gospodin Nikčević, vi vrlo dobro znate da je uvek to bilo veoma važno, pogotovo za zemlje na osetljivom području kao što je Srbija, da se striktna kontrola vrši robe koja ima tu oznaku da je roba dvostruke namene.

Da li mislite gospodine ministre, evo ovaj dron dečija igračka da on može samo da bude, da ne bude da ja kujem neku teoriju zavere ali evo, vi ste ljudi koji ste bili u vojnim strukturama, naoružanju, jer bilo je takvih primera svuda u svetu. Da li znate, onaj čiji je interes da se destabilizuje Srbije, da se ne daj bože sprovode nekakve terorističke aktivnosti ili nešto naći će način da i kroz uvoz takve robe, koja kao izgleda da je recimo dečija igračka neka bespilotna letilica, može da bude i oružje koje za bezbednosne strukture nekom dodatnom nadogradnjom i te kako opasno.

Dakle, mi srpski radikali zato smo i podneli ovaj amandman koji ja obrazlažem, tražimo da oni koji vrše uvoz takve robe u roku od sedam dana posle svih kontrola države naprave pisani izveštaj, a koliko, evo da znate dame i gospodo narodni poslanici, naši ljudi koji su vlasnici preduzeća u Srbiji ne znaju šta je sve roba dvostruke namene, odnosno kakvu opasnost ona može da ima ako je uvoze neki proizvod iz neke zemlje EU, ide dotle da su imali čak i razne, kako vole da kažu treninge, edukacije od strane Uprave carine Srbije i drugih koji su morali da im objašnjavaju da nije sve to što je tako deklarisano i što im se nudi od pojedinog stranog partnera tako i bezopasno za tržište Srbije.

Zahvaljujem se.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović. Izvolite, kolega.

Hvala, predsedavajući.

U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.

Članom 7. predlagač želi da izmeni član 29. u stavu 1. i stavu 3. osnovnog zakona. Inače, članom 29. važećeg zakona definisani su kaznene odredbe, tačni prekršaji iz ovog zakona. Srpska radikalna stranka predlaže da se u članu 29. zameni stav 2. tako da glasi - za prekršaje za stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od desetostruke do dvostruke namene iznosa vrednosti roba.

Smatramo da ovo amandmansko rešenje doprinosi smanjenju i mogućnosti zloupotreba od strane odgovornih lica u pravnom licu. Amandman izražava i principijalni stav SRS o smanjenju raspona zaprećenih novčanih kazni, s tim što bi bilo povećan najniži iznos kazne dok bi najviši ostao nepromenjen.

Činjenica da je u praksi prekršajnih sudova u Srbiji možemo videti da se prilikom odmeravanja kazne odgovornim licima u pravnom licu koji su učinioci prekršaja najčešće izriče najniži iznos zaprećene kazne.

Sudije tada navode da su smatrali da će takvom kaznom postići svrhu kažnjavanja i na tome će se sve završiti. U praksi naših prekršajnih sudova je i kažnjavanje odgovornog lica u pravnom licu, izricanjem opomene kao kazne, jer sud smatra da će se na taj način postići svrha kažnjavanja. Kako bi se prebrojale kazne za učinjene prekršaje izbave, smatramo da ovaj naš amandman bude prihvaćen. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolite.