Najpre, što se tog zakona tiče pričali smo mi o njemu više puta ovde. Govorili o kojoj stvari mora da se bude oprezan i gde ne sme da se napravi greška, a to je naravno naš interes da taj zakon obuhvati što je moguće duži vremenski period i upravo oko toga treba biti najoprezniji.
Dakle, najduži mogući, ali da ne dovedemo sebe u situaciju, da zahvatimo period u kom nema materijala i u kome ne mogu tvrdnje da se dokažu i da napravimo grešku da se neko zbog toga na taj način opere, a nije zaslužio da se nađe u takvoj situaciji. Dakle, zbog toga je pitanje – koliko dugi period može da obuhvati zakon?
Što se tiče volje, ona je potpuno jasna. Kada čujete Aleksandra Vučića da sam kaže – čim se donese zakon, evo prvo mene ispitajte i moju širu porodicu ispitajte, pa onda idemo na sve ostale, valjda vam je potpuno jasno da smo potpuno mirne savesti da potpuno otvorenog srca pristupamo tome. Neka bude tako. Prvo neka se ispita sve što se tiče bilo koga od nas, a onda lepo da vidimo te ljude za koje mi znamo da nisu bili ni najmanje nevini, a predstavljali su vedete bivšeg režima, ali da se to po zakonu dokaže i da bude onako precizno i jasno i nedvosmisleno kao kada je reč o ovim drugim stvarima koje smo već procesuirali.
Imena koja se pominju mala su i sitna u odnosu na one koje smo već pokazali, na njihovom primeru pokazali da se naravno nikog ne plašimo, niti imamo zašto da bilo koga štedimo. Ne znam za zvučnije ime u ovoj zemlji od imena Miroslava Miškovića. Jel se na tom imenu pokazalo da ne prezamo ni od čega i koliko je, a može svako od vas da se seti, bilo bivših ministara koje kakvih koji su postali da kako predmet interesovanja nadležnih organa, pa neki od njih malo i prošetali da vide kako izgledaju pritvorske jedinice, pa su kukali tamo sa one strane, skakali ko opareni - jao nemojte da nam dirate Milosavljevića, nemojte ni onog Boru Novakovića, jao nemojte Oliver Dulića, sve su to divni i nevini ljudi, sve je to politika i vi hoćete politički da im se svetite? Uvek su tako odgovarali, a niko me na pamet nije palo- pa čekajte da vidimo, ti divni ljudi, zašto se terete i koliko su jaki njihovi slučajevi kada policija, tužilaštvo kažu ovih država da se bavi mora? Nama nikada problem nije bio, nikada i uvek kažem da svako ko se o zakon ogrešio, mogao je da bude ministar po 101 put, ima pred tim istim zakonom da odgovara i kažemo isti zakon i za nas važi i nikakav problem sa tim nemamo.
Skaču i danas kao opareni. Kaže - Zakon o poreklu imovine to se donosi sam zbog toga što vi hoćete nama da se svetite politički da nas uništavate. Ko je najglasniji? Pa oni kojima je savest najmanje mirna i čista. Skače Dragan Đilas, skače Vuk Jeremić, skače Boško Obradović. Oni sami najbolje znaju šta ih tu pogađa i čega se tu oni plaše.
Što se tiče pitanja uslova, još jednom, za posao koji je bio na temu Koridora, njihova štampa, Đilasova štampa, Jeremićeva štampa, Obradovićeva štampa kaže -postojale su kompanije. To pročitajte kod njih.
Znači, mrze nas, što kažu, kao da smo Nemci.
(Predsedavajući: Vreme.)
…Ništa nam dobro ne misle. Da završim, ali oni koji nas toliko mrze oni kažu – postoje kompanije koje su mogle da se jave. Zašto nisu – mi ne znamo i to je sada samo pitanje njihovog tumačenja jel ovako ili onako. Činjenica je – ti koji nas ne vole kažu da su postojali. Zašto mi na njih, šta god radili, podsećamo? Ne zbog toga što nama treba izgovor za bilo šta …
(Predsedavajući: Vreme.)
… nego što je, poslednja rečenica bukvalno, nego što je naša obaveza da kažemo – ljudi, ne smemo da zaboravimo ko su bili, šta su radili i kakvu su katastrofu u ovoj zemlji napravili. To je opomena da ne dozvolimo da se tako nešto bilo šta ponovi jer ako se Đilasu, Jeremiću, Obradoviću i ostalim reliktima žutog preduzeća ikada dozvoli da ponovo zasednu na grbaču ovog naroda od Srbije neće ostati ništa i na to moramo da upozoravamo svaki put.