Hvala, prof. Šešelj.
Reč ima dr Vladimir Orlić, pravo na repliku. Izvolite.

Dakle, na temu da mi ljude koji to ne zaslužuju hoćemo da štitimo na bilo koji način i u bilo kom smislu. Naša parlamentarna većina usvojila je Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Godinu dana ima kako se primenjuje taj zakon, efekti postoje. Efekti postoje i o tim efektima govori se javno, čak i u jednom saopštenju ministarstva je napravljena određena statistika. Ta statistika kaže, dakle, Zakon mi usvojili i primenjuje Vlada koju mi podržavamo, više od 600 presuda postoji. Dakle, ko god se o zakon ogrešio, a ima tu i slučajeva tzv. visoke korupcije, sve je to u međuvremenu obrađeno. Mislim da ne postoji jasniji dokaz da ni po babu, ni po stričevima, već strogo po slovu zakona danas se u Srbiji postupa.

Da je neko želeo da pokaže pošteniji odnos od nas, pa valjda bi i takav zakon usvojio, valjda bi ga primenjivao i mogao da kaže – mi smo u stotinama procesuirali one koji su se o zakon ogrešili i tu ima poznatih primera koje kakvih. Dakle, to je ozbiljan odnos prema ozbiljnom pitanju i čisto govor na osnovu činjenica i argumenata.

Što se tiče pitanja izgradnje Koridora, koliko se ja sećam, mi smo o tome govorili mnogo puta ovde. Postojao je određeni javni poziv da se izabere strateški partner, javni poziv. Mogao se prijaviti svako ko je to želeo. Bilo je kompanija koje su mogle da ispune uslove i prijavio se onaj ko je želeo. Na osnovu toga, to je jedini argument, ide se u realizaciju nadalje, i to je bukvalno cela priča. Mi je iznosili ovde nekoliko puta, nije sporno da se ponovi, ali tako je išlo.

Na samom kraju, što se tiče našeg skupa ove nedelje, rasporeda sedenja, ne znam zašto bi se neko oko toga potresao. Mi smo sami rekli da je naša želja da poslušamo Aleksandra Vučića kada kaže, prvi redovi, kada SNS organizuje veliki i važan skup, treba da pripadnu uvek narodu, prvi redovi treba da pripadnu onim iskrenim aktivistima, simpatizerima stranke, onima koji stranku vole, koji su pokazali nebrojeno puta da su u stanju neumorno, danonoćno da rade i za stranku i za Srbiju.

Da li će bilo ko od nas da bude u četvrtom, petom redu ili na tribine da ode, nama je srce puno kada vidimo da je hala puna, kada nas toliko dođe da svaku halu napunimo pa da nas bude ispred. Nama je srce puno kada kažemo – u prvim redovima imamo mlade ljude, polaznike naše liderske akademije koji će sutra da pokažu koliko vole Srbiju i koliko su u stanju za nju da čine, pa i nas neka nadmaše u svemu što radimo danas tri puta. Biće za Srbiju koja je nama najvrednija i, znate, bićemo mnogo zadovoljniji nego bilo ko ko će da konstatuje – seli ste u četvrti ili peti red. Radimo za ono što nam je na svetu najvažnije, radimo za ono što je Aleksandar Vučić rekao da mora da nam bude najvažnije, pa znate šta, možemo samo zadovoljni da budemo i Bog dao da imamo što više takvih skupova, da nam se prvi redovi popunjavaju tako lepim, mladim ljudima, sposobnim ljudima, biće dobro i za našu stranku i za Srbiju i ne treba niko da brine ni za jedno, ni za drugo.

Hvala, kolega Orliću.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, pravo na repliku. Izvolite.

Nemam ništa protiv isturanja mladih i lepih u prve redove, nego ste vi sami to priznali da u Vladi nemate mladih i lepih, a ima. Najlepša ministarka koju je Srbija ikad imala je Nela Kuburović. Na primer, nju nikada nisam napao i nemam podatke da je u nekoj aferi, a kada imam podatke da je neko u aferi, moram onda da ga prozovem.

Vi govorite da se svako mogao prijaviti na javni poziv da konkuriše za izgradnju autoputa od Čačka do Pojata. To nije istina. Vi ste doneli leks specijalis za tu deonicu autoputa. Samo se jedna američka firma mogla prijaviti. Takvi su uslovi bili, i to je tako. Zašto je razlika od 500 miliona?

Drugo, vidite jednu stvar, vi ste na vlasti već više od sedam godina. Ne možete se vi više pozivati na to kakvi su bili oni pre vas. Oni pre vas su bili neuporedivo gori i ja to znam, ja sam ih prozvao dosmanlijama, lično, u to nema sumnje nikakve. To za vas nije opravdanje. Za šta god čovek da vas kritikuje vi kažete – a kakvi su oni bili? Oni su bili ološ najgore vrste, a to za vas ne može biti olakšavajuća okolnost.

Još nešto, najavljujete sada donošenje zakona o ispitivanju porekla imovine, a sedam godina ste na vlasti, niste hteli da hapsite najveće kriminalce onoga režima. Sad polako stiže zastarelost krivičnog gonjenja. Ako za još nekoliko meseci ne uhapsite Mlađana Dinkića i osudite ga što je sa automatskim puškama upao u Narodnu banku Jugoslavije, što je ukrao državno zlato i sa svojim pajtosom Miroljubom Labusom to prodao negde u svetu, u Švajcarskoj ili gde, više i ne pamtim gde je to bilo, oni će biti nedodirljivi. Čekali ste da nastupi zastarelost, a vi sa vaših 50 ili 60 inspektora da prečešljate celu Srbiju, da nađete ko se protivpravno obogatio, to su gluposti.

Jedva čekam da dođe taj zakon. Umesto da gonite gde imate dokaze za krivično delo, a imali ste i za Labusa, i za Dinkića, i za, kako se zvaše, Aleksandra Vlahovića, pa Božidar Đelić… Imali ste i za samog Đinđića, ali ne može da se goni krivično, pošto mi ne razvijamo tu katoličku tradiciju iskopavanja mrtvih da bi im se sudilo. Radili su to katolici papa, da li se zvaše, Đorđe VII iskopao je svog prethodnika papu Formoza iz groba i sudio mu i osudio ga na spaljivanje. Kod nas toga nema, ali kod nas bi morali da se gone kriminalci za koje postoje dokazi.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, pravo na repliku. Izvolite.

Najpre, što se tog zakona tiče pričali smo mi o njemu više puta ovde. Govorili o kojoj stvari mora da se bude oprezan i gde ne sme da se napravi greška, a to je naravno naš interes da taj zakon obuhvati što je moguće duži vremenski period i upravo oko toga treba biti najoprezniji.

Dakle, najduži mogući, ali da ne dovedemo sebe u situaciju, da zahvatimo period u kom nema materijala i u kome ne mogu tvrdnje da se dokažu i da napravimo grešku da se neko zbog toga na taj način opere, a nije zaslužio da se nađe u takvoj situaciji. Dakle, zbog toga je pitanje – koliko dugi period može da obuhvati zakon?

Što se tiče volje, ona je potpuno jasna. Kada čujete Aleksandra Vučića da sam kaže – čim se donese zakon, evo prvo mene ispitajte i moju širu porodicu ispitajte, pa onda idemo na sve ostale, valjda vam je potpuno jasno da smo potpuno mirne savesti da potpuno otvorenog srca pristupamo tome. Neka bude tako. Prvo neka se ispita sve što se tiče bilo koga od nas, a onda lepo da vidimo te ljude za koje mi znamo da nisu bili ni najmanje nevini, a predstavljali su vedete bivšeg režima, ali da se to po zakonu dokaže i da bude onako precizno i jasno i nedvosmisleno kao kada je reč o ovim drugim stvarima koje smo već procesuirali.

Imena koja se pominju mala su i sitna u odnosu na one koje smo već pokazali, na njihovom primeru pokazali da se naravno nikog ne plašimo, niti imamo zašto da bilo koga štedimo. Ne znam za zvučnije ime u ovoj zemlji od imena Miroslava Miškovića. Jel se na tom imenu pokazalo da ne prezamo ni od čega i koliko je, a može svako od vas da se seti, bilo bivših ministara koje kakvih koji su postali da kako predmet interesovanja nadležnih organa, pa neki od njih malo i prošetali da vide kako izgledaju pritvorske jedinice, pa su kukali tamo sa one strane, skakali ko opareni - jao nemojte da nam dirate Milosavljevića, nemojte ni onog Boru Novakovića, jao nemojte Oliver Dulića, sve su to divni i nevini ljudi, sve je to politika i vi hoćete politički da im se svetite? Uvek su tako odgovarali, a niko me na pamet nije palo- pa čekajte da vidimo, ti divni ljudi, zašto se terete i koliko su jaki njihovi slučajevi kada policija, tužilaštvo kažu ovih država da se bavi mora? Nama nikada problem nije bio, nikada i uvek kažem da svako ko se o zakon ogrešio, mogao je da bude ministar po 101 put, ima pred tim istim zakonom da odgovara i kažemo isti zakon i za nas važi i nikakav problem sa tim nemamo.

Skaču i danas kao opareni. Kaže - Zakon o poreklu imovine to se donosi sam zbog toga što vi hoćete nama da se svetite politički da nas uništavate. Ko je najglasniji? Pa oni kojima je savest najmanje mirna i čista. Skače Dragan Đilas, skače Vuk Jeremić, skače Boško Obradović. Oni sami najbolje znaju šta ih tu pogađa i čega se tu oni plaše.

Što se tiče pitanja uslova, još jednom, za posao koji je bio na temu Koridora, njihova štampa, Đilasova štampa, Jeremićeva štampa, Obradovićeva štampa kaže -postojale su kompanije. To pročitajte kod njih.

Znači, mrze nas, što kažu, kao da smo Nemci.

(Predsedavajući: Vreme.)

…Ništa nam dobro ne misle. Da završim, ali oni koji nas toliko mrze oni kažu – postoje kompanije koje su mogle da se jave. Zašto nisu – mi ne znamo i to je sada samo pitanje njihovog tumačenja jel ovako ili onako. Činjenica je – ti koji nas ne vole kažu da su postojali. Zašto mi na njih, šta god radili, podsećamo? Ne zbog toga što nama treba izgovor za bilo šta …

(Predsedavajući: Vreme.)

… nego što je, poslednja rečenica bukvalno, nego što je naša obaveza da kažemo – ljudi, ne smemo da zaboravimo ko su bili, šta su radili i kakvu su katastrofu u ovoj zemlji napravili. To je opomena da ne dozvolimo da se tako nešto bilo šta ponovi jer ako se Đilasu, Jeremiću, Obradoviću i ostalim reliktima žutog preduzeća ikada dozvoli da ponovo zasednu na grbaču ovog naroda od Srbije neće ostati ništa i na to moramo da upozoravamo svaki put.

Hvala kolega Orliću.

Pravo na repliku prof. dr Šešelj.

Vi ste pogrešili npr. što Đilasa niste gonili zbog onog mosta i ogromnih para koje su na taj način potrošene, da utvrdite gde je šta išlo, a ne da gonite Đilasa zato što je bogat. Tu je osnovna greška. Na tome sam kritikovao Đinđićev Zakon na ekstra profitu i zakon se okrenuo protiv Đinđića i političkih protivnika. Protiv mene ne, jer kod mene nisu mogli ništa da nađu.

Šta ćete sad izazvati kao posledicu ovoga? Izazvaćete opet veliko bekstvo kapitala iz Srbije u inostranstvo. Sada će svi opet da iznose u inostranstvo, pašće vrednost kuća, pašće vrednost nekretnina i ništa više.

Jeste vi uhapsili Miškovića, ali još ne možete da ga osudite i jedino ste njega uhapsili.

(Aleksandar Martinović: Osuđen je.)

Ljudi, mnogo buke oko ničega. Jel to Šekspir pisao? Ko je to pisao Martinoviću – mnogo buke oko ničega? Čije je to bilo?

(Vladimir Orlić i Aleksandar Martinović dobacuju.)

Šta? Da kažem šta imam sad.

(Aleksandar Martinović: Osuđen je.)

Dobro, ali to je sve sitno posle onolike halabuke. Koga ste još osudili osim Miškovića? Nikoga ozbiljnog. Sudili ste buraniji. Ovo što je Orlić sada nabrojao to su sitne ribe. Nijedna od ovih krupnih nije suđena. Jel Božo sam sebi čestitao i ovde govorio – Božo, majstore, kada ga je vaš isti Vučić napao u Narodnoj skupštini kao srpski radikal da je ukrao 11 miliona. Jel istina? Jel to baš Vučić uradio? Hajde da mu sudimo za tih 11 miliona sada.

(Vladimir Orlić dobacuje.)

Šta? Imamo slučaj, ali ja nisam vlast. Ja sam opozicija. Samo vaše greške kritikujem.

Vašim nastupom vi ćete naterati te ljude koji su se bespravno ili na pravni način obogatili, a ne mogu sada da dokazuju, da iznesu kapital iz zemlje, jer vi gonite bogatstvo, a ne gonite krivična dela, konkretna krivična dela. To je radio Đinđić i zato mu je sve propalo i zato je ojadio samo nekoliko političkih protivnika i ništa više.

Morao sam na svetskom tržištu da trgujem naftom da bi zaradio pare da pokrijem ekstra profit Tomislavu Nikoliću, Aleksandru Vučiću i Draganu Todoroviću, između ostalog. Uspešan sam kojim god se poslom bavim i iza mene nema prljavih tragova, Marijane. Jel tako bilo? Jedna iz toga isplivaše.

To je u vreme dok je Tomislav Nikolić bio pošten čovek. Hajde sada od njega krenite. Otkud mu crkva u Bajčetini, ona velika hacijenda, veliko imanje, pa dve kuće na obali Save u Beogradu, bespravno, na mestu gde je apsolutno svaka gradnja nedozvoljena, pa stan na Dedinju, pa dva stana na Novom Beogradu, pa redom tako? Hajde od njega krenite.

Lako je krenuti od Vučića koji nije hteo ni sam sebi molbu za stan da potpiše pa sam je ja potpisivao protiv njegove volje. Imate u Vladi taj dokument. Moj potpis.

Hajde zagrizite Tomislava Nikolića kada ste takvi mangaši. To uradite.

Hvala dr Šešelj.
Pravo na repliku dr Vladimir Orlić.
Izvolite.

Što se tiče vaših ličnih obračuna sa nekim od bivših saradnika, znate već, to smo objašnjavali, to su osećanja oko kojih ne može da pomogne niko.

Nešto mnogo važnije. Loša je poruka da se kaže – mi imamo nameru. Nemamo ni nameru ni dosadašnju praksu. Sve je potpuno drugačije od toga. Loša je poruka da se kaže – mi hoćemo nekoga da opteretimo na bilo koji način činjenicom da je bogat zbog te činjenice. Nije tako. Nije to problem. Naravno, naše je želja da društvo bude uspešno i ako može svako ovde da bude bogat, mi bi bili najsrećniji.

Druga stvar je u pitanju. Ovaj zakon se tiče porekla imovine, ne toga šta čovek ima, nego kako je do toga došao i niko nema ništa protiv toga da Đilas bude bogat ako je u stanju to da bude pošteno, ali on je pokazao svojim životom i time kako je sticao, kada je sticao, u kojim okolnostima je sticao to nenormalno bogatstvo koje ima da to nešto nije kako treba.

Čovek sam prijavljivao imovinu u vreme stupanja na funkcije, a znate šta je sve bio, sve i sja je bio u Srbiji. Počeo je od toga što je prvo postao funkcioner svoje DS tamo neke 2004. godine. Ušao je u izvršni odbor, ušao u glavni odbor, izmislili mu funkciju, dali mu da bude šef Tadićeve kancelarije mimo Ustava i bilo čega i počinje njegovo doba moći. U to vreme prijavljuje sam u hiljadama evra, hiljadama se meri vrednost njegove imovine, što ušteđevina, što auto, kaže firme neke je imao po Češkoj. Te firme ukupno su imale prihod 70 i neku hiljadu evra. Teoretski toliko je on mogao da bude bogat u tom momentu, teoretski ni evro preko toga.

Onda prolaze godine i on bude i ministar u Vladi i gradonačelnik nakon što je bio ovo tamo kod Borisa Tadića. Postaje alfa i omega svoje stranke, a njegovi biznisi privatni rastu li rastu i počinju da se mere milionima pa desetinama miliona, pa ukupan profit kada pogledate četiri firme, tu su i „Dajrekt medija“, „Multikom“ i „Ovejšn“ i kako mu se zove ona četvrta, sve saberete – dođete do, ljudi, 619 miliona evra da je na prihodnoj strani leglo na račune tih firmi, a od toga kaže neto dobit samo 105 miliona evra. Fantazija, ali ne u vreme kada se bavio bilo kakvim biznisom i pokazivao da može da bude bogat jer je sposoban ili ne znam šta, nego u vreme dok je bio na vlasti, dok je bio u moći.

Dokumenta postoje, radile mu firme RTS-om, a on na čelu nečega u državi, nisu to male ribe, nisu to sitne ribe. Biti ministar, nije to za potcenjivanje, biti gradonačelnik Beograda, ni najmanje. U isto vreme rukovodi firmama koje trguju reklamnim sekundama, rade sa javnim servisom, rade sa „Studijom B“ koji je direktno podređen gradu Beogradu, kojim šefuje kao cezar Dragan Đilas, radi sa „Telekomom“, koji je takođe državna firma, radi sa desetak raznoraznih gradskih ustanova, e to su problemi.

To su problemi kada čovek kaže - sada silazim sa funkcije, 619 miliona mi je leglo na račune firmi i ja sam priznajem. On priznaje - imam imovinu u nekretninama 25 miliona evra, a premotamo film i gledamo - šta si imao majstore kada si došao na vlast? E to su problemi.

Nije niko kriv zbog toga što je više ili manje bogat, nego zbog toga što takve stvari ne može da objasni niko, da su bilo gde na svetu moguće. Kada kažemo - na to moramo da se podsećamo, na to moramo da ukazujemo, mi kažemo narodu - ne dozvolite da vas banditi ponovo pljačkaju. Jel to neka greška? Rekao bih da nije greška. To je mudro postupanje.