Eto, ja lepo kažem, mi zakone usvajali, mi zakone primenjivali, mi možemo da kažemo jednaki aršini primenjivani na sve, pa čak i na ljude koji su možda na bilo koji način pripadali ili pripadaju SNS, postoje već slučajevi kao dokazi.
Kad god se desi da bude neka organizovana akcija u ovoj zemlji, a mi govorimo o tome u ovoj sali, samo, naravno, zna ko je tu. Mi kažemo – evo, vidite, ima ljudi iz raznih stranaka, ima iz ove, iz one, bude poneko i iz naše, mi uopšte nemamo problem sa tim. Dakle, uvek mi o principima pričamo. Ako ćemo da pričamo o principima i da budemo korektni do samog kraja, ja ne mogu da razumem da neko smatra da je greh zbog toga što čovek ima na očevom imanju kuću, a imao ju je u vreme kad je bio i vaš zamenik, jel tako?
(Vojislav Šešelj: Nije imao.)
Imao. Isto selo u pitanju, isto mesto u pitanju, ili kaže – greh je što je čovek napravio vikendicu, a napravio je u vreme kad je bio vaš zamenik, jel tako? Pa, kako onda nije bio problem?
(Vojislav Šešelj: Nije tačno.)
Kako onda nije bio problem? Nije u tome stvar, dakle, rekao sam već, lični odnosi i neka opterećenja iz prethodnih godina, zbog kojih ljudi prosto ne misle dobro jedni drugima, pa onda to često bude tema i ovde. To je jedna stvar. Ali, ako se bavite državom ne možete da budete lični i ne možete nikada nikakvu paralelu da napravite sa slučajevima koji se mere stotinama miliona evra.
Najveći problem je u toj priči, naravno, govorim o Draganu Đilasu ponovo. Ja kad kažem bivši režim ja na te i takve mislim. Najveći problem u toj priči je čiji je to novac i na koji način se do njega došlo, ali na šta je mogao drugo mogao da bude upotrebljen ako je reč o narodnom novcu. Vidite, ako je reč o novcu koji potiče sa javnog servisa RTS ja to već vidim kao narodni novac. Ako je reč o novcu koji potiče od trgovine sa „Telekomom“, koji je državno preuzeće, ja to takođe vidim kao narodni novac. Ako je reč o različitim ustanovama, institucijama, što gradske, što republičke, ja to opet takođe vidim kao narodni novac i to je najveći problem u celoj priči. Šta smo sve mogli da uradimo u ovoj zemlji da se meri milionima, desetinama ili čak stotinama miliona evra, da nismo imali pohlepne ljude na čelu ove države, kao što su, taj Đilas, taj Jeremić, ovi koje kakvi koji su još tada finansirali, pa su nastavili i danas.
Dakle, to je ono što treba da brine svakoga, to je ono što treba građanin da ima u vidu kad se pita. Mi ćemo opet da imamo izbore za nekoliko meseci od danas, i to ljudi treba da imaju u vidu, uz sve ovo što rade danas, histerični, bučni, kakvi jesu, pa kao nacisti knjige spaljuju, pa mašu vešalima, pa mašu motornim testerama, pa prete ko nije sa nama, taj nek bira hoće li da visi ili će metak u čelu. Sve su to divne i lepo ponude i to građani lepo čuju i razumeju, ali da znaju šta je pozadina svega toga. To je ta bahata, ostrašćena, nezajažljiva potreba da se zgrće, da se bogati i da se opet 100 miliona evra narodnog novca, trpaju u privatne džepove. To su radili ti Đilas, Jeremić i ostali, i to je naša dužnost da narod opominjemo i time da se bavio. Ko koga od nas voli ili ne voli, pa hoće da mu učini nažao time što će da ga pecne u raspravi u Skupštini ili na televiziji. Mnogo je manje važno, čak je trivijalno, u odnosu na to, da li se pravi šteta državi i da li se pravi šteta narodu.
Što se SNS tiče, Aleksandar Vučić je rekao mnogo puta, a mi mnogo puta iza tih reči stali, i da znate uvek ćemo, država i narod su svetinje. Ko krade državu, taj ne misli ništa dobro nikome sem sebi.