Hvala, kolega Arsiću.
Reč ima Milorad Mirčić. Pravo na repliku.
Izvolite.

Ja se izvinjavam kolegi, ali prvih pet minuta nisam baš dobro pratio vaše izlaganje, nemojte da mi zamerite, razmišljao sam o pametnim stvarima, tako da nemam šta da vam kažem.

Moj predlog je, gospodine Marinkoviću, vi ste čovek koji ima široke vidike, da sve ove govore, ako je moguće od gospodina Arsića iz oblasti ekonomije, finansija, monetarne politike ukoričimo u jedan mali priručnik i to bi u svakom slučaju bilo korisno za buduće generacije koje dolaze, a možda kolegi Markoviću neće koristiti, ali nama će i te kako biti značajno. Tako da, to je jedini moj odgovor.

Ja sam fasciniran, vi ste Lukašenka pomerili, vi ste čak proglasili da je mnogo veći standard u Belorusiji nego što to i sam predsednik Belorusije…

Vi ste na neki način fenomen. Evo, ako je moguće, najiskrenije vam kažem, ja se na poseban način divim ljudima kakvi ste vi, koji ima toliko podataka, doduše nisu svi upotrebljivi, ali podaci su.

Hvala, gospodine Mirčiću.

Reč ima Veroljub Arsić.

Izvolite, gospodine Arsiću.

Dobro, kolega Marinkoviću, neka sam ja i glup, kako to reče kolega Mirčić.

(Milorad Mirčić: Šta sam rekao?)

Nije to rečeno. Ne bih ja to dozvolio, kolega Arsiću, verujte.

Dok sam ja govorio, on je razmišljao o pametnim stvarima.

(Milorad Mirčić: Ja tebi rekao da si glup?)

Za razliku od njega ja sam imao i priliku da budem domaćin predsedniku Belorusije, Lukašenku, ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa smo pričali o ekonomiji, o njihovoj niskoj stopi nezaposlenosti i zašto je na tako niskom nivou drže, i zašto je skoro uopšte i nema i da li može da je nema i da ne nabrajam sve.

Kada sam imao sedam godina tada su mi obukli, odnosno stavili na glavu onu pionirsku kapu, stavili oko ramena onu pionirsku maramu, ali tada sam imao sedam godina. Sada imam 50 godina, valjda razmišljam kao pedesetogodišnjak, a oni što su ostali sa kapama i maramama u tom vremenu, ja tu ne mogu da im pomognem, zaista.

Hvala, kolega Arsiću.
Milorad Mirčić. Izvolite.

Ja sam prosto iznenađen. Nisam mogao ni da pretpostavim da ste vi nekada imali sedam godina. To je za mene fascinantno. Ja sam duboko bio ubeđen da ste vi mnogo stariji rođeni.

A što se tiče te ikonografije nije sramota shodno svojim godinama i shodno vremenu u kome ste živeli, možda nije sramota ni biti sa tom kapom i maramom. To je jedan deo čovekovog života. Nismo mi mogli da odlučujemo o tome da li ćemo nositi ili ne, ali spletom okolnosti, već kada idete toliko lično. Lično nikada nisam stavio tu kapu, ni maramu, spletom slučajnih okolnosti, ali ne mogu ja da kažem da sam ja zaslužan. To je splet slučajnih okolnosti. Bolest me je sprečila kada se to radilo, tako da ne treba da se ja sada nešto posle toliko godina ističem. Nije to za isticanje.

Ali stvarno sam iznenađen da ste bilo kada u životu imali sedam godina.

Hvala, kolega Mirčiću.

Veroljub Arsić. Izvolite.

Vidite, meni su stavili tu kapu sa sedam godina. Izgleda da su mom uvaženom kolegi to stavili koliko juče. Koliko juče da su mu stavili Titovu kapicu i maramicu oko ramena.

Sve u svoje vreme kolega Mirčiću.