Hvala, dr Orliću.

Prof. dr Vojislav Šešelj, pravo na repliku.

Vi neumesno koristite tu ogromnu argumentaciju.

Ja sam prvi izneo za Jeremića podatke kako je pokrao novac iz državne kase putujući širom sveta i trošeći po najskupljim hotelima. Ja sam izneo na televiziji celu knjigu o tome dok ste vi ćutali, dok niste imali pojma. Ne morate mene to da učite. Ja sam onoga razotkrio da je ljotićevac. Ja sam napadao Đilasa zbog mosta.

Ali, nemojte moju kritiku kvalifikovati kao moj lični odnos prema nekome, jer kada ja kažem da je korupcionaška afera Vlade Srbije, slučaj Tomislava Nikolića, nije to moj lični odnos. Je li Vlada Srbije donela uredbu da on koristi državnu vilu od 800 kvadrata i nakon što mu je istakao mandat predsednika Republike? Hoće li svaki predsednik Republike po jednu vilu od 800 kvadrata na kraju da uzima? Hajde da se to unese u zakon ili u Ustav.

To je uredba Vlade Srbije. Evo, podaci se objavljuju i po štampi o kriminalnim aferama fondacije njegove žene i nema traga ko je davao novac za fondaciju, niti traga gde je sve novac potrošen. Ona sad formira novu fondaciju na koju će prebaciti imovinu iz te stare kako bi likvidirala staru i uništila dokumentaciju stare.

Je li Vlada Srbije izmislila funkciju koordinatora, kako mu je ta funkcija, Nacionalnog saveta za koordinaciju odnosa sa Kinom i Rusijom? Jesu li ovde nedavno bili kineski funkcioneri u Beogradu, ruski funkcioneri najvišeg ranga, je li učestvovao Tomislav Nikolić u tome? Ima li on uopšte neku ulogu u tome? Nema nikakvu. Tamo je zaposleno 20, 30 ljudi, primaju lepe plate i to je to. Tako se rasipa novac iz budžeta. Je li to korupcija? Naravno da jeste.

Hajde očistite sebe od takvih afera. Očistite sebe i onda ste mirni. Ovako mi se samo nameštate i moram da vas preslišavam na ovaj način, jer to jeste korupcionaška afera, to znaju i ovi u Đorđevićevom Ministarstvu, je li tako ministre? Ti da si nadležan, ti bi preduzeo mere.

Hvala, dr Šešelj.
Sada pravo na repliku, dr Vladimir Orlić.
Izvolite.

Da, samo da ta Kancelarija za saradnju sa Rusijom i Kinom služi bilo kome od nas, da je to za saradnju sa Rusijom i Kinom za Vladimira Orlića, ili za Srbislava Filipovića, ili za Igora Bečića, pa bih ja razumeo. Ali, kako je to kancelarija koja služi ovoj državi i Vladi Srbije, kako neko može da kaže – ja tvrdim, ne služi ničemu, a nema rezultat i efekat kao dokaz koji će da pokaže da je neki efekat nula.

Naprotiv, kakva je nama saradnja sa Rusijom i Kinom danas? Ja bih rekao bolja nego ikada. Naravno, najzaslužniji jeste, za to što je to tako, Aleksandar Vučić i naravno ima tu svoju ulogu i Vlada, resorna ministarstva, ali i tela poput te kancelarije. Učestvuje se zajednički i ako imate rezultat koji je bolji nego ikada, teško ćete reći da ne služi to ničemu. Dakle, da je tu rezultat nula moglo bi da se kaže sve što ste vi osnivali i tome posvetili, džabe ste ulagali. Ali, ovako, vrlo je teško reći čemu to služi.

Druga stvar, što se tiče priče o različitim fondacijama. Ja sam očekivao da ova rasprava krene u smeru finansiranja određenih fondacija za koje se tvrdi da su izdašno finansirane, onako humanistički, finansirane od strane Dragana Đilasa videli ste to možda prethodnih dana, na temu toga da li neko kamati ili ne kamati DS. Meni je to bilo simpatično kada sam pročitao, pa sam prvo pomislio da se na taj slučaj upućuje.

Dakle, čovek koji je svoju stranku, bivšu stranku, kupio, sebi u džep stavio, 11 miliona zaradio u jednom potezu, time što je uzeo dug od 49 miliona, platio ga 38, a onda tu svoju bivšu stranku opteretio sa svih 49 i 11 stavio sebi u džep. Onda im na to još stavio zelenašku kamatu kako sada cvile ti iz DS. E, taj kaže – ja to velikodušno što uberem kamatice neke male, ja njima vratim kroz njihovu fondaciju, pa se ispostavilo da para nema. Bilo mi je, da vam kažem iskreno, smešno da to čitam kako se tamo još međusobno glođu i svađaju gde su nestale pare. Kažu, neke stotine hiljada evra su u pitanju, pa mi je palo na pamet da se možda na to upućuje.

Ali to je zaista simbolično smešan novac, kad govorim o redovima, veličini, pravim problemima, simboličan novac u odnosu na štetu koju su ti ljudi pravili. Mi smo, nije niko drugi, govorili o tome kako Jeremić troši i po belom svetu ali i kako troši, izgleda, i ovih dana ovde, recimo, u onoj kampanji 2017. godine u milionima evra. Milionima evra se merio onaj novac koji je on utrošio tada. Počeo je kampanju sa, kako je on pričao, imam 17% rejtinga, a završio sa dva puta manje nego Beli Preletačević. Zbog čega? Zato što smo mi narodu istinu govorili. Silni milioni i ovde stižu koje-kuda iz belog sveta, sa čudnih destinacija, stižu iz Katarske ambasade u Nemačkoj, stižu iz Katarske ambasade u SAD. Mora da se utvrdi šta se to čoveku plaća, koja vrsta usluga, pa onda bude šta, Patrik Ho zaglavi zatvor. Mi smo, niko drugi, govorili o Draganu Đilasu i ovim slučajevima o kojima govorim i ja sada.

Dakle, ako pričamo o tome ko hoće narodu istinu da govori, ko se ne straši da govori istinu i da je potkrepi podacima, to je uvek bila SNS. Kad kažete Aleksandar Vučić na neke stvari upućivao, tu ste u pravu i oko toga se slažemo, zna se i ko je uvek bio najhrabriji, ali i ko je uvek bez ikakvih kalkulacija išao na to da se zaštiti i država i narod.

Hvala.

Poslednja rečenica.
Kada o tim stvarima govorimo mi hoćemo da budemo do kraja precizni, nije bitno ni kako se ko zove, ni koliko ko ima, bitno je da li je to na račun i na teret građana ove države i same države, pošto je reč o tajkunima koji su sve to uzeli dok su se bavili politikom i od bavljenja politikom, ali više to tako ne može.

Hvala dr. Orliću.

Reč ima narodni poslanik prof. dr Vojislav Šešelj. Izvolite.

Ko je najhrabriji među živim Srbima to srpski narod zna dobro. Pa, ne glasa za njega? Ne glasa uvek za najhrabrijeg, nego onaj koji mu da najlepša obećanja – za njega glasa. U najhrabrijeg se uzda samo u kritičnim momentima, a na izborima glasa onome ko daje najprijemčivija obećanja i ko ima propagandna sredstva u rukama.

Orliću, znaš da ja nisam vesla sisao, da ja imam neko znanje valjda za sve ove godine koje sam stekao i dobro utvrdio. Imamo mi slučaj Tomislava Nikolića koji je 2007. ili 2008. dobio milion evra za predizbornu kampanju od Stanka Subotića, pa je taj novac stavio u džep, a stranku zadužio ogromnim kreditom deviznim sa 19% godišnje kamate. To zna Martinović vrlo dobro.

(Aleksandar Martinović: Što ste ga kandidovali?)

Pazi, kad sam ja saznao da se on zadužio bilo je kasno. Retko ste vi meni dolazili Martinoviću da bih ja imao baš sve brze informacije.

(Aleksandar Martinović: Što ste ga kandidovali za predsednika?)

Saznao sam nakon što je to uradio.

Nije tačno, nije istina. To pitaj Vučića je li istina ili nije, nemoj napamet da govoriš.

Drugo, znate jednu stvar, evo da budem iskren, ja kad najviše hoću da naljutim Vučića, ja kažem da je on politički sin Tome Nikolića i to je Toma Nikolić izjavljivao, najviše ga tad naljutim, ali ne reaguje javno. A vi ste ga sad još više naljutili, zapravo Orlić, kad je izjavio da se Aleksandar Vučić uvek konsultuje sa Tomom Nikolićem kad učvršćuje veze sa Rusijom i Kinom. Kad me u tom trenutku nije strefio infarkt, živeću bar 100 godina, toliko je to duhovito bilo. Kako ćeš ti to objasniti kad prvi put vidiš Vučića, to je sad drugo pitanje. Kaži da sam ja kriv, da si se zaleteo mojom krivicom. Da, zaleteo si se mojom krivicom.

Šta je on tu mogao da doprinese? Ništa. Mi znamo šta je on bio u Srpskoj radikalnoj stranci svojevremeno, samo zamenik predsednika sad ono što je znao dobro standardnu političku retoriku stranke da iznosi u javnost i ništa više, čim je počeo samostalno da razmišlja, sve je uprskao i vi ste morali vrlo brzo da ga se otarasite, jer je izjava izjavu sustizala, narod vam se smejao. Morali ste da ga se otarasite, jel istina? Jeste. E, sad, kao vid neke socijalne pomoći, nekog vašeg humanizma, vi mu date vilu od 800 kvadrata na neograničeno uživanje. Ne treba mu tamo da ostane dalje od smrti. Niste ograničili do kada će on tamo biti. Drugo, što se tiče funkcije, lepo pare kaplju iz Vlade svakog meseca, iz budžeta, sve je sigurno, zapošljava po svojoj volji koga hoće, niko mu se u to ne meša.

To je to, to je vid korupcije. Hajde, naučite nešto, naučite nešto od boljeg pravnika od sebe, to je vid korupcije.

Hvala, dr Šešelj.
Pravo na repliku Vladimir Orlić. Imamo puno ljudi koji hoće da se uključe u debatu i profesor Stojmirović, imamo puno prijavljenih. Izvolite.

Ovu ću da shvatim, gospodine predsedavajući kao sugestiju meni da pustim druge da kažu još nešto. Nije problem, slobodno nek se uključi ko god želi.

Mogu samo da konstatujem pošto je to sve ovako kako smo čuli, ljudi koje ste pominjali nisu na tom nivou političke misli i sposobnosti kao vi, onda izgleda da ste vi postali predsednik Republike Srbije, a ne niko od njih. Da li je tako bilo? Ili nije baš tako bilo? Onda razmislite kako je bilo i zašto.

Što se tiče zaduženja stranke, finansije SNS, mi to uvek potpuno mirno, čiste su kao apoteka. Nikakvih tu malverzacija nije bilo nikada, niti ih ima danas, niti će biti ikada. Pobrkali smo neke stvari izgleda, druga je stranka završila u teškim dugovima zato što se malverzacijama bavila, a ja sam o njoj govorio malo pre.

(Vojislav Šešelj: Koja stranka?)

Demokratska stranka, znate koliko su se opteretili dugovima jer su bili ubeđeni biće na vlasti doveka i oni će to opet da zatvore tamo nekim papirima, biće pojeo vuk magarca, pa se ispostavilo da nije baš tako, pa se ispostavilo da su u silnim milionima ostali da grcaju, stavili pod razno razne hipoteke i kola i stanove, sve ono što su nakupili dok su bili na vlasti. Pa, bih na kraju, da se vratim na ono što sam već rekao, došao njihov bivši lider Đilas Dragan koji ih je uvalio u tu situaciju, zaradio na njihovom dugu, odnosno na otkupu istoga, nekoliko miliona i dan danas ih davi zelenaškim kamatama kako sami kažu. To je kod njih bilo, nije kod nas nikada.

Nešto što je mnogo važnije, zbog čega je počela ova rasprava pre dva ili tri minuta, rekli ste, ljudi glasaju za onoga ko najbolje obećava, ne za najsposbnijeg, ne za najhrabrijeg, ne za onoga ko govori istinu, nego za onoga ko najbolje obećava. Pa, živ vam je dokaz, Aleksandar Vučić i SNS da to nije tako. Dakle, može neko u datom momentu da dođe do velike popularnosti, dešavalo se to u ovoj zemlji, ali da mu ta popularnost traje bez da pokaže rezultat, nikad se nije dešavalo. Danas popularnost Aleksandra Vučića i SNS godinama se meri, a znate zašto? Zato što ima rezultata, zato što se pokazuje da svaka reč je istina. Zato što se pokazuje kad se kaže ljudi uradićemo to zajednički tako i tako, to se po pravilu i realizuje.

U ovoj je sali Aleksandar Vučić govorio 2014. godine, biće veće plate kada završimo fiskalnu konsolidaciju, biće veće penzije. Bivši režim se smejao. Polazili od sebe, ma kakvi to su samo priče da bi se u datom momentu dobio neki glas. A on im govori – ne, sve ćemo da radimo suprotno, radićemo i ono što oduzima glasove, ali ćemo da radimo zato što je pametno, zato što je za državu lekovito. I, da znate, znamo šta radimo, biće na kraju i bolje nego što je bilo ikada, i biće plate 500 evra. Ustao je ovde jedan od bivših lidera žutog preduzeća i rekao – neće nikad i toliko sam ubeđen da neće nikad da ćemo mi svi, evo sad ti kažem, da glasamo za vas ako ikada plate u Srbiji budu 500 evra. Novembara mesec 2019. godine, evo nas na dan današnji, pogledajte statistiku za novembar mesec kad dođe negde tamo tokom decembra. Da li će da bude 500 evra? Evo, mi vam kažemo biće.

Da li je to dokaz da se nikad ovaj narod nije lagao, da kad god je rekao Aleksandar Vučić, biće autoputa, autoputa je bilo. Kad je rekao dovešćemo investitore, investitora je bilo. Kad je rekao biće fabrike u onim delovima Srbije koje je i bog zaboravio, uvek ih je po pravilu bilo. Tome narod veruje i tome narod kaže – svaka čast pokazali ste da znate šta radite i hoćemo da zajedno sa vama tu politiku koja se pokazala kao uspešna sledimo i dalje. Aleksandru Vučiću verujemo i njemu je, to je odgovor na ono pitanje, 55% glasova išlo u prvom krugu. Da li se to desilo još nekome ovde, koliko god mislio da je od drugog bolji. Pa, nije nikome. Znate šta, neće nikom drugom.