Hvala, doktore Šešelj.
Sada smo došli do Milovana Đilasa.
(Vojislav Šešelj: Nisu oni u srodstvu. Ispitivao sam i to.)
Reč ima doktor Orlić, pravo na repliku.
Izvolite.

Šta da kažem. Trebalo je da se očekuje da samo može da podrži Vladimir Putin Aleksandra Vučića. To je valjda svako u ovoj zemlji očekivao, jer se zna da Srbija zahvaljujući Aleksandru Vučiću ima tu vrstu odnosa i taj nivo odnosa sa Ruskom Federacijom koju ima danas. Ja sam to iskreno mogao samo da očekujem, očekivao jesam, verujem da su i svi ostali.

I, ne samo kada je reč o Vladimiru Putinu. Drugi naši prijatelji iz sveta, da pogledate, zar nije bilo jasno šta oni vide kao najbolje rešenje za Srbiju. Potpuno je jasno da mi tu vrstu najboljih mogućih odnosa, kakve imamo danas sa svima, i na Zapadu i na Istoku, imamo zbog toga što je Aleksandar Vučić od Srbije napravio ozbiljnu državu, državu koja zna šta hoće, koja štiti svoje interes, koja se tako postavlja kao partner svima. Ne priča jedne priče jednima, druge drugima, ona zna šta je njen interes i taj interes jasno saopštava celom svetu, za njega se bori i na njemu radi. Zbog toga nas i poštuju, između ostalog i Vladimir Putin nas poštuje. Mislim da je to iznenadilo samo Vuka Jeremića, ne znam da li je iznenadilo još nekoga u ovoj zemlji.

Što se tiče ovih drugih stvari da li smo mi dovoljno rodoljubi juče, danas, mi se, nas dvojica trenutno, oko toga uopšte ne sporimo. Mi se slažemo da je Aleksandar Vučić iskreni patriota, samo, kad već pričamo o tome, vidite onda, ima u tim vašim klupama onih koji često govore da je izdaja ono što radi Aleksandar Vučić. Popričajte na tu temu. Ja mislim da ti ljudi teško greše, a vidim da se i vi sa tim slažete, i čiji je i kakav je Dragan Đilas.

Igrom slučaja baš ti isti što sebi dozvoljava taj luksuz da takvu optužbu izgovore na teret Aleksandra Vučića ili SNS, a vidim da se sa tim ne slažete i drago mi je što se ne slažete. E, pa ti su uspostavljali saradnju sa tim istim Đilasom onda kada su mogli nešto da organizuju na nekom nivou. Mislim da je to bio gradski nivo u gradu Beogradu.

To su stvari sa kojima treba vi da se pozabavite ako ste u ovim rečima iskreni, da bi ja ostavio malo vremena, predsedavajući me je zamolio, za druge da govore ovde.

Nije uopšte pitanje hoće li do zore goreti bilo kome od nas lično. Nije nama želja da mi budemo u poziciji parlamentarne većine ili koji organizuju bilo šta u ovoj zemlji doveka. Nama je želja da nam Srbija bude bolja. Nama je želja da za svoju kuću uradimo nešto. Jedini cilj, jedini motiv koji vidimo u bavljenju javnim poslom, kao što je ovaj politički, to je da svojoj zemlji služimo. To znači biti član SNS, to znači javno zastupati politiku SNS, to znači slediti tu politiku koju je ustanovio Aleksandar Vučić. Srbija da se voli iznad svega i svojoj zemlji i svom narodu da se služi. Ja mislim da vam jači motiv od toga ne treba ni kada o nama sudite, ni kad zaključujete šta nas pokreće, Srbija i ništa drugo!

Hvala, doktore Orliću.

Reč ima profesor dr Vojislav Šešelj.

Izvolite.

Čitav niz tema, vašom krivicom, doduše, ali ja moram dati odgovor, bar na ove osnovne.

Kad sam postao predsednik opštine 1996. godine, u Zemunu, mi srpski radikali smo imali apsolutnu većinu, bez prethodne, ali kad smo formirali upravne odbore javnih preduzeća i druge neke opštinske organe, mi smo proporcionalno pozvali pripadnike svih drugih partija da uzmu učešća. Iz svih partija su bili predstavnici, čak i Građanskom savezu smo prvi mi dali kancelariju, do tada je nikada nisu imali.

Naš je princip i danas ovo o čemu govorite. To se desilo dok sam ja još bio Hagu, ali sa mojom saglasnošću, kada nam je bilo ponuđeno da učestvujemo upravnim odborima na nivou grada, ja sam rekao - prihvatite. Prvo, naši kadrovi će tu dosta da nauče. Drugo, kontrolisaćemo šta radi vlast.

Danas smo u raznim mestima u Srbiji u koaliciji sa vama, sa demokratama na Starom gradu, pa su Bastaća izbacili iz stranke zbog toga što je sa nama ušao u koaliciju, jer su imali striktan nalog da ne smeju sa radikalima, to postoji još od Tadića. Pa, sa Šabićem imamo na Novom Beogradu, pa sa još raznim strankama u nekim delovima Srbije.

Na lokalnom nivou, a polazimo od toga kakav je ko čovek, naravno, ja se ne solidarišem sa Bastaćem, u njegovim političkim nastupima koji su van brige za opštinu Stari grad, a na opštini Stari grad dobro funkcionišemo, u Užicu isto dobro funkcionišem, tamo smo sa socijalistima i sa naprednjacima, nama je cilj da naši sposobni ljudi uđu na lokalni nivo vlasti gde god je to moguće da je moguća uspešna saradnja. Vodimo strogo računa da neko ne uđe u kriminal.

Vi, koji ste bili među radikalima, pogotovo oni koji su bili ministri, znate kakva je bila disciplina među našim ministrima. Rada Trajković je smenjena sa svih funkcija i otišla iz stranke zato što sam je sprečio da svog brata unapredi i zvanja sudije Opštinskog suda u sudiju Okružnog suda u Nišu, to je bio razlog.

Onaj Blažić iz Kikinde, njega smo nagrdili na predsedničkom kolegijumu zato što je njegovo ministarstvo sponzorisalo neki seoski fudbalski klub tako što im je kupilo dresove. Takva je kontrola bila.

Jedino što sam u policijskom dosijeu posle našao i neku malverzaciju Jorgovanke Tabaković, što je nisam otkrio u Vladi.

Svi radikalski ministri su, dakle, bili besprekorni.

Kad je ta Vlada propala, posle tri godine, mi smo svi izašli, dosmanlije su nebo i zemljo prečešljali i nisu mogli da nađu nikakav kriminal, nikakvu korupciju. Nikada i nigde. E, to je taj uzor na koji se mi pozivamo i smatramo da s tog aspekta moramo da kritikujemo i vašu Vladu. Jer, u vašoj sadašnjoj Vladi nisu sve takvi ljudi. Ali, ne generalizujem. Ne kažem da su svi lopovi.

Što se tiče Vučića i optužbi za izdaju, te su optužbe bile zato što je izdao stranku u određenom momentu. Mi smo napadali oba paketa briselskih sporazuma, tražili da ih poništi Ustavni sud, znate kakva je bila odluka Ustavnog suda, da to nisu pravni nego politički akti, ali donose pravne posledice. A što se tiče ovih njegovih sadašnjih poteza na odbrani suvereniteta Srbije, teritorijalnog integriteta, za ovih četiri-pet godina ga sa naše strane glava nije zabolela. Jel to istina?

Jeste. Hvala.

Da vas volimo, ne volimo vas, ali…

Pravo na repliku ima dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Nije ni važno da li se volimo. Pretpostavljam da se ne volimo, ali to je najmanje bitno u celoj priči.

Koliko mi je drago što sam čuo da se vodi računa o tome da jeste, apsolutno jeste u interesu države i naroda ono što Aleksandar Vučić radi, toliko mi, moram da priznam, nije drago ovo malo pre što sam čuo na temu sklapanja koalicije na različitim nivoima, kad je ovde rečeno - opredeljenje je na osnovu toga da li je neko dobar čovek, odnosno kakav je čovek. Po tome ispade onda da je taj Bastać dobar čovek, čim se sa njim sarađuje. A ja zaista ne mogu to da razumem.

Ja ne mogu da razumem šta ima dobro i korisno za građane Starog grada, Beograda ili bilo koga u ovoj zemlji, šta je dobro i korisno kada se uništavaju gradilišta po gradu Beogradu? Šta je dobro i korisno kada se preko 100 miliona duga napravi na nivou jednog sportskog centra? Kome je to korisno? Ili da se politički, na mufte, sarađuje sa onim ostacima žutog preduzeća koji sada iz Šapca šalju svoje televizije da u prostorijama opštine Stari grad postavljaju svoj televizijski studio, da taj Dragan Đilas može tamo lepo po ceo dan da sedi na divanu i govori o Aleksandru Vučiću da je izdajnik, da je lopov, da je ne znam šta. Kome je to korisno? Starom gradu nije, Beogradu nije, nikom trećem nije.

Dakle, da se sarađuje politički i na lokalnom nivou i sa ljudima sa kojima ne se slažete na nacionalnom, to je potpuno jasno. To je azbuka političkih odnosa i potpuno mi je logično da svako hoće da sarađuje sa predstavnicima SNS, u beogradskoj opštini, u Užicu, na bilo kom petom mestu. Ali ovo, što ne razumem, sad sam vam objasnio - ja to zaista ne razumem. Ispade dobar čovek i taj Bastać i taj Đilas kad je vaše predstavnike uključivao u svoje upravne i nadzorne odbore. Pa, nije bio dobar čovek ni onda, ni danas.

Vi kažete - kontrolisali smo. Šta smo kontrolisali? Vi šta ste kontrolisali? Da se kontrolisalo bilo šta, ne bismo nas dvojica danas pričali o tome da je čovek zarađivao od toga što je radio sa Studijom B, a vi imali svog predstavnika tamo u nadzornom ili upravnom odboru Studija B. Nije to moglo da se kontroliše tako. Jel to sprečilo Đilasa da se obogati? Pa, nije. Ni na tom mestu, ni na bilo kom petom. Da je to bilo moguće, da je to bilo realno, ne bismo mi danas pričali na temu, i slagali se oko toga, da su stotine miliona slupane u most, da su stotine miliona završile na računima privatnih firmi.

Dakle, nije to tako. Nije to opredeljenje. Neke druge stvari, nažalost, mnogo prizemnije od nekih visokih odnosa kvaliteta prema čoveku tu su presudile. Samo treba biti do kraja pošten i reći kako stvari stoje, ako se slažemo, a ja verujem da se slažemo da lopovi ne smeju da vladaju ni na nivou opštine, ni na nivou grada, a kamoli na nivou države. Onda imamo jasan odnos i prema Đilasu i prema Bastaću i ovima ostalima koji su svi čelnici Staroga grada, koji su imitirali nacističke lomače ovde pre 15 dana. Snimljeni su, prepoznati, imate njihove fotografije u štampi. Knjige su palili, ljude su pokušavali da linčuju. To je sve, samo ne dobro. Kada mi kažemo da Srbiji ne misle dobro, ne žele dobro, Đilas, Bastać i ostali, mi to govorimo zbog ovakvih stvari.

Tu nema kalkulisanja. Tu se strana bira. Ili si na strani Srbije, ili si na strani tih ljudi koji vode računa o svom ćefu, svom džepu i ni o čemu drugom, jer im nikad ništa u ovoj zemlji sveto bilo nije.

Hvala, dr Orliću.

Pravo na repliku, prof. dr Vojislav Šešelj. Ja se trudim da imate jednako vremena u replikama i mislim da sam tu vrlo korektan i precizan. Izvolite.

Ako Maja postane ministar, ja ću predložiti da ti budeš predsednik Narodne skupštine.

Što se Bastaća tiče, ja već rekoh. Godine 2016. su bili izbori. On je isključen iz Demokratske stranke zato što je sa nama ušao u koaliciju.

(Vladimir Orlić: Šta je on sada?)

Jel mi učestvujemo u njegovim aktivnostima van opštine Stari grad?

(Vladimir Orlić: Vlast mu držite na Starom gradu.)

Ako ima kriminala u opštini Stari grad, zašto ne pošaljete inspektore da to ustanove? Ustanovite to. Ja na reč nikome ne verujem, pogotovo ne političarima i novinarima.

Drugo, vi nama zamerate što smo sa Bastaćem u koaliciji, a vi ste u koaliciji u Novom Sadu, slušaj Martinoviću, pusti ga da sluša, vidiš da mu se zanebesalo već, vi ste u Novom Sadu u koaliciji sa Nenadom Čankom.

(Aleksandar Martinović: Da li mogu ja malo da se umešam?)

Ne možeš ti, ja sa njim polemišem, ne sa tobom, tebi sam se usput obratio.

Sa Nenadom Čankom, ej, sinonimom zla u Srbiji, po ideologiji koju zastupa, po političkom programu.

Vi ste u koaliciji sa Čedomirom Jovanovićem, još ste mu oprostili šest miliona evra dugova na ime neke pšenice koju je uzeo iz državnih rezervi.

(Aleksandar Martinović: Gde smo u koaliciji?)

U koaliciji ste po tome što ste mu oprostili krivično gonjenje i on vam ovde služi kao dokaz da jednu opozicionu stranku u Skupštini imate više.

(Aleksandar Martinović: Gde je on sada?)

Šta ja znam gde je, nisam mu ja dadilja.

(Aleksandar Martinović: Pa, kažeš da je u Skupštini.)

Onda ste u koaliciji opštine sa Sulejmanom Ugljaninom, a onda ste u koaliciji sa simbolom svih zala, sa Vukom Draškovićem i veštački održavate u životu njegovu stranka koja je najviše zla Srbiji nanela. On ima još dva poslanika u Narodnoj skupštini, da li je tako, zahvaljujući vama. Davno bi se ugasio da nije bilo vas. Đinđić ga nije hteo ni 2000. godine.

Ja sam pričao u više navrata kada smo imali tu večeru u Jagodini, nakon našeg televizijskog duela i zamalo Vučić nije izmlatio Đinđića, pa se jedva nekako smirio, kada je Đinđić pričao da je Vuk izmislio atentat u Budvi i da je Vuk Drašković kofa govana. Tako je rekao tim rečima. Aleksandar Vučić mi je svedok i Dragan Marković Palma i Čeda Jovanović koji je bio prisutan.

Vi ste Vuka Draškovića sve ove godine održavali u političkom životu. Upropastio nas je u Hagu pred Međunarodnim sudom pravde. Za glavnog zastupnika postavio je Radeta Stojanovića, koji je opet izdajnik takođe i koji uopšte nije insistirao da je Haški tribunal nelegalan, a Međunarodni sud pravde se pozivao isključivo na jednu presudu Haškog tribunala kao dokaz da se desio genocid u Srebrenici. Umesto da kaže da je taj sud formiran protivno Povelji UN, on je ćutao. On je hteo da sav teret padne na Republiku Srpsku, jer je od Vuka Draškovića dobio direktivu – možeš da braniš Srbiju, ali gledaj da upropastiš Republiku Srpsku.