Hvala, dr Orliću.

Pravo na repliku prof. dr Vojlisav Šešelj.

Orliću, ja sam mislio da je ovde samo, kako mu beše ime, Borisav Kovačević zreo za gerontologiju, a za trenutak pomislih da si i ti. Ti sad reče, meni pripisa…

Doktore Šešelj, nemojte, nema potrebe za…

Nije to ništa uvredljivo, to postoji kao institucija. To može sve da nas čeka.

Nemojte, nema potrebe za tim. Imali smo lepu raspravu do sada, molim vas.

Ti si još mlad, pa ne znaš šta znači zagaziti u starost. Nego, i Orlić je mlad, pa me zato čudi.

Orliću, ja nisam pomenuo da je on trebao da bude osuđen, procesuiran, nego što niste preduzele mere. Ako mi nismo ustanovili, preko naših ljudi koji tamo rade, koji su tamo u strukturi vlasti, što vi, koji raspolažete Vladom i državnim organima, niste poslali budžetsku inspekciju da to utvrdi? Ja tebe ovako slušam, izvini, ništa ti ne verujem. Ako bi tamo otišla budžetska inspekcija i dokazala nešto, možda bi joj poverovao.

(Vladimir Orlić: Pa, bila je.)

Pa, jel iznela izveštaj? Pa, šta je onda bilo?

(Vladimir Orlić: Onda ste se vi napravili da ne vidite.)

Nismo se mi ništa pravili.

(Vladimir Orlić: Evo, sad se pravite.)

Nije tačno. Ja nisam video taj izveštaj.

(Vladimir Orlić: Dajte izveštaj čoveku.)

Pošalji mi taj izveštaj.

Što se tiče paljevine knjiga, mi srpski radikali smo apsolutno protiv toga. Ali, opet bi vi mene naterali da ja optužim Bastaća. Evo, vidimo na televiziji da su to drugi uradili, da je tu Branko Miljuš i još neki s njim, sin Brane Miljuša, koga sam ja otkrio kao plagijatora u Sarajevu 1981. godine i na kraju otišao na osam godina robije zbog toga.

(Vladimir Orlić: Gde radi Branko? Čime se bavi?)

Ne znam, možda je on već u penziji. On je stariji od mene.

(Vladimir Orlić: Ovaj što je palio na Starom gradu.)

A, za sina ne znam, zaista. Otkud ja to znam? Ko da ja vodim kadrovsku politiku Starog grada. Ako je čovek imao kvalifikacije i zaposlen na određenom mestu i ako ga je htela vladajuća većina, šta ja imam tu da se mešam?

Prvo, nisam ja doživotno ostao ni protiv Brane Miljuša. Njemu je magistarski oduzet. On se ponovo prijavio na postdiplomski u Beogradu, magistrirao, doktorirao. Ne može čovek celog života sve to da ispašta. Ne mogu ja njega da gonim zato što je sin Brane Miljuša. Ali, ako je zapalio knjigu i ako postoje dokazi, onda najmanje dva meseca prekršajno zakona mora za to dobiti, jer to nije krivično delo, ali jeste delo koje je dovelo do teškog uznemirenja javnosti, jer asocira na fašizam.

Ako išta asocira na fašizam, onda je to paljevina knjiga. I evo mog stava po tome i uvek sam bio. Protiv sam i da se Titove i Kardeljove knjige pale. Kad sam došao u opštinu Zemun, zatekao sam gomilu tamo i kažu da to uništimo, u stari papir. Ne, kažem, ja ću to prodati na licitaciji i prodam jednu po jednu na licitaciji i poklone novčane siromašnoj deci ili deci palih boraca od toga isplatimo. E, takav je moj odnos prema knjizi. Ja sam protiv toga da se „Majn kampf“ spaljuje. Imam jedan primerak kod kuće. Kupio sam neko hrvatsko izdanje, zagrebačko, od pre 20 godina.

(Ljubiša Stojmirović: Čitaš na stranom jeziku?)

Čitam na stranom jeziku, što kaže Ljubiša.

Dakle, protiv sam paljevina i za mene je knjiga svetinja. Nikad ne bih uništio nijednu knjigu. I smatram da treba da bude kažnjen ko je, ali to, ispostavi se, nije Bastać, a vi bi mene ubedili da je on. Evo, televizija sinoć prikazala da su to drugi ljudi, po majici, po patikama utvrdiše Branko Miljuš. Pa, nemoj tako onda.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, replika.

Ne njegov ni otac, ni stric, ni deda, nego Branko Miljuš, koji je rođen 2. januara 1972. godine itd, da vam ne čitam celu biografiju. Znate li odakle je čitam? Sa sajta opštine Stari grad. Dakle, taj Branko Miljuš, koji je to palio što ste vi videli, on je član veća opštine Stari grad. Kad vam kažem Bastaćevi ljudi, pa na to mislim. Ja kažem ljudi koje držite na vlasti time što ste deo većine na opštini Stari grad, pa na to mislim.

Tog Miljuša kog ste videli, dobro ste videli, ja sam video isto, tamo kako komanduje onoj drugoj dvojici ili trojici, koji su svi prepoznati da su oni bili na snimku i oni palili. Taj Miljuš, član veća opštine Stari grad, organizuje, on ih doveo, sa Bastaćem ih doveo. Videli ste sigurno na tim snimcima i Bastaća kako juriša rame uz rame sa Miljušem na galeriju „Progres“, kako trče za Goranom Vesićem u nameri da ga linčuju. Jeste li videli snimke na kojima taj Bastać, sa tom svojom ekipom sa Starog grada, pokušava da zaustavi vozilo Gorana Vesića u garaži Obilićev venac? Jeste li videli zajedno, rame uz rame, tog Miljuša kog ste prepoznali, dobro ste prepoznali, što je član veća opštine Stari grad, tamo ga držite na vlasti, kako zajedno sa tim Bastaćem, predsednikom opštine kog držite na vlasti, ide pred kuću Goranu Vesiću? Snimali se ljudi, hvalili se, kao što su se snimali da knjige spaljuju, da se pohvale, veliki junaci, tako su se snimali kako mu idu pred kuću, gde sa porodicom živi, da mu tamo prete.

Kad pričamo o fašističkom piru u Srbiji, jeste to i spaljivanje knjiga, ali jeste i opsedanje kućnog doma, koji je svetinja, koji je svetinja i nikada to niko u ovoj zemlji nije radio pre tih i takvih bezumnih ljudi. Radili su u Mađarskoj ovi fašisti iz Jobika. To je jedini slučaj koji ja znam. A ovi krenuli da to kao uzor kopiraju u Srbiji.

Kad vam kažem nešto što Srbiji apsolutno ne treba, nešto što je za Srbiju samo teška sramota i ništa bolje i ništa pametnije od toga, ja na te ljude mislim. I kad kažem i kriminal i kad kažem i šteta koja se pravi, vrlo svesno se pravi, ja na te ljude mislim. Dajte, molim vas, obezbedite izveštaje za koje znam da ih znate i znam da ste za njih čuli, jer smo mi o njima govorili ovde sa vama u ovoj sali. Ako predsednik vaše stranke to nije video, dajte čoveku, jer smo mi o tome razgovarali sa vama.

Državna revizorska institucija, koliko je stanova ustanovila da fali na opštini Stari grad. Pričali mi sa ljudima ovde i ne samo tamo, isto to su utvrdili na drugim mestima i u Beogradu, gde su vlast držali Đilas i njegovi, ali gde drže i danas. U gradu Šapcu isto.

Dakle, to je nivo štete koji je nepobitno utvrđen. Državna institucija ga je utvrdila. Ja vam lepo kažem, ako smatrate da to nije dobro, svaka čast. Slažemo se oko toga. Svaki normalan čovek će se složiti, to nije dobro. Vi ste u prilici da to presečete. Onog momenta kada uskratite podršku za boravak, dalji boravak na vlasti tom i takvom Bastaću, tom Miljušu i ovim ostalima što su knjige palili. Vi ste jedno zlo koje se dešava na teritoriji grada Beograda, zlo za jednu opštinu, ali i za grad, ali i za državu, jer, još jednom, državu brukaju imitirajući nacističke lomače. Vi ste to jedno zlo sprečili. Ja mislim da nema razloga da ne postupite tako, ako se već oko ovih stvari slažemo.

Hvala, doktore Orliću.

Pravo na repliku Vojislav Šešelj.

Prvo, nije nadležna Skupština grada da donosi odluku za smenjivanje člana opštinskog veća, zato što je nešto uradio mimo svoje funkcije na javnom mestu.

Ja sam vam rekao. To je trebala da uradi policija, još nije kasno, da ga lepo privede policija, izvede pred sudiju za prekršaje. To je nekada bilo dva meseca, ne znam da li je tu nešto menjano. Mene je iznenadilo i što su vezali ove sudove za prekršaje sa pravosudnim institucijama. Nekad je to bio organ državne uprave a ne pravosudni organ. Ove dosmanlije su zaista upropastile sve i malo se teže snalazim tu.

Sud za prekršaje je sad pravosudni organ, a on je uvek bio organ državne uprave. Dva meseca zatvora zaslužuje onaj ko je na javnom mestu zapalio knjigu zato što je uznemirio javnost. Teško uznemirio javnost.

(Marijan Rističević: Zastavu?)

Zastavu, ako je srpska, kaznio bih žestoko. Ako je neke neprijateljske zemlje, tog bih odlikovao. Ja kad zapalim hrvatsku zastavu, zaslužujem odlikovanje, nikako Vučić da se seti da mi dodeli. Kad zapalim zastavu NATO ili zastavu EU, takođe.

Ko je ovaj Trifunović? Odmah sam ga napao preko Tvitera, onda su me blokirali na Tviteru zbog Milojka Pantića. Ja sam tamo aktivan i reagujem na takve stvari. Da bi se neko smenio sa funkcije treba da se dokaže da se ogrešio nečim konkretnim na toj funkciji. Ovo neka ide pred sudiju za prekršaje, pa kako mu sudija odredi.

Ja, lično, kao pravnik, smatram da to zaslužuje dva meseca zatvora. Nije krivično delo, ali jeste uznemirenje javnosti. Zato je nadležan sud za prekršaj i svi koji su s njim u tome učestvovali. Vi ne preduzimate ni kada vam neko uništi imovinu, ništa ne preduzimate. Ovi što su upali na državnu televiziju, svi su trebali da budu pokažnjavani, bar prekršajno. Pa je li prekršajno? A, nisu. Ovi što su opkolili predsedništvo i blokirali predsedništvo, takođe. A vi niste.

Vi imate političke razloge što to ne radite. Vi dižete galamu oko toga, a nećete da preduzmete efikasne mere da vam se ne bi zamerilo da ste represivni, a hoćete da vas ja sledim u toj galami. Ni u kakvoj galami vas neću slediti, ali kad god se desi nešto što smatram da nije u redu reagovaću. Nije u redu kada se blokira Beograd iz dana u dan. To sam rekao.

Videli ste, vi niste smeli da se s ljotićevcima obračunate. Policija je branila ljotićevce koji su me sprečavali da uđem u Narodnu skupštinu. Ja sam hteo da ih pogazim džipom sve tamo, da se nisu razišli pred džipom, bilo bi i pogaženih. Dobro, ne bi išli brzo, pa bi bilo samo po nogama. Jedan je malo dobio i po njušci. Jedan najistaknutiji među njima, a Boško Obradović je na lepoj distanci od mene tarabio, 15, 20 metara.

Dakle, mi pokazujemo to. Ne može mi niko zabraniti, ako me narod izabrao, da uđem u zgradu Narodne skupštine. I ko mi se ispreči ili će on mene pregaziti ili ja njega. Vi niste ništa preduzeli. Policija je čak branila ljotićevce, tako je bilo.