Zahvaljujem, predsednice.

Pre svega, želeo bih da čestitam Ministarstvu spoljnih poslova i svim drugim državnim organima koji su bili uključeni u aktivnosti ili lobiranje, kako se to kaže češće u ovoj Skupštini, da Gana povuče priznanje tzv. nezavisnog Kosova. Mislim da je to veliki uspeh ove Vlade i nadam se da su malo doprineli i poslanici i predsednica Skupštine prilikom susreta sa delegacijom predsednika Parlamenta Gane.

Drugo, želim da obavestim ovu Skupštinu da su proteklog vikenda u dva seoska naselja održana dva skupa. Najpre, u subotu, 9. novembra, u selu Kumane kod Novog Bečeja osnovano je Udruženje kozara Srbije. To je jedno od retkih nacionalnih udruženja u oblasti poljoprivrede, izuzimajući Savez pčelarskih organizacija Srbije SPOS. Mislim da su poljoprivrednici konačno shvatili da moraju da se samoorganizuju da bi zaštitili svoje interese.

Sutradan, u nedelju, 10. novembra, u selu Kutlovo, na sredokraći između Kragujevca i Gornjeg Milanovca, inače naselje pripada teritoriji grada Kragujevac, održana je osnivačka skupština Narodnog pokreta „Volim selo svoje“. Poljoprivrednici su shvatili da tuđa ruka svrab ne češe i da moraju da poštuju onu narodnu sentencu – u se i u svoje kljuse, a da bi zaštitili svoje društvene, ekonomske i građanske interese.

To su bile osnovne informacije, a sad dozvolite da se vratim na temu za dopunu dnevnog reda. Mislim da je zaista krajnje vreme, imajući u vidu da ni jedna skupština opštine i grada u Srbije, od 136, nisu poništile jednoglasno donetu Deklaraciju o genetički modifikovanim organizmima, da i ova Skupština, u skladu sa interesom i izraženom voljom većine lokalnih samouprava, usvoji tekst Deklaracije protiv uvoza, uzgoja, prerade i plasmana genetički modifikovanih organizama u Srbiji.

Ovde se manipuliše vrlo često, a i u javnosti, da postoji Zakon o genetički modifikovanih organizmima. Da, tačno da postoji i on se odnosi na ova pitanja, ali mi imamo i druge intencije koje postoje u ovoj zemlji, da se dozvoli uvoz i promet GMO, kako organizama, tako i genetički modifikovane hrane, kako je to definisano nedavno u Zakonu o bezbednosti hrane.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Vukadinović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o proizvodnji prometu naoružanja i vojne opreme.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Kao što sam rekao prošli put, ovaj predlog sam u formi amandmana predlagao kada su usvajane izmene i dopune ovog Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja, kada nije bilo na dnevnom redu ni ovih afera, niti ovog zbog čega se sada čitava tematika sa posebnom pažnjom prati.

Smisao mog tadašnjeg amandmana, a sadašnjeg predloga izmena i dopuna Zakona je dosta jasan i jednostavan i samo na prvi pogled deluje radikalno. Zapravo, intencija je da se, s obzirom na važnost čitavog ovog sektora, čitave ove grane, namenske ili, reklo bi se nekada, vojne industrije, prosto ne može to tretirati kao bilo koja druga vrsta proizvodnje ili bilo koja druga vrsta prometa i trgovine, a zbog delikatnosti proizvoda, u navodnicima, a naravno i zbog zainteresovanih strana da do tih proizvoda dođu, plus mogućnost korupcije, plus mogućnost zloupotrebe različitih vrsta, a o čemu je bilo i biva reči u poslednje vreme u javnosti.

Da ne bismo raspravljali ko je prav, ko je kriv, ko je kome učinio, ko kome nije učinio, ko je kome rođak, ko je kome tata, ko je kome brat ili prijatelj, predložio sam ovim izmenama i dopunama, ali interesantno je da je to bilo predloženo pre godinu kada ničega od ovoga nije bilo na dnevnom redu, da se u ovom sektoru, ovoj oblasti naoružanja ukine, odnosno ograniči, predlažem čak radikalniju meru, ukine, sa jedne strane, strano vlasništvo i strano učešće, i, sa druge strane, privatluk, odnosno da to ostane državni posao u državnoj nadležnosti, jer se onda ne bi dešavalo ono što sada gledamo i ima mnogo više toga, samo su neke stvari isplivale u javnost, da državna firma, državna fabrika, državni holding npr. „Krušik“ traži dozvolu za izvoz nekog svog proizvoda, npr. mina, i ne dobije tu dozvolu od nadležnih ministarstava, a posle toga dođe privatno preduzeće kupi te mine od tog istog „Krušika“ i izveze ih jer je dobio dozvolu.

Da ne bismo išli i gledali kako je to toga došlo, zašto je do toga došlo, prosto ukinimo privatne posrednike u ovoj oblasti. Kažem, ima dovoljno prilike da oni mogu pokazati svoj trgovački duh i svoju sposobnost, ne mora se i u ovoj važnoj temi.

Imamo državnog proizvođača, imamo državnu firmu i državnog posrednika – SDPR, koji prodaje to i posreduje. Sam taj „Krušik“ i te fabrike imaju svoju komercijalu i mogućnost da prodaju direktno, ima i državni posrednik. Šta će nam tu privatluk, sem kao neka vrsta da se na mala vrata otvara prostor za moguće malverzacije?

Ovo nije predlog povodom ovih afera, ali su ove poslednje afere dale primer zašto je takav zakon…

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanik Đorđe Vukadinović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o presađivanju ljudskih organa.
Izvolite.

Povodom ovoga ću kratko, jer moram priznati moja koleginica sa leve strane maločas je vrlo dobro je obrazložila ovaj predlog.

Dakle, takođe se radi o nečemu što sam u vreme donošenja ovog Zakona o presađivanju ljudskih organa i tkiva još tada upozorio da ova stavka, ova mera, podrazumeva nesaglasnost ili pretpostavljanje nesaglasnosti za donorstvo neće dati željeni i očekivani rezultat. To se sada upravo i dogodilo.

Po zvaničnim podacima broj donora je manji nego što je bio ranije dok ovaj zakon nije usvojen zato što je takva mera, s jedne strane, neustavna, nezakonita, nemoralna, neetična i nedemokratska. Dakle, i pravno i teoretski je teško branjiva, a nije postigla ni onaj cilj koji se očekivao, jer je izazvala uznemirenje u javnosti, sada čak možda i onih koji bi inače bili skloni da izađu u susret, odnosno da u suštini humanom gestu udovolje, sada su dobili neku vrstu zazora odnosno neku vrstu sumnje u to šta se krije iza toga.

Dakle, mislim da je mnogo bolja, pametnija i svrsishodnija jedna ozbiljna kampanja koje ima tu i tamo u javnosti u prilog donorstva, a da se ova mera, ovaj i nezakoniti i neustavan i neetički i teoretski i filozofski nebranjiv princip podrazumevane ili prećutne saglasnosti ukine. Meni je svejedno ko će, ne očekujem da će ova većina sada podržati moj predlog, ali prosto im predlažem, više puta smo ovde dobijali, stizali su nam predlozi da usvojimo neki zakon, pa se vrlo brzo usvaja novi, dakle njegove izmene i dopune, da predlože taj amandman kao sopstveni predlog i da se ovo izbaci s obzirom na značaj doniranja organa, a rekao bih na jedan normalan način, a ne ovako što opet otvara sumnju u motive predlagača, a kao što rekoh čak i ne radi. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva poslanika.
Nije prihvaćen predlog.
Poslanik Đorđe Vukadinović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti ubistva Olivera Ivanovića, predsednika Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“ počinjenog u Kosovskoj Mitrovici dana 16. januara 2018. godine.
Izvolite.

O ovome sam prošli put detaljnije govorio i neću sada obrazlagati sa onim pijatetom sa kojim taj predlog treba inače da bude praćen.

Moram priznati iznenađen sam, bez obzira na to što znamo kako stvari ovde funkcionišu, da vladajuća većina i neke druge koleginice imali sluha za ovaj moj predlog o formiranju anketnog odbora za utvrđivanje činjenica u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića.

Iz bezbroj razloga, rekao bih očiglednih razloga ta inicijativa bi trebala da dođe upravo od predstavnika vladajuće koalicije. Upravo s obzirom na značaj gospodina Olivera Ivanovića i za politički život i za ljude koji žive na severu KiM, za njegovu ulogu tamo, u odbrani tog prostora, na kraju krajeva ulogu koju je sada prepoznala i vladajuća koalicija, pa poslednjih meseci govori sa dužnim pijatetom o Oliveru Ivanoviću, što nije bio uvek slučaj, što uglavnom nije bio slučaj dok je on bio živ.

Nezavisno od toga što se promenio odnos prema mrtvom Oliveru, politički razlozi, opet kažem i moralni razlozi su nalagali da oni to stave, odnosno da vi kolege i poštovane kolege iz vladajuće većine to stavite na dnevni red i da podržite moju inicijativu. Naravno, da anketni odbor kaže da neko ima sumnje u pogledu šta on može da utvrdi šta ne može, ali bi to bila jasna poruka, poželjna poruka i države, pa onda, naravno, i predstavnika vlasti, da ne samo da nisu umešani, kao što tvrde da nisu umešani u to ubistvo, nego i da žele da se to ubistvo rasvetli, a ne ovako da ostane led i sumnja i nad motivima tog zločina, a i nad motivima vlasti koja kao da ima neki problem s tim da se na najtransparentniji način to ubistvo strašno, sramno ubistvo rasvetli. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan poslanik.
Nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za poslovanje kablovskih operatera, emitovanja prekograničnih kanala, emitovanje domaćih reklama u sadržajima prekograničnih kanala i ostalih nepravilnosti vezanih za elektronske medije i kablovske operatere koje kontrolišu Dragan Đilas, Dragan Šolak i Dejvid Petreus.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, više ne treba posebno dokazivati da su Dragan Šolak i Dragan Đilas registrovali fiktivno u Luksemburgu dvadesetak prekograničnih kanala preko kojih, sa jedne strane, ispumpavaju pretplatu od korisnika iz Republike Srbije i na takav način iz Srbije iznesu oko 500 miliona evra godišnje.

Sa jedne strane, ti kanali im služe za ispumpavanje para, a sa druge strane, to je medijska toljaga koja treba da deluje protiv vlasti, ali u suštini deluje protiv države. Tom medijskom toljagom treba zaplašiti izvršnu vlast i Narodnu skupštinu i REM da ne smeju nijednog trenutka kada posumnjaju u Đilasom i Šolakov nelegalan biznis zasnovan na kanalima piratskim koji rade na crno, i da ponovim, ispumpavaju novac, to je prvi zadatak, a drugi zadatak, po meni mogu da emituju program kakav hoće, čak i protiv vlasti, ali protiv države malo teže.

Dakle, pre neko veče Jugoslav Ćosić je emitovao specijalnu emisiju sa Kurtijem ispod albanske zastave. Dakle, ispod albanske zastave gospodin Ćosić, direktor navodne N1 televizije, koja nije registrovana, ali vlasnik jedne privatne firme.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao potvrdu te medijske toljage koja deluje protiv države, a nemam ništa protiv što deluje protiv vladajućih stranaka, je činjenica da Jugoslav Ćosić na svoju privatnu firmu iz Albanije, drage moje kolege, Jugoslav Ćosić je na svoju privatnu firmu iz Albanije dobio 250 hiljada evra. Crno na belo, od američke ambasade je dobio u dinarima 25 miliona i nešto hiljada dinara, preko 200 hiljada evra, dobio je 47 hiljada dolara.

Sve u svemu, Jugoslav Ćosić zajedno sa povezanim licem iz svoje privatne firme na koju mu leže novac, koja se zove „K konekšn“, ključna veza sa Albanijom, dobio je novac za konsultantske usluge poput Vuka Jeremića. Šta ih je poslovno savetovao, možemo da pretpostavimo, kao oni juče što su pohapsili sa municijom. Ukupno je podigao sa povezanim licem S.Ć, njemu povezanim licem, 444 hiljade evra plus 62 hiljade, 510 hiljada evra, 335 hiljada funti, 147 hiljada dolara i 38 miliona dinara.

Sve u svemu, ljubav prema Britaniji, Americi i Albaniji protiv države Srbije je naplaćena, kada pretvorimo u evre, sa milion i 400 hiljada evra, koliko je Jugoslav Ćosić dobio na privatnu firmu „K konekšn“ da bi delovao protiv države Srbije. Hvala.

Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za je glasalo 23 poslanika.

Konstatujem da nije prihvaćen predlog.

Poslanica Ana Karadžić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine.

Izvolite.