Hvala, ministre.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović, pravo na repliku.

Zaista vam hvala na ovim rečima.

Jedna ispravka. Verovatno me niste dobro čuli, reč je o policijskoj stanici u Priboju, a ne u Tutinu.

Slažem se s vama za ovaj prvi deo, vezano za ovaj četnički sabor. Jeste sitna provokacija. Međutim, metak na adresu predsednika Islamske zajednice u Srbiji zaista nije samo provokacija, već jedno vrlo, vrlo ozbiljno upozorenje i sa razlogom izaziva nelagodu i zabrinutost svih nas pripadnika Islamske zajednice u Srbiji, kao što se takođe slažem da svaka konstrukcija koja izaziva mržnju i netrpeljivost, ma od koga dolazila, ma od pripadnika koje grupe, kog naroda, nije dobra i da je za svaku vrstu osude.

Ali, takođe, znam da mi u Novom Pazaru vekovima živimo zaista u slozi, u miru, i Bošnjaci i Srbi, i da nikada, ama baš nikada, nismo imali međusobnih niti verskih, niti nacionalnih netrpeljivosti, da nam je to uvek uvoženo s vana, kao rezultat nečijih nastojanja da izazovu trusnost u takvom jednom području.

Zato je vrlo važno da na ovaj način zaista svi u celom sistemu države reaguju, kako bi se upravo to predupredilo i kako bi mladi ljudi, prevashodno, a i svi ostali građani, videli sebi budućnost u ovoj zajedničkoj državi. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar. Izvolite.

Izvinjavam se na mom propustu i vrlo oštro, svakako, osuđujem svaku pretnju koja takve vrste stiže predsednicima bilo koje verske zajednice, svakom čoveku u Srbiji, na kraju krajeva.
Ne znam dokle je stigla istraga u ovoj fazi, ali potrudiću se da saznam i da vam saopštim da li je pokrenuta, sigurno ne detalje, ali uveren sam da će tužilaštvo i policija naći onog ko je to uradio. Stvarno očekujem i oštru kaznu.

Hvala.
Reč ima Danijela Stojadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, narodni poslanici, paket zakona i sporazuma o kojima danas raspravljamo veoma su značajni za sektor unutrašnjih poslova, bezbednosti i vanrednih situacija, jer unapređuju zakonski okvir i proširuju bilateralnu i međunarodnu saradnju u ovim oblastima, čime policijske, vatrogasne i bezbednosne snage Srbije dobijaju na značaju.

Ja ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, kao prvom iz današnje rasprave, a zatim o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske.

Zakonom o putnim ispravama, koji danas menjamo, poboljšavaju se rešenja koja će doprineti i ubrzanju procedura i smanjenju troškova koje će građani plaćati prilikom izdavanja putnih isprava.

Da podsetimo da je još u julu mesecu 2008. godine Srbija uvela biometrijski pasoš i svrstala se u grupu zemalja koje imaju najsavremeniji oblik biometrijskog pasoša. Znači, naš pasoš je postao jedan od najbezbednijih i zbog toga što sadrži u sebi radiofrekventni identifikator, odnosno otisak prsta, tako da ga je skoro nemoguće falsifikovati.

Dobijanje ovako bezbedne budne isprave već punih 10 godina onemogućava trgovanje i falsifikovanje srpskog pasoša, što je ranije bio slučaj, jer je naš pasoš i ranije bio na ceni, pa je nažalost često i falsifikovan. Znamo da je biometrijski pasoš bio uslov i za dobijanje bezviznog sistema.

Pomenula bih najvažnije izmene zakona koje smatramo naprednim rešenjima. Dakle, dobro je rešenje po kome će se potrebna dokumenta za izdavanje pasoša i ostalih putnih isprava pribavljati po službenoj dužnosti, i to će činiti organ koji izdaje putnu ispravu. Tako građani neće ići na razne šaltere, niti će plaćati razne takse za pribavljanje dokumenata.

Vredno je naglasiti da je uvođenje e-uprave i povezivanje svih državnih organa, koji građanima izdaju razna dokumenta, omogućilo i ubrzavanje procedura za pribavljanje dokumenata tipa ličnih karata i putnih isprava. U modernizaciji uprave, odnosno u uvođenju elektronske uprave, veliku zaslugu ima i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je u poslednjih par godina stvorilo zakonski okvir i uvelo je upravo i povezala 11 različitih baza podataka, a među kojima i policijske. Ovakav timski rad, interresorni rad, svakako da daje dobre rezultate.

Zakonom je takođe omogućeno podnošenje zahteva za izdavanje novih pasoša šest meseci pre isteka važenja postojećeg pasoša. Ovo će omogućiti smanjenje gužvi na šalterima policijskih stanica, naročito pred sezonu putovanja. U tom kontekstu pohvalila bih dobru organizovanost policijskih uprava u postupku izdavanja i pasoša i ličnih karata. Ovo zakonsko rešenje razrešava i problem roka važenja pasoša pri putovanju u neke zemlje u kojima putna isprava mora biti važeća još šest meseci. Ne može se ući u ove zemlje ako ovaj uslov nije ispunjen.

Zakonom se omogućava i ranije podnošenje zahteva ukoliko je to opravdano, ali u tom slučaju podnosilac zahteva mora platiti naknadu za tehničku izradu dokumenata i materijalne izdatke, što je takođe dobro rešenje, jer daje priliku građanima da u određenim situacijama i na ovakav način reše pitanje svoje putne isprave.

Rešenja na koja posebno želim da skrenem pažnju i podržim jeste značajno pojednostavljena procedura za oglašavanje nevažeće putne isprave. Do sada su građani usled gubitka oštećenja ili krađe, svoju putnu ispravu morali da oglase nevažećom u „Službenom glasniku“ i da čekaju da se taj oglas objavi. Naravno, za to oglašavanje trebalo platiti i određeni iznos.

Po novom zakonskom rešenju nevažeća isprava, bilo da je izgubljena, ukradena ili fizički oštećena, oglašavaće se na internet stranici Ministarstva unutrašnjih poslova, i to odmah po prijavi građana o čijoj se ispravi radi.

Ovo rešenje ne samo da je efikasnije, već se na ovaj način i građani finansijski rasterećuju, što u krajnjoj liniji znači da država, tačnije Ministarstvo unutrašnjih poslova, preuzima i ovaj deo troškova.

Kao član Odbora za prava deteta, skrenula bih pažnju i na zakonsko rešenje koje se odnosi na izdavanje pasoša maloletnim licima. O tome je govorilo više kolega pre mene.

S jedne strane je dobro da se u određenim situacijama maloletnom detetu izdaje pasoš uz saglasnost samo jednog roditelja, roditelja koji ima starateljstvo nad detetom, a sa druge strane, treba veoma pažljivo postupati u ovim slučajevima, jer se može desiti da jedan od roditelja to pravo zloupotrebi na račun drugog roditelja. U celini posmatrano ovaj zakon nudi kvalitetnija rešenja.

Kada je u pitanju međunarodna saradnja na polju sprečavanja i ublažavanja posledica u oblasti zaštite od prirodnih katastrofa, danas potvrđujemo još jedan bilateralni sporazum, a to je sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o saradnji u oblasti zaštite od prirodnih i izazvanih katastrofa.

Ovaj sporazum između vlada naše dve zemlje potpisan je u Beogradu 25. jula 2019. godine, čime je potvrđen interes obe zemlje da pravno urede i unapred sve oblike saradnje u oblasti zaštite od prirodnih i izazvanih katastrofa, pogotovu što se radi o dve susedne zemlje koje sarađuju i na drugim poljima, pre svega, energetskim.

Znamo da prirodne katastrofe, nažalost, ne poznaju granice i da je utoliko dragocenija saradnja koja se ratifikacijom ovog sporazuma omogućava. Dugogodišnja bilateralna saradnja Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske rezultirala je donošenje velikog broja ugovora.

Srbija, nažalost, ima velika iskustva sa prirodnim nepogodama, posebno sa poplavama i požarima i veliko je zadovoljstvo Sektora za vanredne situacije, kao i svih zaposlenih, uključujući vatrogasne jedinice širom Srbije, za dobijanje novih vatrogasnih vozila i nove opreme koja dugo nije obnavljana. Deset godina od osnivanja Sektora za vanredne situacije, gde su vatrogasne jedinice spasioca u tom periodu spasle oko 25.000 ljudi, a pohvalno je i to što se u poslednje dve godine primilo oko 260 novih vatrogasaca, a na obuci je još oko 200. Znači, uveliko se radi na modernizaciji sektora za vanredne situacije i spasilačkih službi.

Prethodnih dana smo se upravo suočili sa velikim požarom na Staroj planini, gde je izgorelo mnogo hektara stogodišnjih šuma, i ovo se, nažalost, dešava i u drugim zemljama, a posledica je ili velikih suša, a dosta često i ljudskog nemara. U ovoj situaciji bila nam je potrebna saradnja naših prijateljskih država. Zato je ovaj oblik saradnje i sa nama prijateljskom Republikom Bugarskom obostrano koristan i dragocen, kako bi se zajedničkim delovanjem mogle sprečiti ili smanjiti posledice požara, poplava i drugih prirodnih nepogoda.

Iz svega ovoga rečenog iz današnje rasprave, poslanička grupa SPS podržaće ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Sada reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podržavam sve predloge zakone koje nam je podnela Vlada, a koji su danas na dnevnom redu, ali ću se danas, ovom prilikom, osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija.

Suprotstavljanje terorizmu je veoma važan segment politike nacionalne bezbednosti Republike Srbije. U tom smislu je obaveštajni rad u okviru policije i ostalih obaveštajnih tj. bezbednosnih službi, svakodnevna razmena informacija o potencijalnim opasnostima, pa i kontinuirana razmena iskustava jedan od najvažnijih načina da se uspešno suprotstavimo toj globalnoj pretnji. Srpska policija i ostale službe bezbednosti u Republici Srbiji pokazale su se u dosadašnjem periodu kao izuzetno kredibilan partner u ovoj borbi na međunarodnom nivou.

Do sada smo imali sreću, za razliku od brojnih zemalja u okruženju i šire, i u Srbiji nije bilo terorističkih napada. Međutim, ne smemo biti opušteni. Naša policija i ostale snage bezbednosti, svako u svom domenu, moraju budno da prate svaku, pa i najmanju mogućnost opasnosti od terorističkih napada na našoj teritoriji ili bilo gde protiv naših građana. Samo tako i razvijanjem bliske saradnje sa stranim službama Srbija se može odbraniti od terorizma. To mora biti kontinuirani proces koji ne sme stati ni jednog trenutka i u kojem moraju biti uključene sve snage bezbednosti kojima raspolažemo.

Najveće bezbednosne izazove u tom smislu, dakle u vezi sa terorizmom, koji moraju biti u fokusu rada svih naših bezbednosnih službi predstavljaju pre svega lica povratnici sa stranih ratišta i ekstremna radikalizacija. Mi imamo podatke da se u Siriji i u Iraku trenutno u sastavu terorističkih organizacija nalazi maksimalno do tridesetak državljana Srbije i iz godine u godinu imamo trend smanjenja takvih odlazaka na strana ratišta.

Međutim, modeli radikalizacije su ranije bili daleko prostiji, dok su se danas praktično preselili u virtuelni svet. Terorističke organizacije zloupotrebljavaju društvene mreže i sajtove za propagandu, obučavanje, regrutovanje novih članova i prikupljanje finansijskih sredstava. Zato moramo biti svesni da ne postoje konačna rešenja i da se svi moramo prilagođavati i usavršavati da bi se ovoj globalnoj pretnji sa dalekosežnim posledicama stalo na put. Dobar obaveštajni rad unutar policije i najčvršća moguća saradnja sa policajcima u regionu, Evropi i celom svetu jedini su način uspešnog suprotstavljanja ovom zlu.

Memorandum o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija, koji je potpisan u Vašingtonu 14. maja 2019. godine, a koji mi danas potvrđujemo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, donošenjem ovog zakona, omogućuje još tešnju i profesionalniju saradnju između dve zemlje u oblasti borbe protiv terorizma.

Omogućićemo da se razmenom biometrijskih podataka bezbednosno interesantnih lica utvrdi identitet svakog lica, uključujući i njegovu nacionalnu pripadnost, njegov status imigranta ili njegovu istoriju putovanja koja može da nam ukaže na to da li je to lice uključeno u terorističke aktivnosti.

Razmenom relevantnih i neophodnih podataka koje poseduju dve države, Srbija i Sjedinjene Američke Države, sprečićemo putovanje terorista, pa samim tim i umanjiti pretnje po nacionalnu bezbednost.

U vreme migranske krize, a posebno u budućim eventualnim migranskim talasima, razmenom informacija i dobijanjem biometriskih podataka iz američkih evidencija moći ćemo da utvrdimo da li je neko lice učestvovalo u ratnim sukobima ili je povezano sa terorističkim aktivnostima. Time će bezbednost svih naših građana i cele Republike Srbije biti podignuta na viši nivo, a mi ćemo u svakom trenutku znati ko su lica koja se nalaze na našoj teritoriji.

Dakle, na kraju želim još jednom istaći da je osnovni cilj borba protiv terorizma. Imajući uvek u vidu da i terorizam ima svoju međunarodnu komponentu, jasno je da samo bliska saradnja između država može omogućiti efikasniju borbu protiv ovog zla. Zato je veoma značajno i to da ovakve sporazume o borbi protiv terorizma imamo ne samo sa Sjedinjenim Američkim Državama, već sa gotovo svim državama članicama Evropske unije, a da smo takav sporazum ispregovarali i sa Ruskom Federacijom i očekujemo ubrzo i njegovo potpisivanje.

Nama je nužna i veoma potrebna saradnja bezbednosnih službi u borbi protiv terorizma, pa zbog svega navedenog smatram da Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija treba da usvojimo i tako u Narodnoj skupštini Republike Srbije potvrdimo ovaj memorandum. Hvala vam na pažnji.

Hvala, gospodine Đokiću.
Reč ima Vesna Ivković.
Izvolite, gospođo Ivković.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, na današnjoj sednici vodimo raspravu o više zakona iz oblasti unutrašnjih poslova i bezbednosti, pre svega o grupi međunarodnih i bilateralnih sporazuma iz ove oblasti.

Srbija posebnu pažnju posvećuje međunarodnoj i regionalnoj saradnji u oblasti bezbednosti i unutrašnjih poslova, kao i o svim drugim aspektima saradnje koja doprinosi još boljem pozicioniranju Srbije na međunarodnom planu, što je evidentno i što potvrđuju sve bolji i sve čvršći odnosi sa mnogim velikim, ali i malim zemljama sveta.

Upravo ovih dana još jedna zemlja je povukla priznanje jednostrano proglašene tzv. države Kosovo. Sada sa Republikom Ganom, koja je za vikend povukla priznanje, o čemu je javnost obavestio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, to je 16 država.

Ja ću se danas osvrnuti upravo na jedan deo seta sporazuma koji ćemo ratifikovati u cilju stvaranja zakonskih pretpostavki za još plodniju saradnju sa jednim brojem država sa kojima Srbija već ima potpisano više bilateralnih sporazuma iz različitih oblasti. I ovi sporazumi potvrđuju ispravan kurs koji vodi kako Vlada i predsednik Republike, tako i diplomatija, odnosno ministar spoljnih poslova.

Dakle, kada je u pitanju bezbednosni sektor, Srbija više decenija sarađuje sa brojnim međunarodnim organizacijama jer terorizam, kriminal u svim svojim oblicima, trgovina narkoticima i oružjem nažalost nemaju granice. Ratifikacija ovih sporazuma doprinosi još boljem pozicioniranju Srbije u Evropi i u svetu u pogledu policijske i bezbednosne saradnje, na otkrivanju krivičnih dela koja ugrožavaju i opštu i nacionalnu bezbednost pojedinih država.

Jedan od sporazuma koji parlament treba da ratifikuje, odnosno potvrdi jeste Sporazum o izmeni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije (Evropola). Inače, Sporazum o operativnoj strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropola potpisan je u Beogradu još 16. januara 2014. godine. Nakon toga, tačnije 2017. godine, promenio se pravni okvir Evropola, i to kao rezultat stupanja na snagu uredbe kojom je promenjen naziv Evropola u Agenciju Evropske unije za saradnju organa za izvršavanje zakona. Proširen je i mandat ove organizacije, tako da sada pokriva još i krivična dela protiv finansijskih interesa Evropske unije, trgovinu na osnovu povlašćenih informacija i manipulacije finansijskim tržištem, kao i genocid, zločin protiv čovečnosti i ratni zločin.

Sektor bezbednosti Srbije potvrđivanjem ovog sporazuma dobija pravnu snagu za uključivanje u operativnu i stratešku saradnju i kada su u pitanju nova krivična dela za koja je Evropol, odnosno Agencija Evropske unije za saradnju organa za izvršavanje zakona, kako se sada zove, dobila proširen mandat. Konkretno, radi se i o saradnji policijskih službi Srbije i Evropske unije. Kod nas je to pre svega Ministarstvo unutrašnjih poslova, a u Evropskoj uniji to je Evropska policijska služba, odnosno kriminalistička obaveštajna agencija Evropske unije koja je osnovana 1999. godine i čije su članice sve članice Evropske unije.

Sa Agencijom Evropske unije za saradnju u sprovođenju zakona Republika Srbija potpisala je još jedan sporazum početkom ove godine. To je Sporazum o upućivanju oficira za vezu. Ovaj sporazum takođe treba da ratifikujemo. Sporazum Republike Srbije i Agencije Evropske unije o upućivanju oficira za vezu potpisan je 4. marta 2019. godine i 8. aprila 2019. godine. Potvrđivanjem ovog sporazuma treba da doprinese unapređenju već postojeće saradnje sa Evropolom, budući da će zadatak oficira za vezu Evropola biti da podrži i koordinira saradnju između Republike Srbije, Evropola i država članica Evropske unije, kao i da podrži kontakte između Republike Srbije, Evropola i država članica Evropske unije i da olakša razmenu informacija.

Oficiri za vezu Evropola koji će boraviti na teritoriji Republike Srbije dobiće privilegije i imunitete koje Srbija dodeljuje članovima administrativnog i tehničkog osoblja diplomatskih predstavništava u Republici Srbiji, u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima iz 1961. godine. Oficiri za vezu Evropola nalaziće se u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Direkciji policije, u Upravi za međunarodnu operativnu policijsku saradnju. Odeljenje za poslove Evropola imaće potrebne uslove kao što su kancelarijski prostor i telekomunikaciona oprema.

Treći zakon iz ovog paketa o saradnji policijskih snaga koji Skupština treba da potvrdi jeste Zakon o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija. Ovaj memorandum je potpisan u Vašingtonu 14. maja 2019. godine, a rezultat je obostrane volje dve države da urede i unaprede saradnju u oblasti sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija koje mogu biti pretnja nacionalnoj bezbednosti.

Sadržaj ovog memoranduma su adekvatne institucionalne mere i odluke o pogledu migracija, migranata, njihovog statusa i povlastica, zahteva za Azil, a saradnje će se ostvariti kroz razmenu podataka, unapređenje prevencije, istrage i gonjenja počinilaca krivičnih dela iz ove populacije.

Velike migracije, a posebno blisko istočna migrantska kriza koja je zahvatila i Srbiju, razlog su više za bilateralnu i međunarodnu saradnju organa bezbednosti na ovom planu, posebno kada se ima u vidu opasnost od terorizma i drugih krivičnih dela koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost.

Sledeći sporazum koji ćemo ratifikovati je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o zameni i korišćenju vozačkih dozvola. Kao i prethodni sporazumi iz ovog paketa tako i ovaj sa Republikom Tunis treba da doprinese jačanju i unapređenju bilateralne saradnje dve države. Ovog puta u pitanju je sektor bezbednosti saobraćaja tako što će omogućiti lakšu zamenu nacionalne dozvole za dozvolu druge države potpisnice.

Za Srbiju saradnja sa Republikom Tunis ima poseban značaj kada se zna da Tunis nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Tunis podržava mirno i demokratsko rešenje pitanja Kosova i Metohije uz poštovanje Povelje Rezolucije Saveta bezbednosti UN, kao i poštovanje odredbi međunarodnog prava.

Ovaj stav koji Tunis zastupa i na skupovima regionalnih organizacija koje okupljaju arapske i afričke zemlje, povodom zahteva tzv. Kosova za prijem u UNESKO na 38. zasedanju UNESKO-a 9. novembra 2015. godine Tunis je glasao za odlaganje odlučivanja, a zatim pri odlučivanju o prijemu bio uzdržan.

Okvir međunarodnog prava kojeg se Tunis pridržava i poštuje u pogledu nepriznavanja takozvanog Kosova ostaje opredeljenje i kod svih pokušaja da se ono progura u članstvu međunarodnih organizacija.

Inače, Srbija ima izuzetno plodnu saradnju sa Republikom Tunis pretočenu u više bilateralnih sporazuma.

Na kraju svi ovi sporazumi potvrđuju opredeljenost Vlade Republike Srbije za jačanje kapaciteta u sektoru unutrašnjih poslova i bezbednosti čemu doprinosi kontinuitet u aktivnostima MUP od 2008. godine, kada je na njegovom čelu bio ministar Ivica Dačić, sve do danas kada je na čelu ministarstva doktor Nebojša Stefanović.

Zato svako ko prati ovaj ispravni kurs Vlade Republike Srbije ide u bolje sutra i živeće u jednoj boljoj jačoj Srbiji čiji ugled u svetu raste.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS će glasati za ceo set zakona o kojima danas raspravljamo. Hvala.