Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.
Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nadovezaću se malo i na ovu temu od malopre. I mogu da poverujem da neki diletanti iz dela tzv. opozicije, iz Saveza za Srbiju, mogu da promovišu ovu lažnu priču oko „Krušika“ kao nešto na čemu će uzeti neke političke poene. Naravno, svima je nama jasno i u ovoj sali, ali ono što je najbitnije, jasno je građanima Republike Srbije zašto baš ta priča o „Krušiku“ u momentu kada MUP, na čelu sa ministrom Stefanovićem, bije bitku u Interpolu za to da tzv. Kosovo, koje je apliciralo, koje je u stvari pokušalo da aplicira, ne uđe u tu međunarodnu organizaciju. Naravno da je jasan njihov cilj, da ugroze one ljude koji se žestoko svakodnevno, sa puno energije, puno žara, puno znanja bore za ono što su nacionalni interesi Republike Srbije. I ne bore se na rečima, ne bore se u svojim kabinetima, na televiziji, nego, ja slobodno mogu da kažem kao narodni poslanik, da ta bitka u Interpolu nije izvojevana za dva, pet ili deset dana.

Ona se bije već proteklih nekoliko godina, od kada je Aleksandar Vučić postao premijer, ministar Stefanović postao ministar policije, i imam materijalne i konkretne dokaze za to.

Pogledajte samo, gospođo Radeta, spisak zemalja koje nisu glasale u Interpolu, koje su ostale uzdržane kada je u pitanju prijem tzv. Kosova. To su Ujedinjeni Arapski Emirati, Koreja, Mađarska, Japan, Peru, između ostalog. Sve zemlje koje i dan danas priznaju tzv. proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, pa zar neko misli da su oni tek tako ostali uzdržani. To su sve ozbiljne zemlje, a među njima su i neke evropske zemlje, zemlje koje su članice EU, ali i neke koje su podržavale tzv. Kosovo u svim međunarodnim forumima.

Sada se poteže priča oko „Krušika“ kada Vlada Republike Srbije, konkretno ministar Stefanović i cela Vlada i predsednik Vučić, beleži uspehe. Oni u UNESKO su odustali od aplikacije. Juče smo imali da je šesnaesta država u proteklih godinu i po dana, kako mi to kažemo, otpriznala nezavisnost tzv. Kosova, odnosno priznanje tzv. Kosova i sada se odjednom pojavljuju priče o „Krušiku“ i targetira se neko ko je jedan od ključnih ljudi, koji se bavi isključivo odbranom nacionalnih interesa Republike Srbije, i to se uspešno bavi, i neko ko je pokazao da može. Znači, oni koji su bili do 2012. godine su pokazali i slegali ramenima, ti isti koji sada promovišu tog tzv. uzbunjivača.

Što se nije javio prošle godine? Što se nije javio pre dve godine, nego kada je ugrožen neki njegov partikularni, lični interes, verovatno je hteo bolje radno mesto ili bolju platu i sada je došao u ruke onih koji bi da svoju političku priču i političke poene, vlast da osvoje na takav način, i to preko Nebojše Stefanovića, i to preko Republike Srbije, preko onih koji imaju konkretne rezultate u odbrani nacionalnih interesa, koji su pokazali da može da se nivo, da se broj zemalja koje su priznale tzv. Kosovo spusti ispod polovine. To je ogroman uspeh predsednika Vučića i SNS i cele naše većine u parlamentu i jako značajna, jedna od ključnih uloga ministra Stefanovića, koji je pokazao, koji je išao u Čile, nije pustio svoje saradnike da biju tu bitku, nego sa svakim mirno, argumentovano razgovarao i ubeđivao zašto nije dobro ni za Evropu, ni za region i za organizaciju, kakav je Interpol, da tzv. Kosovo bude primljeno u njegovo punopravno članstvo. To nije dobro za bezbednost ovog regiona, nije dobro za našu zemlju i pokazalo da mala zemlja, kao što je Srbija, može da ostvari međunarodne uspehe.

Ono što je urađeno na polju bezbednosti i ono što smo uradili na polju razvoja turizma i ekonomije je upravo urađeno zbog toga što je Srbija bezbedna zemlja. Složićete se, moje uvažene kolege, da je Beograd, da je Srbija jedna od retkih zemalja na svetu u koju rado dolaze čak i oni koji su žestoko sukobljeni. Imali smo pre nekoliko nedelja Interparlamentarnu uniju, gde smo imali predsednike parlamenata Pakistana i Indije, Izraela i Irana. Dakle, mnogih zemalja koje se ne bi našle ni na jednoj tački na zemaljskoj kugli zajedno, a oni su to uradili u Beogradu.

Zašto imamo više investicija? Zašto je naš rast u trećem kvartalu ove godine 4,7%? Drugi smo u Evropi. Zato što smo bezbedna zemlja, zato što je ovde bezbedno investirati, zato što je ovde bezbedno živeti, zato što je ovde bezbedno doći, posetiti i uživati u prirodnim i svim drugim lepotama ove zemlje.

Nije to došlo tek tako. Zašto to nije bilo 2004, 2005, 2007. ili 2009. godine? Zato što smo bezbedna zemlja, zato što smo kredibilni na međunarodnom planu, zato što je predsednik Vučić tri dana u poseti Francuskoj, zato što nas Francuska smatra strateškim partnerom, ali i mnoge druge zemlje. Pokazali smo da tom izbalansiranom spoljnom politikom, ali i upornošću, rodoljubljem, patriotizmom možemo da ostvarimo konkretne rezultate za našu zemlju i za naš narod. Zato mislim da je otvaranjem ove sramne priče o „Krušiku“, o državnim tajnama, o strateški važnom preduzeću za našu zemlju i targetirati na taj način čitavu jednu poštenu i časnu porodicu potpuno van pameti, potpuno anticivilizacijski. Ne mogu da shvatim, ali ljudi koji su u stanju da upadnu u RTS, da pokušaju da upadnu u predsedništvo, pa pokušali su i ovde da uđu ... Ništa me od njih ne čudi da zarad političkog cilja, zarad sopstvenog bogaćenja i vraćanja na one stare dane kada su pljačkali ovaj narod, kada su ostavili 400.000 ljudi bez posla, mogu da žrtvuju jednu časnu i čestitu porodicu iz Beograda, kao što je to porodica ministra Stefanovića. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, pravo na repliku.

Ja tek primetih, kolega Marinkoviću, da ste vi promenili mesto.

Dakle, dogovorili smo se pre deset minuta ministar Stefanović i ja da ne budemo tužioci, ali vi se pojaviste kao vrhovni kasacioni sudija. Nemojte tako. Ako je ministar rekao da je spreman da sa svim detaljima, da sa svim dokumentima, ugovorima, argumentima itd. izađe pred javnost, nemojte vi sada da povezujete tu aferu u „Krušiku“ sa priznavanjem Kosova, sa vraćanjem, odnosno otpriznavanjem, kako ste rekli, država koje na taj način pokazuju da su prijatelji Srbije i srpskog naroda. Nema to neke velike veze, kao što nije tačno, na žalost, da su vlasti tzv. države Kosovo odustale od UNESKA. Ne, nego su odustali dok ne formiraju novu lažnu vladu lažne države.

Dakle, to jednostavno nije tema koja se može povezivati sa ovom, ali je dobro, kada ste već spomenuli prijateljske države i KiM, da podsetite i vi, kao što mi to redovno radimo, da kada je u pitanju KiM da se mora razgovarati najozbinije sa Rusijom i Kinom, da se mora insistirati na Rezoluciji 1244 i da nam u svemu tome doprinosi što iz dana u dan veliki broj država povlači priznanje lažne države. Naravno, ne postoji valjda niko normalan ko neće reći da je to dobro, ali to nema veze sa „Krušikom“, nema veze sa činjenicom da li je taj Aleksandar Obradović špijun ili je uzbunjivač. To ne možete ni vi, ni ja, ni ministar ovde da utvrdimo. To se može utvrditi samo ako zaista nadležni organi, a to je policija, a ne ministar lično, službe bezbednosti, tužilaštvo i sud na kraju i DRI koja će nas informisati o poslovanju „Krušika“, o stanju sa tim ugovorima od pre nekoliko godina do dana današnjeg, agencija, sami ste rekli. Imamo mi formalno sve organe, ali praksa je pokazala da ti organi suštinski ne rade. Naša iskrena želja je da na ovom slučaju pokažemo da imamo suštinski sve te organe.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković, pravo na repliku. Izvolite.

Hvala.

Samo ću kratko. Naravno, ja se apsolutno nisam postavio kao bilo kakav sudija, niti želim da presuđujem, ali kao narodni poslanik imam pravo da kažem da sam protiv hajke na jednog čoveka i građanina, bez obzira koju funkciju on obavljao. I to ne na njega, nego na celokupnu njegovu porodicu.

I podrazumevam, naravno, lepo ste rekli i tu se potpuno slažemo. Javiće se oni koji su nadležni za sve to i neće, naravno, biti nikakvih problema, ali da sedim ovde u Narodnoj skupštini i da ćutim na tu hajku koja se sprovodi u medijima, elektronskim i svim mogućim drugim, i vi vrlo dobro znate, vrlo ste iskusni, imate puno iskustva u politici, da nije baš to slučajno.

Nije slučajno što su baš ministra policije, Nebojšu Stefanovića, na taj način ciljali i targetirali da ga dezavuišu, njega i njegovu porodicu. Baš su njega našli, zato što je jedan od ključnih ljudi ove države i neko ko je najviše doprineo odbrani nacionalnih interesa, ali i onome kada je u pitanju proces razvoja i osnaživanja bezbednosnih snaga, odnosno policijskih snaga u našoj zemlji. Naravno da to smeta i nekim ljudima, nažalost, i ovde u domaćoj javnosti, i ovde u Republici Srbiji, ali mnogima to smeta u inostranstvu. Smeta im jaka Srbija, smeta im kada je naša ekonomija jaka, smeta im kada je naša vojska jaka, kada nabavljamo oružje, kada nabavljamo i vojne i policijske helikoptere i naravno da nije slučajno.

Dakle, moj govor, moje mišljenje i stav se zasniva na tome da mi ovde u Narodnoj skupštini kao predstavnici građana ne smemo da dozvolimo hajku na ministra policije. To je taj stav i ništa drugo. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Mi srpski radikali svakako nismo hajkači, nikada nismo bili. Ne verujem ni da je ministar naše rasprave doživeo na taj način.

Ali vi, kolega Marinkoviću, suviše lično govorite o ovome. Znate, možemo vi i ja na kafi da razgovaramo o tome šta ko misli o Nebojši Stefanoviću, privatno o njegovoj porodici itd. Ja ga poznajem duže nego vi. Znam mu majku, znam mu baku, ne znam da li je žena živa. Dakle, ja znam članove te porodice mnogo pre nego što ih vi znate. I možemo da sednemo uz kafu da ćaskamo o tome.

Ali, ovde sad tvrditi ko je častan, ko je nečastan, ne, mi ovde kao narodni poslanici moramo da insistiramo da nadležni državni organi rade svoj posao u svakom slučaju, u svakoj aferi. Trenutno je aktuelna ova vezana za "Krušik" i evo, složio se ministar sa nama, nadam se da ste i vi saglasni, da tu aferu treba završiti tako što će javnost dobiti informacije bez ostatka. Dakle, da može neko da misli, za razliku od vas, nešto loše o Nebojši Stefanoviću lično, ali da dokumentacija, argumenti, budu takvi da ako zaista budete vi i on u pravu, da niko više ne može to da prigovori.

Dakle, mi samo hoćemo, opet ponavljam, nije ovo ni protiv Nebojše Stefanovića, ni protiv skupštinske većine, ni ne znam koga, jednostavno valjda je krajnje vreme, i ne znam ko se s tim neće složiti u ovoj sali, krajnje je vreme da mi prestanemo da se bavimo nekom dnevnom politikom.

Slažem se sa vama, mi imamo mnogo ozbiljnijih problema. Nama je ozbiljniji problem ovaj "Mali šengen" i to šta se iza njega krije, nego ovo. Ova afera će se zatvoriti, kad-tad.

Tu su vrlo konkretne stvari i konkretni ljudi u pitanju i to je mnogo manji problem nego ovaj o kojem izbegavate da govorite. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Marinković.

Samo kratko da dodam.

Moj stav je takav da prosto nema afere. Ja sam to obrazložio. Jer, mislim da se na jedan lažan i veoma interesantan način kreira upravo to, da je to bila namera onih koji su uhvaćeni na aerodromu sa 13 hiljada evra, iako, naravno, na to nisu imali pravo ili su radili raznorazna krivična dela, da bi se sve to što oni rade potpuno pokrilo.

Tu se mi razlikujemo u razmišljanjima i u stavovima. Znači, ne o tome da li nešto treba uraditi ili da li treba uraditi sa pravnim ili zakonskim procedurama, nego da li toga uopšte ima. Znači, pitanje je ko govori o tome? Ko su ti ljudi koji govore o tome? Govorim o tome da mi danas živimo u 21. veku, u vremenu kada bilo ko može da dođe i da kaže - pa, znate, Nebojša ili bilo ko ovde, ne radi se sada o emotivnim stvarima ili stavovima, da je uradio bilo šta i sad mi treba da obrazujemo ovde u Narodnoj skupštini anketni odbor?

Znači, radi se o tome da je vrlo važno ko govori i iz kojih razloga govori baš sada, u ovom trenutku, o tome i baš sada o ministru Stefanoviću. Ja tvrdim, odgovorno tvrdim ovde za skupštinskom govornicom, da to jeste jasna namera i jasno ciljanje ministra policije od strane onih koji nisu baš i koji ne zastupaju nacionalne interese Republike Srbije i ovde, dakle u Srbiji, ali i spoljnih faktora kojima nije u interesu jaka Srbija.